Stručni tekstovi

ZAVRŠENA OBUKA INTERNIH REVIZORA ZA VEŠTINE KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI CEF LJUBLJANA
ZAVRŠENA OBUKA INTERNIH REVIZORA ZA VEŠTINE KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI CEF LJUBLJANA 1024 684 Zoran Grubiša

ZAVRŠENA OBUKA INTERNIH REVIZORA ZA VEŠTINE KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI CEF LJUBLJANA

U periodu od 31.5. do 2.6.2023. godine u organizaciji CEF Ljubljana održan je peta, poslednja radionica „Strengthening Communication Skills: From Verbal Communication to Reporting Audit Results“ – Jačanje komunikacijskih veština: od verbalne komunikacije do izveštavanja o rezultatima revizije.

Navedena obuka organizovana je u periodu od 28. februara do 02. juna 2023. kroz hibridne forme: 4 webinara i 1 radionice. Obuku su pohađali interni revizori javnog sektora iz sledećih zemalja: Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije, Rumunije, Moldavije, Albanije, Gruzije, Crne Gore, Jermenije i Holandije, koji su imali priliku da razmene svoja iskustva u uče od kolega.

Ova višemesečna obuka je obradila sledeće teme i veštine:

  • The art of active listening – Umetnost aktivnog slušanja;
  • From Verbal Communication to Reporting Audit Results – Od verbalne komunikacije do izveštavanja o rezultatima revizije;
  • The joy of dealing with different personalities – Radost bavljenja različitim ličnostima;
  • Exercise on providing feedforward – Vežba za modifikacijy ili kontroly procesa korišćenjem njegovih očekivanih rezultata ili efekata, kao i
  • The power of reporting audit results – Moć izveštavanja o rezultatima revizije (Using visuals in audit reports – Korišćenje vizuelnih prikaza u revizorskim izveštajima).

Nakon završene obuke, nastavljena je saradnja i razmena revizorskih alata korišćenjem društvenih mreža.

Ljubinko Stanojević

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA (DRI) OBJAVILA REGISTAR PREPORUKA ZA 2021. GODINU
DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA (DRI) OBJAVILA REGISTAR PREPORUKA ZA 2021. GODINU 1024 684 Zoran Grubiša

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA (DRI) OBJAVILA REGISTAR PREPORUKA ZA 2021. GODINU

Državna revizorska institucija (DRI) objavila je 26.6.2023. godine na svom veb-sajtu Registar preporuka za 2021. godinu. U revizijama, sprovedenim u 2021. godini, DRI je dala 2.542 preporuke. Najviše preporuka dali smo u revizijama pravilnosti poslovanja – 1.300, zatim u revizijama finansijskih izveštaja 923, u revizijama svrsishodnosti poslovanja dali smo 216 preporuka, a u kombinovanim revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja 103 preporuke.

Od ukupno 2.542 preporuke koje su date subjektima na osnovu revizija sprovedenih 2021. godine radi otklanjanja otkrivenih nepravilnosti/nesvrsishodnosti, 973 preporuke su „prvog prioriteta“ – koje se odnose na nepravilnosti/nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije, po zakonu, dužni da otklone u roku od 90 dana, 1.285 preporuka je „drugog prioriteta“ – za nepravilnosti/nesvrsishodnosti koje su subjekti dužni da otklone u roku do godinu dana i 284 preporuka je „trećeg prioriteta“ – za nepravilnosti/nesvrsishodnosti koje su subjekti dužni da otklone u roku do tri godine i tako izvrše preporuke Državne revizorske institucije.

Kao što je i bilo očekivano, na današnji dan najveći je procenat izvršenja preporuka prvog prioriteta, i to 93%. Kada posmatramo preporuke prvog i drugog prioriteta, s obzirom na to da je prošlo godinu dana od davanja preporuka, procenat njihovog  sprovođenja je 83%.

Objavljivanjem preporuka svim zainteresovanim stranama omogućeno je da prate status svake preporuke date u svakoj vrsti revizije, svim subjektima, što je afirmativno za one subjekte koji sprovode preporuke i podsticajno za druge subjekte koji treba da unaprede sprovođenje preporuka koje im je dala DRI.

Registru preporuka možete pristupiti izborom podmenija „registar preporuka“ u okviru menija „revizije“ ili putem sledećeg linka.

Nastavak objavljivanja Registra preporuka predstavlja dodatni korak ka povećanju transparentnosti i finansijske discipline institucija javnog sektora, kao i odgovornosti u trošenju javnih sredstava.

Državna revizorska institucija je strateški opredeljena za to da u okviru svojih nadležnosti maksimalno doprinese unapređenju stepena realizacije preporuka revizije i da rezultate postupka revizije učini vidljivijim i svrsishodnijim.

Smernice o učinku
Smernice o učinku 1024 683 Zoran Grubiša

Smernice o učinku

Ministarstvo finansija Republike Srbije odjavilo je Smernice o učinku. Izradu i objavljivanje Smernica podržala je Vlada Savezne Republike Nemačke u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030” koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Cilj javnog sektora Republike Srbije je da građanima pruža najkvalitetnije usluge (najbolju vrednost) za uloženi novac. Da bi se postigao ovaj cilj, zaposleni u javnom sektoru i organizacija rada javnog sektora moraju ispuniti određene preduslove, kao što su liderstvo, jasna podela uloga, timski rad, profesionalni razvoj i postavljanje i ostvarivanje ciljeva.

Republika Srbije je u prethodnom periodu usvojila i sprovela sledeća ključna strateška dokumenta koja omogućavaju sprovođenje reformskih mera u ovoj oblasti:

  • Strategija razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za period 2017–2020. godine (IFKJ) („Sl. glasnik RS“, br. 51/17- prečišćen tekst, 69/08, 98/12 i 87/13) zajedno sa Akcionim planovima za 2017–2018. i 2019-2019. godinu i
  • Strategija reforme javne uprave Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 9/14, 42/14-ispravka i 54/18) kao i Akcioni plan za period 2018-2020. godine.

Radi unapređenja IFKJ u narednom strateškom periodu usvojena su sledeća dokumenta:

  • Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS“, broj 42/2022.) sa Akcionim planom za period 2021-2025. godine,
  • Program reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021–2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 70/2021),
  • Program za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 73/2021),
  • Program unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom sa Akcionim planom za period 2021–2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 113/2021).

Ovim dokumentima se Vlada Republike Srbije obavezala da sprovede niz reformskih mera koje su usmerene na unapređenje odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru i to kroz primenu principa finansijske kontrole u upravljanju javnim sredstvima radi ostvarivanja strateških ciljeva javnog sektora i jačanja transparentnosti i odgovornosti u vršenju funkcija državne uprave. Stoga je ključno da zaposlenima u javnom sektoru omogući pun i efektivan doprinos u ostvarivanju definisanih ciljeva i da se podstakne kontinuirana edukacija i postizanje visokog učinka u radu. Za ovo je neophodno promovisati organizacionu kulturu koja utiče kako na zaposlene tako i na više rukovodstvo javnih institucija.

U Republici Srbiji, pravni aspekt upravljačke odgovornosti potiče od koncepta Interne finansijske kontrole u javnom sektoru koji je uveden u pravni okvir kroz Zakon o budžetskom sistemu. Shodno tome, upravljačka odgovornost je počela da se javlja kao zakonska obaveza u celom javnom sektoru. Zakon o budžetskom sistemu u članu 2. definiše upravljačku odgovornost kao: „… obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost“. Polazna osnova koncepta upravljačke odgovornosti bazira se na konstataciji da su integritet, transparentnost i odgovornost korisnika javnih sredstava preduslov i osnov za poverenje javnosti i ujedno osnovni stub dobrog upravljanja. Takođe, koncept upravljačke odgovornosti obuhvata decentralizaciju nadležnosti i ovlašćenja. Dodeljivanje ovlašćenja mora da bude upotpunjeno dovoljnim stepenom nadležnosti i količinom resursa da bi se ostvarili ciljevi i pokazatelji učinka. I na kraju, neophodno je da postoje definisane linije izveštavanja o izvršenim ovlašćenjima kako bi se obezbedile potpune informacije licima/organima koji su nam ta ovlašćenja dodelili. Evropska komisija u svom Pregledu sistema internih kontrola u javnom sektoru definiše upravljačku odgovornost (managerial accountability) kao „proces na osnovu kog su rukovodioci na svim nivoima odgovorni za i po potrebi dužni da obrazlože, odluke i postupke preduzete u pravcu ostvarivanja ciljeva organizacije kojom upravljaju“. Upravljačka odgovornost podrazumeva odgovornost za dobro finansijsko upravljanje na svim nivoima, odnosno, odgovarajuću organizaciju, procedure i izveštavanje o rezultatima organizacije. Korisnici javnih sredstava moraju da povežu i usklade sistem upravljačke odgovornosti sa ciklusom planiranja i kontrole kao i da primene i održe efektivni sistem upravljanja učinkom koji će im omogućiti da planirane usluge pružaju građanima i privredi  na  efektivan i efikasan način.

U skladu sa tradicionalnim načinom upravljanja, fokus upravljanja i kontrole je najčešće bio na praćenju izvršenja budžeta i trošenja finansijskih sredstava, kao i na usklađenosti sa zakonskim zahtevima. Sa druge strane, moderan način upravljanja zahteva da se sam proces upravljanja posmatra u širem smislu, pri čemu: „Upravljanje podrazumeva uspostavljanje plana delovanja ili mape puta za ciljeve koje je potrebno ostvariti, opredeljivanje sredstava za realizaciju plana u skladu sa predviđenim rokovima, kao i utvrđivanje onoga što je zaista ostvareno u poređenju sa prvobitno planiranim, utvrđivanje odstupanja i razloga odstupanja, kao i njihovo unošenje u prvobitne planove i odluke o opredeljivanju sredstava. Rukovodstvo snosi odgovornost, što zahteva postojanje transparentnosti. Odgovornost zavisi od jasnoće i razumljivosti izveštavanja, kao i kapaciteta lica kojima se informacije dostavljaju na pregled, razmatranje i osporavanje”. Uvođenje koncepta odgovornosti i upravljanja učinkom u srpskom javnom sektoru je u početnoj fazi i sistem je i dalje više fokusiran na ocenjivanje učinka državnih službenika nego na upravljanje učinkom organizacije. Višim rukovodiocima se ne može nametnuti dodatna odgovornost za celokupan učinak njihove organizacione jedinice a da im se prethodno ne odobri/dodeli veća kontrola nad resursima koji su im potrebni. Unapređenje u ovoj oblasti mora da ide u pravcu uspostavljanja politike prenosa nadležnosti i ovlašćenja. Upravljanje učinkom je proces upravljanja i razvoja učinka u celoj organizaciji. Suština upravljanja učinkom je planiranje, praćenje i procena učinka za određeni period, dok je njegov rezultat motivisanje zaposlenih i dodatno povećanje njihove efikasnosti i efektivnosti

Za uvođenje sistema upravljanja učinkom u javni sektor u Republici Srbiji neophodno je postepeno proći određene faze. Ciklus  PLANIRAJ-PRIMENI-PROVERI-POBOLJŠAJ („4P – Plan, do check and act“) je podesan alat koji se može koristiti na više nivoa, na strateškom, operativnom kao i na pojedinačnom nivou među zaposlenima.

Ciklus PLANIRAJ-PRIMENI-PROVERI-POBOLJŠAJ („4P – Plan, do check and act“) obuhvata:

  • Faza PLANIRAJ – Srednjoročni plan institucije, kao i Plan učinka su „rolling plans“, odnosno planovi koji su osmišljeni za odgovarajući vremenski period (3 godine), ali tako da se sukcesivno njihovo vreme trajanja pomera i podložni su redovnom preispitivanju i ažuriranju. Svake godine se realizuje proces planiranja za sledeću godinu sa projekcijama za naredne 2 godine. U okviru ovog procesa može doći do izmene ili uvođenja novih ciljeva, predlaganje novih indikatora i slično ali uz maksimalnu usaglašenost sa ključnim planskim dokumentima institucije. Analitička jedinica svake godine pruža podršku svim organizacionim jedinicama u ovoj fazi.
  • Faza PRIMENI – Tokom ove faze neophodno je primeniti sve izmene koje su definisane u fazi PLANIRAJ, jer izmena ciljeva često zahteva različite organizacione promene ili zahteva dodatne resurse.
  • Faza PROVERI – Kroz ovu fazu se kontinuirano prati ostvareni učinak kako celokupne institucije, tako i njenih organizacionih jedinica – pa sve do neposrednih izvršioca. Najvažniji aspekt provere je da se uporede učinci u međufazi sa planiranim učincima, odnosno da se kontinuirano prati izvršenje svih planiranih aktivnosti u odnosu na vreme i u odnosu na resurse. Kroz ovu fazu se utvrđuje postojanje odstupanja od planiranih vrednosti i omogućuje identifikacija potencijalnih problema. Analitička jedinica kroz sistem izveštavanja prikuplja izveštaje o učinku svih organizacionih, vrši njihovu analizu i priprema informacije za rukovodioce i donosioce odluke. Analitička jedinica bi trebalo da „pritisne alarm“ svaki put kada su ciljevi organizacije u opasnosti.
  • Faza POBOLJŠAJ – U ovoj fazi rukovodstvo na osnovu „upozorenja“ Analitičke jedinice treba da izvrši korekciju gde god je to potrebno, odnosno, gde god su utvrđena relevantna odstupanja od planiranog učinka. U slučaju razočaravajućih rezultata, rukovodstvo može:
  • preduzeti mere kako bi se ipak ispunio prvobitni plan i/ili
  • prilagoditi plan i utvrditi novi redosled prioriteta i shodno tome prilagoditi ciljeve i KPU.

Ovaj alat je od pomoći u stvaranju hijerarhijske strukture odgovornosti.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su Smernice o učinku kojima možete pristupiti preko linka

SMERNICE O UČINKU
Izveštavanje rukovodioca korisnika javnih sredstava prema centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2022. Godinu 1024 681 Zoran Grubiša

Izveštavanje rukovodioca korisnika javnih sredstava prema centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2022. Godinu

Na osnovu člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021), člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 89/2019) i člana 32. st. 1 i 4. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013) propisano je da su rukovodioci korisnika javnih sredstava obavezni da do 31. marta 2023. godine izveste ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2022. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR). Da bi godišnji izveštaji prikazali realno stane, neophodno je da u njihovu pripremu budu uključeni rukovodioci svih nivoa organizacije.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti kojima možete pristupiti preko linka:

Da bi se godišnji izveštaji smatrali dostavljenim, potrebno je da svaki korisnik javnih sredstava po završetku popunjavanja upitnika u aplikaciji, dostavi Ministarstvu finansija – Centralnoj jedinici za harmonizaciju sledeće dokumente, koje automatski generiše aplikacija za izveštavanje:

Za Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:

  • Izjavu o internim kontrolama 1a ili 1b,
  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Za Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Navedena dokumenta (Izjava o internim kontrolama 1a ili 1b i Verifikacije sadržaja izveštaja) moraju biti potpisana od strane rukovodioca korisnika javnih sredstava i to možete učiniti na dva načina:

  • pomoću elektronskog potpisa ili
  • potpisivanjem dokumenata u papirnoj formi.

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 89/2019) koji je stupio na snagu 01.01.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. U slučaju da su dokumenta (Izjava o internim kontrolama 1a ili 1b i Verifikacije sadržaja izveštaja)  elektronski potpisana i priložena u aplikaciji, nije potrebno redovnom poštom dostavljati bilo kakvu dokumentaciju. U slučaju da se potpisuju dokumenta (Izjava o internim kontrolama 1a ili 1b i Verifikacije sadržaja izveštaja) u papirnoj formi, neophodno ih je dostaviti redovnom poštom na sledeću adresu Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko podnošenja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2022. godinu stojimo Vam na raspolaganju.

Izveštaj o radu DRI za 2021. godinu - finansijsko upravljanje i kontrola
Izveštaj o radu DRI za 2021. godinu – finansijsko upravljanje i kontrola 1024 683 Zoran Grubiša

Izveštaj o radu DRI za 2021. godinu – finansijsko upravljanje i kontrola

Misija Državne revizorske institucije (DRI) je da pouzdanim informacijama doprinosi dobrom upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru. Subjekti revizije su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i svi drugi korisnici javnih sredstava.

DRI je tokom 2021. godine sačinila 527 revizorskih proizvoda, što je 7,77% više nego 2020. godine, a čak 20,87% više nego 2018. godine.

DRI je subjektima revizije tokom 2021. godine uputila 2.542 preporuke od kojih je najveći broj preporuka dat u oblastima gde su najveće nepravilnosti, kao što su javne nabavke, finansijsko upravljanje i kontrola, rashodi i izdaci.

DRI je, u skladu sa Programom revizije za 2021. godinu, izdala 14 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja, došla do 44 zaključka o poslovanju u najrazličitijim delovima funkcionisanja javnog sektora (ekologija, zdravstvo, socijalna zaštita, komunalne usluge itd.) i dala 216 preporuka radi poboljšanja i uvećanja efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti subjekata u javnom sektoru i procesa, a sve u cilju uvećanja dobrobiti za građane.

Na osnovu ispitivanja funkcionisanja internih kontrola kod većine subjekata, nije dobijeno uveravanje da je sistem finansijskog upravljanja i kontrole uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa ciljevima tog sistema.

Najznačajniji nalazi po subjektima revizije u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole su:

  • nepostojanje ili nepotpuna interna akta kod 46 subjekata revizije;
  • neusaglašenost internih ili podzakonskih akata sa aktima više pravne snage kod 11 subjekata revizije;
  • nepouzdana računovodstvena evidencija kod 10 subjekata revizije;
  • nisu uspostavljene pomoćne knjige i evidencije kod 10 subjekata revizije:
  • nije izvršena kontrola dokumentacije kod 10 subjekata revizije;
  • nastanak poslovnih promena uz nepoštovanje internih akata kod 10 subjekata revizije;
  • pogrešna ekonomska klasifikacija kod sedam subjekata revizije;
  • nepravilan obračun ili nije vršen obračun kod sedam subjekata revizije (nepravilno postavljeni parametri za obračun plata, nepravilan obračun naknada plate).

Kompletan Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2021. godinu možete preuzeti ovde.

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava prema Centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2021. godinu 1024 768 Zoran Grubiša

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava prema Centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2021. godinu

Na osnovu člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021), člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 89/2019) i člana 32. st. 1 i 4. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013.) propisano je da su rukovodioci korisnika javnih sredstava obavezni da do 31. marta 2022. godine izveste ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2021. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR).

Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije je pripremila nove obrasce Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2021. godinu kojimaj možete pristupiti preko linka.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti (https://ifkj.mfin.gov.rs/dokumenta/10):

Da bi se godišnji izveštaji smatrali dostavljenim, potrebno je da svaki korisnik javnih sredstava po završetku popunjavanja upitnika u aplikaciji, dostavi Ministarstvu finansija – Centralnoj jedinici za harmonizaciju sledeće dokumente, koje automatski generiše aplikacija za izveštavanje:

Za Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:

  • Izjavu o internim kontrolama, i
  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Za Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Navedena dokumenta (Izjava o internim kontrolama i verifikacije sadržaja izveštaja) moraju biti potpisana od strane rukovodioca korisnika javnih sredstava i to možete učiniti na dva načina:

  • pomoću elektronskog potpisa, ili
  • potpisivanjem dokumenata u papirnoj formi.

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2019) koji je stupio na snagu 01.01.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. U slučaju da su dokumenta (Izjava o internim kontrolama i verifikacije sadržaja izveštaja)  elektronski potpisana i priložena u aplikaciji, nije potrebno redovnom poštom dostavljati bilo kakvu dokumentaciju. U slučaju da se potpisuju dokumenta (Izjava o internim kontrolama i verifikacije sadržaja izveštaja) u papirnoj formi, neophodno ih je dostaviti redovnom poštom na sledeću adresu Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko podnošenja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2021. godinu stojimo Vam na raspolaganju.

Digitalizacija postupka revizije od januara 2022. godine
Digitalizacija postupka revizije od januara 2022. godine 1024 683 Zoran Grubiša

Digitalizacija postupka revizije od januara 2022. godine

Državna revizorska institucija (DRI) od januara 2022. godine uvodi sistem za automatizovano digitalno sprovođenje i praćenje postupka revizije trošenja novca korisnika javnih sredstava (KJS) u Republici Srbiji. Cilj digitalizacije postupka revizije je da unapredi kvalitet i ubrza postupak revizije.

Navedeni sistem je deo projekta „Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Vlada Švedske. Cilj ove inicijative je unapređenje rada institucija nadležnih za sprovođenje reforme javnih finansija. Državna revizorska institucija postaje prvi državni organ u Rebublici Srbiji koji će digitalizovati svoj proces rada.

Sam sistem predstavlja novi, napredniji, savremeniji, funkcionalni sistem koji će dovesti do toga da se poslovi predmetnih revizija obavljaju brže, efikasnije, funkcionalnije, kraće, sigurnije, što za krajni cilj ima standardizaciju obavljenih revizija. Digitalizacijom se omogućava kreiranje precizne baze svih subjekata revizije kojih je u Republici Srbiji skoro 11.000, kao i bazu nepravilnosti, preporuka, prijava i efekata revizije. Implementacijom ovog sistema biće standardizovan revizorski postupak, jer će državni revizori koristiti jedinstveni obrazac, a pregled same revizije biće jasniji.

Unapređenjem i razvojem sistema u narednim godinama Državna revizorska institucija će omogućiti bolji nadzor nad trošenjem javnih sredstava u Republici Srbiji, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.

IZVEŠTAJ O RADU DRI ZA 2020. GODINU
Izveštaj o radu DRI za 2020. godinu – Finansijsko upravljanje i kontrola 1024 683 Zoran Grubiša

Izveštaj o radu DRI za 2020. godinu – Finansijsko upravljanje i kontrola

Misija Državne revizorske institucije (DRI) je da pouzdanim informacijama doprinosi dobrom upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru. Subjekti revizije su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i svi drugi korisnici javnih sredstava.

U toku 2020. godine, DRI je objavila 254 izveštaja o reviziji, što je u odnosu na 241 izveštaj o reviziji u 2019. godini pet odsto više.  U 2020. godini izdata su 39 izveštaja o reviziji sa pozitivnom ocenom, 107 izveštaja su ocenjena sa rezervom i četiri izveštaja su negativno ocenjena. Kad se uporede ocene date u izveštajima o reviziji objavljenim u 2018. i 2019. godini uočena je tendencija povećanja izveštaja sa pozitivnom ocenom, a istovremeno smanjenje izveštaja sa rezervom i negativnim mišljenjem, dok izveštaja sa uzdržanim mišljenjem u 2020. godini nije bilo. DRI je tokom 2020. godine sprovela i 17 revizija odazivnih izveštaja gde je utvrđeno za osam subjekata revizije krše obavezu dobrog poslovanja.

Što se tiče finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) stanje je kao i u prethodnom periodu, a slično je i sa internom revizijom – 43 odsto subjekata revizije, kod kojih je revizija sprovedena u protekloj godini, ima uspostavljenu internu reviziju, dok 57 odsto subjekata nema.

Na osnovu ispitivanja funkcionisanja internih kontrola kod većine subjekata, nije dobijeno uveravanje da je sistem finansijskog upravljanja i kontrole uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa ciljevima tog sistema.

Najznačajniji nalazi po korisnicima javnih sredstava u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole su:

  • nepostojanje ili nepotpuna interna akta kod 44 subjekata revizije;
  • nepouzdana računovodstvena evidencija kod 16 subjekata revizije;
  • nepravilan obračun ili nije vršen obračun kod 14 subjekata revizije (nepravilno postavljeni parametri za obračun plata, nije vršen obračun amortizacije, nepravilan obračun naknada plate);
  • neusaglašenost internih ili podzakonskih akata sa aktima više pravne snage kod 10 subjekata revizije;
  • pogrešna ekonomska klasifikacija kod sedam subjekata revizije;
  • pogrešno računovodstveno obuhvatanje kod četiri subjekta revizije;
  • nije izvršena kontrola dokumentacije kod 13 subjekata revizije;
  • nisu uspostavljene pomoćne knjige i evidencije kod devet subjekata revizije;
  • nisu usaglašene evidencije i stanja glavne knjige sa dnevnikom, kao i pomoćnih knjiga i evidencija sa glavnom knjigom kod 12 subjekata revizije;
  • nisu preduzimane mere za naplatu potraživanja / potraživanja nisu prijavljena kod osam subjekta revizije.

Kompletan Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2020. godinu možete preuzeti ovde.

Interna revizija u javnom sektoru 1024 683 Zoran Grubiša

Interna revizija u javnom sektoru

Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja korisnika javnih sredstava; pomaže korisniku javnih sredstava da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje korisnikom javnih sredstava, vrši praćenje sa ciljem da se obezbedi učinkovito sprovođenje preporuka. Interna revizija ne preuzima rukovodeću odgovornost. Rukovodilac korisnika javnih sredstava je odgovoran za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) i Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013.)

Strategijom razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru Vlada Republike Srbije sprovodi niz reformskih mera usmerenih na unapređenje odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru. Takođe, ovim merama se upravljanje javnim sredstvima obavlja u skladu sa principima interne finansijske kontrole.

Niz reformskih mera oslanja se na tri stuba kontrole u javnom sektoru:

  1. Finansijsko upravljanje i kontrola rukovodstvu u javnom sektoru obezbeđuje podršku u ispunjavanju strateških i operativnih ciljeva, uz sprovođenje optimalne raspodele dužnosti i odgovornosti među zaposlenima.
  2. Iinterna revizija – Republika Srbija ima Nacionalni sertifikat za internu reviziju i ovlašćene interne revizore u javnom sektoru. Njihova prevashodna funkcija je da oni budu prijatelji u upravljanju i da pomažu da naše institucije u javnom sektoru funkcionišu bolje.
  3. Centralna jedinica za harmonizaciju, koja se nalazi u okviru Ministarstva finansija – predstavlja „centar znanja“, jer se u okviru nje prave metodološke smernice i uputstva i obavlja obrazovanje rukovodećih kadrova u javnoj upravi, kao i obučavanje revizora.

Cilj primene interne revizije na svim nivoima javnog upravljanja je da se pored praćenja namenskog i zakonskog trošenja budžetskih sredstava, pažnja usmeri i na merenje rezultata i bolje planiranje i upravljanje budžetskim novcem. Svi građani koji plaćaju porez imaju interes da znaju da li se njihov novac troši na efikasan način, i da li lokalne samouprave ulažu u razvoj svojih zajednica.

Interna finansijska kontrola, kao mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, pomaže i podstiče dobro finansijsko upravljanje koje počiva na temeljima ekonomičnosti, efektivnosti i efikasnosti javne uprave.

Bitan faktor ove reforme je uskladiti regulativu i praksu sa međunarodnim standardima i principima kao i najboljom praksom Evropske unije u oblasti interne revizije i kontrole. Ova oblast predstavlja merilo za ispunjenje pregovaračkog poglavlja 32 – Finansijski nadzor, koje je otvoreno 2015. godine.

Postoji značajna institucionalna i međunarodna podrška da se ovaj proces odgovornog postupanja sa budžetskim novcem dodatno unapredi i usavrši u skladu sa međunarodnim standardima. Ovaj koncept je usaglašen sa najboljom praksom u Evropskoj uniji, a zasnovan je na međunarodnim principima i standardima.

Odgovornost Rukovodioca KJS za uspostavljanje FUK-a 1024 683 Zoran Grubiša

Odgovornost Rukovodioca KJS za uspostavljanje FUK-a

Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata celokupan sistem finansijskih i drugih kontrola, uključujući i organizacionu strukturu, metode, procedure i internu reviziju, koje uspostavlja rukovodstvo organizacije. Ona podržava ostvarivanje korporativnih ciljeva kroz podršku u vođenju poslova u organizaciji na ispravan, ekonomičan, efikasan i delotvoran način.

Interne kontrole osmišljene su tako da pobošavaju učinak  i vode ostvarivanju ciljeva organizacije. Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvataju sve aspekte jedne organizacije sve zaposlene, procese i infrastrukturu.

Interna kontrola je proces. Ona nije sama po sebi cilj, već predstavlja sredstvo za postizanje određenog cilja. Internu kontrolu sprovode ljudi i ona ne predstavlja samo priručnike o određenoj politici i obrasce, nego zaposlene na svim nivoima organizacije. Od interne kontrole se može očekivati da rukovodstvu organizacije pruži razumnu uverenost, a ne apsolutnu uverenost.

Postoji opšte očekivanje da su oni koji vode javne poslove i upravljaju javnim sredstvima u potpunosti odgovorni za taj posao u skladu sa zakonom i odgovarajućim standardima, te da se javna sredstva na odgovarajući način čuvaju i troše ekonomično, efikasno i efektivno. Pored toga, u skladu sa zahtevima u vezi sa otvorenosti i transparentnosti, važno je ne samo da se oni ispune, već i da se vidi da su ispunjeni.

Pored toga, cilj politike jedne vlade jeste da pruži brže i kvalitetnije usluge koje su integrisane, orijentisane na korisnike i koncentrisane na rezultate. Da bi se ispunila ova dužnost, neophodno je da javne institucije i svi zaduženi za vođenje ovih poslova uspostave i održavaju odgovarajuću strukturu za upravljanje poslovima i čuvanje sredstava koja su im na raspolaganju.

Za uspostavljanje, održavanje i unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava. U skladu sa principima upravljačke odgovornosti, rukovodioci korisnika javnih sredstava su neposredno odgovorni za:

  1. određivanje ciljeva korisnika javnih sredstava kojima rukovodi, razradu i sprovođenje strateških planova, akcionih planova i programa za ostvarenje ciljeva;
  2. utvrđivanje, procenu i upravljanje rizicima koji prete ostvarenju ciljeva korisnika javnih sredstava, uvođenjem odgovarajućih kontrola u skladu sa međunarodnim standardima interne kontrole;
  3. planiranje, upravljanje i računovodstvo javnih sredstava;
  4. pridržavanje principa zakonitosti, pravilnosti i zdravog finansijskog upravljanja javnim sredstvima;
  5. učinkovito upravljanje osobljem i održavanje neophodnog nivoa njihove stručnosti;
  6. čuvanje i zaštitu sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i pogrešne upotrebe;
  7. uspostavljanje odgovarajuće organizacione strukture za učinkovito ostvarivanje ciljeva i upravljanje rizicima;
  8. uspostavljanje uslova za zakonito i etičko ponašanje zaposlenih kod korisnika javnih sredstava;
  9. razdvajanje odgovornosti za donošenje, izvršavanje i kontrolu odluka;
  10. uvođenje internih pravila za finansijsko upravljanje i kontrolu, putem internih akata;
  11. potpuno, ispravno, tačno i blagovremeno evidentiranje svih transakcija;
  12. praćenje, ažuriranje i preduzimanje mera za poboljšanje sistema za finansijsko upravljanje i kontrolu, u skladu sa preporukama interne revizije i ostalim procenama;
  13. dokumentovanje svih transakcija i poslova i obezbeđenje revizorskog traga unutar korisnika javnih sredstava;
  14. izveštavanje o stanju sistema za finansijsko upravljanje i kontrolu.

Pojedine odgovornosti rukovodilac korisnika javnih sredstava može preneti na druga lica u okviru korisnika javnih sredstava kojima rukovodi, ako zakonom ili drugim propisom nije drugačije određeno. Prenošenjem odgovornosti ne isključuje se i odgovornost rukovodioca korisnika javnih sredstava.

Uspostavljanjem finansijskog upravljanja i kontrole, rukovodioci korisnika javnih sredstava doprinose:

  1. stvaranje pozitivnog kontrolnog okruženja i odgovarajućeg procesa upravljanja;
  2. uspostavljanje odgovarajućeg procesa upravljanja rizicima;
  3. uspostavljanje kontrolnih aktivnosti;
  4. uspostavljanje i održavanje sistema informisanja i komunikacije;
  5. praćenje procesa upravljanja rizicima i kontrolnih aktivnosti;
  6. podrška internoj reviziji.

Finansijsko upravljanje i kontrola podrazumeva celokupan sistem finansijskih i drugih kontrola, čime se rukovodiocima korisnika javnih sredstava pruža podrška u ostvarivanju korporativnih ciljeva tako što im pomaže u vođenju poslova organizacije na ispravan, ekonomičan, efikasan i efektivan način.

    Prijavi se na Newsletter

    Poslaćemo vam biltene sa vestima i savetima. Nema neželjene pošte.