SEVOI Financial Consulting održao je obuku zaposlenima u Centru za sistem upravljanja bezbednošću i upravljanja rizicima Srbijavoz a.d. na temu: „Upravljanje rizicima u sistemu Finansijskog upravljanja i kontrole“.
Dobro postavljen sistem Finansijskog upravljanja i kontrole obezbeđuje da se javna sredstva upotrebljavaju na zakonit način, u skladu sa principima ekonomičnosti, efikasnosti, efektivnosti i javnosti. Zakon o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon, 92/2023 i 94/2024) definiše načela i pravila u skladu sa kojima korisnici javnih sredstava moraju upravljati dodeljenim resursima.
Sastavni deo sistema Finansijskog upravljanja i kontrole je upravljanje rizicima koje je definisano Smernicama za upravljanje rizicima kao celokupan proces utvrđivanja, procene i praćenja rizika i sprovođenje neophodnih kontrola sa ciljem da se izloženost rizicima svede na prihvatljiv nivo. Postoje strateški i operativni rizici. Strateški rizici su neželjeni događaji koji mogu nepovoljno delovati na realizaciju dugoročnih i srednjoročnih ciljeva, strateških prioriteta organizacije ili nacionalnih, regionalnih i/ili lokalnih prioriteta. Upravljanje strateškim rizicima treba razraditi kao komponentu u okviru procesa strateškog planiranja i donošenja ključnih odluka na najvišem nivou rukovodstva. Operativni rizici su neželjeni događaji koji mogu nepovoljno uticati na sprovođenje aktivnosti i procesa u predviđenim rokovima, u smislu kvaliteta pruženih usluga ili nedoslednosti u primeni zakona i procedura. Upravljanje operativnim rizicima predstavlja odgovornost rukovodilaca zaduženih za pojedine procese/aktivnosti, odnosno rukovodilaca organizacionih jedinica u kojoj se ti procesi/aktivnosti sprovode. Razlikuju se dve vrste rizika. Prvi je inherentni rizik koji se definiše kao mogući rizik od neostvarenja misije, opštih i specifičnih ciljeva organizacije; rasipanje, neefikasnost; gubitak, neovlašćeno korišćenje ili neopravdana dodela sredstava ili imovine; nedosledna primena propisa, politika, procedura i smernica; ili netačno evidentiranje i čuvanje finansijskih i drugih ključnih podataka, odnosno netačno izveštavanje o njima. Čak i nakon što se primene mere za upravljanje, umanjenje rizika, ostaje određena mogućnost nastanka nepovoljnog događaja. Rezidualni rizik je rizik koji ostaje nakon implementacije novih ili poboljšanja postojećih kontrola što znači da nijedan sistem nije izuzet od rizika, kao ni da rizik nije moguće u potpunosti otkloniti uprkos implementiranim kontrolama. Registar rizika omogućava korisnicima javnih sredstava dokumentovanje podataka o identifikovanim rizicima, definisanje uzroka i posledica, proceni verovatnoće i uticaja istih, kontrolnim aktivnostima koje se preduzimaju kao odgovori na utvrđene rizike, o odgovornim osobama kao vlasnicima rizika i odgovornim osobama za preduzimanje utvrđenih radnji kao i planskim rokovima izvršavanja radnji odnosno ažuriranja podataka o utvrđenim ili novonastalim rizicima. U zavisnosti od odabrane metode rizici se mogu rangirati sa maksimalno 25 bodova. Sastavni deo dokumentacije je Strategija upravljanja rizicima, čija je osnovna svrha da se opiše način na koji korisnik javnih sredstava namerava da implementira sistemski pristup upravljanju rizicima, razradi metodologiju procesa upravljanja rizicima prilagođenu specifičnostima korisnika javih sredstava kao i da definiše način saradnje s institucijama iz nadležnosti u pogledu koordiniranog pristupa upravljanja rizicima.
Neizmerno nam je zadovoljstvo što imamo priliku da prenesemo praktično iskustvo i znanje koje stičemo saradnjom sa brojnim korisnicima javnih sredstava.
Predavači:
- Nalvedina Rukavina,
- Nemanja Radović, ekon.
