PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA ZA ORGANIZOVANJE I STANDARDIMA I METODOLOŠKIM UPUTSTVIMA ZA POSTUPANJE I IZVEŠTAVANJE INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU – DOPRINOS UNAPREĐENJU FUNKCIJE INTERNE REVIZIJE
1. UVOD
Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru objavljen u Službenom glasniku RS br. 84 od 5. oktobra 2023. godine, koji je stupio na snagu 13.10.2023. godine, predstavlja dugo očekivane i najavljivane dopune Pravilnika o internoj reviziji, donetog 27. decembra 2011. i dopunjenog 5. decembra 2013. godine. Prevashodni cilj ovih izmena je da postigne bolji stepen pokrivenosti funkcijom interne revizije (IR) na nivou cele Republike Srbije (RS) i time ispunjava uslov iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu, uz istovremeno smanjivanje ukupnog broja potrebnih revizora na nivou RS.
- 1.1 Strateški okvir interne finansijske kontrole u javnom sektoru
Podsećanja radi, skrećemo pažnju našim čitaocima na važeći strateški okvir interne finansijske kontrole u javnom sektoru, koji obuhvata:
- Program za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine (U okviru Mere 2.4: Intenzivan razvoj sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) na lokalnom nivou predviđeno je za 2023. godinu: dostizanje 70% sertifikovanih internih revizora u jedinicama lokalne samouprave) i
- Program reforme javnih finansija (PRUJF) 2021-2025 sadrži reformske mere u oblasti IFKJ, pored ostalih i: Mera 4.2. – Unapređena funkcija interne revizije u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i načelima.
Jedan od najvećih izazova u implementaciji IFKJ godinama unazad predstavlja nedovoljan broj revizora u korisnicima javnih sredstava (KJS). Utvrđeno je da je neophodno poboljšanje profesionalnog položaja internih revizora i u tom smislu je koncipirana aktivnost 4.2.3. – Kadrovsko osnaživanje interne revizije (promocija profesije, alati za regrutaciju i selekciju internih revizora, predlog za unapređenja profesionalnog položaja internih revizora i sl.).
2. RAZLOZI DONOŠEJA PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA ZA ORGANIZOVANJE I STANDARDIMA I METODOLOŠKIM UPUTSTVIMA ZA POSTUPANJE I IZVEŠTAVANJE INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU
Funkcija interne revizije predstavlja konstitutivni element sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru (Public Internal Financial Control – PIFC), kao sveobuhvatnog sistema mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji se uspostavlja kod korisnika javnih sredstava. Svrha sistema interne finansijske kontrole jeste da se upravljanje i kontrola javnih sredstava sprovodi u skladu sa propisima, budžetom i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti. Sistem interne finansijske kontrole je propisan Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/2015, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/2021, 118/2021 – drugi zakon i 138/2022), a implementacija sistema, kao i njegovih elemenata, funkcije finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije, predstavlja obavezu za sve korisnike javnih sredstava.
Dosadašnji Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013) uređuje način uspostavljanja i organizaciju interne revizije kod korisnika javnih sredstava, poslove, standarde i metodologiju interne revizije, prava, dužnosti i odgovornosti rukovodioca interne revizije i internih revizora, zatim uslove za obavljanje tih poslova, kao i planiranje, sprovođenje i izvršenje interne revizije.
Prema spisku korisnika javnih sredstava (KJS) koji se vodi u Upravi za trezor Ministarstva finansija, postoji oko 11.000 subjekata (Pravilnik o spisku korisnika javnih sredstava, „Sl. glasnik RS“ br. 130/2021), s tim da ovaj spisak obuhvata i organizacione jedinice i račune pojedinih organa i organizacija javnog sektora, kao i određene subjekte koji ne spadaju u kategoriju korisnika javnih sredstava. Tipologija korisnika javnih sredstava obuhvata nosioce budžeta (Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave), direktne korisnike budžetskih sredstava, indirektne korisnike budžetskih sredstava, druge KJS (javne agencije, pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija (RS), koji obavljaju poverene, razvojne, stručne i regulatorne poslove od opšteg interesa i u nadležnosti su direktnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, i dr.), ostali KJS (javna preduzeća i pravna lica čiji su osnivač ili imaju upravljačku kontrolu RS), Autonomna pokrajina (AP) ili jedinice lokalne samouprave (JLS), Organizacije za obavezno socijalno osiguranje (OOSO) i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač RS, AP ili JLS). Način utvrđivanja i evidentiranja KJS, uključujući navedenu tipologiju, uređen je Pravilnikom o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod uprave za trezor („Sl. glasnik RS“, br. 99/2018 i 40/2019).
Polazeći od zakonske obaveze da se kod svih KJS uspostavi funkcija interne revizije na način i pod uslovima koji su bliže uređeni ovim pravilnikom, u dosadašnjoj praksi su se javljale značajne prepreke sprovođenju ove zakonske obaveze, s obzirom na izuzetno heterogeni oblik, sastav i kapacitete korisnika javnih sredstava: nedovoljni kadrovski, organizacioni, finansijski i tehnički uslovi u značajnom broju KJS, stvara faktičke prepreke za uspostavljanje i rad funkcionalne interne revizije, na način koji je propisan zakonom. Prema Konsolidovanom godišnjem izveštaju o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za 2021. godinu, utvrđen je obuhvat tzv. funkcionalne interne revizije, odnosno uspostavljene interne revizije koja ima najmanje jedan revizorski izveštaj u izveštajnom periodu, iznosi 37% u grupi najznačajnijih KJS. Prema dosadašnjim odredbama koje se odnose na način uspostavljanja funkcije interne revizije, za njeno optimalno uspostavljanje kod svih KJS koji su ovim pravilnikom na to obavezani, a na osnovu interne procene koju je sprovela CJH, potrebno je oko 2500 ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru. Obaveza, koju je RS preuzela u okviru pregovaračkog poglavlja 32 – finansijski nadzor, jeste da između ostalog obezbedi dovoljne administrativne kapacitete u ključnim KJS na centralnom i lokalnom nivou, odnosno državnim organima, gradovima, opštinama, OOSO i javnim preduzećima (JP) na centralnom nivou.
Imajući u vidu prethodno navedenu obavezu, u dosadašnjoj praksi je uočeno da nije svrsishodno uspostavljanje interne revizije kod malih KJS po broju zaposlenih i budžetu, naročito imajući u vidu da se to čini zapošljavanjem inokosnog internog revizora, čime se rasipaju resursi i ne obezbeđuje kvalitet rada revizije. Usvojenom izmenom postojećeg modela uspostavljanja, podizanjem praga sa 250 na 500 zaposlenih i istovremeno obavezivanjem nadležnog direktnog korisnika budžeta da te korisnike javnih sredstava (kod kojih nije svrsishodno uspostavljati sopstvenu IR) obuhvati planom revizije svoje jedinice, postižemo bolji stepen uspostavljenosti i pokrivenosti funkcijom na nivou cele RS. Takođe, time RS ispunjava uslov iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu, uz istovremeno smanjivanje ukupnog broja potrebnih revizora na nivou RS. Suštinski predstoji preraspoređivanje budućih resursa na korisnike čija će revizija imati mnogo veći obuhvat, što praktično znači da u ukupnom broju revizora izmene ovog pravilnika neće iziskivati dodatna finansijska sredstva za dodatno radno angažovanje.
Izmenama će ukupan broj revizora za optimalno uspostavljanje funkcije interne revizije na nivou cele RS biti obezbeđen sa 1500 ovlašćenih internih revizora, što je 1000 zaposlenih odnosno revizora manje u javnom sektoru odnosu na ono što je prvobitno bilo potrebno.
Jačanje jedinica interne revizije sa desetak i više internih revizora, kod ključnih KJS, obezbeđuje mnogo veći kapacitet i eksponencijalni rast broja revizija koje prosečno godišnje obavljaju, omogućava uža specijalizacija revizora u okviru jedinice, obezbediće efikasniji rad i pružen kvalitet usluge.
Usvojenim izmenama Pravilnika, stvaraju se uslovi za fleksibilnija organizaciona rešenja interne revizije putem propisivanja modaliteta uspostavljanja interne revizije, koji bi obezbedio mogućnost uspostavljanja i funkcionisanja interne revizije u kontekstu stvarnih ograničenja i uslovljenosti kod određenih korisnika javnih sredstava, gde ta funkcija trenutno nije uspostavljena ili nije uspostavljena na adekvatan način. Pored toga, precizirani su pojedini pojmovi i odredbe iz važećeg Pravilnika, dalje razrađen delokrug rada i predviđene mogućnosti uvođenja revizorskog odbora, kao i usaglašavanje sa usvojenim izmenama pravilnika koji uređuje uslove i postupak polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, u delu uključivanja kandidata za to zvanje u revizorske timove, koji sprovode internu reviziju kod korisnika javnih sredstava.
3. SADRŽAJ IZMENA I DOPUNA
Član 1. Pravilnika sadrži izmene odredbe člana 2. dosadašnjeg Pravilnika, preciziranja pojmova savetodavne usluge, integritet, objektivnost, kao i odrednicu novog pojma revizorski tim, u skladu sa Međunarodnim standardima profesionalne prakse interne revizije Instituta internih revizora. Pojam savetodavne usluge sada glasi: „Savetodavne usluge su pružanje saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja kod korisnika javnih sredstava, upravljanja rizicima i kontrole pri čemu interni revizori ne preuzimaju rukovodeću odgovornost“. Pojam integritet sada glasi: „Integritet predstavlja uspostavljanje poverenja internih revizora koji obezbeđuje osnov za oslanjanje na njihove zaključke tj. časno i odgovorno obavljanje poslova interne revizije, poštovanje zakona i struke i poštovanje i doprinos legitimnim i etičkim ciljevima korisnika javnih sredstava;“ pojam objektivnost sada glasi: „Objektivnost predstavlja uravnoteženu ocenu svih relevantnih okolnosti pri formiranju procene, odnosno da pri formiranju zaključaka nisu pod neprimerenim uticajem svojih vlastitih interesa ili interesa drugih“; Novi stav 16a), koji glasi: „Revizorski tim su interni revizori koji neposredno sprovode pojedinačnu internu reviziju, a sastoji se od vođe tima i najmanje jednog člana tima“, predstavlja značajnu izmenu, usmerenu ka lakšem uključivanju kandidata za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru u revizorske timove, koji sprovode internu reviziju kod korisnika javnih sredstava.
U cilju boljeg razumevanja načina i postupka planiranja i pružanja savetodavnih usluga, Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) je nedavno (4.-5. oktobra) organizovala obuku za ovlašćene interne revizore u javnom sektoru. Detaljnije o uslugama uveravanja videti na linku: https://uirs.rs/standardi-i-smernice/preporucene-smernice/dodatne-smernice-vodici-za-praksu/ – Vodič za praksu – KOORDINACIJA I OSLANJANJE – Izrada mape uveravanja 2019.
Član 2. sadrži izmene člana 3. dosadašnjeg Pravilnika, i to preciziranje obuhvata zajedničke interne revizije, kod korisnika javnih sredstava koji uspostave ovaj modalitet interne revizije (stav 1), tako da tačka 2) precizira način organizovanja zajedničke jedinice za internu reviziju na predlog dva ili više korisnika javnih sredstava, dopunom: „KOJA ĆE OBAVLJATI FUNKCIJU INTERNE REVIZIJE KOD SVIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU SE SPORAZUMELI O NJENOM ORGANIZOVANJU“. U stavu 1. tačka 4) istog člana se propisuje novi modalitet interne revizije, koja se obavlja putem interne revizije od strane jedinice interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa planom te jedinice interne revizije. Ovaj oblik interne revizije predstavlja modifikaciju postojećeg oblika iz člana 5. stav 3. dosadašnjeg Pravilnika, koji je bio predviđen kao izuzetak, s tim da je usvojenim izmenama taj oblik svrstan u redovne oblike interne revizije i preciziran u pogledu obuhvata subjekata kod kojih se može uspostaviti.
Pored toga, u stavu 3. istog člana, predviđena je mogućnost da KJS izuzetno angažuje internog revizora po ugovoru o obavljanju tih poslova, kada ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju. U nastavku iste odredbe, propisano je da ako poslove interne revizije obavlja samo jedan interni revizor (tzv. inokosna interna revizija), u tom slučaju taj interni revizor ima dužnosti i ovlašćenja koja su pravilnikom propisana za rukovodioca interne revizije. Navedena izmena ima za cilj sagledavanje realne situacije u pogledu kadrovskih kapaciteta funkcije interne revizije u javnom sektoru Republike Srbije i ispunjavanje obaveza iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu javnih finansija.
Član 3. predviđa značajnu izmenu odredbe člana 4. dosadašnjeg Pravilnika, tako da je prag uspostavljanja interne revizije u modalitetu nezavisne organizacione jedinice, povećan i postavljen na nivou od 500 zaposlenih. Ova izmena ima za cilj bolju pokrivenost javnog sektora funkcijom interne revizije, uz istovremeno smanjivanje kadrovskih potreba za brojem novih kandidata za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru.
Član 4. propisuje izmene u članu 5. postojećeg Pravilnika, propisivanjem izuzetka u odnosu na obavezu direktnog budžetskog korisnika, koji u svojoj nadležnosti ima indirektne budžetske korisnike, da uspostavi organizacionu jedinicu za internu reviziju (stav 1). Izuzetak se odnosi na direktne budžetske korisnike koji su organi u sastavu drugog direktnog budžetskog korisnika (npr. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je direktni budžetski korisnik, koji ima u svom sastavu indirektne budžetske korisnike, ali je istovremeno organizaciono u nadležnosti Ministarstva pravde, kao direktnog budžetskog korisnika).
U stavu 2. istog člana je dopunjena lista KJS kod kojih se obavezno uspostavlja organizaciona jedinica za internu reviziju, koja pored ministarstava, obuhvata i Narodnu skupštinu, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalnu službu za zapošljavanje.
U stavu 3. istog člana se konkretizuje način uspostavljanja novog modaliteta interne revizije, prema kategorijama i važećoj tipologiji korisnika javnih sredstava koja je uređena propisima o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava, i to određivanjem načina uspostavljanja interne revizije tako što kod:
- indirektnih budžetskih korisnika internu reviziju obavlja jedinica interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije odnosno autonomne pokrajine;
- direktnih budžetskih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije iz okvira razdela drugog direktnog budžetskog korisnika, internu reviziju obavlja jedinica interne revizije tog drugog direktnog budžetskog korisnika, uključujući direktne budžetske korisnike na razdelu ministarstva kod kojih internu reviziju obavlja jedinica interne revizije tog ministarstva;
- javnih agencija, organizacija nad kojima se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države, pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija i koja obavljaju poverene, razvojne, stručne i regulatorne poslove od opšteg interesa i u nadležnosti su direktnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, internu reviziju obavlja jedinica interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije;
- Generalnog sekretarijata i službi Vlade, internu reviziju obavlja jedinica interne revizije u sastavu službe Vlade nadležne za poslove revizije sistema upravljanja sredstvima Evropske unije;
- upravnih okruga, internu reviziju obavlja jedinica za internu reviziju ministarstva nadležnog za poslove državne uprave;
- zdravstvenih ustanova u javnoj svojini čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave od strane jedinice interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava;
- javnih preduzeća osnovanih od strane autonomne pokrajine i pravnih lica osnovanih od strane tih preduzeća, pravnih lica nad kojima autonomna pokrajina ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili 50% glasova u upravnom odboru, drugih pravnih lica u kojima javna sredstva čine više od 50% prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, od strane jedinice interne revizije nadležnog direktnog budžetskog korisnika preko kojeg njihov osnivač vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja, odnosno finansiranja;
- direktnih i indirektnih korisnika budžeta jedinice lokalne samouprave, kod javnih preduzeća osnovanih od strane jedinica lokalne samouprave i pravnih lica osnovanih od strane tih preduzeća, kao i pravnih lica nad kojima jedinica lokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili 50% glasova u upravnom odboru, drugih pravnih lica u kojima javna sredstva iz budžeta jedinica lokalne samouprave čine više od 50% prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, od strane interne revizije jedinice lokalne samouprave koja vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja, odnosno
Isto se odnosi na jedinice lokalne samouprave u kojima ne postoji obaveza uspostavljanja jedinice interne revizije u skladu sa ovim Pravilnikom, pa internu reviziju kod direktnih i indirektnih korisnika budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno drugih pravnih lica iz ove kategorije, obavlja interni revizor te jedinice lokalne samouprave.
Ukratko rečeno, uvođenje novog modaliteta za uspostavljanje funkcije interne revizije obavljanjem interne revizije od strane nadležnog direktnog korisnika javnih sredstava (praktično prema resornom principu), utiče da internom revizijom budu pokriveni brojni manji korisnici javnih sredstava.
St. 4. i 5. istog člana propisuju način uspostavljanja interne revizije u slučaju kombinacije ovog modaliteta i do sada postojećeg modaliteta zajedničke interne revizije, kao i mogućnost da svi KJS koji su obuhvaćeni navedenim modalitetom, mogu da organizuju sopstvenu internu reviziju po nekom od drugih modaliteta, uz saglasnost direktnog budžetskog korisnika u čijoj je nadležnosti uspostavljanje interne revizije. Centralna jedinica za harmonizaciju posebno utvrđuje mogućnost uspešnog obavljanja interne revizije po ovom osnovu prilikom razmatranja i davanja saglasnosti na uspostavljanje zajedničke interne revizije.
Članom 5. Izmena i dopuna Pravilnika o internoj reviziji propisuje novi član 5a., kojim se dalje precizira i detaljnije uređuje način sprovođenja interne revizije prema napred navedenom novom modalitetu, odnosno rešavaju statusna pitanja funkcije interne revizije. Novina je stav 1. tačka 7), koja propisuje da „Interna revizija direktnog korisnika budžetskih sredstava…: 7) može da vrši internu reviziju više korisnika javnih sredstava iz svog delokruga rada koji obavljaju istovrsnu delatnost, na bazi izabranog uzorka korisnika javnih sredstava koji obavljaju tu istovrsnu delatnost. Nakon ovako sprovedene interne revizije i na osnovu uočenih nedostataka koji su relevantni za sve druge korisnike koji obavljaju istu vrstu delatnosti, mogu se dati preporuke svim ostalim korisnicima kod kojih nije izvršena interna revizija, koji obavljaju tu vrstu delatnosti“. Ova dopuna takođe ima za cilj delotvornije korišćenje kadrovskih resursa.
Član 6. sadrži izmene u članu 6. dosadašnjeg Pravilnika, u pogledu uspostavljanja donjeg praga obaveze organizovanja nezavisne jedinice za internu reviziju u opštinama gde je u opštinskoj upravi, kod korisnika budžetskih sredstava opštine i kod ostalih korisnika javnih sredstava u nadležnosti opštine zaposleno ukupno više od 500 lica. Postojeći stav 3. glasi: „Interna revizija uspostavlja se u opštinama na jedan od načina propisanih članom 3. ovog pravilnika i direktno izveštava predsednika opštine“. Brisan je raniji stav 4., koji je glasio: „Kod korisnika budžetskih sredstava opštine koji nisu uspostavili internu reviziju na jedan od načina propisanih članom 3. ovog pravilnika, poslove interne revizije vrši interna revizija iz stava 3. ovog člana, koja direktno izveštava predsednika opštine, u skladu sa sopstvenim planom rada“.
Član 7. dodatno razrađuje ranije predviđenu mogućnost uspostavljanja revizorskog odbora tako što taksativno navodi delokrug poslova koji naročito obavlja to telo (stav 2.) i to:
- razmatra izveštaje o radu interne revizije i izveštaje o sprovedenim pojedinačnim revizijama;
- daje prethodno mišljenje na nacrt povelje interne revizije, strateški i godišnji plan interne revizije, odnosno izmene i dopune ovih akata;
- razmatra plan aktivnosti i sprovođenje datih preporuka interne revizije;
- razmatra izveštaje o stanju finansijskog upravljanja i kontrole.
Ova dopuna je takođe uslovljena ispunjavanjem obaveza iz poglavlja 32. i prethodnom eksternom revizijom kvaliteta rada interne revizije. Detaljnije o Odboru za reviziju u organizacijama javnog sektora pogledati na: https://uirs.rs/standardi-i-smernice/globalni-pogledi-na-javni-sektor/.
Član 8. sadrži izmenu odredbe člana 19. važećeg Pravilnika, kojom se sprovodi preciziranje i dopuna u pogledu upravljanja kvalitetom rada jedinice za internu reviziju, u skladu sa metodologijom rada interne revizije. Najznačajnija je izmena stava 4. koji sada glasi: „Rukovodilac interne revizije razvija i održava program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta rada jedinice za internu reviziju i podnosi na odobrenje rukovodiocu korisnika javnih sredstava. Ovaj program razvija na osnovu metodologije za ocenu kvaliteta koje priprema Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija“. U tom smislu na internet stranici – sajtu CJH već postoji „MODEL ZA INTERNU OCENU KVALITETA RADA JEDINICA ZA INTERNU REVIZIJU“. Stavom 8. je propisana obaveza rukovodioca interne revizije da jednom godišnje saopštava rezultate programa obezbeđenja i unapređenja kvaliteta rukovodiocu korisnika javnih sredstava i revizorskom odboru, ukoliko je uspostavljen.
Član 9. sadrži izmenu člana 21. važećeg Pravilnika, kojom se predviđa da internu reviziju obavljaju interni revizori sa sertifikatom ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru raspoređeni na radno mesto internog revizora. Propisan je i novi izuzetak, da internu reviziju mogu da obavljaju kandidati za sticanje sertifikata, u sastavu revizorskog tima koji vodi ovlašćeni interni revizor, odnosno u sklopu obuke za praktičan rad na reviziji. Član 21. dosadašnjeg Pravilnika sadržao je i odredbe koje su uređivale uslove i način obuke, koje su brisane kako bi se ova materije u celini obuhvatila merodavnim pravilnikom koji uređuje uslove i postupak polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru.
Član 10. sadrži izmenu uslova za rukovodioca interne revizije, tako što predviđa relevantno radno iskustvo od najmanje sedam godina iskustva na poslovima revizije i srodnim poslovima, ali istovremeno predviđa najmanje godinu dana iskustva na poslovima revizije.
Članom 11. preciziran je član 27. važećeg Pravilnika u pogledu plana za izvršenje preporuka, koji obavezno sadrži rokove za izvršenje od subjekta revizije i lica odgovorna za izvršenje preporuka.
Članom 12. predviđena je dodatna obaveza iz člana 31. za rukovodioca subjekta revizije da i revizorskom odboru ako je uspostavljen, dostavi izveštaj o izvršenju plana aktivnosti.
Član 13. sadrži prelaznu odredbu kojom je predviđeno da interne revizije koje su uspostavljene kod KJS na način i pod uslovima koji su važili do stupanja na snagu predviđenih izmena, nastavljaju sa radom i nakon stupanja na snagu ovog pravilnika. Potrebno je napomenuti da je ova odredba imperativnog karaktera, i da podrazumeva da već organizovane i uspostavljene jedinice interne revizije, kao i tzv. inokosni interni revizori (član 3. stav 2. važećeg Pravilnika), nastavljaju sa radom, odnosno da ne postoji opcija njihovog ukidanja po osnovu odredbi ovog pravilnika kojima je predviđen drugačiji modalitet interne revizije kod tih korisnika javnih sredstava.
4. ZAKLJUČAK
Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru koji je stupio na snagu 13.10.2023. godine, ima za cilj da obezbedi veći obuhvat internih revizija javnog sektora Republike Srbije i time ispuni uslov iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu, uz istovremeno smanjivanje ukupnog broja potrebnih revizora na nivou RS. Precizirani su kriterijumi koji se odnose na uspostavljanje interne revizije kod korisnika javnih sredstava, što podrazumeva zapošljavanje većeg broja revizora u ključnim državnim organima.
Usvojene izmene i dopune su naročito značajne za jedinice lokalne samouprave, kojima je Programom reforme sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine, u okviru Mere 2.4: Intenzivan razvoj sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) na lokalnom nivou predviđeno za 2023. godinu dostizanje 70% sertifikovanih internih revizora u jedinicama lokalne samouprave. Precizirano je koji su direktni korisnici budžeta obavezani da svojom internom revizijom obuhvate korisnike javnih sredstava iz svoje nadležnosti te se omogućava i formiranje jedinica za internu reviziju u opštinama koje zajedno sa korisnicima svojih budžetskih sredstava i ostalim korisnicima imaju više od 500 zaposlenih.
Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
