Ministarstvo finansija Republike Srbije odjavilo je Smernice o učinku. Izradu i objavljivanje Smernica podržala je Vlada Savezne Republike Nemačke u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030” koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Cilj javnog sektora Republike Srbije je da građanima pruža najkvalitetnije usluge (najbolju vrednost) za uloženi novac. Da bi se postigao ovaj cilj, zaposleni u javnom sektoru i organizacija rada javnog sektora moraju ispuniti određene preduslove, kao što su liderstvo, jasna podela uloga, timski rad, profesionalni razvoj i postavljanje i ostvarivanje ciljeva.
Republika Srbije je u prethodnom periodu usvojila i sprovela sledeća ključna strateška dokumenta koja omogućavaju sprovođenje reformskih mera u ovoj oblasti:
- Strategija razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za period 2017–2020. godine (IFKJ) („Sl. glasnik RS“, br. 51/17- prečišćen tekst, 69/08, 98/12 i 87/13) zajedno sa Akcionim planovima za 2017–2018. i 2019-2019. godinu i
- Strategija reforme javne uprave Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 9/14, 42/14-ispravka i 54/18) kao i Akcioni plan za period 2018-2020. godine.
Radi unapređenja IFKJ u narednom strateškom periodu usvojena su sledeća dokumenta:
- Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS“, broj 42/2022.) sa Akcionim planom za period 2021-2025. godine,
- Program reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021–2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 70/2021),
- Program za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 73/2021),
- Program unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom sa Akcionim planom za period 2021–2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 113/2021).
Ovim dokumentima se Vlada Republike Srbije obavezala da sprovede niz reformskih mera koje su usmerene na unapređenje odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru i to kroz primenu principa finansijske kontrole u upravljanju javnim sredstvima radi ostvarivanja strateških ciljeva javnog sektora i jačanja transparentnosti i odgovornosti u vršenju funkcija državne uprave. Stoga je ključno da zaposlenima u javnom sektoru omogući pun i efektivan doprinos u ostvarivanju definisanih ciljeva i da se podstakne kontinuirana edukacija i postizanje visokog učinka u radu. Za ovo je neophodno promovisati organizacionu kulturu koja utiče kako na zaposlene tako i na više rukovodstvo javnih institucija.
U Republici Srbiji, pravni aspekt upravljačke odgovornosti potiče od koncepta Interne finansijske kontrole u javnom sektoru koji je uveden u pravni okvir kroz Zakon o budžetskom sistemu. Shodno tome, upravljačka odgovornost je počela da se javlja kao zakonska obaveza u celom javnom sektoru. Zakon o budžetskom sistemu u članu 2. definiše upravljačku odgovornost kao: „… obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost“. Polazna osnova koncepta upravljačke odgovornosti bazira se na konstataciji da su integritet, transparentnost i odgovornost korisnika javnih sredstava preduslov i osnov za poverenje javnosti i ujedno osnovni stub dobrog upravljanja. Takođe, koncept upravljačke odgovornosti obuhvata decentralizaciju nadležnosti i ovlašćenja. Dodeljivanje ovlašćenja mora da bude upotpunjeno dovoljnim stepenom nadležnosti i količinom resursa da bi se ostvarili ciljevi i pokazatelji učinka. I na kraju, neophodno je da postoje definisane linije izveštavanja o izvršenim ovlašćenjima kako bi se obezbedile potpune informacije licima/organima koji su nam ta ovlašćenja dodelili. Evropska komisija u svom Pregledu sistema internih kontrola u javnom sektoru definiše upravljačku odgovornost (managerial accountability) kao „proces na osnovu kog su rukovodioci na svim nivoima odgovorni za i po potrebi dužni da obrazlože, odluke i postupke preduzete u pravcu ostvarivanja ciljeva organizacije kojom upravljaju“. Upravljačka odgovornost podrazumeva odgovornost za dobro finansijsko upravljanje na svim nivoima, odnosno, odgovarajuću organizaciju, procedure i izveštavanje o rezultatima organizacije. Korisnici javnih sredstava moraju da povežu i usklade sistem upravljačke odgovornosti sa ciklusom planiranja i kontrole kao i da primene i održe efektivni sistem upravljanja učinkom koji će im omogućiti da planirane usluge pružaju građanima i privredi na efektivan i efikasan način.
U skladu sa tradicionalnim načinom upravljanja, fokus upravljanja i kontrole je najčešće bio na praćenju izvršenja budžeta i trošenja finansijskih sredstava, kao i na usklađenosti sa zakonskim zahtevima. Sa druge strane, moderan način upravljanja zahteva da se sam proces upravljanja posmatra u širem smislu, pri čemu: „Upravljanje podrazumeva uspostavljanje plana delovanja ili mape puta za ciljeve koje je potrebno ostvariti, opredeljivanje sredstava za realizaciju plana u skladu sa predviđenim rokovima, kao i utvrđivanje onoga što je zaista ostvareno u poređenju sa prvobitno planiranim, utvrđivanje odstupanja i razloga odstupanja, kao i njihovo unošenje u prvobitne planove i odluke o opredeljivanju sredstava. Rukovodstvo snosi odgovornost, što zahteva postojanje transparentnosti. Odgovornost zavisi od jasnoće i razumljivosti izveštavanja, kao i kapaciteta lica kojima se informacije dostavljaju na pregled, razmatranje i osporavanje”. Uvođenje koncepta odgovornosti i upravljanja učinkom u srpskom javnom sektoru je u početnoj fazi i sistem je i dalje više fokusiran na ocenjivanje učinka državnih službenika nego na upravljanje učinkom organizacije. Višim rukovodiocima se ne može nametnuti dodatna odgovornost za celokupan učinak njihove organizacione jedinice a da im se prethodno ne odobri/dodeli veća kontrola nad resursima koji su im potrebni. Unapređenje u ovoj oblasti mora da ide u pravcu uspostavljanja politike prenosa nadležnosti i ovlašćenja. Upravljanje učinkom je proces upravljanja i razvoja učinka u celoj organizaciji. Suština upravljanja učinkom je planiranje, praćenje i procena učinka za određeni period, dok je njegov rezultat motivisanje zaposlenih i dodatno povećanje njihove efikasnosti i efektivnosti
Za uvođenje sistema upravljanja učinkom u javni sektor u Republici Srbiji neophodno je postepeno proći određene faze. Ciklus PLANIRAJ-PRIMENI-PROVERI-POBOLJŠAJ („4P – Plan, do check and act“) je podesan alat koji se može koristiti na više nivoa, na strateškom, operativnom kao i na pojedinačnom nivou među zaposlenima.
Ciklus PLANIRAJ-PRIMENI-PROVERI-POBOLJŠAJ („4P – Plan, do check and act“) obuhvata:
- Faza PLANIRAJ – Srednjoročni plan institucije, kao i Plan učinka su „rolling plans“, odnosno planovi koji su osmišljeni za odgovarajući vremenski period (3 godine), ali tako da se sukcesivno njihovo vreme trajanja pomera i podložni su redovnom preispitivanju i ažuriranju. Svake godine se realizuje proces planiranja za sledeću godinu sa projekcijama za naredne 2 godine. U okviru ovog procesa može doći do izmene ili uvođenja novih ciljeva, predlaganje novih indikatora i slično ali uz maksimalnu usaglašenost sa ključnim planskim dokumentima institucije. Analitička jedinica svake godine pruža podršku svim organizacionim jedinicama u ovoj fazi.
- Faza PRIMENI – Tokom ove faze neophodno je primeniti sve izmene koje su definisane u fazi PLANIRAJ, jer izmena ciljeva često zahteva različite organizacione promene ili zahteva dodatne resurse.
- Faza PROVERI – Kroz ovu fazu se kontinuirano prati ostvareni učinak kako celokupne institucije, tako i njenih organizacionih jedinica – pa sve do neposrednih izvršioca. Najvažniji aspekt provere je da se uporede učinci u međufazi sa planiranim učincima, odnosno da se kontinuirano prati izvršenje svih planiranih aktivnosti u odnosu na vreme i u odnosu na resurse. Kroz ovu fazu se utvrđuje postojanje odstupanja od planiranih vrednosti i omogućuje identifikacija potencijalnih problema. Analitička jedinica kroz sistem izveštavanja prikuplja izveštaje o učinku svih organizacionih, vrši njihovu analizu i priprema informacije za rukovodioce i donosioce odluke. Analitička jedinica bi trebalo da „pritisne alarm“ svaki put kada su ciljevi organizacije u opasnosti.
- Faza POBOLJŠAJ – U ovoj fazi rukovodstvo na osnovu „upozorenja“ Analitičke jedinice treba da izvrši korekciju gde god je to potrebno, odnosno, gde god su utvrđena relevantna odstupanja od planiranog učinka. U slučaju razočaravajućih rezultata, rukovodstvo može:
- preduzeti mere kako bi se ipak ispunio prvobitni plan i/ili
- prilagoditi plan i utvrditi novi redosled prioriteta i shodno tome prilagoditi ciljeve i KPU.
Ovaj alat je od pomoći u stvaranju hijerarhijske strukture odgovornosti.
Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su Smernice o učinku kojima možete pristupiti preko linka
