Uticaj COVID-19 na ekonomiju Republike Srbije

Uticaj COVID-19 na ekonomiju Republike Srbije

Uticaj COVID-19 na ekonomiju Republike Srbije 1024 576 Zoran Grubiša

Globalna pandemija COVID-19 stavila je svetsku ekonomiju na najteži test iz kog će mali deo zemalja izaći kao pobednici, a većina kao gubitnici. Trenutno globalno ekonomsko stanje mnogi ekonomisti porede sa Velikom depresijom iz 1929. godine ili Svetskom ekonomskom krizom iz 2008. godine. Recesija je neizbežna, samo zavisi na kom nivou će je države zaustaviti. Posledice uticaja COVID-19 će se osetiti na globalnu ekonomiju u narednim godinama. Stopa nezaposlenosti dostići će najveći nivo u istoriji savremene ekonomije.

Većina država trenutno posmatra ekonomsko stanje kao borbu sa vetrenjačama, gledajući samo sopstvene interese, bez solidarnosti. U takvoj situaciji države koje budu gledale i donosile odluke par godina unapred izaći će kao pobednici iz novonastale krize.

Gde je ekonomija Republike Srbije nakon završetka pandemije COVID-19?

Monetarna i fiskalna politika iz godine u godinu su beležile pozitivne rezultate. Privreda je stala čvrsto na noge i beležila je rast sve do pojave COVID-19. Valuta je bila najstabilnija u proteklih par godina, inflacija na niskoj stopi. Nacionalna ekonomija koja je imala potencijal da za par godina bude jedna od vodećih u stopi rasta u Evropi. Onog momenta kada se sve ovo završi krenućemo sa stanjem nacionalne ekonomije od pre par godina ili par desetina godina. U zavisnosti od mera koje propiše država i efekta drugih ekonomija na našu ekonomiju, posledice krize moći ćemo da izmerimo tek u narednim godinama.

Privatni sektor će poslovati na margini profitabilnosti. Mala i srednja preduzeća će osetiti najveći teret ove krize. Korporacije će imati takođe gubitaka, ali i mogućnost da lakše prevaziđu novonastalu krizu. Država mora da ojača privatni sektor i da uredi javni sektor. Javni sektor će biti najveći učesnik u ekonomiji posle krize. Bez političkih ideologija već sa znanjem i kompetencama država će morati da se bori sa krizom. Sudbine mnogih su u njenim rukama.

Država mora da se okrene ka razvoju finansijskih instrumenata. Neophodan je razvoj municipalnih obveznica koje emituju jedinice lokalne samouprave sa ciljem finansiranja infrastrukturnih projekata od javnog značaja. Municipalne obveznice pokazale su značajan nivo sigurnosti ulaganja naročito u vreme ekonomske krize, jer kao garant stoji država, odnosno jedinice lokalne samouprave. Takođe, neophodno je razvijati i emitovati korporativne obveznice čime se dugoročno ojačava tržište kapitala. Država će morati da se odrekne dela prihoda i da smanji poreze i akcize. Trenutno posmatrano to je veliki udar na budžet, ali dugoročno gledano to je temelj privrede posle krize koja je nastupila.

Bitan fokus javnog sektora su predpristupni fondovi Evropske unije. Privatni sektor mora se ujediniti kroz razvoj granskih privrednih komora koje će im omogućiti znanje, iskustvo i nove šanse na tržištu.

Bankarski sektor kao ključni činilac ekonomije moraće da se odrekne dela profita kroz kredite privredi i stanovništvu. Neophodnost smanjenja kamatnih stopa na zaduživanje i troškova uticaće na povećanje likvidnosti i ohrabrivanju dodatnog zaduživanja. Stvaranje novih bankarskih proizvoda sa marginom profitabilnosti ključni su u periodu krize. Osiguravajuće kompanije moraju pratiti bankarski sektor i smanjiti premije na neživotna i životna osiguranja bez korekcija osiguranih suma i suma osiguranja.

U narednom periodu moraćemo da se okrenemo sve više ka nacionalnoj ekonomiji. Neophodno je napraviti i razviti sopstvene substitute proizvoda i usluga na domaćem tržištu. Moramo naučiti da poštujemo svoje i cenimo sve ono što je napravljeno u Republici Srbiji. Proizvodi i usluge domaćih firmi moraju biti primat u borbi za opstanak ekonomije. Na taj način pomoći ćemo našoj privredi da se vrati na mesto gde je stala pre COVID-19. Izgradnjom takvog sveopšteg stanja potrošačke svesti zatvaramo krug gde novac ostaje u ekonomiji države.

Autor:
Nemanja Radović, mast.ekon.

    Prijavi se na Newsletter

    Poslaćemo vam biltene sa vestima i savetima. Nema neželjene pošte.