Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja korisnika javnih sredstava; pomaže korisniku javnih sredstava da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje korisnikom javnih sredstava, vrši praćenje sa ciljem da se obezbedi učinkovito sprovođenje preporuka. Interna revizija ne preuzima rukovodeću odgovornost. Rukovodilac korisnika javnih sredstava je odgovoran za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) i Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013.)
Strategijom razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru Vlada Republike Srbije sprovodi niz reformskih mera usmerenih na unapređenje odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru. Takođe, ovim merama se upravljanje javnim sredstvima obavlja u skladu sa principima interne finansijske kontrole.
Niz reformskih mera oslanja se na tri stuba kontrole u javnom sektoru:
- Finansijsko upravljanje i kontrola rukovodstvu u javnom sektoru obezbeđuje podršku u ispunjavanju strateških i operativnih ciljeva, uz sprovođenje optimalne raspodele dužnosti i odgovornosti među zaposlenima.
- Iinterna revizija – Republika Srbija ima Nacionalni sertifikat za internu reviziju i ovlašćene interne revizore u javnom sektoru. Njihova prevashodna funkcija je da oni budu prijatelji u upravljanju i da pomažu da naše institucije u javnom sektoru funkcionišu bolje.
- Centralna jedinica za harmonizaciju, koja se nalazi u okviru Ministarstva finansija – predstavlja „centar znanja“, jer se u okviru nje prave metodološke smernice i uputstva i obavlja obrazovanje rukovodećih kadrova u javnoj upravi, kao i obučavanje revizora.
Cilj primene interne revizije na svim nivoima javnog upravljanja je da se pored praćenja namenskog i zakonskog trošenja budžetskih sredstava, pažnja usmeri i na merenje rezultata i bolje planiranje i upravljanje budžetskim novcem. Svi građani koji plaćaju porez imaju interes da znaju da li se njihov novac troši na efikasan način, i da li lokalne samouprave ulažu u razvoj svojih zajednica.
Interna finansijska kontrola, kao mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, pomaže i podstiče dobro finansijsko upravljanje koje počiva na temeljima ekonomičnosti, efektivnosti i efikasnosti javne uprave.
Bitan faktor ove reforme je uskladiti regulativu i praksu sa međunarodnim standardima i principima kao i najboljom praksom Evropske unije u oblasti interne revizije i kontrole. Ova oblast predstavlja merilo za ispunjenje pregovaračkog poglavlja 32 – Finansijski nadzor, koje je otvoreno 2015. godine.
Postoji značajna institucionalna i međunarodna podrška da se ovaj proces odgovornog postupanja sa budžetskim novcem dodatno unapredi i usavrši u skladu sa međunarodnim standardima. Ovaj koncept je usaglašen sa najboljom praksom u Evropskoj uniji, a zasnovan je na međunarodnim principima i standardima.
