Stručni tekstovi

Digitalizacija postupka revizije od januara 2022. godine
Digitalizacija postupka revizije od januara 2022. godine 1024 683 Zoran Grubiša

Digitalizacija postupka revizije od januara 2022. godine

Državna revizorska institucija (DRI) od januara 2022. godine uvodi sistem za automatizovano digitalno sprovođenje i praćenje postupka revizije trošenja novca korisnika javnih sredstava (KJS) u Republici Srbiji. Cilj digitalizacije postupka revizije je da unapredi kvalitet i ubrza postupak revizije.

Navedeni sistem je deo projekta „Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Vlada Švedske. Cilj ove inicijative je unapređenje rada institucija nadležnih za sprovođenje reforme javnih finansija. Državna revizorska institucija postaje prvi državni organ u Rebublici Srbiji koji će digitalizovati svoj proces rada.

Sam sistem predstavlja novi, napredniji, savremeniji, funkcionalni sistem koji će dovesti do toga da se poslovi predmetnih revizija obavljaju brže, efikasnije, funkcionalnije, kraće, sigurnije, što za krajni cilj ima standardizaciju obavljenih revizija. Digitalizacijom se omogućava kreiranje precizne baze svih subjekata revizije kojih je u Republici Srbiji skoro 11.000, kao i bazu nepravilnosti, preporuka, prijava i efekata revizije. Implementacijom ovog sistema biće standardizovan revizorski postupak, jer će državni revizori koristiti jedinstveni obrazac, a pregled same revizije biće jasniji.

Unapređenjem i razvojem sistema u narednim godinama Državna revizorska institucija će omogućiti bolji nadzor nad trošenjem javnih sredstava u Republici Srbiji, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.

IZVEŠTAJ O RADU DRI ZA 2020. GODINU
Izveštaj o radu DRI za 2020. godinu – Finansijsko upravljanje i kontrola 1024 683 Zoran Grubiša

Izveštaj o radu DRI za 2020. godinu – Finansijsko upravljanje i kontrola

Misija Državne revizorske institucije (DRI) je da pouzdanim informacijama doprinosi dobrom upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru. Subjekti revizije su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i svi drugi korisnici javnih sredstava.

U toku 2020. godine, DRI je objavila 254 izveštaja o reviziji, što je u odnosu na 241 izveštaj o reviziji u 2019. godini pet odsto više.  U 2020. godini izdata su 39 izveštaja o reviziji sa pozitivnom ocenom, 107 izveštaja su ocenjena sa rezervom i četiri izveštaja su negativno ocenjena. Kad se uporede ocene date u izveštajima o reviziji objavljenim u 2018. i 2019. godini uočena je tendencija povećanja izveštaja sa pozitivnom ocenom, a istovremeno smanjenje izveštaja sa rezervom i negativnim mišljenjem, dok izveštaja sa uzdržanim mišljenjem u 2020. godini nije bilo. DRI je tokom 2020. godine sprovela i 17 revizija odazivnih izveštaja gde je utvrđeno za osam subjekata revizije krše obavezu dobrog poslovanja.

Što se tiče finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) stanje je kao i u prethodnom periodu, a slično je i sa internom revizijom – 43 odsto subjekata revizije, kod kojih je revizija sprovedena u protekloj godini, ima uspostavljenu internu reviziju, dok 57 odsto subjekata nema.

Na osnovu ispitivanja funkcionisanja internih kontrola kod većine subjekata, nije dobijeno uveravanje da je sistem finansijskog upravljanja i kontrole uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa ciljevima tog sistema.

Najznačajniji nalazi po korisnicima javnih sredstava u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole su:

  • nepostojanje ili nepotpuna interna akta kod 44 subjekata revizije;
  • nepouzdana računovodstvena evidencija kod 16 subjekata revizije;
  • nepravilan obračun ili nije vršen obračun kod 14 subjekata revizije (nepravilno postavljeni parametri za obračun plata, nije vršen obračun amortizacije, nepravilan obračun naknada plate);
  • neusaglašenost internih ili podzakonskih akata sa aktima više pravne snage kod 10 subjekata revizije;
  • pogrešna ekonomska klasifikacija kod sedam subjekata revizije;
  • pogrešno računovodstveno obuhvatanje kod četiri subjekta revizije;
  • nije izvršena kontrola dokumentacije kod 13 subjekata revizije;
  • nisu uspostavljene pomoćne knjige i evidencije kod devet subjekata revizije;
  • nisu usaglašene evidencije i stanja glavne knjige sa dnevnikom, kao i pomoćnih knjiga i evidencija sa glavnom knjigom kod 12 subjekata revizije;
  • nisu preduzimane mere za naplatu potraživanja / potraživanja nisu prijavljena kod osam subjekta revizije.

Kompletan Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2020. godinu možete preuzeti ovde.

Interna revizija u javnom sektoru 1024 683 Zoran Grubiša

Interna revizija u javnom sektoru

Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja korisnika javnih sredstava; pomaže korisniku javnih sredstava da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje korisnikom javnih sredstava, vrši praćenje sa ciljem da se obezbedi učinkovito sprovođenje preporuka. Interna revizija ne preuzima rukovodeću odgovornost. Rukovodilac korisnika javnih sredstava je odgovoran za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) i Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013.)

Strategijom razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru Vlada Republike Srbije sprovodi niz reformskih mera usmerenih na unapređenje odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru. Takođe, ovim merama se upravljanje javnim sredstvima obavlja u skladu sa principima interne finansijske kontrole.

Niz reformskih mera oslanja se na tri stuba kontrole u javnom sektoru:

  1. Finansijsko upravljanje i kontrola rukovodstvu u javnom sektoru obezbeđuje podršku u ispunjavanju strateških i operativnih ciljeva, uz sprovođenje optimalne raspodele dužnosti i odgovornosti među zaposlenima.
  2. Iinterna revizija – Republika Srbija ima Nacionalni sertifikat za internu reviziju i ovlašćene interne revizore u javnom sektoru. Njihova prevashodna funkcija je da oni budu prijatelji u upravljanju i da pomažu da naše institucije u javnom sektoru funkcionišu bolje.
  3. Centralna jedinica za harmonizaciju, koja se nalazi u okviru Ministarstva finansija – predstavlja „centar znanja“, jer se u okviru nje prave metodološke smernice i uputstva i obavlja obrazovanje rukovodećih kadrova u javnoj upravi, kao i obučavanje revizora.

Cilj primene interne revizije na svim nivoima javnog upravljanja je da se pored praćenja namenskog i zakonskog trošenja budžetskih sredstava, pažnja usmeri i na merenje rezultata i bolje planiranje i upravljanje budžetskim novcem. Svi građani koji plaćaju porez imaju interes da znaju da li se njihov novac troši na efikasan način, i da li lokalne samouprave ulažu u razvoj svojih zajednica.

Interna finansijska kontrola, kao mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, pomaže i podstiče dobro finansijsko upravljanje koje počiva na temeljima ekonomičnosti, efektivnosti i efikasnosti javne uprave.

Bitan faktor ove reforme je uskladiti regulativu i praksu sa međunarodnim standardima i principima kao i najboljom praksom Evropske unije u oblasti interne revizije i kontrole. Ova oblast predstavlja merilo za ispunjenje pregovaračkog poglavlja 32 – Finansijski nadzor, koje je otvoreno 2015. godine.

Postoji značajna institucionalna i međunarodna podrška da se ovaj proces odgovornog postupanja sa budžetskim novcem dodatno unapredi i usavrši u skladu sa međunarodnim standardima. Ovaj koncept je usaglašen sa najboljom praksom u Evropskoj uniji, a zasnovan je na međunarodnim principima i standardima.

Odgovornost Rukovodioca KJS za uspostavljanje FUK-a 1024 683 Zoran Grubiša

Odgovornost Rukovodioca KJS za uspostavljanje FUK-a

Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata celokupan sistem finansijskih i drugih kontrola, uključujući i organizacionu strukturu, metode, procedure i internu reviziju, koje uspostavlja rukovodstvo organizacije. Ona podržava ostvarivanje korporativnih ciljeva kroz podršku u vođenju poslova u organizaciji na ispravan, ekonomičan, efikasan i delotvoran način.

Interne kontrole osmišljene su tako da pobošavaju učinak  i vode ostvarivanju ciljeva organizacije. Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvataju sve aspekte jedne organizacije sve zaposlene, procese i infrastrukturu.

Interna kontrola je proces. Ona nije sama po sebi cilj, već predstavlja sredstvo za postizanje određenog cilja. Internu kontrolu sprovode ljudi i ona ne predstavlja samo priručnike o određenoj politici i obrasce, nego zaposlene na svim nivoima organizacije. Od interne kontrole se može očekivati da rukovodstvu organizacije pruži razumnu uverenost, a ne apsolutnu uverenost.

Postoji opšte očekivanje da su oni koji vode javne poslove i upravljaju javnim sredstvima u potpunosti odgovorni za taj posao u skladu sa zakonom i odgovarajućim standardima, te da se javna sredstva na odgovarajući način čuvaju i troše ekonomično, efikasno i efektivno. Pored toga, u skladu sa zahtevima u vezi sa otvorenosti i transparentnosti, važno je ne samo da se oni ispune, već i da se vidi da su ispunjeni.

Pored toga, cilj politike jedne vlade jeste da pruži brže i kvalitetnije usluge koje su integrisane, orijentisane na korisnike i koncentrisane na rezultate. Da bi se ispunila ova dužnost, neophodno je da javne institucije i svi zaduženi za vođenje ovih poslova uspostave i održavaju odgovarajuću strukturu za upravljanje poslovima i čuvanje sredstava koja su im na raspolaganju.

Za uspostavljanje, održavanje i unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava. U skladu sa principima upravljačke odgovornosti, rukovodioci korisnika javnih sredstava su neposredno odgovorni za:

  1. određivanje ciljeva korisnika javnih sredstava kojima rukovodi, razradu i sprovođenje strateških planova, akcionih planova i programa za ostvarenje ciljeva;
  2. utvrđivanje, procenu i upravljanje rizicima koji prete ostvarenju ciljeva korisnika javnih sredstava, uvođenjem odgovarajućih kontrola u skladu sa međunarodnim standardima interne kontrole;
  3. planiranje, upravljanje i računovodstvo javnih sredstava;
  4. pridržavanje principa zakonitosti, pravilnosti i zdravog finansijskog upravljanja javnim sredstvima;
  5. učinkovito upravljanje osobljem i održavanje neophodnog nivoa njihove stručnosti;
  6. čuvanje i zaštitu sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i pogrešne upotrebe;
  7. uspostavljanje odgovarajuće organizacione strukture za učinkovito ostvarivanje ciljeva i upravljanje rizicima;
  8. uspostavljanje uslova za zakonito i etičko ponašanje zaposlenih kod korisnika javnih sredstava;
  9. razdvajanje odgovornosti za donošenje, izvršavanje i kontrolu odluka;
  10. uvođenje internih pravila za finansijsko upravljanje i kontrolu, putem internih akata;
  11. potpuno, ispravno, tačno i blagovremeno evidentiranje svih transakcija;
  12. praćenje, ažuriranje i preduzimanje mera za poboljšanje sistema za finansijsko upravljanje i kontrolu, u skladu sa preporukama interne revizije i ostalim procenama;
  13. dokumentovanje svih transakcija i poslova i obezbeđenje revizorskog traga unutar korisnika javnih sredstava;
  14. izveštavanje o stanju sistema za finansijsko upravljanje i kontrolu.

Pojedine odgovornosti rukovodilac korisnika javnih sredstava može preneti na druga lica u okviru korisnika javnih sredstava kojima rukovodi, ako zakonom ili drugim propisom nije drugačije određeno. Prenošenjem odgovornosti ne isključuje se i odgovornost rukovodioca korisnika javnih sredstava.

Uspostavljanjem finansijskog upravljanja i kontrole, rukovodioci korisnika javnih sredstava doprinose:

  1. stvaranje pozitivnog kontrolnog okruženja i odgovarajućeg procesa upravljanja;
  2. uspostavljanje odgovarajućeg procesa upravljanja rizicima;
  3. uspostavljanje kontrolnih aktivnosti;
  4. uspostavljanje i održavanje sistema informisanja i komunikacije;
  5. praćenje procesa upravljanja rizicima i kontrolnih aktivnosti;
  6. podrška internoj reviziji.

Finansijsko upravljanje i kontrola podrazumeva celokupan sistem finansijskih i drugih kontrola, čime se rukovodiocima korisnika javnih sredstava pruža podrška u ostvarivanju korporativnih ciljeva tako što im pomaže u vođenju poslova organizacije na ispravan, ekonomičan, efikasan i efektivan način.

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava prema Centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2020. godinu 1024 768 Zoran Grubiša

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava prema Centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2020. godinu

Na osnovu člana 81. i člana 82. Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) i člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2019) Rukovodilac korisnika javnih sredstava obavezan je da do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2020. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR).

Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije je pripremila nove obrasce Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2020. godinu i puštena je u rad aplikacija za elektronsko popunjavanje i dostavljanje kojoj možete pristupiti preko linka.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti (https://ifkj.mfin.gov.rs/prezentacija-izvestaji-pregled/6):

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2019) koji je stupio na snagu 01.01.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. Takođe, novina u odnosu na prethodni Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole su pitanja vezana za  upravljanje nepravilnostima, preporuke iz konsolidovanog godišnjeg izveštaja za prethodnu godinu i funkcionisanje sistema u uslovima COVID-19 pandemije.

Nakon popunjavanja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2020. godinu u okviru aplikacije potrebno je da odštampate i pošaljete na adresu Ministarstva finansija Republike Srbije Potvrdu o dostavljenom izveštaju i Izjavu o internim kontrolama.

Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu – Finansijsko upravljanje i kontrola 1024 683 Zoran Grubiša

Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu – Finansijsko upravljanje i kontrola

Misija Državne revizorske institucije (DRI) je da pouzdanim informacijama doprinosi dobrom upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru.

U toku 2019. godine, DRI je izradila 133 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja, 60 izveštaja o pravilnosti poslovanja, 7 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, 12 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja, 29 izveštaja o reviziji odazivnih izveštaja i 264 poslereviziona izveštaja, što čini ukupno 505 revizorskih proizvoda.

Kada je u pitanju sistem finansijskog upravljanja i kontrole, od ukupno 159 subjekata revizije, nedostaci u sistemu internih kontrola otkriveni su kod 55% subjekata, dok interna revizija nije uspostavljena na odgovarajući način kod 57% korisnika javnih sredstava.

Na osnovu ispitivanja funkcionisanja internih kontrola kod većine subjekata, nije dobijeno uveravanje da je sistem finansijskog upravljanja i kontrole uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa ciljevima tog sistema.

Najznačajniji nalazi po korisnicima javnih sredstava u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole su:

  • nepostojanje ili nepotpuna interna akta (57 nalaza kod 35 subjekata revizije);
  • nepouzdana računovodstvena evidencija (27 nalaza kod 12 subjekata revizije);
  • od strane subjekata revizije nisu sprovedeni kontrolni postupci nad dokumentacijom (26 nalaza kod 15 subjekata revizije);
  • nisu uspostavljene pomoćne knjige i evidencije (15 nalaza kod devet subjekata revizije);
  • pogrešna ekonomska klasifikacija (13 nalaza kod osam subjekta revizije);
  • nisu preduzimane mere za naplatu potraživanja / potraživanja nisu prijavljena (10 nalaza kod četiri subjekta revizije);
  • neusaglašenost internih akata sa aktima više pravne snage (17 nalaza kod osam subjekata revizije);
  • međusobna neusklađenost internih akata (10 nalaza kod šest subjekata revizije);
  • nepostojanje internih akata (pet nalaza kod četiri subjekta revizije).

Oblast Finansijsko upravljanje u javnom sektoru sadrži ukupno 16 načela: načela 6-9 odnose se na Poglavlje 32, načela 10-12 na javne nabavke, a načela 15-16 na vrhovnu revizorsku instituciju. Naglasak u izveštajima OECD/SIGMA dat je preporukama i aspektima kojima se treba baviti kroz Strategiju reforme državne uprave i Program reforme upravljanja javnim finansijama.

Kompletan Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019. godinu možete preuzeti ovde.

Izrada i revizija dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa zakonom o javnim nabavkama 1024 728 Zoran Grubiša

Izrada i revizija dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa zakonom o javnim nabavkama

Skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 23.12.2019. godine usvojila novi Zakon o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 91/19). Novi Zakon je stupio na snagu 01.01.2020. godine, ali je njegova  primena odložena za 01.07.2020. godine. Postupke javnih nabavki koji su započeti pre njegove primene 01.07.2020. godine naručioci nastavljaju da sprovode po Zakonu o javnim nabavkama koji je donet 2012. godine i koji je imao izmene 2015. godine („Sl. glasnik RS”, br. 124/12, 14/15, 68/15), dok sve postupke koje naručioci pokrenu od 01.07.2020. godine sprovode po novom Zakonu o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 91/19). Zakon o javnim nabavkama donosi suštinske novine, u vezi sa čijom primenom ne postoje prethodna uporedna iskustva ni kod jednog od ključnih aktera – ponuđača, naručilaca i nadležnih institucija.

Korisnici javnih sredstava u obavezi su da usvoje Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke. Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke bliže se uređuje način planiranja nabavki (kriterijumi, pravila i način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, način ispitivanja i istraživanja tržišta), odgovornost za planiranje, ciljevi postupka javne nabavke, način izvršavanja obaveza iz postupka, način obezbeđivanja konkurencije, sprovođenje i kontrola javnih nabavki i način praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci unutar “korisnika javnih sredstava”. Cilj Pravilnika o bližem uređivanju postupka javne nabavke je da se nabavke sprovode u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 91/19), da se obezbedi jednakost, konkurencija i zaštita ponuđača od bilo kog vida diskriminacije, da se obezbedi blagovremeno pribavljanje dobara, usluga i radova uz najniže troškove, a u skladu sa objektivnim potrebama “korisnika javnih sredstava”.

Nakon usvajanja Pravilnika o bližem uređivanju postupka javne nabavke korisnici javnih sredstava koji su izradili dokumentaciju finansijskog upravljanja i kontrole u obavezi su da izvrše reviziju procesa, procedura i registra rizika u skladu sa Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke. Takođe, svi korisnici javnih sredstava koji su u procesu izrade dokumentacije finansijskog upravljanja i kontrole moraju izraditi dokumentaciju u skladu sa navedenim promenama.

Primena novog Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 91/19) donosi značajno smanjenje i pojednostavljivanje postupaka u oblasti javne nabavke, smanjenje administrativnog opterećenja kako na strani naručioca tako i na strani ponuđača. Značajno će se smanjiti troškovi učešća u postupcima javne nabavke malim i srednjim preduzećima, što predstavlja uvođenje najbolje evropske prakse u ovoj oblasti. Ovo doprinosi povećanju broja ponuda u postupcima javne nabavke, a time direktno i većoj tržišnoj konkurenciji i boljem kvalitetu i ceni isporučenih usluga ili dobara.

Elektronska internet platforma – Portal javnih nabavki postaje zakonski obavezno centralno mesto za komunikaciju i razmenu podataka u postupku javne nabavke. Novim Zakonom o javnim nabavkama je uvedeno elektronsko podnošenje ponuda i prijava za učešće, odnosno kompletno sprovođenje procedure javne nabavke preko ove internet platforme.

Glavne novine, uvedene novim Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 91/19) koje značajno modernizuju i uređuju postupak javnih nabavki su:

  • Izjava o ispunjenosti kriterijuma – podnosi je svaki ponuđač gde formalno potvrđuje da ispunjava sve kriterijume i da nije u situaciji koja može da ga isključi iz postupka javne nabavke. Ova izjava zamenjuje razne potvrde koje je ponuđač morao da sakuplja od različitih nadležnih organa, u pismenoj formi, samo da bi mogao da učestvuje u javnom nadmetanju.
  • Partnerstvo za inovacije – nov postupak javne nabavke. Ovaj postupak bi trebalo da omogući i da ubrza javne nabavke u slučaju potrebe za inovativnim dobrima, radovima ili uslugama koje nisu dostupne na tržištu. Ovaj postupak će značajno doprineti razvoju i integraciji transportnih, energetskih, informacionih, komunikacionih i drugih tehnologija u pojedinim sektorima i promovisanje znanja i novih tehnologija. Očekuje se posebna primena u oblasti zdravstva i kulture gde će se postupak nabavke sprovoditi po „blažem režimu“, s kraćim postupkom.
  • Novi kriterijumi za dodelu ugovora – ugovor se dodeljuje ekonomski najpovoljnijoj ponudi na osnovu odnosa cene i kvaliteta.
  • Izjednačenost postupaka javne nabavke male i velike vrednosti – Isti postupci javne nabavke primenjivaće se bez obzira na vrednost nabavke, s tim da se za nabavke većih vrednosti primenjuju duži rokovi za dostavljanje ponuda i prijava za učešće.
  • Sistem dinamične nabavke – Otvoreni, višegodišnji postupak javne nabavke koji se odigrava automatizovano, elektronskim putem, u skladu sa unapred datim parametrima – ponuda se podnosi elektronskim putem, iste se ocenjuju i rangiraju elektronski, što u velikoj meri otklanja mogućnost uticaja ljudskog faktora, a time i potencijalni prostor za koruptivne radnje. Može da se odabere više ponuđača u dužem vremenskom periodu, za robu ili usluge za kojima postoji potreba naručioca u dužem vremenskom periodu. Ovo je pravilo kojim se znatno utiče kako na transparentnost, tako i na princip konkurencije u ovom posebnom obliku javne nabavke.

Kvaliteno izrađena i revidirana dokumentacija (procesi, procedure i registar rizika) u skladu sa usvojenim Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke omogućava korisnicima javnih sredstava funkcionalan sistem finansijskog upravljanja i kontrole, čime se Republici Srbiji omogućava uspešno zatvaranje Poglavlja 32.

Kvalitetno izrađena dokumetacija sistema FUK-a i upravljanje nepravilnostima 1024 683 Zoran Grubiša

Kvalitetno izrađena dokumetacija sistema FUK-a i upravljanje nepravilnostima

KVALITETNO IZRAĐENA DOKUMETACIJA SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE JE ČVRST TEMELJ ZA USPOSTAVLJANJE DOBROG NAČINA UPRAVLJANJA NEPRAVILNOSTIMA

Polazni korak za uspostavljanje nepravilnosti je kvalitetno izrađena dokumentacija sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Najveći problem koji se javlja u početnom koraku za uspostavljanje dobrog načina upravljanja nepravilnostima je neimplementiranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole ili pogrešno shvatanje šta predstavlja dokumentacija sistema finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika javnih sredstava.

Dobro postavljen sistem finansijskog upravljanja i kontrole obezbeđuje da se javna sredstva upotrebljavaju na zakonit način, u skladu sa principima ekonomičnosti, efikasnosti, efektivnosti i javnosti. Zakon o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) definiše načela i pravila u skladu sa kojima korisnici javnih sredstava moraju upravljati dodeljenim resursima.

Dokumetacija za uspostavljanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole izrađuje se na osnovu važeće sistematizacije, implementiranih ISO standarda i svih pravilnika kod korisnika javnih sredstava. Izrada dokumentacije podrazumeva popis procesa, njihovu identifikaciju i popunjavanje obrazaca procesa i procedura, kao i sastavljanje dijagrama toka. Da bi započeli sa izradom procesa potrebno je prvo popisati sve procese koji se odvijaju u organizaciji u standardni obrazac popisa procesa. Zatim je potrebno procese imenovati i identifikovati kako bi se mogle popuniti tražene vrednosti i podaci u obrascima procesa i procedura. Svaki proces i procedura imaju deo obrasca u kome se navodi ko je pripremio, kontrolisao i odobrio taj proces ili proceduru. Dijagram toka sastavlja se u standardnom tabelarnom obrascu gde je potrebno složiti oblike u tok aktivnosti, napisati opise pojedinih aktivnosti, upisati odgovorne osobe iz sistematizacije, rokove i prateće dokumente pojedinog oblika. Sastavni deo dokumentacije je i upravljanje rizicima koje je definisano Smernicama za upravljanje rizicima kao celokupan proces utvrđivanja, procene i praćenja rizika i sprovođenje neophodnih kontrola sa ciljem da se izloženost rizicima svede na prihvatljiv nivo. Registar rizika omogućava klijentima dokumentovanje podataka o identifikovanim rizicima, proceni verovatnoće i uticaja istih, o kontrolnim aktivnostima koje se preduzimaju kao odgovori na utvrđene rizike, o odgovornim osobama kao vlasnicima rizika i odgovornim osobama za preduzimanje utvrđenih radnji kao i planskim rokovima izvršavanja radnji odnosno ažuriranja podataka o utvrđenim ili novonastalim rizicima. U zavisnosti od odabrane metode rizici se mogu rangirati sa maksimalno 25 bodova. Sastavni deo dokumentacije je Strategija upravljanja rizicima, čija je osnovna svrha da se opiše način na koji korisnik javnih sredstava namerava da implementira sistemski pristup upravljanju rizicima, razradi metodologiju procesa upravljanja rizicima prilagođenu specifičnostima korisnika javih sredstava kao i da definiše način saradnje s institucijama iz nadležnosti u pogledu koordiniranog pristupa upravljanja rizicima.

Kvalitetno izrađenom dokumentacijom sistema finansijskog upravljanja i kontrole Rukovodilac korisnika javnih sredstava ima jasno postavljenu organizaciju kroz procese i procedure i definisanu odgovornost zaposlenih. Na osnovu identifikovanih i vrednovanih rizika ima alat za umanjenje i izbegavanje neželjenih događaja.

Rukovodioci korisnika javnih sredstava usvajanjem Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2019) u Članu 20, imaju odgovornost u vidu potpisivanja izjave o internim kontrolama kojom potvrđuje nivo usklađenosti sistema finansijskog upravljanja i kontrole u odnosu na međunarodne standarde interne kontrole. Isti taj Rukovodilac korisnika javnih sredstava izveštava ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju uspostavljenog sistema finansijskog upravljanja i kontrole do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na obrascima koje priprema Centralna jedinica za harmonizaciju.

Uvođenje upravljanja nepravilnostima predstavlja značajan alat za rukovodstvo korisnika javnih sredstava u svrhu nadgledanja finansijskog upravljanja i kontrole, dodatne optimizacije poslovanja korisnika javnih sredstava i umanjenja rizika od zloupotrebe javnih sredstava.

Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj: 89/2019), u Članu 18 propisana je obaveza rukovodiocima korisnika javnih sredstava da uspostave sistem za otkrivanje, evidentiranje i postupanje po obaveštenjima o sumnjama na nepravilnosti unutar organizacije kojom rukovode i sistem izveštavanja o upravljanju nepravilnostima, a takođe je dužan da preduzima mere za umanjenje rizika od nepravilnosti. Rukovodioci, zaposleni ili treća lica prijavljuju odstupanja, nedoslednosti ili kršenja pisanih pravila koje predstavljaju nepravilnost ili izazivaju osnovanu sumnju da je došlo do nepravilnosti, bez obzira na veličinu i značaj i bez obzira jesu li počinjene namerno ili iz nehata.

Uspostavljanjem dobrog načina upravljanja nepravilnostima unutar korisnika javnih sredstava, omgoućava se efikasniji povraćaj ili naknada pogrešno upotrebljenih resursa koji su rezultat nepravilnosti, dizanje svesti zaposlenih i rukovodioca informisanjem o efektima po organizaciju, razvijanje kulture prevencije i ažuriranje procedura organizacije radi minimiziranja rizika od ponavljanja utvrđenih nepravilnosti u budućnosti.

Kvalitetno izrađena dokumentacija sistema finansijskog upravljanja i kontrole omogućava implementaciju istog sistema od strane Rukovodioca korisnika javnih sredstava čime se ostvaruje čvrst temelj za uspostavljanje dobrog načina upravljanja nepravilnostima.

Nezavisna interna revizija i finansijsko upravljanje i kontrola 1024 683 Zoran Grubiša

Nezavisna interna revizija i finansijsko upravljanje i kontrola

U Strategiji razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 61/2009 i 23/2013) interna revizija je nezavisna aktivnost koja pruža objektivno profesionalno mišljenje savetodavnog karaktera, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije. Pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom.

U okviru koncepta PIFC (Public Internal Financial Control) koji je uspostavila Evropska unija, interna revizija se posmatra kao funkcija koju obavlja ovlašćena, organizaciono i funkcionalno nezavisna jedinica interne revizije ili interni revizor. Pod organizacionom nezavisnošću se podrazumeva da je nezavisna od delatnosti koju revidira, da nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela, a u svom je radu neposredno odgovorna rukovodiocu organizacije. Funkcionalna nezavisnost podrazumeva da samostalno na bazi procene rizika odlučuje o području, načinu obavljanja i izveštavanju o obavljenoj reviziji.

Interna revizija vrši nezavisnu, stručnu i sistematsku procenu sistema finansijskog upravljanja i kontrole, što podrazumeva revidiranje svih funkcija i procesa poslovanja i uspostavljenih kontrola. Ona objektivno prikuplja, proverava, analizira, procenjuje informacije i izrađuje izveštaje za rukovodstvo na osnovu kojih ono donosi odluke. U središtu pažnje interne revizije je ocena i provera funkcionisanja sistema kontrole, koja se sprovodi korišćenjem programa revizije zasnovanih na riziku.

Interna revizija obezbeđuje stručno mišljenje i preporuke, kako bi upravljački i kontrolni sistemi bili uspostavljeni u skladu sa pravilima i standardima, odnosno načelima dobrog finansijskog upravljanja.

Potrebno je napraviti razliku između interne revizije i sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Za sistem finansijskog upravljanja i kontrole odgovoran je rukovodilac organizacije. Interni revizori nisu odgovorni za uspostavljanje, funkcionisanje i razvoj sistema za finansijsko upravljanje i kontrolu, već su odgovorni za procenu funkcionisanja tih sistema, potencijalnih slabosti, nedostataka i neregularnosti i davanje preporuka za poboljšanje i preduzimanje korektivnih aktivnosti. Rukovodilac organizacije je odgovoran za sprovođenje preporuka interne revizije.

U Zakonu o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) Član 82:

  • Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.
  • Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji.
  • Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje ciljeva organizacije.
  • Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja datom organizacijom, upravljanja rizicima i kontrole.
  • Internu reviziju obavljaju interni revizori.
  • Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.
  • Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.

Interni revizori ne izrađuju dokumentaciju za uspostavljanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole, oni su ti koji istu kontrolišu.

Uticaj COVID-19 na ekonomiju Republike Srbije 1024 576 Zoran Grubiša

Uticaj COVID-19 na ekonomiju Republike Srbije

Globalna pandemija COVID-19 stavila je svetsku ekonomiju na najteži test iz kog će mali deo zemalja izaći kao pobednici, a većina kao gubitnici. Trenutno globalno ekonomsko stanje mnogi ekonomisti porede sa Velikom depresijom iz 1929. godine ili Svetskom ekonomskom krizom iz 2008. godine. Recesija je neizbežna, samo zavisi na kom nivou će je države zaustaviti. Posledice uticaja COVID-19 će se osetiti na globalnu ekonomiju u narednim godinama. Stopa nezaposlenosti dostići će najveći nivo u istoriji savremene ekonomije.

Većina država trenutno posmatra ekonomsko stanje kao borbu sa vetrenjačama, gledajući samo sopstvene interese, bez solidarnosti. U takvoj situaciji države koje budu gledale i donosile odluke par godina unapred izaći će kao pobednici iz novonastale krize.

Gde je ekonomija Republike Srbije nakon završetka pandemije COVID-19?

Monetarna i fiskalna politika iz godine u godinu su beležile pozitivne rezultate. Privreda je stala čvrsto na noge i beležila je rast sve do pojave COVID-19. Valuta je bila najstabilnija u proteklih par godina, inflacija na niskoj stopi. Nacionalna ekonomija koja je imala potencijal da za par godina bude jedna od vodećih u stopi rasta u Evropi. Onog momenta kada se sve ovo završi krenućemo sa stanjem nacionalne ekonomije od pre par godina ili par desetina godina. U zavisnosti od mera koje propiše država i efekta drugih ekonomija na našu ekonomiju, posledice krize moći ćemo da izmerimo tek u narednim godinama.

Privatni sektor će poslovati na margini profitabilnosti. Mala i srednja preduzeća će osetiti najveći teret ove krize. Korporacije će imati takođe gubitaka, ali i mogućnost da lakše prevaziđu novonastalu krizu. Država mora da ojača privatni sektor i da uredi javni sektor. Javni sektor će biti najveći učesnik u ekonomiji posle krize. Bez političkih ideologija već sa znanjem i kompetencama država će morati da se bori sa krizom. Sudbine mnogih su u njenim rukama.

Država mora da se okrene ka razvoju finansijskih instrumenata. Neophodan je razvoj municipalnih obveznica koje emituju jedinice lokalne samouprave sa ciljem finansiranja infrastrukturnih projekata od javnog značaja. Municipalne obveznice pokazale su značajan nivo sigurnosti ulaganja naročito u vreme ekonomske krize, jer kao garant stoji država, odnosno jedinice lokalne samouprave. Takođe, neophodno je razvijati i emitovati korporativne obveznice čime se dugoročno ojačava tržište kapitala. Država će morati da se odrekne dela prihoda i da smanji poreze i akcize. Trenutno posmatrano to je veliki udar na budžet, ali dugoročno gledano to je temelj privrede posle krize koja je nastupila.

Bitan fokus javnog sektora su predpristupni fondovi Evropske unije. Privatni sektor mora se ujediniti kroz razvoj granskih privrednih komora koje će im omogućiti znanje, iskustvo i nove šanse na tržištu.

Bankarski sektor kao ključni činilac ekonomije moraće da se odrekne dela profita kroz kredite privredi i stanovništvu. Neophodnost smanjenja kamatnih stopa na zaduživanje i troškova uticaće na povećanje likvidnosti i ohrabrivanju dodatnog zaduživanja. Stvaranje novih bankarskih proizvoda sa marginom profitabilnosti ključni su u periodu krize. Osiguravajuće kompanije moraju pratiti bankarski sektor i smanjiti premije na neživotna i životna osiguranja bez korekcija osiguranih suma i suma osiguranja.

U narednom periodu moraćemo da se okrenemo sve više ka nacionalnoj ekonomiji. Neophodno je napraviti i razviti sopstvene substitute proizvoda i usluga na domaćem tržištu. Moramo naučiti da poštujemo svoje i cenimo sve ono što je napravljeno u Republici Srbiji. Proizvodi i usluge domaćih firmi moraju biti primat u borbi za opstanak ekonomije. Na taj način pomoći ćemo našoj privredi da se vrati na mesto gde je stala pre COVID-19. Izgradnjom takvog sveopšteg stanja potrošačke svesti zatvaramo krug gde novac ostaje u ekonomiji države.

Autor:
Nemanja Radović, mast.ekon.

Prijavi se na Newsletter

Poslaćemo vam biltene sa vestima i savetima. Nema neželjene pošte.