Republika Srbija opredeljujući se za proces evropskih integracija ima obavezu da kroz predpristupne pregovore, obezbedi izgradnju efikasnog sistema Finansijskog upravljanja i kontrole.
Finansijsko upravljanje i kontrola (FUK/FMC) je jedan od tri stuba unutrašnje finansijske kontrole javnog sektora i zasniva se na principima moderne javne uprave i odgovornosti rukovodilaca.
To znači da svaki subjekat javnog sektora, mora da preuzme potpunu odgovornost za trošenje i upravljanje sopstvenim budžetom i da obezbedi postojanje odgovarajućih kontrola i zaštitne mere.
Da bi se postigli potpuni efekti i benefiti implementacije ovog sistema neophodno je da dođe do promene svesti zaposlenih u subjektima javnog sektora u pravcu sagledavanja koristi koje po njihov rad ima potpuna implementacija sistema Finansijskog upravljanja i kontrole.
Sistem Finansijskog upravljanja i kontrole obuhvata celokupno poslovanje i u pozadini je svake odluke i svih aktivnosti i predstavlja sveobuhvatan sistem unutrašnjih kontrola, koje unutar sebe inkorporiraju i organizacionu strukturu, metode i procedure koje ne pokrivaju samo oblasti finansijske prirode, nego se odnose i na sve operativne i strateške ciljeve, stvarajući preduslove korisniku javnih sredstava da ostvari definisane ciljeve u skladu sa zakonima, standardima i pravilima uz veću ekonomičnost, efikasnost i efektivnost u poslovanju.
Odgovornost za uspostavljanje adekvatnog i efikasnog sistema Finanisjskog upravljanja i kontrole počiva na rukovodstvu organizacije. Član 81. Zakona o Budžetskom sistemu RS („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) predviđa da su korisnici javnih sredstava obavezni da uspostave sistem Finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru. Za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema Finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.
Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu Finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Sl. Glasnik RS” br. 89/2019) propisuju se zajednički kriterijumi i standardi za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu Finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika javnih sredstava. Član 11 ovog Pravilnika predviđa da je za uspostavljanje, održavanje i unapređenje sistema Finansijskog upravljanja i kontrole odgovoran rukovodilac korisnika javnih sredstava.
Više rukovodstvo u svakog korisnika javnih sredstava je odgovorno za način upravljanja i kako to vide njihovi zaposleni i druge zainteresovane strane. Na osnovu ovog modela svi rukovodioci moraju da preuzmu odgovornost za svoje zaposlene i obim kontrola, kao podršku opštim politikama budžetskog korisnika.
Rukovodilac korisnika javnih sredstava je „prva i zadnja karika u lancu odgovornosti“, međutim „lanac odgovornosti“ čine svi rukovodioci unutar organizacione strukture.
SVRHA Finansijskog upravljanja i kontrola je:
- Poslovanje na pravilan, etičan, efikasan i efektivan način
- Usklađenost poslovanja za zakonima, propisima, politikama, planovima i postupcima
- Zaštita imovine i drugih resursa od gubitaka koji su uzrok lošeg upravljanja, neopravdanog trošenja, kao i od nepravilnosti i prevara
- Jačanje odgovornosti za uspešno ostvarivanje postavljenih ciljeva
- Pravovremeno finansijsko izveštavanje i praćenje rezultata poslovanja
Kvalitetno uspostavljeni sistemi Finansijskog upravljanja i kontrole sprovode se putem pet međusobno povezanih komponenti unutrašnjih kontrola, koje obuhvataju:
- Kontrolno okruženje – mora biti pozitivno i viši rukovodioci moraju postaviti ton i svojim primerom usmeravati zaposlene da poštuju i obavljaju svoje dužnosti najbolje što mogu;
- Upravljanje rizicima – mora se usvojiti strategija koja podržava misiju i ključne ciljive subjekta, stvaranjem takvog okruženja u kojem će rasprava o rizicima biti deo tekućeg poslovanja;
- Kontrolne aktivnosti –adekvatne kontrole moraju biti uspostavljene i redovno pregledane kako bi se obezbedilo da sistem unutrašnjih kontrola pravilno funkcioniše;
- Informacije i komunikacije – relevantne informacije moraju biti dostupne i zaposlenima i javnosti, takođe je neophodno uvesti dobar dvosmeran sistem komunikacije
- Praćenje kontrola – korisnici javnih sredstava, moraju redovno vršiti procenu i praćenje rizika i kontrola i ukoliko je potrebno vršiti poboljšanja.
Ovo su pet ključnih oblasti koje treba pregledati i razvijati za sve sisteme unutrašnje kontrole, kako bi bile u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima i najboljom praksom EU.
Efikasno Finansijsko upravljanje i kontrola može se postići samo ako su predhodno navedeni sistemi i procedure sprovedeni i pregledani od strane zaposlenih koji imaju odgovarajuće veštine. Naime, u svemu napred navedenom neophodno je da su svi zaposleni upoznati sa svim procedurama i da su im te procedure dostupne.
Neophodno je utvrditi potrebu za obukom zaposlenih i vršiti stalan pregled kako bi se utvrdile nove potrebe. Nakon identifikacije, potrebno je suočiti se sa nedostacima u obukama, koje treba rešavati na koordinirani način putem kombinacije programa obuke unutar i izvan subjekta.
Postojeće sisteme uspostavljenih unutrašnjih kontrola karakteriše uglavnom situacija da su kod pojedinih korisnika javnih sredstava doneti interni akti u kojima su propisani pojedini poslovni procesi ili posebne aktivnosti. Za većinu poslovnih procesa nije propisan način njihovog obavljanja što bi trebalo učiniti, kako bi se obezbedilo njihovo sprovođenje u skladu sa načelima zakonitosti, ekonomičnosti, efektivnosti i efikasnosti. Takođe, nisu pripremljeni revizijski tragovi (opis poslovnog procesa odnosno postupka, opis aktivnosti, lice odgovorno za sprovođenje određene aktivnosti u poslovnom procesu, kao i rok u kojem aktivnost treba sprovesti). Potrebno je da sva uputstva budu u pisanoj i zvaničnoj formi, a ne usmena i nezvanična.
Korisnici javnih sredstava su u početnoj fazi prihvatanja metodologije upravljanja rizicima, ali još nisu u pisanoj formi uspostavili sistem upravljanja rizicima koji obuhvata identifikovanje, procenu i kontrolu nad potencijalnim događajima i situacijama koje mogu imati suprotan efekat na ostvarenje ciljeva, odnosno nisu usvojili strategiju upravljanja rizikom i formirali registar rizika.
Postojeći sistem kontrola nije uspostavljen u odnosu na ciljeve koje korisnici javnih sredstava planiraju da ostvare i rizike koji utiču na ostvarenje tih ciljeva.
Postojeće kontrole usmerene su na ostvarivanje zakonitosti i pravilnosti ali ne i ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti.
Osnovni zajednički problem kod svih korisnika budžetskih sredstava su neadekvatni administrativni kapaciteti, tako da se ne obezbeđuje u potrebnoj meri načelo podele dužnosti. U narednom periodu mora se posvetiti veća pažnja proceni potreba za obukom iz ove oblasti kod korisnika javnih sredstava sa republičkog nivoa. Potrebno je organizovati odgovarajuće nivoe obuka za rukovodioce, državne službenike i interne revizore.
Koja je korist za Republiku Srbiju?
- Uspešnije, efektivnije i odgovornije trošenje budžeta na državnom i lokalnom nivou
- Strateško planiranje finansija
- Više kontrolnih mehanizama
- Nezavisna vrhovna revizorska institucija
- Suzbijanje nepravilnosti i prevara u korišćenju finansijskih sredstava
Značaj efektivnog sistema unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru je u tome što doprinosi uspešnijem i odgovornijem korišćenju budžetskih sredstava na državnom i lokalnom nivou. Istovremeno, kroz razvoj ovog sistema se u javni sektor uvodi novi pristup upravljanju kroz definisanje strateških ciljeva u obavljanju delatnosti, sagledavanje rizika, kao i uspostavljanje jačih kontrolnih mehanizama u prikupljanju i trošenju budžetskih sredstava. U pogledu eksterne revizije, usklađivanjem sa zahtevima u procesu pristupanja utiče se na uspostavljanje funkcionalno i operativno nezavisne vrhovne revizorske institucije. U oblasti suzbijanja nepravilnosti i prevara u pogledu finansijskih interesa EU, država kandidat treba da obezbedi neophodne administrativne kapacitete koji će se baviti pitanjima suzbijanja nepravilnosti i prevara u korišćenju finansijskih sredstava EU, kao i da uspostavi odgovarajuću administrativnu strukturu potrebnu za borbu protiv krivotvorenja novčanica i kovanica evra.