1. UVOD
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru objavljen u Službenom glasniku RS br. 84 od 5. oktobra 2023. godine, koji je stupio na snagu 13.10.2023. godine, predstavlja duže vremena pripremane dopune Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, donetog još 30. januara 2014. godine. Cilj ovih izmena je jačanje kapaciteta za obučavanje i ubrzavanje procesa sertifikacije internih revizora u javnom sektoru Republike Srbije, u skladu sa naraslim potrebama u ovoj oblasti. Najkraće rečeno, izmena Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru (u daljem tekstu: „Pravilnik za sertifikaciju internih revizora“) treba da omogući zaposlenima, koji još uvek nisu raspoređeni na poslovima interne revizije, obučavanje za internog revizora i sticanje sertifikata. Povoljnost novog Pravilnika za sertifikaciju internih revizora ogleda se u tome da kandidat u okviru obuke za sticanje sertifikata ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru sada mora da završi samo jednu praktičnu mentorsku reviziju pre izlaska na ispit. Takođe, uvedena su dva dodatna modaliteta za mentorisanje – mentorisanje kandidata za praktičnu obuku od strane ovlašćenog internog revizora zaposlenog u istom korisniku javnih sredstava. Predviđeno je da praktičnu obuku sprovodi i eksterni mentor, koga angažuje korisnik javnih sredstava sa utvrđene liste, čime bi trebalo ojačati kapacitete i ubrzati sertifikaciju, prevazilaženjem ograničenih kadrovskih kapaciteta CJH, koji su dosada predstavljali usko grlo.
2. RAZLOZI DONOŠENJA PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O USLOVIMA I POSTUPKU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI INTERNI REVIZOR U JAVNOM SEKTORU
U okviru sistema interne revizije kod korisnika javnih sredstava, koji je uspostavljen na osnovu odredaba čl. 82. i 83. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/2015, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/2021, 118/2021 – drugi zakon i 138/2022), poslove interne revizije obavljaju interni revizori koji ispunjavaju posebno propisane uslove, koji su prošli odgovarajuću obuku i stekli sertifikat za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru. Uslovi i postupak polaganja ispita za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, program obuke, kao i vođenje evidencije i druga pitanja u vezi sa polaganjem ispita za sticanje ovog zvanja, propisani su Pravilnikom o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 9/2014). Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) je po ovom Pravilniku ukupno sertifikovala 550 ovlašćenih internih revizora (OIR). Ukupan broj OIR u javnom sektoru, koji obavljaju poslove interne revizije na dan 31. decembra 2022. godine, bio je 328, kako je to navedeno u Konsolidovanom godišnjem izveštaju za 2022. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji.
Međutim, Državna revizorska institucija je svojim Izveštajem o svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost uspostavljanja interne finansijske kontrole u ministarstvima“ od 30. decembra 2020. godine utvrdila da: „U 2018/2019. godini CJH je kroz redovne obuke za interne revizore obučila 51 zaposlenog iz javnog sektora u 2018. godini i 95 zaposlenih u 2019. godini, dok je na mentorskoj/praktičnoj obuci za internu reviziju u ovom periodu bilo 32 kandidata (odnosno samo 22% polaznika koji su završili osnovnu obuku za internu reviziju u ovom periodu). Sertifikaciona šema za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru podrazumeva mentorisanje u radu internih revizora u obavljanju dve revizije kod KJS od strane zaposlenih iz CJH. Sama sertifikaciona šema koja podrazumeva mentorisanje u radu internih revizora, koje obavljaju zaposleni CJH, u obavljanju dve revizije kod KJS su zahtevna sa stanovišta kadrovskog kapaciteta, imajući u vidu broj zaposlenih u CJH. Naime, ovaj posao angažuje veliki broj radnih dana zaposlenih iz CJH i zahteva veliku stručnost mentora. Poslove mentorisanje trenutno obavlja samo četvoro zaposlenih iz CJH“.
U cilju efikasnijeg uspostavljanja interne finansijske kontrole u ministarstvima, Državna revizorska institucija dala je sledeće preporuke: „Ministarstvu finansija – Sektoru Centralna jedinica za harmonizaciju da:
- unapredi saradnju sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu, koja prema zakonu predstavlja centralnu instituciju sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi, kako bi ovu instituciju uključila u održavanje obuka iz oblasti FUK i IR, a sve u cilju efikasnijeg i bržeg uspostavljanja sistema internih finansijskih kontrola u javnom sektoru;
- usluge mentorisanja internih revizora organizuje na način koji bi omogućio prevazilaženje problema ograničenog kadrovskog kapaciteta CJH i ubrzao proces sertifikacije internih revizora u javnom sektoru“.
Takođe, u svom Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost uspostavljanja interne finansijske kontrole u zdravstvenim ustanovama“ od 29. decembra 2020. godine, Državna revizorska institucija je, na osnovu analize podataka i dokumentacije dostavljenih od strane subjekata revizije i studija slučaja, podataka koje su putem Upitnika dostavile zdravstvene ustanove, kao i obavljenih intervjua, donela sledeće zaključke:
- Zbog nedovoljnih kadrovskih kapaciteta zdravstvenih ustanova, kao i činjenice da nije utvrđen zakonski rok za uspostavljanje, zdravstvene ustanove nisu uspostavile internu reviziju. Među ustanovama koje nisu uspostavile internu reviziju (IR) kao najčešći i najznačajniji razlog navode nedostatak kadra, odnosno da nisu zaposleni interni revizori koji poseduju znanje i veštine za vršenje revizije unutar organizacije (68,15% ustanova koje nisu uspostavile internu reviziju). S obzirom na navedenu činjenicu, većina zdravstvenih ustanova nije ni imala zaposlene raspoređene na radnom mestu internog revizora koje bi slala na obuke. Upravo je nedostatak obuke za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora naveden kao drugi najčešći razlog što nije uspostavljena interna revizija. Nijedna od četiri zdravstvene ustanove koje su subjekti revizije nije imala svoje polaznike na obukama, s obzirom da je uslov za slanje zaposlenih na obuku za IR da su zaposleni raspoređeni na radno mesto internog revizora, i da su u radnom odnosu kod te zdravstvene ustanove.
- Centralna jedinica za harmonizaciju je organizovala obuke i izradila metodološka uputstva, ali nije prepoznala specifičnost zdravstvenih ustanova, kao korisnika sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), zbog čega nije u punoj meri doprinela uspostavljanju interne finansijske kontrole u ovim ustanovama. Poseban problem za efikasno organizovanje obuka za ovlašćenog internog revizora predstavlja dužina trajanja samog procesa, s jedne strane i predviđeni način sprovođenja praktične obuke s druge strane. Naime, nakon što se prijave na obuke za internog revizora, kandidati čekaju da se prikupi dovoljan broj kandidata i prolaze obuku koja traje sedam radnih dana. Interni revizor nakon dodeljivanja mentora (iz CJH), obavlja dve revizije kod KJS kod koga je zaposlen. Nakon procene rizika i određivanja predmeta i subjekta revizije, otpočinje sa obavljanjem procesa interne revizije. Preporučeno trajanje jedne revizije po metodologiji rada interne revizije je minimalno efektivnih pet nedelja. Efektivnih pet nedelja se ne poklapa sa kalendarskih pet nedelja. CJH navodi da više faktora može uticati na prolongiranje ovog roka (angažovanost samog internog revizora, spremnost rukovodstva da prihvati preporuke, logistički zahtevi, udaljenost, organizovanje sastanaka, itd…). Sertifikat ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru u periodu 2013-2019. godine je dobilo 13 lica iz zdravstvenih ustanova. Prema podacima CJH, 8 lica koja su predala zahteve za praktičnom obukom i 9 lica kod kojih je praktična obuka u toku, u proseku su pre 2 godine predali zahtev za njenim pohađanjem.
- Postojeća ograničenja u zapošljavanju i neusklađeni normativi za nemedicinski kadar otežali su obezbeđivanje potrebnih kadrova za internu reviziju u zdravstvenim ustanovama.
U cilju efikasnijeg uspostavljanja funkcije interne revizije u zdravstvenim ustanovama, Državna revizorska institucija dala je sledeću preporuku Centralnoj jedinici za harmonizaciju: – da shodno svojim ovlašćenjima, inicira izmene propisa koje će za cilj imati brže uspostavljanje funkcije interne revizije kod korisnika javnih sredstava.
Novi strateški okvir interne finansijske kontrole u javnom sektoru za aktivnosti koje se tiču izmena Predloga pravilnika sadržane su u Programu reforme upravljanja javnim finansijama 2021-2025 i to u okviru mere 4.2 – Unapređena funkcija interne revizije u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i načelima, predložene su aktivnosti kojima bi se direktno uticalo na povećanje efikasnosti i efektivnosti interne revizije kroz propise na osnovu kojih su sprovedene analize i izmena regulatorno metodološkog okvira sa ciljem poboljšanja uspostavljanja i optimizacije organizacionih aktivnosti interne revizije u javnom sektoru. Dalje, merom 4.4: Modernizacija sistema obučavanja iz oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru, predviđeno je unapređenje procesa sertifikacije internih revizora u cilju veće efikasnosti njihovog rada. U skladu sa predviđenim merama, Centralna jedinica za harmonizaciju izradila je Predlog Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru.
2.1. Izmena Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Imajući u vidu prethodno opisani postupak i nesrazmeru između broja zaposlenih u CJH koji rade na poslovima mentorisanja i broja revizora koji su potrebni javnom sektoru, CJH je pristupila izmeni Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru u delu koji se odnosi na praktičan deo ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru. Cilj usvojenih izmena Pravilnika za sertifikaciju internih revizora jeste stvaranje uslova za efikasniji tok obuke i sticanje sertifikata, uz zadržavanje potrebnog kvaliteta obuke, a radi proširenja kadrovske baze za popunjavanje potrebnih pozicija internih revizora kod korisnika javnih sredstava. Na prvom mestu, ukinut je uslov da kandidat za obuku bude već raspoređen na radnom mestu internog revizora, jer takav uslov je predstavljao cirkularni zahtev, gde je bilo potrebno prethodno zaposliti i rasporediti lice na radnom mestu internog revizora, a tek potom sprovesti postupak obuke i sertifikacije, neizvesnog trajanja. Ova odredba je do sada predstavljala ograničavajući uslov zbog uskog tumačenja ovih normi kod određenih predstavnika pravne struke, koji su kočili zapošljavanje kandidata za interne revizore, ako nisu posedovali propisani sertifikat, koji je bilo moguće steći tek nakon sprovedene obuke i polaganja ispita.
Najznačajnija predložena promena se odnosi na uslove sprovođenja praktičnog dela obuke. U dosadašnjoj praksi, pokazalo se da mali broj mentora isključivo iz sastava Centralne jedinice za harmonizaciju (CJH), ne obezbeđuje mogućnost za efikasno sprovođenje praktične obuke koja se sastoji od sprovođenja dve interne revizije, uz stručnu podršku mentora. Predložena nova rešenja predviđaju, na prvom mestu, proširenje kruga mentora, mogućnost prijave lica na obuku koja ispunjavaju propisane uslove, a nisu raspoređena na radno mesto internog revizora, njihovu sertifikaciju i uspostavljanje posebne evidencije mentora koju vodi CJH. Još veći značaj ima novina koja podrazumeva više modaliteta za ostvarivanje praktične obuke i stručne podrške: pored dosadašnjeg modela, obavljanja prakse interne revizije uz stručnu podršku mentora, predviđena je mogućnost da stručnu podršku pruža ovlašćeni interni revizor koji je raspoređen na poslovima interne revizije kod tog korisnika javnih sredstava, odnosno eksterno angažovan ovlašćeni interni revizor u svojstvu mentora za praktičan rad. Pored toga, predviđeno je da se praktična obuka ostvaruje obavljanjem jedne, umesto dve interne revizije, kako je do sada bilo propisano. Navedene promene su sprovedene i u izmenjenom programu obuke, koji je sastavni deo ovog Pravilnika.
3. SADRŽAJ IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O USLOVIMA I POSTUPKU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI INTERNI REVIZOR U JAVNOM SEKTORU
Član 1. Pravilnika sadrži preciziranje u članu 2. dosadašnjeg Pravilnika, tako što je, umesto dosadašnjeg termina: „lice koje ima položen ispit za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru“ uveden termin: „lice koje ima sertifikat ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru“.
U članu 2. sprovedene su izmene člana 3. dosadašnjeg Pravilnika, u pogledu uslova za prijavu kandidata za obuku, tako da je ukinut zahtev da je kandidat već raspoređen na poslovima internog revizora kod korisnika javnih sredstava (KJS), već je potrebno samo da je zaposlen kod KJS. Prijavu za pohađanje obuke podnosi korisnik javnih sredstava za lice koje ispunjava uslove (visoka stručna sprema) koje je zaposleno kod tog korisnika javnih sredstava. Prijavu za pohađanje obuke iz stava 2. ovog člana KJS podnosi Ministarstvu – Centralnoj jedinici za harmonizaciju u roku od šest meseci od dana raspoređivanja na radno mesto internog revizora.
U članu 3. je sprovedeno određeno terminološko usaglašavanje člana 4. stav 3. dosadašnjeg Pravilnika da „Obuka obuhvata teorijsku obuku i obuku za praktičan rad na internoj reviziji“.
Član 4. predviđa nove članove 4a. i 4b. Novi član 4a. uređuje sprovođenje teorijske obuke, kao osnovne obuke za finansijsko upravljanje i kontrolu (FUK) i osnovnu obuku za internu reviziju. Navedeni su modaliteti praktične obuke tako da: „Obuka za praktičan rad na internoj reviziji se sprovodi obavljanjem najmanje jedne interne revizije, i to na sledeći način:
- kod korisnika javnih sredstava u kojem je kandidat zaposlen, uz stručnu pomoć mentora iz CJH, (kao do sada);
- kod korisnika javnih sredstava u kojem je kandidat zaposlen, uz stručnu pomoć ovlašćenog internog revizora koji je raspoređen na poslovima interne revizije kod tog korisnika ili
- kod korisnika javnih sredstava u kojem je kandidat zaposlen, uz stručnu pomoć (eksternog) mentora za praktičan rad.
Obuka za praktičan rad na internoj reviziji sprovodi se nakon okončane teorijske obuke, po posebnom zahtevu podnosioca prijave. U roku od 30 dana od dana prijema ovog zahteva, CJH određuje mentora iz svog sastava radi pružanja stručne pomoći kandidatu koji obavlja internu reviziju u sklopu obuke za praktičan rad, odnosno obaveštava podnosioca prijave da je potrebno da se sprovede obuka“.
Pored toga, uređen je način određivanja mentora koji pruža stručnu pomoć, kao i način izdavanja potvrde o završenoj praktičnoj obuci, na osnovu dnevnika praktične obuke i izveštaja o sprovedenoj internoj reviziji koji dostavlja mentor, odnosno korisnik javnih sredstava kod kojeg je obuka sprovedena. Naime, po okončanju teorijske obuke, KJS kod kojeg je zaposlen kandidat se obraća CJH sa prijavom za praktičnu obuku. U roku od trideset dana od prijema ovog zahteva, CJH određuje mentora iz svog sastava radi pružanja stručne pomoći kandidatu koji obavlja internu reviziju u sklopu obuke za praktičan rad, ili obaveštava podnosioca prijave da je potrebno da samostalno angažuje mentora za praktičan rad sa liste sertifikovanih mentora, da sprovede obuku kod tog istog KJS ako već ima ovlašćenog internog revizora ili da angažuje eksterno ovlašćenog internog revizora u svojstvu mentora za praktičan rad na internoj reviziji. Mentor za obuku za praktičan rad može da prekine praktičnu obuku u svakom trenutku, u slučaju izostanka adekvatne posvećenosti kandidata ili nezadovoljavajuće saradnje sa njim ili korisnikom javnih sredstava u kojem se sprovodi praktičan rad, ili nemogućnosti sprovođenja interne revizije u skladu sa propisanim standardima i metodološkim uputstvima, o čemu uz obrazloženje obaveštava rukovodioca korisnika javnih sredstava i CJH. U ovom slučaju, podnosilac prijave može ponovo da podnese zahtev za sprovođenje obuke za praktičan rad, najranije 30 dana od prijema obaveštenja mentora.
Novi član 4b. uređuje način i uslove sertifikacije mentora za obuku za praktični rad. Propisan je uslov da zainteresovano lice poseduje profesionalno zvanje ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, da ima najmanje 5 godina iskustva na poslovima interne revizije nakon sticanja sertifikata ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, odgovarajuća znanja i veštine potrebne da kandidatima omoguće usvajanje znanja radi ostvarivanja cilja obuke, kao i da je to lice završilo obuku za mentore po programu CJH. Predviđeno je da CJH daje uputstva i vrši nadzor nad radom mentora i ovlašćenih internih revizora koji pružaju stručnu podršku kandidatima u praktičnoj obuci. Sertifikacija mentora se sprovodi na osnovu njihovog zahteva sa priloženim dokazima o ispunjenosti propisanih uslova, važi pet godina od dana izdavanja, s tim da se kod obnavljanja utvrđuje kvalitet rada na osnovu evaluacionih upitnika kandidata, izveštaja o sprovedenim revizijama u sklopu praktične obuke i drugim podacima o kvalitetu rada mentora.
Članom 5. su predviđene izmene u članu 5. važećeg Pravilnika, u pogledu sastava i uslova za članove Komisije za sprovođenje ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru: „Članovi Komisije i njihovi zamenici imenuju se iz reda zaposlenih u CJH, predstavnika strukovnih udruženja u oblasti revizije i rukovodilaca jedinica za internu reviziju kod korisnika javnih sredstava. Članovi Komisije i njihovi zamenici, koji nisu iz redova zaposlenih u CJH, moraju imati visoku stručnu spremu i najmanje pet godina iskustva u reviziji“.
Član 6. sadrži izmenu u pogledu roka podnošenja prijave (člana 6. dosadašnjeg Pravilnika), „Prijave za polaganje ispita se podnose tokom cele godine, a ispit se organizuje po pravilu dva puta godišnje i obuhvata prijave koje su primljene do 15 dana pre dana zakazanog za ispit“.
Produžen je rok za obaveštavanje o terminu ispita sa osam na petnaest dana (čl. 7) i izmenjen načina sastavljanja ispitnih pitanja (čl. 9) tako da: „Član Komisije kojeg odredi predsednik Komisije sastavlja 60 pitanja za pojedinačnu ispitnu oblast na godišnjem nivou, od kojih preostali sastav Komisije izvlači 15 ispitnih pitanja za tu ispitnu oblast pred početak ispita“. Smanjen je najmanji broja članova Komisije pred kojima se polaže ispit, sa pet na tri (čl. 10).
Članom 10. je predviđena izmena u članu 19. važećeg Pravilnika, kojom je pored Registra ovlašćenih internih revizora predviđeno da CJH vodi i posebnu evidenciju sertifikovanih mentora za praktičan rad, kao i način pristupa tim podacima od strane KJS, po njihovom zahtevu.
Članom 11. je predviđeno da se dosadašnji prilog zamenjuje novim prilogom Program obuke i polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru (u daljem tekstu: „Program obuke za OIRJS“), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U Programu obuke za OIRJS ažurirani su: „Propisi iz oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji“; Osnovna obuka za internu reviziju traje najmanje četiri radna dana (umesto ranije: sedam, odnosno 49 radnih sati); Osnovna obuka za finansijsko upravljanje i kontrolu traje najmanje tri radna dana (umesto ranije: pet, odnosno 35 radnih sati). Korisnik javnih sredstava kod kojeg je sprovedena interna revizija u sklopu praktične obuke kandidata (umesto ranije: polaznik obuke), dostavlja izveštaj o toj internoj reviziji (u papirnom i elektronskom obliku) CJH. Ažurirani su takođe i pravni izvori i literatura, koji se koriste za pripremu polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru.
Član 12. sadrži prelaznu odredbu, kojom je predviđeno da kandidati koji su započeli obuku pod uslovima koji su važili do njegovog stupanja na snagu, nastave obuku pod uslovima koji su propisani ovim pravilnikom, s tim da se priznaje obuka koja je već sprovedena (osnovna obuka, kao teorijska, kao i sprovedene interne revizije uz podršku mentora iz CJH, kao praktična obuka). Na taj način se omogućava da svi kandidati sa sadašnje „liste čekanja“ budu uključeni u nastavak obuke, naročito praktičnu obuku, prema novim uslovima iz izmenjenog Pravilnika.
3.1 Neizvestan početak primene člana 4.b. Pravilnika za sertifikaciju internih revizora
Iako je članom 4.b. stav 2. Pravilnika o sertifikaciji internih revizora predviđeno da: „Javni poziv za prijavu za mentora za praktičan rad se objavljuje na internet stranici Ministarstva finansija u trajanju od najmanje 30 dana od dana objavljivanja i naročito sadrži uslove i način provere znanja i veština lica i spisak dokumentacije koja se podnosi uz prijavu“, do 29. februara 2024. godine još uvek nije objavljen javni poziv, niti je odložena primena ovog člana.
4. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Izmene Pravilnika za sertifikaciju IR, koje su stupile na snagu od 13.10.2023. godine, predviđaju:
- omogućavanje i zaposlenima koji nisu raspoređeni na poslovima interne revizije da se obučavaju za internog revizora i steknu sertifikat;
- kandidat u okviru obuke za sticanje sertifikata ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru sada mora da završi samo jednu praktičnu mentorsku reviziju pre izlaska na ispit;
- uvedena su 2 dodatna modaliteta za mentorisanje pored mentora iz CJH:
- mentorisanje kandidata za praktičnu obuku od strane ovlašćenog internog revizora zaposlenog u istom korisniku javnih sredstava,
- praktična obuka se sprovodi uz angažovanje eksternog mentora od strane korisnika javnih sredstava sa utvrđene liste, čime se ojačavaju kapaciteti i ubrzava se sertifikacija prevazilaženjem ograničenih kadrovskih kapaciteta CJH.
Usvojenim izmenama i dopunama Pravilnika za sertifikaciju IR, CJH ispunjava ranije donete preporuke Državne revizorske institucije i strateške ciljeve sadržane su u Programu reforme upravljanja javnim finansijama 2021-2025, za poboljšanje uspostavljanja i optimizacije organizacionih aktivnosti interne revizije u javnom sektoru kojima se utiče na povećanje efikasnosti i efektivnosti interne revizije, kao i modernizaciju sistema obučavanja iz oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru i unapređenje procesa sertifikacije internih revizora u cilju veće efikasnosti funkcije interne revizije u javnom sektoru Republike Srbije.
4.1 Pripremljene su Smernice u vezi primene propisanih novina o načinu organizovanja i sprovođenja interne revizije (2023)
Cilj ovih smernica je da podrže razumevanje i sprovođenje poslednjih propisanih izmena Pravilnika o IR prilikom uspostavljanja i rada interne revizije u javnom sektoru (izmene iz 2023. godine).
S tim u vezi, u toku neposrednih konsultacija sa predstavnicima ministarstava i određenih državnih organa, a naročito na osnovu tematskih radionica sa internim revizorima iz jedinica lokalnih samouprava, organizovanih u saradnji i uz podršku programa Reforma lokalnih finansija III (RELOF3) i EU Exchange 6 tokom decembra 2023. godine, razmatrana su i diskutovana otvorena pitanja vezana za primenu navedenih izmena.
Na osnovu ovih diskusija, kao i pitanja koja su neposredno dostavljena Centralnoj jedinici za harmonizaciju, pripremljene su smernice koje su dostupne na sledećem linku:
Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
