Stručni tekstovi

Finansijsko upravljanje i kontrola predstavlja važan mehanizam odgovornog, zakonitog i efikasnog upravljanja javnim sredstvima. Njegova osnovna svrha je da poveže ciljeve, budžet, poslovne procese, rizike i kontrole u jedinstven sistem upravljanja usmeren ka rezultatima.

Ovaj sistem pomaže rukovodiocima korisnika javnih sredstava da jasnije definišu ciljeve, prepoznaju rizike, uspostave odgovarajuće kontrole, prate učinak korisnika javnih sredstava  i donose odluke na osnovu pouzdanih informacija.

Finansijsko upravljanje i kontrola nije samo administrativna obaveza, već praktičan upravljački alat koji doprinosi transparentnosti, odgovornosti, ekonomičnom korišćenju sredstava i boljem ostvarivanju planiranih ciljeva.

Poseban značaj ovog sistema ogleda se u jačanju upravljačke odgovornosti. Rukovodilac korisnika javnih sredstava odgovoran je za zakonito, namensko i efikasno korišćenje javnih sredstava, kao i za rezultate rada korisnika javnih sredstava. Rukovodilac korisnika javnih sredstava ne mora lično voditi svaki proces, ali mora osigurati da sistem funkcioniše. Delegiranje ovlašćenja može doprineti boljoj organizaciji rada, ali krajnja odgovornost ostaje na rukovodiocu korisnika javnih sredstava.

Kroz upravljanje rizicima, praćenje poslovnih procesa i rad interne revizije, korisnici javnih sredstava mogu unaprediti sistem kontrole, sprečiti nepravilnosti i obezbediti kvalitetnije donošenje odluka.

Suština finansijskog upravljanja i kontrole ogleda se u prelasku sa pitanja „Koliko je potrošeno?“ na pitanje „Šta je postignuto za uložena sredstva?“. Upravo zato finansijsko upravljanje i kontrola predstavlja važan mehanizam za povezivanje odgovornosti sa rezultatima i za jačanje kvaliteta upravljanja javnim sredstvima.

Vodič za rukovodioce korisnika javnih sredstava možete preuzeti OVDE.

PRIPREMA GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O SISTEMU FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE ZA 2025. GODINU KOD ORGANA JAVNE VLASTI ODGOVORNIH ZA UPRAVLJANJE I SPROVOĐENJE KORAKA I MERA IZ REFORMSKE AGENDE

Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) je 13. februara 2026. godine na svojoj web stranici – Pristupnom portalu za izveštavanje objavila obrasce Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2025. godinu.

Za ministarstva, gradove, OOSO (organizacije obaveznog socijalnog osiguranja), privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije (PSRS) i organizacije odgovorne za sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende pripremljen je poseban obrazac Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. Ovaj izveštaj popunjavaju i dostavljaju organi javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende na koje se odnosi Uredba o upravljanju Instrumentom za reforme i rast („Službeni glasnik RS“, broj 31 od 11. aprila 2025.) i Odluka o određivanju organa i lica za upravljanje Instrumentom za reforme i rast („Službeni glasnik RS“, broj 83 od 26. septembra 2025.).

Vlada Srbije usvojila je na sednici održanoj 3. oktobra 2024. godine, Reformsku agendu Republike Srbije, dokument čiji je cilj da ubrza sve pokrenute reforme, onako kako su već trasirane u pregovorima o članstvu sa EU. Pripremljen je u saradnji institucija Republike Srbije, njih 37 i Evropske komisije, kao odgovor na ponudu Evropske unije za ubrzane pripreme za članstvo kroz Plan rasta EU za Zapadni Balkan. Reformska agenda Srbije obiman je strateški dokument u kojem su detaljno navedeni svi oni koraci, odnosno mere, koje će institucije Srbije preduzeti kako bismo brže napredovali u brojnim reformama na putu ka članstvu u EU, a sa druge strane i povukli novac namenjen Srbiji iz Evropskog fonda za rast. U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera, odnosno koraka koji će, kada budu realizovani, biti uslov za isplatu:

• Poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora (26 koraka za isplatu);
• Zelena i digitalna tranzicija (39 koraka za isplatu);
• Ljudski kapital (12 koraka za isplatu);
• Osnove, odnosno mere u oblasti vladavine prava (21 koraka za isplatu).

Istovremeno koristimo priliku da ukažemo da je nova verzija upitnika dopunjena i novim pitanjima (3.16 i 3.17) u okviru sekcije „Organizaciono uspostavljanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole“, koja se odnose na ciljeve i aktivnosti iz Reformske agende u okviru Instrumenta za reforme i rast. Iako se navedena pitanja pre svega odnose na organe javne vlasti koji su odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende, Instrument za reforme i rast predstavlja deo šireg procesa unapređenja sistema upravljanja javnim finansijama i jačanja institucionalnih kapaciteta u Republici Srbiji, te ovu informaciju dostavljamo i u cilju podizanja svesti o aktuelnim reformskim procesima. Preporučujemo da se aktivnosti na pripremi izveštaja započnu blagovremeno.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma o Instrumentu između Evropske unije koju zastupa Evropska komisija i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru Instrumenta za reforme i rast (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 9/2024 od 03.11.24), u članu 9. „Sistemi unutrašnje kontrole i obaveze u pogledu poštovanja pravila odgovornog finansijskog upravljanja“, predviđa obavezu Korisnika „da se postara da postoji učinkovit i efikasan sistem unutrašnje kontrole koji primenjuje međunarodno priznate principe unutrašnje kontrole i da obezbedi brzi povraćaj pogrešno plaćenih ili nepravilno korišćenih iznosa. Za potrebe realizacije Instrumenta, Korisnik se može osloniti na svoj postojeći nacionalni sistem upravljanja budžetom“. Stav 4. istog člana, u sklopu ove odgovornosti, obavezuje Korisnika da „a. Pravi odlučan napredak ka uspostavljanju čvrstog pravnog okvira za borbu protiv prevare i korupcije, uključujući slučajeve korupcije na visokom nivou i b. Dalje poboljšava efikasnost i učinkovitost sistema kontrole uz primenu međunarodno priznatih principa unutrašnje kontrole“. Stav 7. istog člana 9. obavezuje korisnika da „jača mere za borbu protiv prevare, korupcije i drugih nezakonitih aktivnosti koje utiču na finansijske interese Unije tokom sprovođenja Instrumenta. Pravovremeno sprovođenje relevantnih reformi u okviru Reformske agende je ključno za postizanje ovog cilja. Pored toga, Korisnik se stara o tome da se njegovi organi obavežu da poboljšaju dalje interne procedure za sprečavanje i/ili istragu slučajeva prevare, korupcije, pranja novca, finansiranja terorizma, izbegavanja poreza, poreske prevare ili utaje poreza i drugih nezakonitih aktivnosti koje utiču na finansijske interese Unije“.

Uvođenje posebnog obrasca Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za ministarstva, gradove, OOSO, privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije i organizacije odgovorne za sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende predstavlja ispunjenje preuzetih obaveza Republike Srbije prema Evropskoj komisiji.

1. SASTAVNI DELOVI GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O SISTEMU FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE ZA 2025. GODINU

Obrazac Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2025. godinu sastavljen je iz više delova:

• OPŠTIH PODATAKA O KORISNIKU JAVNIH SREDSTAVA,
• ORGANIZACIONO USPOSTAVLJANJE SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE (FUK) i
• UPITNIKA ZA SAMO-OCENJIVANJE PRINCIPA INTERNE KONTROLE podeljenog po elementima (ukupno pet) i pripadajućim principima (ukupno 17) koji su navedeni u FUK Pravilniku.

U trećoj grupi Opšteg dela sadržana su pitanja, koja predstavljaju indikatore, koji se odnose na Organizaciono uspostavljanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Za 2025. godinu uvedeno je novo pitanje:

3.3. Da li je određen koordinator za finansijsko upravljanje i kontrolu (FUK koordinator)?

3.3.1. Ako je odgovor DA, navedite ime i prezime, naziv radnog mesta, broj telefona i imejl-adresu FUK koordinatora.

Uvođenje pojma koordinator za finansijsko upravljanje i kontrolu (FUK koordinator) nije predviđeno FUK Pravilnikom niti je CJH dala bliže objašnjenje. Možemo napraviti paralelu sa Okvirnim sporazumom o finansijskom partnerstvu između  Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske Komisije o  pravilima za sprovođenje finansijske pomoći  Evropske Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć  (IPA III), koji u svom ANEKSU B OKVIR INTERNE KONTROLE Komponente, principi i karakteristike okvira interne kontrole u okviru IPA III  u sistemu indirektnog upravljanja od strane zemalja korisnica, koji u tački 2. Više rukovodstvo vrši nadzor nad razvojem i sprovođenjem interne kontrole, predviđa:

2.1. Više rukovodstvo nadgleda upravljanje, upravljanje rizikom i prakse interne kontrole i preuzima opštu odgovornost za upravljanje na nižim nivoima. Ovo se sprovodi korišćenjem odgovarajućih radnih modaliteta i kanala komunikacije.

2.2. Svaki rukovodilac nadgleda sisteme interne kontrole unutar svog entiteta. Svaki rukovodilac nadgleda razvoj i sprovođenje interne kontrole. U ovom zadatku ih podržavaju koordinatori interne kontrole.

2.3. Svaki viši rukovodilac daje izjavu o upravljanju u pogledu odgovarajuće raspodele sredstava i njihove upotrebe za predviđenu namenu i u skladu sa principima odgovornog finansijskog upravljanja, kao i u pogledu adekvatnosti kontrolnih procedura koje su uspostavljene.

2.4. Koordinatori interne kontrole igraju ključnu ulogu koordinirajući pripremu izjava o upravljanju.

U konsolidovanom godišnjem izveštaju za 2024. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji od jula 2025. godine, radi otklanjanja uočenih slabosti, data je sledeća opšta preporuka: „Potrebno je da se rukovodioci svih nivoa, a naročito članovi RG, koordinatori za FUK, ukoliko su imenovani, kao i interni revizori i ostali zaposleni treba da se upoznaju i završe video obuke koje je CJH pripremila iz oblasti FUK i IR, a koje su dostupne na NAJU platformi“.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva nova pitanja:

3.16. Odgovaraju organi javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende (Uredba o upravljanju Instrumentom za reforme i rast („Sl. glasnik RS“, br. 31 od 11. aprila 2025.; Odluka o određivanju organa i lica za upravljanje Instrumentom za reforme i rast („Sl. glasnik RS“, br. 83 od 26. septembra 2025.godine).

Da li je rukovodstvo organizacije među prioritete svrstalo ciljeve iz Reformske agende?

3.17. Odgovaraju organi javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende (Uredba o upravljanju Instrumentom za reforme i rast („Sl. glasnik RS“, br. 31 od 11. aprila 2025.; Odluka o određivanju organa i lica za upravljanje Instrumentom za reforme i rast („Sl. glasnik RS“, br. 83 od 26. septembra 2025.godine).

Da li rukovodstvo organizacije redovno prati izvršenje ciljeva iz reformske agende?

Ponuđeni odgovori na oba pitanja su samo: DA ili NE

2. SAMOOCENJIVANJE PRINCIPA INTERNE KONTROLE (FUK)

2.1. Ovaj deo Godišnjeg izveštaja odnosi se na samoprocenu adekvatnosti sistema FUK organizacije javnog sektora po elementima (ukupno pet) i pripadajućim principima (ukupno 17) koji su navedeni u FUK Pravilniku. Poštovanjem ovih principa KJS osiguravaju da se organizacijom javnog sektora dobro upravlja. Veći deo principa je već prisutan u organizacijama javnog sektora i potrebno je da odgovorna lica prepoznaju kojim elementima već raspolažu i gde postoji prostor za njihovo dalje unapređenje.

Za svaki princip su navedene tvrdnje/stavke koje ga sa različitih strana oslikavaju.

Potrebno je da odgovorna lica označe sve tvrdnje/stavke koje se odnose na njihovu organizaciju. Ovo je neka vrsta kontrolne liste koja ilustruje svaki navedeni princip. Sve stavke nisu obavezujuće i treba označiti one koje postoje kod organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende.

Po razmatranju principa, glavnih tvrdnji karakterističnih za navedeni princip, i ostalih karakteristika organizacije javnog sektora, na osnovu datih odgovora i slobodnog uverenja odgovorna lica ocenjuju koliko se navedeni princip poštuje u njihovoj organizaciji, odnosno da li u narednom periodu postoji potreba da se uvedu neka poboljšanja koja bi doprinela boljem funkcionisanju FUK-a po tom pitanju, odnosno principu.

Nakon davanja ocena u vezi sa poštovanjem principa, i označavanja tvrdnji/stavki koje postoje u njihovoj organizaciji ili onih koje nedostaju, potrebno je da odgovorna lica odluče šta će unapređivati u narednom periodu tako što će to uvrstiti u svoj akcioni plan za unapređenje FUK-a. Akcioni plan je dokument svake organizacije javnog sektora koji ne dostavlja CJH, a na sva pitanja odgovara kao organizacija u celini.

SEKCIJA KONTROLNO OKRUŽENJE

3. Princip 1 – Organizacija demonstrira svoju posvećenost integritetu i etičkim vrednostima

5.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

5.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 1. u vašoj organizaciji.

U ostavljenom prostoru treba navesti konkretne dokumente (broj i datum za dokumenta koja dokazuju navedene tvrdnje), kao na primer:

• kodeks ponašanja koji je u skladu sa propisima, etičkim normama i vrednostima organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• način na koji su zaposleni, eksterni partneri organizacije i korisnici usluga/građani informisani su o standardima ponašanja (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• navesti koje su propisane mere za nepoštovanje standarda ponašanja (ako postoje, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima) (priložiti odgovarajući revizorski trag);
• navesti načine praćenja poštovanja standarda ponašanja (izveštaje, zapisnike itd.) ako postoje, navesti broj i datum dokumenta;
• navesti primere sprovedenih adekvatnih mera za eventualno nepoštovanje standarda ponašanja (kao što su: razgovor, opomena, skretanje pažnje, disciplinske mere, otkaz itd.).
• priložiti dokaze za redovno organizovanje obuka za zaposlene i posebno novozaposlene iz oblasti integriteta, etičkih vrednosti i kulture organizacije (agenda, spisak prisutnih);
• priložiti dokaze o pridržavanju pravilima definisanih potencijalnih sukoba interesa, korupcije i načinu postupanja (zapisnici, izveštaji, itd.);
• priložiti dokaze o definisanju jasnih pravila u vezi sa uzbunjivanjem kako bi bilo moguće prijaviti sumnje u vezi sa kršenjem propisa i ljudskih prava, vršenjem javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnostima po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera (u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima – odgovarajući revizorski trag);
• priložiti dokaze o postojanju mehanizama za prijavu, evidentiranje na jednom mestu i odlučivanje povodom sumnji na korupciju, prevare, greške u finansijskom izveštavanju, nepravilnosti u vezi sa ugovaranjem, nepravilno rukovanje opremom, lažno prikazivanje i davanje netačnih informacija i ostale nepravilnosti (odgovarajući revizorski trag);
• priložiti dokaze o periodičnom analiziranju podataka o poštovanju standarda ponašanja i po potrebi ažuriranju/unapređivanju politike, komunikacija, obuke, mehanizama za prevenciju i detekciju, merama za slučaj kršenja standarda ponašanja (izveštaji, zapisnici, itd.);
• priložiti dokaze za primere da rukovodstvo sopstvenim ponašanjem, poštovanjem zakona, propisa, internih akata, standarda ponašanja, načinom na koji rukovodi, profesionalnim pristupom i zalaganjem itd., daje primer drugima (odgovarajući revizorski trag);
• priložiti dokaze da je rukovodstvo opredelilo adekvatne resurse (kompetentni kadar, vreme, pažnja i drugi resursi) za razvoj FUK-a (odgovarajući revizorski trag – povezati propisane zahteve radnih mesta sa kompetencijama zaposlenih koji su raspoređeni).

5.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 1.

U slučaju nepoštovanja principa 1. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag.

Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 5.2. i 5.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

4. Princip 2 – Organ/telo za nadzor je nezavisno u odnosu na rukovodstvo i vrši nadzor nad sistemom internih kontrola (FUK)

6.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju (odgovaraju samo KJS koji imaju nadzorni/upravni odbor)

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

6.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 2 u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende:

• da li Organ/telo za nadzor (nadzorni/upravni odbor) postoji u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende (ako je odgovor pozitivan, navesti pravni osnov i odgovarajući revizorski trag);
• da li telo za nadzor nadzire/prati funkcionisanje svih komponenti FUK-a (bavi se etikom, resursima, ciljevima i planovima, rizicima, kontrolama, izveštavanjem, slabostima sistema, poslovanjem i funkcionisanjem organizacije) – navesti pravni osnov i odgovarajući revizorski trag (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• da li telo za nadzor čine kompetentni pojedinci sa komplementarnim znanjima i iskustvima, koji mogu objektivno i kritički analizirati funkcionisanje organa javne vlasti odgovornog za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende (navesti pravni osnov i odgovarajući revizorski trag);
• da li telo za nadzor sačinjavaju članovi koji nisu u sukobu interesa (navesti pravni osnov i odgovarajući revizorski trag);
• da li telo za nadzor analizira eventualne slabosti i daje sugestije za unapređenje kvaliteta upravljanja (navesti pravni osnov i odgovarajući revizorski trag);
• da li je telo za nadzor formirao/lo je odbor/komisiju za reviziju;
• da li telo za nadzor održava direktnu komunikaciju sa internom revizijom (navesti pravni osnov i revizorski trag, primer: elektronska ili pisana komunikacija);
• da li telo za nadzor održava direktnu komunikaciju sa eksternom revizijom;
• da li telo za nadzor posebno prati visokorizične oblasti (transakcije velike novčane vrednosti, složeni poslovi itd.) (navesti pravni osnov i revizorski trag).

6.2. Odgovaraju samo KJS koji imaju nadzorni/upravni odbor.

6.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 2.

U slučaju nepoštovanja principa 2. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 6.2. i 6.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora

Odgovor na ovo pitanje mogu dati samo oni KJS koji imaju svoje telo za nadzor.

5. Princip 3 – Rukovodstvo uspostavlja organizacionu strukturu, linije izveštavanja i odgovarajuće nadležnosti i odgovornosti u funkciji ostvarivanja ciljeva

7.2. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 3 (pitanje 7.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, rukovodstvo organizacije procenjuje da li je uspostavilo adekvatnu organizacionu strukturu, linije izveštavanja i odgovarajuće nadležnosti i odgovornosti.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

7.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 3. u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende:

• dokaz da je uspostavljena organizaciona struktura koja je adekvatna za upravljanje u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende: ostvarivanje ciljeva (navesti pravni osnov i revizorski trag – organizaciona šema), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da su jasno definisani linije nadležnosti, delokrug rada i odgovornosti unutrašnjih organizacionih jedinica (navesti pravni osnov i revizorski trag – akt o sistematizaciji), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da su definisane odgovornosti rukovodstva za ostvarivanje ciljeva i upravljanje rizicima (navesti pravni osnov i revizorski trag – akt o sistematizaciji), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da su uspostavljene jasne linije izveštavanja po horizontali i vertikali koje obezbeđuju adekvatno vršenje nadležnosti i odgovornosti i adekvatne tokove informacija za upravljanje organizacijom i ostvarivanje ciljeva (navesti pravni osnov i revizorski trag)
• dokaz da postoje opisi poslova za svako radno mesto – akt o sistematizaciji;
• dokaz da su svi zaposleni u organizaciji upoznati su sa svojim obavezama i odgovornostima. (navesti pravni osnov i revizorski trag – oglasna tabla, intranet…), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da postoje jasna pravila za prenos ovlašćenja navesti pravni osnov i revizorski trag;
• dokaz da rukovodstvo delegira ovlašćenja/nadležnost (navesti pravni osnov i revizorski trag – odluke o prenosu ovlašćenja i odgovornosti);
• dokaz da po potrebi organi javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende vrše prilagođavanja organizacione strukture, u skladu sa novonastalim okolnostima i utvrđenim slabostima (navesti pravni osnov i revizorski trag), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke).

7.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 3.

U slučaju nepoštovanja principa 3. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 7.2. i 7.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

6. Princip 4 – Organizacija pokazuje svoju posvećenost privlačenju, razvoju i zadržavanju kompetentnih pojedinaca

8.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

8.2. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 4 (pitanje 8.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende na adekvatan način upravlja ljudskim resursima.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

8.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 4. u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende:

• dokaz da je utvrđen nivo potrebnih znanja i veština za svako radno mesto (sistematizacija radnih mesta), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da se vrši provera kvalifikacija, znanja i prethodnog radnog iskustva kandidata za zaposlenje (postupak internog i javnog konkursa);
• dokaz za redovno razmatranje/ ocenjivanje kompetencije zaposlenih (godišnje ocenjivanje);
• dokaz da postoji adekvatan broj i struktura zaposlenih (izveštaj o popunjenim radnim mestima);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende obavlja analizu potreba za obukom zaposlenih (analiza – periodična);
• dokaz da postoji evidencija o obukama za svakog zaposlenog (individualni trening registar)
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende obezbeđuje razvoj kompetencija zaposlenih ( izveštaji sa obuke, seminara, studijskih putovanja itd.);
• dokaz da u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende postoji mehanizam za privlačenje i zadržavanje kvalifikovanih kadrova. (navesti pravni osnov i revizorski trag – periodična – analiza fluktuacije zaposlenih).
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende prati i analizira fluktuaciju zaposlenih i preduzima adekvatne mere (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende postoje planovi i procedure za slučaj promene i odsustva rukovodilaca i ostalih zaposlenih (ažurirani planovi zamene odsutnih);
• dokaz da u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende postoji praksa primopredaje dužnosti za sva radna mesta (izveštaji o primopredaji dužnosti i odgovornosti);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende redovno vrši procenu budućih kadrovskih potreba (navesti pravni osnov i revizorski trag – kadrovski plan).

8.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 4.

U slučaju nepoštovanja principa 4. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 8.2. i 8.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

7. Princip 5 – Organizacija uspostavlja sistem pojedinačne odgovornosti zaposlenih za obavljanje dodeljenih zadataka iz oblasti FUK-a

9.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

9.2. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 5. (pitanje 9.1.), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li je organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uspostavio adekvatan sistem pojedinačne odgovornosti.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

9.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 5. u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende:

• dokaz da je jasno definisana pojedinačna odgovornost svih rukovodilaca za ostvarivanje ciljeva, kao i za realizaciju projekata i aktivnosti za koje su ovlašćeni (navesti pravni osnov i revizorski trag – akt o sistematizaciji i odluke o prenosu ovlašćenja);
• dokaz da su zaposleni upoznati sa svojim radnim zadacima (navesti pravni osnov i revizorski trag – zapisnik o primopredaji kopije svih internih akata, relevantnih za odgovarajuće radno mesto, godišnji ciljevi zaposlenih);
• dokaz da su definisana merila radnog učinka i mehanizmi podsticaja za izvršenje radnih zadataka – Uredba o vrednovanju radne uspešnosti (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende redovno ocenjuje efektivnost merila radnog učinka i mehanizama podsticaja i vrši njihovo prilagođavanje u slučaju potrebe (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende redovno ocenjuje radni učinak zaposlenih (navesti pravni osnov i revizorski trag – godišnje ocenjivanje);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende zaposlene podstiče (nagrađuje/kažnjava) u skladu sa ostvarenim radnim učinkom. (navesti pravni osnov i revizorski trag – pregled unapređenja i kazni);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende napredovanje (unapređenje) zaposlenih u organizaciji zasniva na jasnim i poznatim kriterijumima i uzima u obzir prethodni radni učinak (navesti pravni osnov i revizorski trag – godišnji spisak unapređenja);
• dokaz da rukovodstvo organa javne vlasti odgovornog za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende procenjuje nivo opterećenja/pritiska kojem su izloženi zaposleni, a eventualno prekomerno opterećenje preraspoređuje (navesti pravni osnov i revizorski trag – odluke o preraspodeli dužnosti / nadležnosti i odgovornosti).

9.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 5.

U slučaju nepoštovanja principa 5. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 9.2. i 9.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

SEKCIJA PROCENA RIZIKA

8. Princip 6 – Organizacija utvrđuje ciljeve koji su dovoljno jasni da bi se omogućila identifikacija i procena rizika koji se odnose na te ciljeve

10.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

10.2. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 6. (pitanje 10.1.), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li je organizacija na adekvatan način definisala ciljeve.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

10.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 6. u vašoj organizaciji:

• dokaz da su strateški ciljevi organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende usklađeni sa ciljevima iz dokumenata javnih politika (izvod iz ažuriranog strateškog dokumenta), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da operativni ciljevi proizilaze iz strateških ciljeva (operativni planovi organizacionih delova), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da su ciljevi konkretni, merljivi, ostvarivi, relevantni i vremenski ograničeni (po „S.M.A.R.T.“ principu) (izvod iz planskog dokumenta);
• dokaz da ciljevi predstavljaju osnov za alokaciju resursa (izvod iz planskog dokumenta);
• dokaz da su prihodi i rashodi projektovani i planirani u skladu sa utvrđenim ciljevima organizacije (izvod iz planskog dokumenta – finansijski plan);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende određuje prihvatljiv nivo odstupanja od utvrđenih ciljeva (zapisnici sa sastanaka, revidirani planovi), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da su ciljevi usklađeni sa zakonima i drugim propisima, kao i profesionalnim standardima (izvod iz planskog dokumenta), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke).

10.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 6.

U slučaju nepoštovanja principa 6. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 10.2. i 10.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

9. Princip 7 – Organizacija identifikuje i analizira rizike koji mogu uticati na ostvarivanje ciljeva

11.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

11.3.(11.5) U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 7 (pitanja 11.1. i 11.2), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija na adekvatan način vrši identifikaciju i analizu rizika.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

11.3. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 7. u vašoj organizaciji.

Dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende vrši identifikaciju i procena rizika koji mogu:

• ugroziti ostvarivanje operativnih (poslovnih) ciljeva (registar rizika);
• dovesti do nepravovremenog, nepotpunog ili netačnog izveštavanja (finansijskog i nefinansijskog), odnosno do toga da izveštavanje ne bude u skladu sa zakonima, propisima i relevantnim standardima (računovodstveni standardi itd.) i potrebama organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende;
• dovesti do nepoštovanja zakona i drugih propisa – ažurirani registar rizika;
• ugroziti resurse/imovinu organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende – ažurirani registar rizika.

11.2. Dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende:

• identifikuje i procenjuje rizike redovno na svim nivoima i u svim organizacionim delovima (registar strateških i operativnih rizika);
• rukovodstvo organa javne vlasti odgovornog za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende redovno dobija informacije o rizicima (ažuriranje registra rizika)
• rizici se redovno razmatraju na sastancima rukovodstva (zapisnici sa sastanaka);
• procena rizika podrazumeva procenu verovatnoće nastanka i procenu uticaja rizika;
• ključni rizici su jasno definisani (registar rizika);
• rukovodstvo donosi odluke kako odgovoriti na rizike (tretiranje, tolerisanje, transferisanje/podela, ukidanje/odustajanje od rizičnog cilja) na osnovu procene rizika, efekata i troškova smanjivanja nivoa rizika (odluke rukovodstva o postupanju po rizicima);
• delegiraju se zadaci (nadležnost i odgovornost) za realizaciju odgovora na rizik (odluke);
• određeni rokovi za realizaciju odluke;
• praćenje rezultata aktivnosti za svođenje rizika na prihvatljiv nivo (zapisnici);
• identifikovani rizici, njihova procena i odabrani odgovor na rizik su dokumentovani (npr. registar rizika, zapisnici o ažuriranju registra rizika);
• organizacija redovno (najmanje jednom godišnje) i u slučaju relevantnih novonastalih okolnosti vrši adekvatna ažuriranja registra rizika.

11.4. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 7.

U slučaju nepoštovanja principa 7. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 11.3. i 11.4. je ostavljen prostor za unošenje odgovora

10. Princip 8 – Organizacija razmatra rizik od prevare

12.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

12.2. (12.4.) U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 8. (pitanje 12.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende na adekvatan način razmatra rizik od prevare U registru rizika treba posebno naglasiti radna mesta i poslovne procese, koji su najizloženiji rizicima od prevare i korupcije, na način propisan Zakonom o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21, 94/21 i 14/2022):

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

12.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 8. u vašoj organizaciji:

• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende procenjuje rizik od namernog netačnog i nepotpunog finansijskog i nefinansijskog izveštavanja (zapisnik rukovodstva);
• dokaz o proceni rizika od neovlašćenog namernog prisvajanja, upotrebe ili otuđenja imovine organizacije; (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz o proceni rizika od korupcije (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• Organizacija ima plan integriteta (navesti broj i datum dokumenta).

12.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 8.

U slučaju nepoštovanja principa 8. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 12.2. i 12.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

11. Princip 9 – Organizacija identifikuje i procenjuje spoljne i unutrašnje promene koje bi mogle u značajnoj meri da utiču na sistem interne kontrole

13.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

13.3. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 9. u vašoj organizaciji:

• dokaz da identifikacija i procena rizika u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende podrazumeva praćenje i analiziranje (identifikacija, procena i posledice):
• promena u spoljnom regulatornom okruženju (promena zakona, propisa, standarda itd.);
• promena u spoljnom fizičkom okruženju (prirodne nepogode itd.);
• promena na tržištu;
• pojave novih tehnologija;
• značajnih promena u načinu na koji organizacija obavlja delatnost (promena modela funkcionisanja/poslovnog modela, uvođenje novih tehnologija itd.);
• promena u rukovodstvu organizacije;
• promena u broju i strukturi zaposlenih;
• statusnih promena organizacije;
• promena u organizacionoj strukturi i linijama izveštavanja.

Za sve navedene tvrdnje kao dokaz može poslužiti ažurirana Strategija upravljanja rizicima.

• dokaz da su delegirana zaduženja za predviđanje i identifikovanje relevantnih promena u spoljnoj sredini (odluke, naredbe);
• dokaz da su nadležna lica/organi redovno i u skladu sa potrebama/okolnostima informisani o unutrašnjim i spoljnim promenama koje mogu značajno uticati na ostvarivanje ciljeva i funkcionisanje organizacije.

13.5. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 9 (pitanja 13.1. i 13.2), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija na adekvatan način identifikuje i procenjuje značajne spoljne i unutrašnje promene.

13.4. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 9.

U slučaju nepoštovanja principa 9. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 13.3. i 13.4. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

SEKCIJA KONTROLNE AKTIVNOSTI

12. Princip 10 – Organizacija u javnom sektoru vrši odabir i razvija kontrolne aktivnosti (politike, procedure, mere, aktivnosti, postupci, pravila) koje doprinose svođenju rizika za ostvarivanje ciljeva na prihvatljiv nivo

14.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

14.4. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 10 u vašoj organizaciji:

dokaz da su u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende identifikovani i opisani sledeći poslovni procesi:

• operativni procesi (poslovni procesi neposredno usmereni na ispunjavanje svrhe postojanja organizacije – isporuka dobara i pružanje usluga građanima/zadovoljenje potreba građana);
• procesi podrške (finansije, kadrovi, IT podrška itd.);
• upravljački procesi (planiranje, kontrola itd.);
• odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura;
• dokaz da su u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende identifikovani poslovni procesi koji imaju najveći uticaj na ostvarivanje ciljeva organizacije (ključni poslovni procesi);
• identifikovani delovi poslovnih procesa u kojima su potrebne kontrolne aktivnosti (odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura);
• dokaz da su određeni adekvatni kadrovi (profil ljudi) za odabir, razvoj i implementaciju kontrolnih aktivnosti (odnosi se na operativne rukovodioce nižeg ranga) – rešenja o raspoređivanju;
• dokaz za odabir i razvoj kontrolnih aktivnosti za sve rizike za koje je rukovodstvo donelo odluku da se tako tretiraju – periodični izveštaji rukovodstva;
• dokaz za procenu efektivnosti i efikasnosti (delotvornost/korist i troškovi) različitih tipova kontrolnih aktivnosti – periodični izveštaji rukovodstva;
• dokaz da odabrane i razvijene kontrolne aktivnosti uključuju miks (kombinaciju) različitih kontrola, poput preventivnih i detekcionih, odnosno manuelnih i automatskih; određeni rokovi za implementaciju konkretnih kontrolnih aktivnosti (Odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura);
• dokaz da su kontrolne aktivnosti u organizaciji dokumentovane (mape procesa, pisane procedure itd.);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende sprovodi i nedokumentovane kontrolne aktivnosti, odnosno postoje nepisane procedure koje se primenjuju (institucionalno pamćenje) – kontinuitet poslovanja u uslovima značajnije fluktuacije zaposlenih;
• dokaz da su kontrolne aktivnosti prisutne na različitim nivoima u organizaciji (Odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura).
• dokaz da isto lice ne obavlja istovremeno dve ili više sledećih dužnosti: predlaganje, odobravanje, izvršavanje i evidentiranje poslovnih promena (razdvajanje dužnosti) (Odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura);
• u slučaju da u organizaciji nije moguće sprovesti adekvatno razdvajanje dužnosti, dokaz da je uveden alternativni kontrolni mehanizam (npr. pojačan nadzor, drugi par očiju i sl.);
• dokaz da transakciju/izveštaj pre izvršenja kontroliše/proverava osoba koja nije prvobitno obrađivala odnosno pripremala transakciju (princip „četiri oka“) – (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da su definisani postupci i pravila kojima je osigurana bezbednost informacija (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da su definisani postupci i pravila koji obezbeđuju da isključivo ovlašćene osobe mogu pristupiti materijalnim, finansijskim i drugim resursima (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da se periodično se vrši sravnjivanje imovine sa knjigovodstvenim podacima (izveštaj o popisu);
• dokaz da su pripremljeni planovi za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja u slučaju nepredviđenih okolnosti (npr. požar, poplava, epidemija, nestanak struje, ratno stanje). (navesti pravni osnov i revizorski trag).

14.5. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 10.

U slučaju nepoštovanja principa 10. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 14.4. i 14.5. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

13. Princip 11 – Organizacija vrši odabir i razvija opšte kontrolne aktivnosti u segmentu tehnološke infrastrukture

15.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

Za organe javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

15.3. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 11 u vašoj organizaciji, dokazi da su odabrane i razvijene:

• kontrolne aktivnosti koje pomažu da se obezbedi potpunost, tačnost i dostupnost informacija putem IT (informacione tehnologije) obrade podataka;
• kontrolne aktivnosti usmerene na zaštitu poverljivosti i integriteta informacija (neovlašćena promena/manipulacija podacima, krađa, nanošenje štete itd.);
• kontrolne aktivnosti usmerene na obezbeđivanje procesa nabavke, održavanja i razvoja IT infrastrukture;
• kontrolne aktivnosti koje obezbeđuju pristup IT infrastrukturi isključivo ovlašćenim korisnicima u skladu sa nadležnostima;
• procedure koje obezbeđuju kontinuitet funkcionisanja IT infrastrukture, odnosno zaštitu od gubitka podataka itd.

Dokaz da su u IT sisteme i aplikacije ugrađeni kontrolni mehanizmi prilikom:

• unosa podataka;
• obrade podataka;
• izlaza informacija.

Za većinu označenih tvrdnji kao dokaz treba priložiti Akt o bezbednosti informacija – metodološke preporuke za izradu, kontinuirano praćenje, unapređenje i reviziju Akta o bezbednosti IKT sistema prema zahtevima koji proističu iz zakona i podzakonskih akata kojima je uređena informaciona bezbednost.

Za pristup kompjuterskim programima neophodno je da svi zaposleni koriste šifre i redovno ih ažuriraju, kako bi rad sa dokumentima obavljali u skladu sa propisima o čuvanju i obezbeđivanju odgovarajućeg nivoa poverljivosti, odnosno Uredbom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave „Sl. glasnik RS“, br. 21/2020, 32/2021 i 14/2023), Standardom sistema menadžmenta bezbednosti informacija ISO/IEC 27001:2013 i Zakonom o informacionoj bezbednosti („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016, 94/2017 i 77/2019; „Sl. glasnik RS“, br. 91 od 23. oktobra 2025. – novi zakon).

15.3. U skladu sa gore datim odgovorima u vezi sa principom 11 (pitanja 15.1. i 15.2), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica JLS, odnosno ZU, procenjuju da li njihova organizacija na adekvatan način vrši odabir i razvoj kontrolnih aktivnosti u oblasti tehnološke infrastrukture

15.4. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 11.

U slučaju nepoštovanja principa 11. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 15.3. i 15.4. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

14. Princip 12 – Organizacija sprovodi kontrolne aktivnosti kroz politike u kojima su definisana očekivanja, kao i kroz procedure kojima se te politike realizuju

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

16.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 12. u vašoj organizaciji:

• dokaz da je organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende utvrdio politike i procedure za poslovne procese i svakodnevne aktivnosti zaposlenih u koje su ugrađene kontrolne aktivnosti (akt o sistematizaciji);
• procedure za ključne poslovne procese su dokumentovane/pisane (Odluka o usvajanju);
• procedure za ključne procese jasno definišu konkretne korake/radnje i njihov redosled (Odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura);
• jasno je u kom momentu, kojoj fazi poslovnog procesa ili transakcije se kontrola obavlja;
• za svaku kontrolnu aktivnost je utvrđeno ko je nadležan i odgovoran za njeno sprovođenje – odluke o raspodeli dužnosti – nadležnosti i odgovornosti;
• u praksi, kontrolne aktivnosti se sprovode blagovremeno u skladu sa procedurama.
• dokaz da nadležna i odgovorna lica blagovremeno sprovode korektivne radnje, odnosno ispravljaju greške/propuste uočene tokom sprovođenja kontrolnih aktivnosti;
• dokaz o beleškama i izveštavanju o izuzecima, odnosno slučajevima odobrenih odstupanja od utvrđenih procedura.
• dokaz da rukovodstvo kontrolne aktivnosti periodično preispituje i po potrebi redizajnira – ažuriranje procedura.

16.2. (16.4.) U skladu sa gore datim odgovorima u vezi sa principom 12. (pitanje 16.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija na adekvatan način sprovodi kontrolne aktivnosti kroz politike i procedure  (Interni kontrolni postupci obuhvataju ključna kontrolna mesta, kao i osnovne funkcije kontrolnih aktivnosti koje se odnose na razgraničenje i razdvajanje dužnosti, ovlašćenje i autorizaciju, adekvatno dokumentovanje, upoređivanje i usaglašavanje, imovinsku bezbednost i internu verifikaciju, kao i pouzdano izveštavanje).

16.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 12.

U slučaju nepoštovanja principa 12. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 16.2. i 16.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

SEKCIJA INFORMACIJE I KOMUNIKACIJA

15. Princip 13 – Organizacija pribavlja, kreira i koristi relevantne, kvalitetne informacije

17.2. (17.4.) U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 13. (pitanje 17.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija pribavlja, kreira i koristi relevantne, kvalitetne informacije.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

17.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 13. u vašoj organizaciji:

• dokaz da su identifikovane informacije bitne za poslovanje organizacije i funkcionisanje FUK-a – beleške rukovodstva;
• dokaz da su identifikovane konkretne potrebe za informacijama organizacionih jedinica i zaposlenih – lista za distribuciju;
• dokaz da organizacija redovno identifikuje i procenjuje promene potreba za informacijama – ažurne promene, u zavisnosti od okolnosti;
• dokaz da rukovodstvo, prilikom prikupljanja i obrade informacija, vodi računa o prethodnoj usklađenosti sa propisima koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti i sl.
• dokaz da je organizacija identifikovala relevantne i pouzdane unutrašnje i spoljne izvore podataka;
• dokaz da rukovodstvo procenjuje koristi i troškove pribavljanja i upotrebe informacija prilikom uspostavljanja i održavanja sistema informacija i komunikacije;
• dokaz da Sistem za obradu podataka obezbeđuje kvalitetne (adekvatne, aktuelne, pravovremene, tačne i potpune) informacije – (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da je Organizacija uspostavila sistem koji omogućava da su informacije lako dostupne zaposlenima kojima su potrebne – intranet, lista distribucije;
• dokaz da je onemogućen neovlašćen pristup informacijama (zaštita različitog stepena poverljivosti/osetljivosti informacija) i obezbeđeno čuvanje informacija duže vreme – izvod iz Akta o bezbednosti informacija – metodološke preporuke za izradu, kontinuirano praćenje, unapređenje i reviziju Akta o bezbednosti IKT sistema;
• dokaz da rukovodstvo redovno procenjuje Sistem prikupljanja, obrade i distribucije informacija i po potrebi unapređuje radi obezbeđivanja kvalitetnih informacija.

17.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 13.

U slučaju nepoštovanja principa 12. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 17.2. i 17.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora

16. Princip 14 – Organizacija interno komunicira informacije, uključujući i ciljeve i odgovornosti/zadatke u oblasti FUK

18.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 14. (pitanje 18.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li u njihovoj organizaciji postoji adekvatna interna komunikacija.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

18.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 14. u vašoj organizaciji:

• dokaz da postoji efektivan i efikasan sistem pisane, elektronske i verbalne komunikacije koji zaposlenima omogućava da interno dobiju informacije neophodne za obavljanje posla;
• dokaz da su novozaposleni i zaposleni na novim pozicijama upoznati sa svojim zadacima i odgovornostima (obezbeđene obuke, uputstva, smernice, procedure, mentorstvo – zapisnik o primopredaji kopije svih internih akata, relevantnih za odgovarajuće radno mesto);
• dokaz da su zaposleni upoznati sa ciljevima organizacije – godišnji ciljevi zaposlenih;
• dokaz da se redovno sačinjavaju izveštaji za rukovodstvo (ostvarivanje ciljeva, prihodi, izvršenje finansijskih i drugih planova, raspoloživa sredstva, obaveze, potraživanja, razlozi koji onemogućavaju/sprečavaju postizanje planiranog itd.).
• dokaz da rukovodstvo hitne i ključne informacije brzo komunicira;
• dokaz da postoje posebne linije komunikacije za žalbe, primedbe, prijavu sumnje na nepravilnosti itd., koje obezbeđuju anonimnost i poverljivost (unutrašnje uzbunjivanje i sl.);
• dokaz da postoji centralizovano beleženje informacija o ponašanjima koja nisu u skladu sa standardima (uključujući sumnje na nepravilnosti, žalbe i sl.);
• dokaz da u organizaciji postoji jedinstvena evidencija donatorskih projekata (pažnja nova stavka!)
• dokaz da rukovodstvo redovno procenjuje adekvatnost postojećeg sistema komunikacije (procedure, metode itd.), a po potrebi vrši neophodna unapređenja (izveštaji).

18.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 14.

U slučaju nepoštovanja principa 14. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 17.2. i 17.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

17. Princip 15 – Organizacija komunicira sa spoljnim stranama/akterima o pitanjima koja su relevantna za funkcionisanje FUK-a

19.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

19.2. U skladu sa gore datim odgovorima u vezi sa principom 15. (pitanje 19.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija na adekvatan način komunicira sa spoljnim stranama/akterima.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

19.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 15. u vašoj organizaciji:

• dokaz da je uspostavljen efektivan i efikasan sistem eksterne komunikacije pravovremenih i relevantnih informacija koji obezbeđuje potrebnu proaktivnu transparentnost prema državnim organima, civilnom sektoru, korisnicima usluga, građanima i drugim spoljnim zainteresovanim stranama (ključni dokumenti su objavljeni na veb-sajtu i sl.).
• dokaz da postoji procedura/pravilo za odobravanje zvanične eksterne komunikacije (izveštaji, obaveštenja, saopštenja itd.) pre objavljivanja informacije;
• dokaz da postoje otvoreni kanali komunikacije putem kojih korisnici usluga, građani, poslovni partneri i druge eksterne zainteresovane strane mogu u direktnom kontaktu dostaviti i dobiti informacije, uložiti žalbe i primedbe itd. (korisnički servis/podrška i sl.);
• dokaz da postoje posebne linije eksterne komunikacije za prijavu sumnje na nepravilnosti itd., koje obezbeđuju anonimnost i poverljivost (uzbunjivanje i sl.);
• dokaz da rukovodstvo dobija i razmatra informacije koje potiču iz eksternih izvora, a relevantne su za FUK i ostvarivanje ciljeva organizacije (izveštaji rukovodstvu);
• dokaz da upravni/nadzorni odbor dobija informacije o rezultatima procene FUK-a koju su vršili eksterne organizacije/lica, informacije o promenama u zakonima/propisima itd.;
• dokaz da rukovodstvo redovno analizira postojeće procedure i metode eksterne komunikacije i po potrebi ih unapređuje /ažurira.

19.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 15.

U slučaju nepoštovanja principa 15. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 17.2. i 17.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

SEKCIJA PRAĆENJE I PROCENA SISTEMA

18. Princip 16 – Organizacija vrši izbor, razvija i sprovodi stalne i/ili posebne ocene da bi se utvrdilo da li su komponente interne kontrole (elementi FUK-a) uspostavljene i da li funkcionišu

20.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

20.2. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 16. (pitanje 20.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li njihova organizacija na adekvatan način prati i ocenjuje funkcionisanje FUK-a.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

20.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 16. u vašoj organizaciji:

• dokazi da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende prati da li se zaposleni pridržavaju procedura i obavljaju svoje zadatke, odnosno da li se u praksi kontrolne aktivnosti zaista sprovode (izveštaji o nadzoru);
• dokaz da rukovodioci i ostali zaposleni prate da li kontrolne aktivnosti funkcionišu na predviđeni način (izveštaji o nadzoru);
• dokaz da rukovodioci prate ostvarivanje ciljeva zaposlenih i organizacionog dela kojim upravljaju (periodični izveštaji o preseku stanja na određeni datum);
• dokaz da rukovodioci prate poštovanje zakona i propisa – izveštaji o radu;
• dokaz da rukovodstvo redovno/blagovremeno od zaposlenih dobija informacije o ostvarivanju (ili neostvarivanju) radnih zadataka, rizicima, nepravilnostima i sl.;
• dokaz da rukovodioci analiziraju razloge eventualnog neostvarivanja ciljeva (izveštaji);
• dokaz da je u izveštajnom periodu vršeno samoocenjivanje FUK-a (nezavisno od procesa godišnjeg izveštavanja);
• dokaz da rukovodstvo procenjuje da li su zabeleženi izuzeci, odnosno odstupanja od utvrđenih procedura i pravila opravdani (izveštaji, zapisnici);
• u slučaju da su izuzeci česti, dokaz da rukovodstvo preduzima aktivnosti povodom toga (npr. izmena procedure, skretanje pažnje);
• dokaz da je u izveštajnom periodu vršena procena bezbednosti informacija i/ili IT infrastrukture – izveštaj o proceni;
• dokaz da rukovodstvo prati realizaciju aktivnosti predviđenih akcionim planom za FUK i analizira razloge eventualnog odstupanja od akcionog plana (izveštaji, zapisnici);
• dokaz da je uspostavljena funkcija interne revizije (sistematizacija, povelja, plan);
• dokaz da je u izveštajnom periodu vršena interna revizija u organizaciji – izveštaj;
• dokaz da je u izveštajnom periodu vršena eksterna revizija (DRI i/ili eksterna revizija koju je vršila nezavisna revizorska kuća) – izveštaj o reviziji, mišljenje.

20.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 16.

U slučaju nepoštovanja principa 16. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 20.2. i 20.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

19. Princip 17 – Organizacija vrši procenu i blagovremeno izveštava o slabostima FUK-a lica koja su zadužena za preduzimanje korektivnih radnji, uključujući i više rukovodstvo i nadzorni/upravni odbor

21.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 17. (pitanje 21.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija na adekvatan način vrši ocenu i izveštava o slabostima FUK-a.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

21.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 17. u vašoj organizaciji:

• dokaz da organizacija prikuplja i analizira sve informacije koje su relevantne za FUK iz svih raspoloživih izvora (internih ili eksternih) – izveštaji, zapisnici itd.)
• dokaz da su informacije o utvrđenim nedostacima/slabostima FUK-a blagovremeno dostavljane rukovodstvu;
• dokaz da su informacije o utvrđenim nedostacima/slabostima FUK-a dostupne nadzornom/ upravnom odboru;
• dokaz da rukovodstvo, nadzorni/upravni odbor razmatraju preporuke interne i eksterne revizije (zapisnici);
• dokaz da rukovodstvo informacije o utvrđenim nedostacima/slabostima FUK-a dostavlja odgovornima i nadležnima za otklanjanje nedostataka/slabosti FUK-a;
• dokaz da rukovodstvo za identifikovane nedostatke FUK-a (greške, propusti, nelogičnosti, ograničenja itd.) analizira i utvrđuje uzroke – izveštaji o praćenju;
• dokaz da rukovodstvo za neadekvatne procedure/kontrolne aktivnosti identifikuje i predlaže promene (izmene procedura, ukidanje neefektivnih i neefikasnih kontrolnih aktivnosti, uvođenje novih kontrolnih aktivnosti);
• dokaz da zaposleni mogu dati svoje predloge za unapređenje FUK-a (kanal komunikacije);
• dokaz da rukovodstvo pravovremeno određuje odgovor organizacije (adekvatne radnje) usmeren na otklanjanje nedostataka/slabosti FUK-a;
• dokaz da rukovodstvo prihvaćene preporuke interne revizije (ukoliko ih je bilo) blagovremeno sprovod (izveštaj o praćenju);
• dokaz da rukovodstvo prihvaćene preporuke eksterne revizije (ukoliko ih je bilo) blagovremeno sprovodi (izveštaj o praćenju);
• dokaz da rukovodstvo radnje na otklanjanju uočenih nedostataka/slabosti FUK-a (nevezano za sprovođenje preporuka interne i/ili eksterne revizije) blagovremeno sprovodi;
• dokaz da rukovodstvo prati sprovođenje radnji na otklanjanju nedostataka/slabosti;
• dokaz da je, u slučaju da adekvatne radnje na otklanjanju nedostataka/slabosti nisu pravovremeno sprovedene, o tome obavešteno najviše rukovodstvo.

21.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 17.

U slučaju nepoštovanja principa 17. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 21.2. i 21.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

U konsolidovanom godišnjem izveštaju za 2024. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji od jula 2025. godine, radi otklanjanja uočenih slabosti, data je sledeća opšta preporuka: Potrebno je unaprediti dinamiku sistema FUK-a. U cilju procene sistema i njegovog unapređenja je oportuno prilikom obavljanja samoprocene sistema FUK utvrditi/diskutovati (na RG za FUK/kroz mejlove/kontrolne liste) sledeće:

stopu implementacije mera za ublažavanje rizika;

• da li baza nepravilnosti ukazuje na sistemske probleme i koje;
• da li su sve važeće interne politike i procedure poznate i dostupne relevantnim zaposlenima;
• da li su postojeće procedure adekvatne sa stanovišta vlasnika procedure (uključiti i osvrt na relevantne nalaze interne revizije, DRI i eksterne revizije, kao i prihvaćene mere za ublažavanje rizika);
• da li se procedure sprovode.

Identifikovane slabosti sistema potrebno je otkloniti u narednom periodu (akcioni plan za unapređenje sistema FUK).

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uveden je novi odeljak:

22. UPRAVLJANJE RIZICIMA – REZIME sa sledećim dodatnim pitanjima:

22.1. Navedite do pet ključnih ciljeva vaše organizacije

22.2. Da li imate strategiju za upravljanje rizicima?

22.2.1. Ako je odgovor DA navedite period važenja strategije. U slučaju negativnog odgovora navesti da li postoji alternativni dokument, koji zamenjuje strategiju vaše organizacije.

22.3. Da li ste sačinili registar rizika?

22.3.1. Ako je odgovor DA, navedite datum poslednjeg ažuriranja registra rizika. U slučaju negativnog odgovora navesti da li postoji alternativni dokument, koji zamenjuje registar rizika vaše organizacije.

22.4. Navedite broj identifikovanih rizika u registru rizika.

22.5. Navedite ključne rizike koji prete ostvarivanju ciljeva vaše organizacije (najviše 10)

22.6. Da li su za sve navedene ključne rizike, koje je rukovodstvo odlučilo da tretira, definisane mere (kontrolne aktivnosti) za njihovo ublažavanje?

22.7. Da li su određene osobe koje su odgovorne za sprovođenje mera za ublažavanje rizika?

22.8. Navedite broj identifikovanih rizika od prevare:

22.9. Navedite do tri identifikovana rizika od prevare:

Navedena sekcija dodatnih pitanja za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende predstavlja izvršavanje njihovih obaveza propisanih članom 9. Uredbe o upravljanju Instrumentom za reforme i rast („Službeni glasnik RS“, br. 31/ 2025) da … pripremaju priloge za ad-hoc, polugodišnje i godišnje izveštaje, kao i priloge za završni izveštaj o sprovođenju Reformske agende.

23. UPRAVLJANJE NEPRAVILNOSTIMA

Prema Zakonu o budžetskom sistemu, nepravilnost predstavlja svako kršenje neke odredbe propisanih pravila i ugovora, koje je posledica postupka ili propusta lica zaposlenih kod korisnika javnih sredstava, ugovarača, krajnjih korisnika i krajnjih primalaca, a koje kao posledicu ima, ili bi moglo imati negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva korisnika javnih sredstava i/ili neopravdane troškove.

Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru je propisano da upravljanje nepravilnostima predstavlja sistem za otkrivanje, evidentiranje i postupanje po obaveštenjima o sumnjama na nepravilnosti unutar korisnika javnih sredstava i na izveštavanje o nepravilnostima koje uspostavlja rukovodilac korisnika javnih sredstava. Rukovodilac KJS je, takođe dužan da preduzima mere za umanjenje rizika od nepravilnosti. CJH napominje da nepravilnost u kontekstu ovog izveštaja ne predstavlja podnesak (zahtev) koji se odnosi na druge korisnike javnih sredstava, a dostavljaju ga građani i druge organizacije nadležnom organu za postupanje (inspekcijski nadzor, policijski nadzor i sl.). Kao podrška za uspostavljanje sistema upravljanja nepravilnostima na internet stranici Ministarstva finansija objavljene su Smernice za upravljanje nepravilnostima. U odgovoru na ova pitanja treba navesti postojeću praksu i način rešavanja prijavljenih nepravilnosti i problema, kao i eventualno prijavljene slučajeve  za nepravilnosti u javnim nabavkama i kod zapošljavanja, na primer.

23.1. Navedite broj prijavljenih sumnji na nepravilnosti u izveštajnom periodu:

23.2. Navedite broj sumnji na nepravilnosti prijavljenih u izveštajnom periodu koje su rešavane u okviru organizacije:

23.3. Navedite broj sumnji na nepravilnosti prijavljenih u izveštajnom periodu koje su rešavane van organizacije:

23.4. Navedite broj utvrđenih nepravilnosti za koje je odluka o utvrđivanju nepravilnosti doneta u vašoj organizaciji u izveštajnom periodu:

23.5. Da li rukovodstvo razmatra informacije o sumnjama/potvrđenim nepravilnostima u funkciji identifikacije i analize nedostataka sistema FUK i njihovog ispravljanja?

U konsolidovanom godišnjem izveštaju za 2024. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji od jula 2025. godine, radi otklanjanja uočenih slabosti, data je sledeća opšta preporuka: «Potrebno je da KJS uspostave adekvatan sistem za upravljanje nepravilnostima, koristeći Smernice za upravljanje nepravilnostima. U tom smislu je neophodno:

1. a) uspostaviti bezbedan kanal komunikacije za prijavu (može i anonimnu) sumnje na nepravilnost, koji može da se koristi i od strane zaposlenih, ali i eksternih lica;
2. b) odrediti lice zaduženo za beleženje i ažuriranje baze nepravilnosti;
3. v) razmatrati/rešavati nepravilnosti na nivou organizacije (npr. komisijski);
4. g) prijaviti nepravilnosti nadležnim organima u slučaju da se ne mogu rešiti na nivou organizacije;
5. d) u sklopu samoprocene sistema FUK obaviti analizu ažurirane baze nepravilnosti sa stanovišta uočavanja sistemskih problema u funkcionisanju organizacije.

3. ZAKLJUČAK

Korišćenjem praktičnih uputstava u ovom članku, zasnovanih na relevantnim pozitivnim propisima, rukovodioci i zaposleni u organima javne vlasti, odgovornim za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende, mogu lakše i brže pripremiti svoje godišnje izveštaje o stanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole, kako bi doprineli daljem unapređenju dostignutog stepena razvoja ovog procesa.

Posebna pažnja je usmerena obavezama organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende.

Autor teksta:
Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

Obaveštavamo vas da su obrasci Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2025. godinu dostupni od 13.2.2026. godine na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije.

Za ministarstva, gradove, OOSO, privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije i organizacije odgovorne za sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende pripremljen je poseban obrazac Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. Ovaj izveštaj popunjavaju i dostavljaju organi javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende na koje se odnosi Uredba o upravljanju Instrumentom za reforme i rast („Službeni glasnik RS“, broj 31 od 11. aprila 2025.) i Odluka o određivanju organa i lica za upravljanje Instrumentom za reforme i rast („Službeni glasnik RS“, broj 83 od 26. septembra 2025.).

Takođe, školske ustanove i mesne zajednice imaju posebne obrasce Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije.

Na osnovu člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon, 92/2023 i 94/2024), člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 89/2019) i člana 32. st. 1 i 4. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011, 106/2013 i 84/2023) propisano je da su rukovodioci korisnika javnih sredstava obavezni da do 31. marta 2026. godine izveste ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2025. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Prema odredbama člana 103. Zakona o budžetskom sistemu, novčanom kaznom od 10.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:

• ukoliko ne dostavi izveštaj o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa članom 81. stav 5. ovog zakona;
• ukoliko ne uspostavi i ne obezbedi uslove za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa članom 82. stav 2. ovog zakona, a na način propisan podzakonskim aktom iz člana 82. stav 14. ovog zakona;
• ne dostavi izveštaj o funkcionisanju sistema interne revizije u skladu sa članom 82. stav 13. ovog zakona.

Izveštavanje rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR). Da bi godišnji izveštaji prikazali realno stanje, neophodno je da u njihovu pripremu budu uključeni rukovodioci svih nivoa organizacije.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti kojima možete pristupiti preko linka:

• Obrazac za pripremu GI FUK izveštaja za 2025. godinu – za internu upotrebu
• Obrazac za pripremu GI IR izveštaja za 2025. godinu – za internu upotrebu
• Obrazac za pripremu GI FUK 2025 izveštaja za ministarstva, OOSO, privredne subjekte u vlasništvu RS, gradove i organe odgovorne za sprovođenje koraka iz Reformske agende
• Obrazac za pripremu GI FUK i GI IR za škole za 2025. godinu – za internu upotrebu
• Obrazac za pripremu GI FUK i GI IR za mesne zajednice za 2025. godinu – za internu upotrebu
• Izjava o internim kontrolama – Prilog 1a
• Izjava o internim kontrolama – Prilog 1b
• Izjava o internim kontrolama – Prilog 1v
• Uputstvo za pripremu i popunjavanje Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole – OPŠTE SMERNICE
• Aplikacija za izveštavanje – Korisničko uputstvo za izveštavanje ka CJH

Da bi se godišnji izveštaji smatrali dostavljenim, potrebno je da svaki korisnik javnih sredstava po završetku popunjavanja upitnika u aplikaciji, dostavi Centralnoj jedinici za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije sledeće dokumente, koje automatski generiše aplikacija za izveštavanje:

1. Za Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:

• Izjavu o internim kontrolama, i
• Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Izjava o internim kontrolama: rukovodilac korisnika javnih sredstava potpisuje i dostavlja jednu od tri ponuđene verzije, a u zavisnosti od toga da li je, na osnovu izvršene samoprocene iz Upitnika za samoocenjivanje interne kontrole, izveštaja interne revizije, izveštaja Državne revizorske institucije, odnosno izveštaja eksterne revizije i drugih dostupnih informacija, stekao razuman nivo uverenosti da u sistemu internih kontrola postoje, ili ne postoje, određene slabosti.

2. Za Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

• Verifikaciju sadržaja izveštaja.

3. Za školske ustanove i mesne zajednice Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

• Izjavu o internim kontrolama, i
• Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Navedena dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja) moraju biti potpisana od strane rukovodioca korisnika javnih sredstava i to možete učiniti na dva načina:

• pomoću elektronskog potpisa ili
• potpisivanjem dokumenata u papirnoj formi.

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru koji je stupio na snagu 1.1.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. U slučaju da su dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja)  elektronski potpisana i priložena u aplikaciji, nije potrebno redovnom poštom dostavljati bilo kakvu dokumentaciju. U slučaju da se potpisuju dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja) u papirnoj formi, neophodno ih je dostaviti redovnom poštom na adresu Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Ukoliko vam je potrebna pomoć oko popunjavanja i podnošenja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2025. godinu stojimo Vam na raspolaganju.

1. UVOD

Donet je novi Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: Pravilnik o računovodstvenim politikama) koji uređuje računovodstvene politike, koje su obavezni da primenjuju korisnici budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: lokalne vlasti), kao i njihovi direktni i indirektni korisnici, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: entiteti). Ovaj pravilnik stupio je na snagu 20. septembra 2025. godine, a primenjuje se od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu.

Računovodstvene politike korisnici budžeta, lokalne vlasti i entiteti primenjuju za pripremu, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja na principima gotovinske osnove, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi.

Računovodstvenim politikama je uređeno da se za pripremu i sastavljanje izveštaja o izvršenju budžeta koristi gotovinska osnova, odnosno transakcije i ostali događaji evidentiraju se u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate.

Izuzetak od primene ove odredbe su primljena sredstva od donacija, humanitarne pomoći i finansijske pomoći Evropske unije u devizama, koje se evidentiraju kao prihod u momentu konvertovanja i uplate tih sredstava u dinarima na uplatni račun javnog prihoda, odnosno u momentu evidentiranja dinarske protivvrednosti plaćanja izvršenog u devizama.

Osnov za uspostavljanje i vođenje sistema dvojnog knjigovodstva i jedinstvenog sistema budžetskog računovodstva (u daljem tekstu: računovodstva) korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje je zakon kojim se uređuje budžetski sistem, uredba kojom se uređuje budžetsko računovodstvo i uredba kojom se uređuje primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.

1.1. Vlada je donela Uredbu o primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor („Službeni glasnik RS“, broj 144/ 2022 i 101 od 20. decembra 2024.), koja uređuje primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor.

Na osnovu člana 1. stav 3. prevode Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor rešenjem utvrđuje ministar finansija. Rešenjem Ministarstva finansija broj 403-00-996/2023-001-003 od 31. maja 2023. utvrđen je zvaničan prevod Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor – finansijsko izveštavanje na gotovinskoj osnovi računovodstva.

Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor (MRS JS) su visokokvalitetni globalni standardi finansijskog izveštavanja namenjeni entitetima u javnom sektoru. Oni su usredsređeni na principe i prakse izveštavanja, a njihovo donošenje izvršeno je radi stvaranja održivog računovodstvenog sistema, čiji rezultat su pouzdani, uporedivi i transparentni finansijski izveštaji. Sastavni deo MRS JS, pored 50 standarda zasnovana na obračunskoj osnovi, je i standard MRS JS zasnovan na gotovinskoj osnovi. Značaj ovog regulatornog okvira je prevashodno u tome što predstavlja most ka obračunskom računovodstvu koje obezbeđuje transparentno finansijsko izveštavanje javnog sektora i princip odgovornosti javnog sektora prema javnosti. Odgovornost prema javnosti, kao najznačajnijem krugu korisnika finansijskih izveštaja, zauzima značajno mesto u poslovanju entiteta javnog sektora.

Članom 4. Pravilnika o računovodstvenim politikama određeno je značenje termina koji se koriste u ovom pravilniku na identičan način kako je to predviđeno MRS JS, tako da je Republika Srbija dosledno prihvatila Međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor u svoj pravni sistem i računovodstvenu praksu.

Kvalitet informacija datih u finansijskim izveštajima određuje upotrebljivost tih izveštaja za korisnike (javnost). Primenjene računovodstvene politike, kao posebni principi, osnove,  pravila i prakse koje je usvojio entitet u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja utiču na kvalitet tih izveštaja.

Kvalitativne karakteristike informacija u finansijskim izveštajima treba da budu: „razumljive; relevantne za potrebe odlučivanja i odgovornosti korisnika; uporedive; blagovremene; proverljive i da verno predstavljaju prilive gotovine, odlive gotovine i gotovinska salda entiteta i ostale obelodanjene informacije na način da su potpune, neutralne i bez materijalnih grešaka“.

Član 8. Propisuje da: „Materijalnu značajnost poseduje informacija ukoliko njeno izostavljanje ili netačno prikazivanje može uticati na odluke ili procene korisnika finansijskih izveštaja. Takođe, informacija je materijalno značajna ako bi njeno izostavljanje, odnosno pogrešno prikazivanje moglo uticati na oslobađanje od odgovornosti“.

2. POGLAVLJE II. Pravilnika o računovodstvenim politikama, koje se odnosi na računovodstvene politike, detaljnije određuje sledeće pojmove:

• Računovodstvena osnova (član 9. ovog pravilnika propisuje da: „Entiteti za priznavanje prihoda i primanja, rashoda i izdataka koriste gotovinsku osnovu računovodstva prema kojoj se transakcije i događaji priznaju kada entitet primi ili isplati gotovinu ili gotovinske ekvivalente.)“,
• Gotovina, gotovinski ekvivalenti i gotovinski tokovi (Izveštaj o novčanim tokovima),
• Način izveštavanja na neto osnovi i datum odobravanja finansijskih izveštaja,
• Strana valuta,
• Završni račun, doslednost prezentacije i klasifikacije stavki u finansijskim izveštajima,
• Način ispravljanja matematičkih grešaka, grešaka u primeni računovodstvenih politika, nastalih pogrešnim tumačenjem činjenica, proneverom ili previdima iz prethodnog perioda. (član 20. propisuje kao „materijalno značajnu grešku onu, čije bi izostavljanje ili netačno prikazivanje uticalo na odluke ili procene korisnika finansijskih izveštaja. Smatra se da je greška materijalno značajna ako je iznos greške jednak ili veći od 3% pojedine vrste priliva ili odliva gotovine na sintetičkom nivou ekonomske klasifikacije entiteta. U napomenama uz finansijske izveštaje, obelodanjuje se priroda greške, iznos ispravke, činjenica da je uporediva informacija ponovo iskazana, ili da je to neizvodljivo)“.

Računovodstvo zasnovano na gotovinskoj osnovi obuhvata gotovinu, depozite po viđenju i gotovinske ekvivalente, odnosno resurs za koji se entitet javnog sektora smatra odgovornim. Prema ovom računovodstvenom konceptu, evidencija transakcija i poslovnih događaja vrši se isključivo u momentu kada po njihovom osnovu nastaju gotovinski tokovi, i shodno tome osnovni finansijski izveštaj predstavlja Izveštaj o prilivima i odlivima gotovine, koji sadrži početna salda i sve promene na gotovini koje su nastale u izveštajnom periodu.

3. POGLAVLJE III. ovog pravilnika uređuje strukturu napomena, koje čine sastavni deo završnog računa i treba da:

• prezentuju informacije i osnovu za pripremu finansijskih izveštaja i specifične računovodstvene politike, koje su odabrane i primenjene na značajne transakcije i ostale događaje;
• pruže dodatne informacije koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima, ali su neophodne za fer prezentaciju priliva i odliva gotovine i salda entiteta.

Član 22. propisuje obavezu entiteta da obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje opšte informacije o entitetu, podnosiocu izveštaja, ukoliko to nije obelodanjeno u informacijama objavljenim u finansijskim izveštajima i to: sedište, zakonski oblik entiteta i pravni sistem u kojem posluje; opis prirode poslova i glavnih aktivnosti entiteta; relevantne zakone koji regulišu poslovanje entiteta; kao i nazive značajnih entiteta ili državnih sektora koju su prezentovani u finansijskim izveštajima i promene u značajnim entitetima ili sektorima koji čine izveštajni entitet i bili su prezentovani u finansijskim izveštajima za prethodne periode.

Član 26. Propisuje obavezu entiteta da „obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje (sa komentarom) prirodu i iznos: većih gotovinskih salda koja nisu raspoloživa entitetu, većih gotovinskih salda koja podležu eksternim ograničenjima, kao i neiskorišćenih pozajmica, odnosno odobrenih, a nepovučenih kreditnih sredstava koje mogu biti na raspolaganju za buduće poslovne aktivnosti i za podmirivanje kapitalnih obaveza, navodeći ograničenja vezana za korišćenje ovih sredstava“.

Član 27. propisuje obavezu entiteta da „ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke iskazane u Izveštaju o izvršenju budžeta i prilivi i odlive iskazane u Izveštaju o novčanim tokovima usklađuju, uz identifikovanje svih razlika u pogledu vremena, osnove i entiteta“. Istim članom predviđena je tabela za usklađivanje i obelodanjivanje u napomenama i  prezentovanje sa dodatnim objašnjenjima.

Entiteti (korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, korisnici budžeta Autonomne pokrajine – AP, korisnici budžeta jedinica lokalne vlasti – JLV, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – OOSO) u obavezi su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika usklade svoja interna akta sa ovim pravilnikom.

3.1. REALIZACIJA PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA 2021-2025

U sklopu daljeg unapređenja sistema računovodstva u javnom sektoru, Uprava za trezor je u 2024. godini bila posvećena sprovođenju Plana unapređenja računovodstva u javnom sektoru u fazama. U cilju harmonizacije računovodstvene regulative Republike Srbije sa međunarodnim računovodstvenim standardima i najboljom praksom, formirana Komisija za praćenje primene međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, koja ima nadzornu ulogu u procesu praćenja primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor. Uprava za trezor je prepoznala značaj usklađenosti pravne regulative u oblasti računovodstva sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor (MRS JS), tako da je u pripremila usklađivanje pravne regulative za gotovinsku osnovu i donošenje Računovodstvene politike za finansijsko izveštavanje u skladu sa MRS JS za gotovinsku osnovu, u skladu sa Merom 5.3 – Unapređenje obuhvata računovodstvenih podataka kroz primenu međunarodnih  računovodstvenih standarda za javni sektor. Uredbom o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor odložena je primena standarda na gotovinskoj osnovi, počev od izrade finansijskih izveštaja za 2025. godinu, tako da su na sednicama komisije razmatrani i analizirani pripremljeni nacrti:

• Izmena Pravilnika o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova;
• Pravilnika o računovodstvenim politikama za finansijsko izveštavanje u skladu sa MRS JS za gotovinsku osnovu.

Usvajanje ranije pripremljenih nacrta regulative i pravnih propisa radi međusobnog usaglašavanja i usaglašavanje sa MRS JS ima za cilj unapređenje kompletnosti i obuhvata računovodstvenih podataka kroz adekvatno uvođenje računovodstvenih standarda, njihovo prikazivanje u finansijskim izveštajima zasnovanim na gotovinskoj osnovi u skladu sa MRS JS, kao i dalji razvoj sveobuhvatnosti Završnog računa. Navedeni koraci obezbediće dalje usaglašavanje računovodstvene regulative u Republici Srbiji sa MRS JS, sa jedne strane jačajući gotovinsku osnovu, a sa druge strane postepeno stvaranje uslova za prelazak na obračunsko računovodstvo.

4. ZAKLJUČAK – PREDSTOJEĆE OBAVEZE KORISNIKA BUDŽETA, LOKALNIH VLASTI I ENTITETA

Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje stupio je na snagu 20. septembra 2025. godine, a primenjuje se od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu. Entiteti (korisnici sredstava budžeta RS, korisnici budžeta AP korisnici budžeta JLV, korisnici sredstava OOSO) u obavezi su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika (odnosno najkasnije do 20. marta 2026. godine) usklade svoja interna akta sa ovim pravilnikom. Na ovaj način ispunjavaju svoju zakonsku obavezu usklađivanja načina iskazivanja svojih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor, što će svakako biti predmet sledećih eksternih revizija.

Član 16.stav 7. Uredbe o budžetskom računovodstvu („Sl. gl. RS“ br. 125/ 2003, 12/ 2006, 27/ 2020 i 3 od 10. januara 2025. godine propisuje da: „Korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, internim opštim aktom definišu: organizaciju računovodstvenog sistema; interne računovodstvene kontrolne postupke; lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni i drugom događaju; kretanje računovodstvenih isprava kao i rokove za njihovo dostavljanje“. U skladu sa ovom odredbom, potrebno je blagovremeno izvršiti izmenu internih opštih akata i uskladiti ih sa Pravilnikom o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor.

Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

1. KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2024. GODINU O STANJU INTERNE FINANSIJSKE KONTROLE U JAVNOM SEKTORU U REPUBLICI SRBIJI

Ministarstvo finansija Republike Srbije je 22. septembra 2025. godine objavilo Konsolidovani godišnji izveštaj (KGI) o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) u Republici Srbiji za 2024. godinu. Izveštaj je pripremljen na osnovu pojedinačnih izveštaja koje su korisnici javnih sredstava bili u obavezi da dostave do 31. marta 2025. godine i izveste ministra finansija o stanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije. KGI možete preuzeti direktno OVDE ili putem sajta na LINK-u.

1.1. KGI se, pre svega, zasniva na pojedinačnim godišnjim izveštajima o sistemu FUK i godišnjim izveštajima o obavljenim revizijama i aktivnostima IR koje dostavljaju KJS. Obrasci FUK i IR izveštaja su uglavnom ostali nepromenjeni u odnosu na prošlogodišnje, koji su kreirani u formi upitnika. Sastavni deo FUK izveštaja je i Izjava o internim kontrolama. Rukovodilac KJS potpisuje jednu od tri verzije Izjave, u zavisnosti od toga da li su u sistemu FUK uočene određene slabosti i da li te slabosti utiču ili ne utiču na rad organizacije. Od ukupnog broja pristiglih Izjava, prvu opciju (da se organizacijom upravlja u skladu sa principima zakonitosti, pravilnosti i dobrog finansijskog upravljanja) je dostavilo 3064 (62,66%) rukovodilaca KJS, za drugu opciju (da u sistemu internih kontrola postoje određene slabosti koje će biti otklonjene u najkraćem mogućem roku i da i pored uočenih slabosti, sistem internih kontrola funkcioniše efektivno i efikasno) se opredelilo 1758 (35,95%) rukovodilaca KJS, dok je samo 68 (1,39%) njih potvrdilo da u sistemu internih kontrola postoje slabosti odnosno odlučilo se za treću opciju (da u sistemu internih kontrola postoje slabosti koje mogu negativno uticati na poštovanje principa zakonitosti, pravilnosti i dobrog finansijskog upravljanja, a koje će biti otklonjene u najkraćem mogućem roku).

Stopa izveštavanja o sistemu FUK je ove godine zabeležila značajan porast, sa ukupno 4890 dostavljenih izveštaja u odnosu na 3779 za 2023. Najznačajnije institucije javnog sektora RS redovno dostavljaju FUK izveštaj. Visok obuhvat izveštaja pruža osnov za donošenje relevantnih zaključaka o stanju sistema FUK u javnom sektoru RS. Dostavljeni godišnji izveštaji, kako pojedinačno tako i objedinjeno, pružaju informacioni osnov za upravljanje sistemima internih kontrola na mikro i makro nivou. Imajući u vidu da se rezultati zasnivaju na samoproceni, neophodno je objektivnost pokazatelja posmatrati sa rezervom. Osim na rezultatima samoprocene, zaključci o stanju IFKJ se zasnivaju i na informacijama koje su rezultat sagledavanja kvaliteta sistema FUK i sagledavanja kvaliteta rada IR, koje sprovodi CJH.

U postupku sagledavanja kvaliteta sistema FUK, CJH je svim ministarstvima kod kojih je sprovedeno sagledavanje kvaliteta sistema FUK ukazala na ista sistemska unapređenja:

• Godišnje izveštaje o stanju sistema FUK koje KJS popunjavaju i šalju do 31. marta tekuće za prošlu godinu, Sektoru – CJH, trebalo bi da popunjavaju lica koja su istovremeno i članovi RG za uvođenje i razvoj sistema FUK, kao i da jasno, precizno i tačno definišu odgovor u skladu sa formulisanim pitanjima iz upitnika.
• Potrebno je da rukovodilac, pre samog potpisivanja Izjave o internim kontrolama razmatra sve slabosti iz Izveštaja, nalaza IR i eksterne revizije i sprovođenje preporuka, analizira greške i slabosti sistema što predstavlja osnov za korekciju i otklanjanje slabosti koje su identifikovane, kako bi se u narednom periodu uvrstile u aktivnosti prilikom ažuriranja Akcionog plana;
• Preporuka da se rukovodioci svih nivoa a naročito članovi RG, koordinatori za FUK, ukoliko su imenovani, interni revizori i ostali zaposleni upoznaju i završe video obuke koje je CJH pripremila iz oblasti FUK i IR, a koje su dostupne na NAJU platformi.

Praćenje (nadzor) i procena sistema FUK je, kao i u prethodnom periodu, najniže ocenjen element KOSO okvira, tako da je aktivnostima praćenja i unapređenja sistema FUK potrebno posvetiti veću pažnju u 2025. godini.

Dalje, potrebno je dodatno ojačati kapacitete tela za nadzor (upravnih/nadzornih odbora) i povećati njihov angažman u funkciji praćenja funkcionisanja svih komponenti sistema FUK. Posebnu pažnju treba posvetiti nalazu da tela za nadzor imaju izuzetno slabu direktnu komunikaciju sa internom i eksternom revizijom, kao i pokazatelju da se manje od polovine njih bavi praćenjem visokorizičnih oblasti (transakcije velike novčane vrednosti, složeni poslovi itd.). Komponenta Procena rizika je i dalje slabo ocenjena. Dokumentovanje rizika, u kontekstu izrade strategije za upravljanje rizicima i registara rizika, je još uvek na nezadovoljavajućem nivou. Posledično i kontrolne aktivnosti za ublažavanje rizika i odgovornosti za sprovođenje istih su upitne. Praćenje i ažuriranje je takođe nedovoljno zastupljeno. Imajući u vidu da se čak desetina KJS izjasnila da i dalje ne preduzima ništa od preporučenih metoda povodom razmatranja, analize, procene i određivanja kontrola i odgovornih lica za ublažavanje rizika, CJH zaključuje da KJS celom elementu KOSO okvira koji se odnosi na procenu rizika moraju posvetiti veću pažnju.

1.2. U oblasti IR je, ukupno gledano, evidentiran napredak kada je u pitanju broj KJS koji imaju uspostavljenu funkciju IR. Takođe, porastao je broj zaposlenih na poslovima IR, ali i broj sertifikovanih internih revizora. S druge strane, stagnira broj internih revizora u ministarstvima i uspostavljenim jedinicama za IR uopšte.

Analizom podataka prikazanih u Obrascima godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije CJH zaključuje sledeće:

• Kategorija APV ima propisan broj internih revizora prema Pravilniku za IR;
• U kategoriji OOSO 3 od 4 KJS ima propisan broj internih revizora;
• U kategoriji ministarstva sa organima uprave u sastavu, jedinicu za IR sa najmanje tri interna revizora ima 34%, što je na prošlogodišnjem nivou;
• Devet ministarstva nema ni jednog internog revizora;
• Prema pristiglim IR izveštajima, 93% gradova ima funkcionalnu IR, što je rast u odnosu na prethodnu godinu. U skladu sa Pravilnikom za IR, gradovi su u obavezi da imaju popunjenu jedinicu za IR, a 32% gradova ispunjava ovu obavezu;
• U kategoriji Privredni subjekti u vlasništvu Republike Srbije (PSRS) prema Pravilniku za IR 16 ima obavezu da popuni jedinicu za IR, a ovu obavezu ispunjava njih 10;
• Ostali DKBS, kao i opštine, nemaju zadovoljavajući nivo pokrivenosti funkcionalnom IR.

Analizom podataka prikazanih u Obrascima godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije CJH zaključuje da je broj sistematizovanih radnih mesta porastao za 19% a broj popunjenih radnih mesta porastao za 4% u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu. Ukupno gledano, postoji pozitivan trend razvoja funkcije IR u prethodnom periodu po svim pokazateljima. Međutim, CJH uočava stagnaciju broja internih revizora kod kategorija ministarstava, OOSO i ostalih DKBS na centralnom nivou, gde je glavni uzrok uglavnom prirodan odliv internih revizora, kao i nedovoljan priliv novih kadrova. Tokom 2024. godine je 13% KJS angažovalo nove interne revizore. Nešto veća aktivnost je zabeležena kada su u pitanju ministarstva sa organima uprave u sastavu, gde je u 30% slučajeva bilo novih raspoređivanja na mesta internih revizora. Međutim, imajući u vidu da broj internih revizora u ovoj kategoriji KJS nije doživeo veće promene, dodatna angažovanja su najčešće bila u funkciji zamene postojećeg kadra. Potrebno je da nova angažovanja ne rezultiraju isključivo održavanjem postojećeg broja internih revizora, već da se kapaciteti unapređuju.

Poteškoće u procesu podizanja kadrovskih kapaciteta IR rezultat su, bar jednim delom, prakse da se kao uslov za novo angažovanje na poslovima IR navodi posedovanje sertifikata OIRuJS. Sertifikat zahteva oko 40% svih KJS, a ova pojava je prisutnija na centralnom nivou u odnosu na lokal. Posebno zabrinjava podatak da u ovu grupu KJS spadaju dve trećine ministarstava sa organima uprave u sastavu i tri od četiri OOSO. Broj OIRuJS je još uvek relativno mali, a njih je gotovo nemoguće pronaći na tržištu rada. Praksa zahtevanja sertifikata može biti posledica neznanja, odnosno nerazumevanja činjenice da se sertifikat stiče naknadno, uz rad u KJS. Sa svoje strane, CJH se već angažovala na ovom polju, pripremivši materijale za pronalaženje adekvatnih IR kadrova u okviru organizacije. Ostaje da CJH dodatno pojača komunikaciju sa rukovodiocima KJS kako bi se ova samonametnuta prepreka uklonila. Naravno, ne bi bilo dobro ako bi se ispostavilo da praksa zahtevanja sertifikata OIRuJS ima za cilj da pruži izgovor za neodgovarajuće kadrovske kapacitete IR ili neuspostavljanje funkcije IR u skladu sa propisima. U tom slučaju je neophodno dodatno raditi na jačanju motivacije za adekvatno uspostavljanje funkcije IR. Sa svoje strane, CJH će nastaviti da priprema odgovarajuću regulativu, edukuje i promoviše IR kao korisnu funkciju, kao i da prati i izveštava o stanju na terenu, posebno kada su u pitanju najznačajniji KJS.

Zabeležen je pad ukupnog broja datih preporuka u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu za nešto više od 1,6%. Gledajući po oblastima, porastao je broj preporuka koje se odnose na interna pravila i procedure, primanja i prihode,  zaposlene, plate i naknade, kao i na informacione sisteme (novi trend u oblasti revizije za koji je CJH organizovala obuke u prethodnim godinama). Podaci ukazuju da je potrebno više pažnje posvetiti oblasti koja se odnosi na osnovnu delatnost, jer CJH beleži pad ovih preporuka kada posmatra prethodne dve godine.

Od ukupno 6022 datih preporuka u 2024. godini, svi KJS su ukupno sproveli 3291 preporuku, što čini 55% ukupno datih preporuka. Za procenat nesprovedenenih preporuka od 45%, kao glavne razloge za nesprovođenje preporuka KJS navode nedostatak pažnje, vremena i ljudskih resursa za sprovođenje datih preporuka u subjektu revizije, nedovoljnu posvećenost rukovodstva i zaposlenih i nedostavljanje izveštaja o sprovedenim preporukama u skladu sa potpisanim planovima sprovođenja preporuka od strane subjekata revizije.

IR izveštaj, takođe, sadrži i deo za mišljenje internih revizora o uspostavljenom nivou sistema FUK u izveštajnom periodu. Prema dostavljenim IR izveštajima, najviše slabosti je utvrđeno u oblasti kontrolnih aktivnosti, zatim sledi upravljanje rizicima, a najmanje slabosti je iz elementa kontrolnog okruženja. Najveći deo utvrđenih slabosti se odnosi na neuspostavljanje, na neadekvatnost i na nepoštovanje poslovnih procedura.

CJH je izvršila sagledavanja kvaliteta rada IR u osam KJS, za period od 01.10.2023. godine do 30.09.2024. godine i utvrdila neophodnost da, u skladu sa svojim kadrovskim kapacitetima, KJS obezbede izvršioce za poslove IR, kako bi se održao kontinuitet ove funkcije i da bi se suštinski koristila od strane rukovodilaca kao alat za podršku upravljanju organizacijom.

Izvesna ograničenja su iskazana i u planovima jedinica za IR kod kojih je došlo do promene kadrovske strukture zbog odlaska iskusnih internih revizora i prijema novih, koji su uključeni u proces obuke.

Sagledavanjem kvaliteta rada IR, u cilju podizanja kvaliteta rada IR, CJH preporučuje:

• u skladu sa svojim kadrovskim kapacitetima, KJS treba da obezbede izvršioce za poslove IR, kako bi se održao kontinuitet ove funkcije;
• u postupku pripreme planova dokumentovati svaki pojedinačni korak i omogućiti dostupnost usvojenih planova svim višim rukovodiocima KJS;
• unaprediti povezivanje i čuvanje radnih dokumenata revizije kada se revizorski dosijei formiraju u mešovitom papirnom i elektronskom obliku;
• dosledno sprovođenje interne kontrole kvaliteta rada IR.

U prethodnom periodu je urađena priprema za usklađivanje sa novim Globalnim standardima IR. CJH je, uz podršku eksperta, pripremila analizu usklađenosti postojeće regulative sa izmenama standarda u IR i izrađen je plan aktivnosti za realizaciju.

Prema prikazanim podacima, uočeno je da je kod 508 KJS normativno uspostavljena funkcija IR, što predstavlja rast od 12% u 2024. godini u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, kod 435 KJS je funkcionalno uspostavljena IR, što predstavlja rast od 16% u odnosu na 2023. godinu.

Za najveće slabosti koje su identifikovane u sistemu FUK i IR su u ovom KGI date odgovarajuće preporuke za njihovo otklanjanje, sa posebnom preporukom za prioritetnu grupu KJS (ministarstva, gradovi, PSRS i OOSO) kako bi se obezbedili adekvatni uslovi za uspostavljanje i razvoj sistema FUK i obavljanje IR u punom kapacitetu.

2. UNAPREĐENJE REGULATORNO METODOLOŠKOG OKVIRA IFKJ I KONCEPTA UPRAVLJAČKE ODGOVORNOSTI

Izmene i dopune ZoBS u 2024. godini su imale za cilj dalji razvoj i implementaciju IFKJ kroz:

• obezbeđivanje jedinstvenog pristupa organizovanju funkcije IR na nivou jedinica lokalne samouprave, ujednačavanje radnih aspekata i doslednost položaja rukovodilaca jedinica IR;
• propisivanje da IR ima neograničen pristup svim podacima organizacije, kao i omogućava rukovodstvu organizacije da zaštiti poverljivost izveštaja IR (ako je potrebno) u skladu sa propisima kojima se uređuje poverljivost podataka;
• uspostavljanje i održavanje javnog registra od strane CJH sa usklađenim podacima o uspostavljenoj funkciji IR kod KJS, angažovanih revizora i dr.;
• uvođenje kaznenih odredbi da budžetski korisnici, kao i OOSO postupaju u skladu sa obavezama utvrđenim navedenim zakonom, a koje se odnose na uspostavljanje i obezbeđivanje uslova za adekvatno funkcionisanje funkcije IR, kao i blagovremeno dostavljanje izveštaja o funkcionisanju IR i o stanju sistema FUK.

Izmene i dopune ZoBS, koje su stupile na snagu 28. novembra 2024. godine („Službeni glasnik RS“, 94/2024), a pre svega uvođenje kaznenih odredaba, u srednjem roku treba da imaju za posledicu podizanje svesti rukovodstva organizacija javnog sektora o značaju internih kontrola i funkcije praćenja, obezbeđenju nezavisnosti funkcije IR i kontinuitet funkcija rukovodilaca službe IR na lokalnom nivou, odnosno obezbeđivanje ubrzanja procesa uspostavljanja i redovnog izveštavanja.

Upravljačka odgovornost predstavlja fundamentalni princip u okviru IFKJ i uvedena je u sistem IFKJ dopunom ZoBS, a zatim dodatno precizirana Pravilnikom za FUK. Takođe, predstavlja važan stub reforme javne uprave. Upravljačka odgovornost se javlja u dva osnovna oblika, kao pravna odgovornost (usklađenost) i kao odgovornost za učinak (rezultate).

Vlada je 3. oktobra 2024. godine donela Rešenje o imenovanju predsednika, zamenika predsednika i članova radne grupe za upravljačku odgovornost u državnoj upravi. Vlada je usvojila Mapu puta za dalje unapređenje upravljačke odgovornosti u javnoj upravi Republike Srbije 26. decembra 2024. godine. Usvajanju su prethodili brojni sastanci radne grupe Vlade koju čine predstavnici: GenSek, Sekretarijata za zakonodavstvo, RSJP, MEI, MFIN, MDULS, SUK i NAJU. Mapa puta za upravljačku odgovornost obuhvata tri tematske oblasti sa razrađenim ciljevima i aktivnostima, rokovima i odgovornim institucijama, kao i izvorima verifikacije. Govoreći o tematskim oblastima Mape puta za upravljačku odgovornost, prva Organizaciona i regulatorna poboljšanja, posvećena je poboljšanju delegiranja u ministarstvima i koordinaciji između Vlade i ministarstava. Široka oblast upravljanja učinkom je druga tematska oblast i obuhvata aktivnosti za poboljšanje izveštavanja, sistemsko upravljanje organizacionim učinkom koje se spušta sa Vlade, stabilizaciju tematskih sektora, podršku za uspostavljanje analitičkih jedinica i kontrolne table za upravljanje, upravljanje učinkom na individualnom nivou i poboljšanje koordinacije nekoliko strateških dokumenata relevantnih za Upravni organ. Organizaciona kultura je treća tematska oblast i podrazumeva dalju promociju interne kontrole i IR kao alata za upravljanje. Pored toga, ova tematska oblast obuhvata aktivnosti koje se bave stručnim razvojem rukovodilaca u dobrom/odgovornom upravljanju.

U skladu sa ciljem iz ovog dokumenta „Afirmisanje finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije kao podrške upravljanju“ i podciljem „Upoznavanje rukovodilaca sa savetodavnim uslugama koje interna revizija treba da im pruži“, CJH je informisala KJS o aspektima rada IR koji mogu osnažiti koncept upravljačke odgovornosti koji se primenjuje u njihovoj organizaciji. IR u javnom sektoru predstavlja važan deo koncepta upravljačke odgovornosti. Ova funkcija „dodaje vrednost“ ne samo kroz analiziranje i izveštavanje o onome što se dogodilo, već i kroz „gledanje unapred“, odnosno identifikovanje oblasti u kojima su moguća poboljšanja i podsticanje dobre prakse. Na taj način IR doprinosi promovisanju poboljšanih standarda upravljanja, boljem rukovođenju i procesu donošenja odluka, kao i efektivnijem korišćenju sredstava poreskih obveznika. IR ima dve osnovne funkcije, da organizaciji pruži usluge uveravanja i savetodavne (konsalting) usluge. Mapa puta pokriva period do kraja 2027. godine. Namenjena je da se koristi kao fleksibilan dokument i ažurira po potrebi.

3. SLABOSTI I PREPORUKE

U oblasti sistema FUK, utvrđene su sledeće slabosti:- Iako najznačajnije institucije u RS (koje istovremeno i obuhvataju najveći deo budžeta RS) redovno izveštavaju CJH, regulativa propisuje obavezu izveštavanja CJH od strane svih KJS u RS zato što ovi izveštaji predstavljaju osnov za procenu stanja sistema FUK kod KJS i njegovo unapređenje kako u samom KJS tako i konsolidovano na nivou celog javnog sektora. Iz grupe prioritetnih KJS, pojedini PSRS nisu dostavili izveštaj o stanju sistema FUK.  Podaci sugerišu da je najveći izazov predstavlja upravljanje ljudskim resursima, pre svega zbog ograničenja postojećih mehanizama za privlačenje i zadržavanje kvalitetnih kadrova. Takođe, kontinuitet poslovanja nije u potpunosti obezbeđen, budući da kod značajnog broja KJS ne postoje planovi zamene i nije zaživela praksa primopredaje dužnosti. Potrebno je raditi na daljem razvoju sistema pojedinačne odgovornosti, pre svega u sferama merenja učinka, mehanizama podsticaja i sprečavanja prekomernog opterećenja zaposlenih jer je sa stanovišta internih kontrola poznato da ono dovodi do tendencije zaobilaženja kontrola i pojave grešaka u radu.  Registrovan je izvestan napredak kada je reč o primeni principa koji se odnose na procenu rizika, ali se mora naglasiti da se ovaj, inače kontinuirani proces, u pojedinim slučajevima shvata kao jednokratna aktivnost, bez odgovarajućih prilagođavanja /ažuriranja, odnosno bez neophodnih reakcija na interne i eksterne promene. Takođe, registri rizika se nedovoljno koriste kao alat u svakodnevnim aktivnostima organizacije. KJS u velikoj meri nisu definisali mere za ublažavanje rizika, a ako i jesu te mere se ne sprovode i ne ažuriraju redovno. Procesni pristup u upravljanju još uvek nije u dovoljnoj meri prisutan kod organizacija javnog sektora. Nisu u odgovarajućoj meri uspostavljeni mehanizmi za prijavu, evidentiranje na jednom mestu i odlučivanje kada je reč o sumnjama na korupciju, prevare, greške u finansijskom izveštavanju, nepravilnosti u vezi sa ugovaranjem, nepravilno rukovanje opremom, lažno prikazivanje i davanje netačnih informacija i ostale nepravilnosti. Sistem FUK u javnom sektoru je u izvesnoj meri rigidan, odnosno nedovoljno se prati i prilagođava/ unapređuje u skladu sa potrebama, čime se on obesmišljava u svojoj preventivnoj funkciji, a postaje administrativno opterećenje. Kod KJS koji imaju telo za nadzor u vidu upravnog/ nadzornog odbora, ova tela nisu u punoj meri involvirana u proces praćenja i unapređenja sistema FUK.

Radi otklanjanja uočenih slabosti, CJH je predložila, a Vlada zaključkom usvojila sledeće preporuke:

• Potrebno je da se rukovodioci svih nivoa, a naročito članovi RG, koordinatori za FUK, ukoliko su imenovani, kao i interni revizori i ostali zaposleni treba da se upoznaju i završe video obuke koje je CJH pripremila iz oblasti FUK i IR, a koje su dostupne na NAJU platformi.
• Svi KJS, koji to do sada nisu učinili, treba da se uključe u izveštavanje o sistemu FUK i radu IR.
• Po pitanju upravljanja kadrovskim potencijalom, potrebno je obezbediti mehanizme privlačenja i zadržavanja kvalitetnih kadrova. Takođe, KJS treba da sačine planove zamene i uspostave praksu primopredaje dužnosti.
• Korisno je da organizacije dokumentuju bar ključne poslovne procese, odnosno da identifikuju i opišu poslovne procese na način koji sadrži cilj i rezultat, odgovorna lica, tok poslovnog procesa i ulaznu i izlaznu dokumentaciju.
• Neophodno je da KJS usvoje strategiju upravljanja rizicima i sačine registar rizika. Registar rizika se mora redovno ažurirati u skladu sa okolnostima i koristiti u svakodnevnim aktivnostima organizacije. U ovom segmentu je oportuno koristiti Smernice za upravljanje rizicima koje je pripremila CJH.
• Za rizike koje je rukovodstvo odlučilo da ih je potrebno tretirati, potrebno je definisati i implementirati mere za ublažavanje rizika.
• Potrebno je da KJS uspostave adekvatan sistem za upravljanje nepravilnostima, koristeći Smernice za upravljanje nepravilnostima. U tom smislu je neophodno:
• uspostaviti bezbedan kanal komunikacije za prijavu (može i anonimnu) sumnje na nepravilnost, koji može da se koristi i od strane zaposlenih, ali i eksternih lica;
• odrediti lice zaduženo za beleženje i ažuriranje baze nepravilnosti;
• razmatrati/rešavati nepravilnosti na nivou organizacije (npr. komisijski);
• prijaviti nepravilnosti nadležnim organima u slučaju da se ne mogu rešiti na nivou organizacije;
• u sklopu samoprocene sistema FUK obaviti analizu ažurirane baze nepravilnosti sa stanovišta uočavanja sistemskih problema u funkcionisanju organizacije.
• Potrebno je unaprediti dinamiku sistema FUK. U cilju procene sistema i njegovog unapređenja je oportuno prilikom obavljanja samoprocene sistema FUK utvrditi/diskutovati (na RG za FUK/kroz mejlove/kontrolne liste) sledeće:
• stopu implementacije mera za ublažavanje rizika;
• da li baza nepravilnosti ukazuje na sistemske probleme i koje;
• da li su sve važeće interne politike i procedure poznate i dostupne relevantnim zaposlenima;
• da li su postojeće procedure adekvatne sa stanovišta vlasnika procedure (uključiti i osvrt na relevantne nalaze IR, DRI i eksterne revizije, kao i prihvaćene mere za ublažavanje rizika);
• da li se procedure sprovode.

Identifikovane slabosti sistema potrebno je otkloniti u narednom periodu (AP za unapređenje sistema FUK).

U slučaju da u organizaciji postoji nadzorni/upravni odbor, potrebno je članovima predočiti izveštaj o sistemu FUK i izveštaj o radu IR, kako bi bili upoznati sa eventualnim slabostima sistema i propratili njihovo otklanjanje. Takođe, nadzorni/upravni odbor treba da zauzme stav o adekvatnosti postojećih kadrovskih kapaciteta IR i da podstakne rukovodstvo da obezbedi odgovarajući broj zaposlenih internih revizora.

3.1. Mada je funkcija interne revizije (IR) uspostavljena i funkcioniše kod sve većeg broja KJS, u ovoj oblasti su identifikovane sledeće slabosti:

• U kategoriji ministarstava zabeležena je stagnacija u broju zaposlenih internih revizora u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupno 25 ministarstva, funkcija IR je uspostavljena kod 18 ministarstava, od kojih u dva na osnovu ugovora o obavljanju poslova IR sa OIRuJS kao prelazno rešenje do zapošljavanja izvršilaca za poslove IR. U samo 7 ministarstava su zaposlena, minimalno propisana, tri interna revizora.
• U kategoriji gradova, od ukupno njih 28, funkcija IR je uspostavljena u 26, od kojih u jednom na osnovu ugovora o obavljanju poslova IR sa OIRuJS kao prelazno rešenje do zapošljavanja izvršilaca za poslove IR. U 8 gradova su zaposlena, minimalno propisana, tri interna revizora.
• 83% svih KJS koji imaju zaposlene interne revizore, imaju manje od 3 zaposlena interna revizora, što dovodi u sumnju da se mogu u potpunosti poštovati standardi IR.
• U pripremi planova interni revizori se konsultuju sa višim rukovodstvom, ali najčešće usmeno na sastancima ili putem elektronske komunikacije (elektronska pošta) i ne poseduju uvek revizorski trag o donetim zaključcima prilikom konsultacija sa višim rukovodstvom. Zbog nedostatka obrazloženja, u pojedinim slučajevima, nije jasna povezanost izbora predmeta i subjekta revizije u godišnjim planovima u odnosu na strateški plan IR.
• Rast broja sistematizovanih radnih mesta za poslove IR je veći od rasta broja popunjenih radnih mesta, što je pokazatelj otežanog privlačenja i zadržavanja kvalitetnih kadrova. Manji je broj i kandidata prijavljenih za pohađanje osnovne obuke iz IR.
• Značajan broj jedinica za IR nije usvojio program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta i ne vrši potpuno interno ocenjivanje rada IR, sem redovnog nadzora od strane rukovodioca jedinice za IR. Razlozi za takvo stanje su nepopunjena radna mesta, odnosno samo je jedan izvršilac u jedinici za IR ili je upražnjeno mesto rukovodioca jedinice za IR, pa nije moguće primeniti periodično samoocenjivanje.
• Značajan je procenat nesprovedenih preporuka zbog ograničenih kadrovskih kapaciteta kod subjekata revizije, nedostatka pažnje i dovoljne posvećenosti rukovodstva i zaposlenih u subjektu revizije.

Radi otklanjanja uočenih slabosti, CJH daje a Vlada zaključkom usvaja sledeće preporuke:

• U skladu sa Pravilnikom za IR, KJS treba da usklade sistematizaciju, opise poslova i broj potrebnih izvršilaca za radna mesta internih revizora, i da popune radna mesta za interne revizore. Broj potrebnih internih revizora određuje KJS na osnovu procene rizika, obima i složenosti poslovnih procesa, obima sredstava kojima raspolaže i broja zaposlenih.
• Zbog stagnacije broja internih revizora u uspostavljenim jedinicama interne revizije i nesrazmernosti sistematizovanih u odnosu na popunjena radna mesta internih revizora neophodno je da KJS blagovremeno pokrenu proces za preraspodelu postojećeg i zapošljavanje novih kadrova za poslove IR, i da u internim aktima za sistematizaciju i opise poslova, zbog kompleksnosti, odgovornosti i neophodne sertifikovane stručnosti, na odgovarajući način vrednuju poslove interne revizije. Za upražnjena radna mesta IR kao neophodan uslov nije potrebno navoditi položen ispit za OIRuJS obzirom na to da se ispit polaže tokom rada na radnom mestu.
• U postupku pripreme planova, dokumentovati svaki pojedinačni korak i omogućiti dostupnost usvojenih planova višem rukovodstvu KJS.
• Potrebno je da rukovodioci jedinica za IR, donesu program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta rada jedinica za IR i da vrše internu ocenu kvaliteta rada IR u skladu sa Pravilnikom za IR i preporučenim Modelom za internu ocenu kvaliteta rada jedinica za IR.
• S obzirom na to da je značajan broj nesprovedenih preporuka kod svih kategorija KJS osim OOSO, neophodno je da se u godišnje planove rada IR uvrste revizije za naknadnu proveru izvršenja datih preporuka („follow up“ revizije).
• Potrebno je unaprediti povezivanje i čuvanje radnih dokumenata revizije kada se revizorski dosijei formiraju u mešovitom papirnom i elektronskom obliku.

4. ZAKLJUČAK

Razvoj adekvatnog sistema IFKJ ne predstavlja samo zahtev koji nameće proces pristupanja EU, već pre svega korak u pravcu obezbeđivanja transparentnog, efikasnog i efektivnog trošenja javnih sredstava, a sve u funkciji kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba građana RS. Konsolidovani godišnji izveštaj o stanju IFKJ predstavlja nezamenjiv alat u ovom reformskom procesu. U tom smislu analiza stanja sistema služi kao osnov za upravljanje, odnosno za identifikaciju i sprovođenje odgovarajućih aktivnosti usmerenih na unapređenje IFKJ na mikro i makro nivou.

Nastavljen je trend rasta kada je reč o broju dostavljenih FUK izveštaja. Izveštaj za 2024. godinu je dostavljen od strane 4890 KJS, a ukupni rashodi i izdaci svih DKBS na nivou RS (ministarstva sa organima uprave u sastavu, pravosudni organi, direkcije, kancelarije, agencije, zavodi, službe…), koji su obuhvaćeni KGI za 2024. godinu, čine 99,57% od ukupnih rashoda i izdataka budžeta RS za 2024. godinu. Kada je reč o prioritetnim KJS, najznačajnije institucije redovno izveštavaju. Ove godine izveštaj su dostavila sva ministarstva, OOSO i gradovi, kao i najveća privredna društva koja čine novu kategoriju PSRS. PSRS su u ovom KGI obuhvaćeni kao nova kategorija umesto dosadašnje kategorije javnih preduzeća koja je tradicionalno bila jedna od najboljih. Sa pridruženjem novih članova ovoj kategoriji, u narednom periodu je neophodno da ona urednije izveštava CJH. Zakon u upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije poseban akcenat stavlja na unapređenje korporativnog upravljanja, pa se time očekuje i napredak u oblasti internih kontrola, kao bitnog segmenta u funkciji ostvarivanja organizacionih ciljeva.

Ukupno gledano, nastavlja se pozitivan trend u razvoju sistema internih kontrola, imajući u vidu da je ostvaren rast po gotovo svim pojedinačnim pitanjima. Najveće slabosti u sistemima internih kontrola na nivou čitavog javnog sektora su identifikovane u segmentima upravljanja ljudskim resursima, aktivnosti nadzornih/upravnih odbora, procene rizika, upravljanja nepravilnostima i praćenja i ažuriranja sistema FUK. U cilju ispravljanja utvrđenih slabosti su date i odgovarajuće preporuke.

Kadrovski kapaciteti IR su, iako beleže stabilan rast, i dalje nedovoljni. Broj sistematizovanih radnih mesta za poslove IR je porastao za 19%, a broj popunjenih radnih mesta za 4% u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu. Ukupno gledano, postoji pozitivan trend razvoja funkcije IR u prethodnom periodu po gotovo svim pokazateljima. Međutim, CJH uočava stagnaciju broja internih revizora kod kategorija ministarstava, OOSO i ostalih DKBS na centralnom nivou, gde je glavni uzrok uglavnom prirodan odliv internih revizora, kao i nedovoljan priliv novih kadrova.

Identifikovan je manji pad broja nesprovedenih usluga uveravanja u odnosu na 2023. godinu, što može ukazati na unapređenje procesa planiranja IR. S druge strane, dublja eksterna analiza kvaliteta rada IR koju u RS obavlja CJH metodom kolegijalnog pregleda, ukazuje na određene nedostatke u ovom segmentu u prošlogodišnjem uzorku organizacija, a koji se odnose pre svega na dokumentovanje informacija koje su od uticaja na planiranje.

CJH je u ovom periodu sertifikovala 87 OIRuJS, i uz pomoć iskusnih OIRuJS a nakon specijalističke obuke za mentore u IR implementirana je opcija internog mentorstva koja pokazuje odlične rezultate. Takođe, CJH je ojačala svoje mentorske kapacitete dodatnim angažmanom OIRuJS čime je kandidatima za polaganje ispita skraćen period čekanja slobodnog mentora za praktičan deo obuke.

Posle godinu dana primene izmena dva pravilnika iz oblasti IR, očigledni su prvi efekti, pre svega kada je u pitanju povećan broj sertifikovanih internih revizora i uspostavljenih funkcija IR.

Na kraju, potrebno je naglasiti da ključni faktor u unapređenju IFKJ predstavlja posvećenost KJS, a pre svega njihovih rukovodilaca, na kojima je i najveća odgovornost.

Autori teksta:

Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

Nemanja Radović, mast. ekon.

Novi  Pravilnici: – o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja; – o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje; – o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, stupili su na snagu 20. septembra 2025. godine.

1. STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE ZA VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA

U skladu sa propisanim zakonskim ovlašćenjem, na predlog Komisije za praćenje primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, Ministar finansija doneo je 1. septembra 2025. godine Pravilnik o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 78 od 12. septembra 2025. godine, a stupa na snagu 20.09.2025. godine.

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi za osposobljavanje stručnih lica u smislu uredbe kojom se uređuje budžetsko računovodstvo, za vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a sve u skladu sa Programom stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor na gotovinskoj osnovi (u daljem tekstu: Program), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2. ovog pravilnika predviđa da su: „Korisnici Programa zaposleni kod korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji imaju:

• srednju, višu i visoku stručnu spremu i
• odgovarajuće radno iskustvo od najmanje tri godine na poslovima računovodstva“.

Član 3. istog pravilnika predviđa pravo da: „Lice iz člana 2. ovog pravilnika obaveštava korisnika javnih sredstava kod kojeg je zaposleno o obukama koje je potrebno da pohađa u cilju osposobljavanja“. Obaveza Korisnika javnih sredstava je da organizatora obuke obaveštava o zaposlenima koji će pohađati obuku.

Cilj Programa je stručno osposobljavanje zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor na gotovinskoj osnovi.

Član 2. Programa predviđa da se Program realizuje pohađanjem obuka, stručnih kurseva, seminara i predavanja (u daljem tekstu: Obuke). Obuke se sprovode kontinuirano tokom cele godine po oblastima utvrđenim pravilnikom kojim je propisan ovaj program.

Član 3. Programa predviđa da Obuke obuhvataju sledeće oblasti:

• Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor;
• Javne finansije;
• Budžetsko računovodstvo.

Član 4. Programa predviđa da Obuke organizuju državni organi i organizacije koji su za to stručno, kadrovski i tehnički osposobljeni (u daljem tekstu: Organizator). Predavači na Obukama mogu biti državljani Republike Srbije i strani državljani.

Član 5. Programa predviđa da je nakon završetka Obuke, Organizator u obavezi da polazniku izda potvrdu o pohađanju Obuke.

Član 6. Programa propisuje da se za sprovođenje ovog programa obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije.

Programom nije bliže određen cilj i očekivani ishod Obuke, opis sadržaja, oblik i metode rada i trajanje programa u satima, pa se nameće zaključak da će ova oblast biti sprovedena u skladu sa Opštim programom obuke državnih službenika – Program kontinuiranog stručnog usavršavanja državnih službenika u državnim organima, koji utvrđuje Nacionalna akademija za javnu upravu za programsku oblast finansijsko-materijalno poslovanje.

2. SPROVOĐENJE MERA PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA (PRUJF) 2021-2025

Donošenje Pravilnika o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, za čije sprovođenje se obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, predviđeno je: „Merom 5.2 – Unapređenje profesionalne kompetentnosti računovođa u  javnom  sektoru sprovođenjem  adekvatnih  obuka“. Na ovaj način stvoren je osnovni preduslov za adekvatno sprovođenje reforme računovodstva, odnosno usvajanje međunarodne prakse izveštavanja, za kompetentnost računovođa i rukovodilaca u javnom sektoru.

U okviru Posebnog cilja V,  unapređeno računovodstvo u javnom sektoru primenom međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, u okviru Planiranih reformskih mera u periodu 2021-2025, u Meri 5.3. predviđeno je: „Unapređenje obuhvata računovodstvenih podataka kroz primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor“. U cilju sprovođenja ove mere u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 78/2025 od 12.9.2025. godine, objavljena su potpuno nova dva pravilnika u oblasti budžetskog računovodstva, i to:

• Pravilnik o računovodstvenim politikama korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje – koji stupa na snagu 20.09.2025. godine, a primenjuje se od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu. Navedeni entiteti su u obavezi da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika usklade svoja interna akta sa ovim pravilnikom;
• Pravilnik o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje – ovaj pravilnik stupa na snagu 20.09.2025. godine, a primenjuje se počev od pripreme, sastavljanja i podnošenja godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu.

Na opisani način je praktično zaokružen sistem budžetskog računovodstva u Republici Srbiji primenom međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor na gotovinskoj osnovi (IPSAS – skraćenica na engleskom od International Public Sector Accounting Standards), tako da je konačno usvojena preporuka SIGMA/OECD, odnosno EU.

3. REZIME

Izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu od 28.11.2024. godine, Uredbom o izmenama Uredbe o budžetskom računovodstvu, objavljenoj u Službenom glasniku Republike Srbije, 3 od 10. januara 2025. godine i Pravilnikom o programu stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom za javni sektor na gotovinskoj osnovi, koji  stupa na snagu 20.09.2025. godine, zaokruženo je pitanje stručnog osposobljavanja za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u skladu sa (MRS JS) na gotovinskoj osnovi, koje je prethodne godine izazivalo nedoumice kod dela zaposlenih na poslovima računovodstva u javnom sektoru.

Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru