Stručni tekstovi

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O USLOVIMA I POSTUPKU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI INTERNI REVIZOR U JAVNOM SEKTORU
PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O USLOVIMA I POSTUPKU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI INTERNI REVIZOR U JAVNOM SEKTORU 1024 683 Zoran Grubiša

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O USLOVIMA I POSTUPKU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI INTERNI REVIZOR U JAVNOM SEKTORU

1. UVOD

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru objavljen u Službenom glasniku RS br. 84 od 5. oktobra 2023. godine, koji je stupio na snagu 13.10.2023. godine, predstavlja duže vremena pripremane dopune Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, donetog još 30. januara 2014. godine. Cilj ovih izmena je jačanje kapaciteta za obučavanje i ubrzavanje procesa sertifikacije internih revizora u javnom sektoru Republike Srbije, u skladu sa naraslim potrebama u ovoj oblasti. Najkraće rečeno, izmena Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru (u daljem tekstu: „Pravilnik za sertifikaciju internih revizora“) treba da omogući zaposlenima, koji još uvek nisu raspoređeni na poslovima interne revizije, obučavanje za internog revizora i sticanje sertifikata. Povoljnost novog Pravilnika za sertifikaciju internih revizora ogleda se u tome da kandidat u okviru obuke za sticanje sertifikata ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru sada mora da završi samo jednu praktičnu mentorsku reviziju pre izlaska na ispit. Takođe, uvedena su dva dodatna modaliteta za mentorisanje – mentorisanje kandidata za praktičnu obuku od strane ovlašćenog internog revizora zaposlenog u istom korisniku javnih sredstava. Predviđeno je da praktičnu obuku sprovodi i eksterni mentor, koga angažuje korisnik javnih sredstava sa utvrđene liste, čime bi trebalo ojačati kapacitete i ubrzati sertifikaciju, prevazilaženjem ograničenih kadrovskih kapaciteta CJH, koji su dosada predstavljali usko grlo.

2. RAZLOZI DONOŠENJA PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O USLOVIMA I POSTUPKU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI INTERNI REVIZOR U JAVNOM SEKTORU

U okviru sistema interne revizije kod korisnika javnih sredstava, koji je uspostavljen na osnovu odredaba čl. 82. i 83. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/2015, 99/16, 113/17,  95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/2021, 118/2021 – drugi zakon i 138/2022), poslove interne revizije obavljaju interni revizori koji ispunjavaju posebno propisane uslove, koji su prošli odgovarajuću obuku i stekli sertifikat za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru. Uslovi i postupak polaganja ispita za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, program obuke, kao i vođenje evidencije i druga pitanja u vezi sa polaganjem ispita za sticanje ovog zvanja, propisani su Pravilnikom o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 9/2014). Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) je po ovom Pravilniku ukupno sertifikovala 550 ovlašćenih internih revizora (OIR). Ukupan broj OIR u javnom sektoru, koji obavljaju poslove interne revizije na dan 31. decembra 2022. godine, bio je 328, kako je to navedeno u Konsolidovanom godišnjem izveštaju za 2022. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji.

Međutim, Državna revizorska institucija je svojim Izveštajem o svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost uspostavljanja interne finansijske kontrole u ministarstvima“ od 30. decembra 2020. godine utvrdila da: „U 2018/2019. godini CJH je kroz redovne obuke za interne revizore obučila 51 zaposlenog iz javnog sektora u 2018. godini i 95 zaposlenih u 2019. godini, dok je na mentorskoj/praktičnoj obuci za internu reviziju u ovom periodu bilo 32 kandidata (odnosno samo 22% polaznika koji su završili osnovnu obuku za internu reviziju u ovom periodu). Sertifikaciona šema za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru podrazumeva mentorisanje u radu internih revizora u obavljanju dve revizije kod KJS od strane zaposlenih iz CJH. Sama sertifikaciona šema koja podrazumeva mentorisanje u radu internih revizora, koje obavljaju zaposleni CJH, u obavljanju dve revizije kod KJS su zahtevna sa stanovišta kadrovskog kapaciteta, imajući u vidu broj zaposlenih u CJH. Naime, ovaj posao angažuje veliki broj radnih dana zaposlenih iz CJH i zahteva veliku stručnost mentora. Poslove mentorisanje trenutno obavlja samo četvoro zaposlenih iz CJH“.

U cilju efikasnijeg uspostavljanja interne finansijske kontrole u ministarstvima, Državna revizorska institucija dala je sledeće preporuke: „Ministarstvu finansija – Sektoru Centralna jedinica za harmonizaciju da:

  1. unapredi saradnju sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu, koja prema zakonu predstavlja centralnu instituciju sistema stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi, kako bi ovu instituciju uključila u održavanje obuka iz oblasti FUK i IR, a sve u cilju efikasnijeg i bržeg uspostavljanja sistema internih finansijskih kontrola u javnom sektoru;
  2. usluge mentorisanja internih revizora organizuje na način koji bi omogućio prevazilaženje problema ograničenog kadrovskog kapaciteta CJH i ubrzao proces sertifikacije internih revizora u javnom sektoru“.

Takođe, u svom Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost uspostavljanja interne finansijske kontrole u zdravstvenim ustanovama“ od 29. decembra 2020. godine, Državna revizorska institucija je, na osnovu analize podataka i dokumentacije dostavljenih od strane subjekata revizije i studija slučaja, podataka koje su putem Upitnika dostavile zdravstvene ustanove, kao i obavljenih intervjua, donela sledeće zaključke:

  • Zbog nedovoljnih kadrovskih kapaciteta zdravstvenih ustanova, kao i činjenice da nije utvrđen zakonski rok za uspostavljanje, zdravstvene ustanove nisu uspostavile internu reviziju. Među ustanovama koje nisu uspostavile internu reviziju (IR) kao najčešći i najznačajniji razlog navode nedostatak kadra, odnosno da nisu zaposleni interni revizori koji poseduju znanje i veštine za vršenje revizije unutar organizacije (68,15% ustanova koje nisu uspostavile internu reviziju). S obzirom na navedenu činjenicu, većina zdravstvenih ustanova nije ni imala zaposlene raspoređene na radnom mestu internog revizora koje bi slala na obuke. Upravo je nedostatak obuke za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora naveden kao drugi najčešći razlog što nije uspostavljena interna revizija. Nijedna od četiri zdravstvene ustanove koje su subjekti revizije nije imala svoje polaznike na obukama, s obzirom da je uslov za slanje zaposlenih na obuku za IR da su zaposleni raspoređeni na radno mesto internog revizora, i da su u radnom odnosu kod te zdravstvene ustanove.
  • Centralna jedinica za harmonizaciju je organizovala obuke i izradila metodološka uputstva, ali nije prepoznala specifičnost zdravstvenih ustanova, kao korisnika sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), zbog čega nije u punoj meri doprinela uspostavljanju interne finansijske kontrole u ovim ustanovama. Poseban problem za efikasno organizovanje obuka za ovlašćenog internog revizora predstavlja dužina trajanja samog procesa, s jedne strane i predviđeni način sprovođenja praktične obuke s druge strane. Naime, nakon što se prijave na obuke za internog revizora, kandidati čekaju da se prikupi dovoljan broj kandidata i prolaze obuku koja traje sedam radnih dana. Interni revizor nakon dodeljivanja mentora (iz CJH), obavlja dve revizije kod KJS kod koga je zaposlen. Nakon procene rizika i određivanja predmeta i subjekta revizije, otpočinje sa obavljanjem procesa interne revizije. Preporučeno trajanje jedne revizije po metodologiji rada interne revizije je minimalno efektivnih pet nedelja. Efektivnih pet nedelja se ne poklapa sa kalendarskih pet nedelja. CJH navodi da više faktora može uticati na prolongiranje ovog roka (angažovanost samog internog revizora, spremnost rukovodstva da prihvati preporuke, logistički zahtevi, udaljenost, organizovanje sastanaka, itd…). Sertifikat ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru u periodu 2013-2019. godine je dobilo 13 lica iz zdravstvenih ustanova. Prema podacima CJH, 8 lica koja su predala zahteve za praktičnom obukom i 9 lica kod kojih je praktična obuka u toku, u proseku su pre 2 godine predali zahtev za njenim pohađanjem.
  • Postojeća ograničenja u zapošljavanju i neusklađeni normativi za nemedicinski kadar otežali su obezbeđivanje potrebnih kadrova za internu reviziju u zdravstvenim ustanovama.

U cilju efikasnijeg uspostavljanja funkcije interne revizije u zdravstvenim ustanovama, Državna revizorska institucija dala je sledeću preporuku Centralnoj jedinici za harmonizaciju: – da shodno svojim ovlašćenjima, inicira izmene propisa koje će za cilj imati brže uspostavljanje funkcije interne revizije kod korisnika javnih sredstava.

Novi strateški okvir interne finansijske kontrole u javnom sektoru za aktivnosti koje se tiču izmena Predloga pravilnika sadržane su u Programu reforme upravljanja javnim finansijama 2021-2025 i to u okviru mere 4.2 – Unapređena funkcija interne revizije u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i načelima, predložene su aktivnosti kojima bi se direktno uticalo na povećanje efikasnosti i efektivnosti interne revizije kroz propise na osnovu kojih su sprovedene analize i izmena regulatorno metodološkog okvira sa ciljem poboljšanja uspostavljanja i optimizacije organizacionih aktivnosti interne revizije u javnom sektoru. Dalje, merom 4.4: Modernizacija sistema obučavanja iz oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru, predviđeno je unapređenje procesa sertifikacije internih revizora u cilju veće efikasnosti njihovog rada. U skladu sa predviđenim merama, Centralna jedinica za harmonizaciju izradila je Predlog Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru.

2.1. Izmena Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

Imajući u vidu prethodno opisani postupak i nesrazmeru između broja zaposlenih u CJH koji rade na poslovima mentorisanja i broja revizora koji su potrebni javnom sektoru, CJH je pristupila izmeni Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru u delu koji se odnosi na praktičan deo ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru. Cilj usvojenih izmena Pravilnika za sertifikaciju internih revizora jeste stvaranje uslova za efikasniji tok obuke i sticanje sertifikata, uz zadržavanje potrebnog kvaliteta obuke, a radi proširenja kadrovske baze za popunjavanje potrebnih pozicija internih revizora kod korisnika javnih sredstava. Na prvom mestu, ukinut je uslov da kandidat za obuku bude već raspoređen na radnom mestu internog revizora, jer takav uslov je predstavljao cirkularni zahtev, gde je bilo potrebno prethodno zaposliti i rasporediti lice na radnom mestu internog revizora, a tek potom sprovesti postupak obuke i sertifikacije, neizvesnog trajanja. Ova odredba je do sada predstavljala ograničavajući uslov zbog uskog tumačenja ovih normi kod određenih predstavnika pravne struke, koji su kočili zapošljavanje kandidata za interne revizore, ako nisu posedovali propisani sertifikat, koji je bilo moguće steći tek nakon sprovedene obuke i polaganja ispita.

Najznačajnija predložena promena se odnosi na uslove sprovođenja praktičnog dela obuke. U dosadašnjoj praksi, pokazalo se da mali broj mentora isključivo iz sastava Centralne jedinice za harmonizaciju (CJH), ne obezbeđuje mogućnost za efikasno sprovođenje praktične obuke koja se sastoji od sprovođenja dve interne revizije, uz stručnu podršku mentora. Predložena nova rešenja predviđaju, na prvom mestu, proširenje kruga mentora, mogućnost prijave lica na obuku koja ispunjavaju propisane uslove, a nisu raspoređena na radno mesto internog revizora, njihovu sertifikaciju i uspostavljanje posebne evidencije mentora koju vodi CJH. Još veći značaj ima novina koja podrazumeva više modaliteta za ostvarivanje praktične obuke i stručne podrške: pored dosadašnjeg modela, obavljanja prakse interne revizije uz stručnu podršku mentora, predviđena je mogućnost da stručnu podršku pruža ovlašćeni interni revizor koji je raspoređen na poslovima interne revizije kod tog korisnika javnih sredstava, odnosno eksterno angažovan ovlašćeni interni revizor u svojstvu mentora za praktičan rad. Pored toga, predviđeno je da se praktična obuka ostvaruje obavljanjem jedne, umesto dve interne revizije, kako je do sada bilo propisano. Navedene promene su sprovedene i u izmenjenom programu obuke, koji je sastavni deo ovog Pravilnika.

3. SADRŽAJ IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O USLOVIMA I POSTUPKU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI INTERNI REVIZOR U JAVNOM SEKTORU

Član 1. Pravilnika sadrži preciziranje u članu 2. dosadašnjeg Pravilnika, tako što je, umesto dosadašnjeg termina: „lice koje ima položen ispit za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru“  uveden termin: „lice koje ima sertifikat ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru“.

U članu 2. sprovedene su izmene člana 3. dosadašnjeg Pravilnika, u pogledu uslova za prijavu kandidata za obuku, tako da je ukinut zahtev da je kandidat već raspoređen na poslovima internog revizora kod korisnika javnih sredstava (KJS), već je potrebno samo da je zaposlen kod KJS. Prijavu za pohađanje obuke podnosi korisnik javnih sredstava za lice koje ispunjava uslove (visoka stručna sprema) koje je zaposleno kod tog korisnika javnih sredstava. Prijavu za pohađanje obuke iz stava 2. ovog člana KJS podnosi Ministarstvu – Centralnoj jedinici za harmonizaciju u roku od šest meseci od dana raspoređivanja na radno mesto internog revizora.

U članu 3. je sprovedeno određeno terminološko usaglašavanje člana 4. stav 3. dosadašnjeg Pravilnika da „Obuka obuhvata teorijsku obuku i obuku za praktičan rad na internoj reviziji“.

Član 4. predviđa nove članove 4a. i 4b. Novi član 4a. uređuje sprovođenje teorijske obuke, kao osnovne obuke za finansijsko upravljanje i kontrolu (FUK) i osnovnu obuku za internu reviziju.  Navedeni su modaliteti praktične obuke tako da: „Obuka za praktičan rad na internoj reviziji se sprovodi obavljanjem najmanje jedne interne revizije, i to na sledeći način:

  1. kod korisnika javnih sredstava u kojem je kandidat zaposlen, uz stručnu pomoć mentora iz CJH, (kao do sada);
  2. kod korisnika javnih sredstava u kojem je kandidat zaposlen, uz stručnu pomoć ovlašćenog internog revizora koji je raspoređen na poslovima interne revizije kod tog korisnika ili
  3. kod korisnika javnih sredstava u kojem je kandidat zaposlen, uz stručnu pomoć (eksternog) mentora za praktičan rad.

Obuka za praktičan rad na internoj reviziji sprovodi se nakon okončane teorijske obuke, po posebnom zahtevu podnosioca prijave. U roku od 30 dana od dana prijema ovog zahteva, CJH određuje mentora iz svog sastava radi pružanja stručne pomoći kandidatu koji obavlja internu reviziju u sklopu obuke za praktičan rad, odnosno obaveštava podnosioca prijave da je potrebno da se sprovede obuka“.

Pored toga, uređen je način određivanja mentora koji pruža stručnu pomoć, kao i način izdavanja potvrde o završenoj praktičnoj obuci, na osnovu dnevnika praktične obuke i izveštaja o sprovedenoj internoj reviziji koji dostavlja mentor, odnosno korisnik javnih sredstava kod kojeg je obuka sprovedena. Naime, po okončanju teorijske obuke, KJS kod kojeg je zaposlen kandidat se obraća CJH sa prijavom za praktičnu obuku. U roku od trideset dana od prijema ovog zahteva, CJH određuje mentora iz svog sastava radi pružanja stručne pomoći kandidatu koji obavlja internu reviziju u sklopu obuke za praktičan rad, ili obaveštava podnosioca prijave da je potrebno da samostalno angažuje mentora za praktičan rad sa liste sertifikovanih mentora, da sprovede obuku kod tog istog KJS ako već ima ovlašćenog internog revizora ili da angažuje eksterno ovlašćenog internog revizora u svojstvu mentora za praktičan rad na internoj reviziji. Mentor za obuku za praktičan rad može da prekine praktičnu obuku u svakom trenutku, u slučaju izostanka adekvatne posvećenosti kandidata ili nezadovoljavajuće saradnje sa njim ili korisnikom javnih sredstava u kojem se sprovodi praktičan rad, ili nemogućnosti sprovođenja interne revizije u skladu sa propisanim standardima i metodološkim uputstvima, o čemu uz obrazloženje obaveštava rukovodioca korisnika javnih sredstava i CJH. U ovom slučaju, podnosilac prijave može ponovo da podnese zahtev za sprovođenje obuke za praktičan rad, najranije 30 dana od prijema obaveštenja mentora.

Novi član 4b. uređuje način i uslove sertifikacije mentora za obuku za praktični rad. Propisan je uslov da zainteresovano lice poseduje profesionalno zvanje ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, da ima najmanje 5 godina iskustva na poslovima interne revizije nakon sticanja sertifikata ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, odgovarajuća znanja i veštine potrebne da kandidatima omoguće usvajanje znanja radi ostvarivanja cilja obuke, kao i da je to lice završilo obuku za mentore po programu CJH. Predviđeno je da CJH daje uputstva i vrši nadzor nad radom mentora i ovlašćenih internih revizora koji pružaju stručnu podršku kandidatima u praktičnoj obuci. Sertifikacija mentora se sprovodi na osnovu njihovog zahteva sa priloženim dokazima o ispunjenosti propisanih uslova, važi pet godina od dana izdavanja, s tim da se kod obnavljanja utvrđuje kvalitet rada na osnovu evaluacionih upitnika kandidata, izveštaja o sprovedenim revizijama u sklopu praktične obuke i drugim podacima o kvalitetu rada mentora.

Članom 5. su predviđene izmene u članu 5. važećeg Pravilnika, u pogledu sastava i uslova za članove Komisije za sprovođenje ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru: „Članovi Komisije i njihovi zamenici imenuju se iz reda zaposlenih u CJH, predstavnika strukovnih udruženja u oblasti revizije i rukovodilaca jedinica za internu reviziju kod korisnika javnih sredstava. Članovi Komisije i njihovi zamenici, koji nisu iz redova zaposlenih u CJH, moraju imati visoku stručnu spremu i najmanje pet godina iskustva u reviziji“.

Član 6. sadrži izmenu u pogledu roka podnošenja prijave (člana 6. dosadašnjeg Pravilnika), „Prijave za polaganje ispita se podnose tokom cele godine, a ispit se organizuje po pravilu dva puta godišnje i obuhvata prijave koje su primljene do 15 dana pre dana zakazanog za ispit“.

Produžen je rok za obaveštavanje o terminu ispita sa osam na petnaest dana (čl. 7) i izmenjen  načina sastavljanja ispitnih pitanja (čl. 9) tako da: „Član Komisije kojeg odredi predsednik Komisije sastavlja 60 pitanja za pojedinačnu ispitnu oblast na godišnjem nivou, od kojih preostali sastav Komisije izvlači 15 ispitnih pitanja za tu ispitnu oblast pred početak ispita“. Smanjen je najmanji broja članova Komisije pred kojima se polaže ispit, sa pet na tri (čl. 10).

Članom 10. je predviđena izmena u članu 19. važećeg Pravilnika, kojom je pored Registra ovlašćenih internih revizora predviđeno da CJH vodi i posebnu evidenciju sertifikovanih mentora za praktičan rad, kao i način pristupa tim podacima od strane KJS, po njihovom zahtevu.

Članom 11. je predviđeno da se dosadašnji prilog zamenjuje novim prilogom Program obuke i polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru (u daljem tekstu: „Program obuke za OIRJS“), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

U Programu obuke za OIRJS ažurirani su: „Propisi iz oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji“; Osnovna obuka za internu reviziju traje najmanje četiri radna dana (umesto ranije: sedam, odnosno 49 radnih sati); Osnovna obuka za finansijsko upravljanje i kontrolu traje najmanje tri radna dana (umesto ranije: pet, odnosno 35 radnih sati). Korisnik javnih sredstava kod kojeg je sprovedena interna revizija u sklopu praktične obuke kandidata (umesto ranije: polaznik obuke), dostavlja izveštaj o toj internoj reviziji (u papirnom i elektronskom obliku) CJH. Ažurirani su takođe i pravni izvori i literatura, koji se koriste za pripremu polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru.

Član 12. sadrži prelaznu odredbu, kojom je predviđeno da kandidati koji su započeli obuku pod uslovima koji su važili do njegovog stupanja na snagu, nastave obuku pod uslovima koji su propisani ovim pravilnikom, s tim da se priznaje obuka koja je već sprovedena (osnovna obuka, kao teorijska, kao i sprovedene interne revizije uz podršku mentora iz CJH, kao praktična obuka). Na taj način se omogućava da svi kandidati sa sadašnje „liste čekanja“ budu uključeni u nastavak obuke, naročito praktičnu obuku, prema novim uslovima iz izmenjenog Pravilnika.

3.1 Neizvestan početak primene člana 4.b. Pravilnika za sertifikaciju internih revizora

Iako je članom 4.b. stav 2.  Pravilnika o sertifikaciji internih revizora predviđeno da: „Javni poziv za prijavu za mentora za praktičan rad se objavljuje na internet stranici Ministarstva finansija u trajanju od najmanje 30 dana od dana objavljivanja i naročito sadrži uslove i način provere znanja i veština lica i spisak dokumentacije koja se podnosi uz prijavu“, do 29. februara 2024. godine još uvek nije objavljen javni poziv, niti je odložena primena ovog člana.

4. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Izmene Pravilnika za sertifikaciju IR, koje su stupile na snagu od 13.10.2023. godine, predviđaju:

  • omogućavanje i zaposlenima koji nisu raspoređeni na poslovima interne revizije da se obučavaju za internog revizora i steknu sertifikat;
  • kandidat u okviru obuke za sticanje sertifikata ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru sada mora da završi samo jednu praktičnu mentorsku reviziju pre izlaska na ispit;
  • uvedena su 2 dodatna modaliteta za mentorisanje pored mentora iz CJH:
    • mentorisanje kandidata za praktičnu obuku od strane ovlašćenog internog revizora zaposlenog u istom korisniku javnih sredstava,
    • praktična obuka se sprovodi uz angažovanje eksternog mentora od strane korisnika javnih sredstava sa utvrđene liste, čime se ojačavaju kapaciteti i ubrzava se sertifikacija prevazilaženjem ograničenih kadrovskih kapaciteta CJH.

Usvojenim izmenama i dopunama Pravilnika za sertifikaciju IR, CJH ispunjava ranije donete preporuke Državne revizorske institucije i strateške ciljeve sadržane su u Programu reforme upravljanja javnim finansijama 2021-2025, za poboljšanje uspostavljanja i optimizacije organizacionih aktivnosti interne revizije u javnom sektoru kojima se utiče na povećanje efikasnosti i efektivnosti interne revizije, kao i modernizaciju sistema obučavanja iz oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru i unapređenje procesa sertifikacije internih revizora u cilju veće efikasnosti funkcije interne revizije u javnom sektoru Republike Srbije.

4.1 Pripremljene su Smernice u vezi primene propisanih novina o načinu organizovanja i sprovođenja interne revizije (2023)

Cilj ovih smernica je da podrže razumevanje i sprovođenje poslednjih propisanih izmena Pravilnika o IR prilikom uspostavljanja i rada interne revizije u javnom sektoru (izmene iz 2023. godine).

S tim u vezi, u toku neposrednih konsultacija sa predstavnicima ministarstava i određenih državnih organa, a naročito na osnovu tematskih radionica sa internim revizorima iz jedinica lokalnih samouprava, organizovanih u saradnji i uz podršku programa Reforma lokalnih finansija III (RELOF3) i EU Exchange 6 tokom decembra 2023. godine, razmatrana su i diskutovana otvorena pitanja vezana za primenu navedenih izmena.

Na osnovu ovih diskusija, kao i pitanja koja su neposredno dostavljena Centralnoj jedinici za harmonizaciju, pripremljene su smernice koje su dostupne na sledećem linku:

Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

IZVEŠTAVANJE RUKOVODIOCA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA PREMA CENTRALNOJ JEDINICI ZA HARMONIZACIJU ZA 2023. GODINU 1024 682 Zoran Grubiša

IZVEŠTAVANJE RUKOVODIOCA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA PREMA CENTRALNOJ JEDINICI ZA HARMONIZACIJU ZA 2023. GODINU

Obaveštavamo vas da su obrasci Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2023. godinu dostupni od 22.02.2024. godine na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije.

Za školske ustanove pripremljen je poseban obrazac Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije.

Zakonski rok za dostavljanje izveštaja je 31. mart 2024. godine.

Na osnovu člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon i 92/2023), člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 89/2019) i člana 32. st. 1 i 4. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011, 106/2013 i 84/2023) propisano je da su rukovodioci korisnika javnih sredstava obavezni da do 31. marta 2023. godine izveste ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2023. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Izveštavanje rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR). Da bi godišnji izveštaji prikazali realno stanje, neophodno je da u njihovu pripremu budu uključeni rukovodioci svih nivoa organizacije.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti kojima možete pristupiti preko linka:

Da bi se godišnji izveštaji smatrali dostavljenim, potrebno je da svaki korisnik javnih sredstava po završetku popunjavanja upitnika u aplikaciji, dostavi Centralnoj jedinici za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije sledeće dokumente, koje automatski generiše aplikacija za izveštavanje:

1. Za Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:

  • Izjavu o internim kontrolama, i
  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Izjava o internim kontrolama: rukovodilac korisnika javnih sredstava potpisuje i dostavlja jednu od tri ponuđene verzije, a u zavisnosti od toga da li je, na osnovu izvršene samoprocene iz Upitnika za samoocenjivanje interne kontrole, izveštaja interne revizije, izveštaja Državne revizorske institucije, odnosno izveštaja eksterne revizije i drugih dostupnih informacija, stekao razuman nivo uverenosti da u sistemu internih kontrola postoje, ili ne postoje, određene slabosti.

2. Za Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

3. Za školske ustanove Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

  • Izjavu o internim kontrolama, i
  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Navedena dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja) moraju biti potpisana od strane rukovodioca korisnika javnih sredstava i to možete učiniti na dva načina:

  • pomoću elektronskog potpisa ili
  • potpisivanjem dokumenata u papirnoj formi.

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 89/2019) koji je stupio na snagu 01.01.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. U slučaju da su dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja)  elektronski potpisana i priložena u aplikaciji, nije potrebno redovnom poštom dostavljati bilo kakvu dokumentaciju. U slučaju da se potpisuju dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja) u papirnoj formi, neophodno ih je dostaviti redovnom poštom na adresu Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Ukoliko vam je potrebna pomoć oko popunjavanja i podnošenja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2023. godinu stojimo Vam na raspolaganju.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA 1024 683 Zoran Grubiša

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

Narodna skupština Republike Srbije je na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja, 26. oktobra 2023. godine, usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, a primenjivaće se od 1. januara 2024. godine, osim odredbe člana 21. stav 1. ovog zakona (registracija novih privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki) koja se primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije broj 92/23 od 27.10.2023. godine.

Tri godine nakon što je počeo da se primenjuje Zakon o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019), ovaj zakon se menja kako bi se uočeni nedostaci otklonili pre svega vezani za smanjivanje rizika od neregularnosti, veće efikasnosti i ekonomičnosti ali i modernizacije celog sistema u skladu sa standardima Evropske unije, među kojima je i onaj vezan za primenu ekoloških aspekata u realizaciji javnih nabavki. Izmene su uslovljene preporukama Evropske komisije, ali i nevladinim sektorom koji je uočio brojne nepravilnosti u ovom izuzetno važnom državnom segmentu.

Očekuje se da će primena ovog zakona doprineti povećanju efikasnosti i transparentnosti postupaka javnih nabavki, a samim tim i povećanju tržišne konkurencije u postupcima javnih nabavki. Takođe, očekuje se da će primena ovog zakona u velikoj meri doprineti povećanju broja zelenih javnih nabavki, što je od značaja kako sa stanovišta zaštite životne sredine, tako i sa stanovišta ispunjenja ciljeva definisanih drugim dokumentima javnih politika. Očekuje se veći stepen pravne zaštite učesnika u postupcima javnih nabavki i veća kontrola naručilaca prilikom sprovođenja postupka javne nabavke.

Najvažnije izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019 i 92/2023) uključuju:

  • Načelo ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine – Uvođenje načela zaštite životne sredine (proširenje postojećeg načela ekonomičnosti i efikasnosti), kao obavezne komponente prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci. Naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge ili radove odgovarajućeg kvaliteta imajući u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke, odnosno ekonomično trošenje javnih sredstava i koja minimalno utiču na životnu sredinu. Kancelarija za javne nabavke propisaće vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte pri postavljanju javnih nabavki.
  • Sastav komisije za javnu nabavku –Uvedene izmene obezbeđuju dodatnu profesionalizaciju lica u komisiji za javnu nabavku. U komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude službenik za javne nabavke sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova ili master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu ovog zakona. U tom smislu lica koja su stekla sertifikat za službenika za javne nabavke postaju obavezni članovi komisija za javne nabavke u postupcima čija je procenjena vrednost veća od 3.000.000 dinara.
  • Registracija na Portalu javnih nabavki – Uvode se nova pravila za registraciju privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki. Prilikom registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki, upisuju se osnovni podaci, uključujući i podatke o korisnicima Portala javnih nabavki i to: ime, prezime, jedinstveni matični broj građana ili lični identifikacioni broj (za strane privredne subjekte). Prilikom registracije učitava se skeniran, očitan ili fotografisan identifikacioni dokument (lična karta ili pasoš) potreban za verifikovanje korisničkog naloga i po potrebi, potvrda odnosno ovlašćenje korisnika za rad na Portalu javnih nabavki u ime privrednog subjekta koji se registruje.
  • Kriterijumi za dodelu ugovora – U slučaju nabavke određenih kategorija usluga (razvoja računarskog programa, arhitektonskih usluga, inženjerskih usluga, usluga prevođenja ili savetodavnih usluga) naručioci se obavezuju da kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude odrede prema kriterijumima troškova i odnosa cene i kvaliteta.
  • Donošenje podzakonskog akta – Kancelarija za javne nabavke propisuje vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci.
  • Obustava postupka – Propisan je rok od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, u kojem je naručilac dužan da donese odluku o obustavi postupka javne nabavke, osim ako je naručilac u konkursnoj dokumentaciji odredio duži rok.
  • Nova odluka o dodeli ugovora – Predviđa se obaveza naručioca da donese novu odluku o dodeli ugovora u slučaju kada izabrani ponuđač odbije da zaključi ugovor.
  • Komunikacija elektronskim sredstvima – Komunikacija elektronskim sredstvima se proširuje kako bi obuhvatila i druge aspekte postupka javnih nabavki. Pored podnošenja zahteva za zaštitu prava i objavljivanje odluka Republičke komisije za zaštitu prava, to se sada primenjuje i na druge podneske u postupku zaštite prava.
  • Objavljivanje podataka na Portalu javnih nabavki – Formiranje baze podataka koja pored informacija o svim ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke i izmenama istih, sadrži i podatke o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona o javnim nabavkama, kojim su propisani pragovi do koji se odredbe ovog zakona ne primenjuju. Ovo će doprineti većoj transparentnosti postupaka javnih nabavki. Kancelarija za javne nabavke bliže uređuje način objavljivanja i vrste podataka.
  • Nadzor nad izvršenjem ugovora – Pored dosadašnje odredbe da „vrši nadzor nad izvršenjem ugovora“, ministarstvo nadležno za finansije doneće i podzakonski akt kojim će se urediti vršenje nadzora nad izvršenjem ugovora.
  • Prekršaji u oblasti javnih nabavki –Svi državni organi nadležni za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti. Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka nastupa protekom tri godine od dana učinjenog prekršaja.
  • Pravna zaštita –Zahtev za zaštitu prava podnosi se elektronskim putem preko Portala javnih nabavki istovremeno naručiocu i Republičkoj komisiji, pri čemu se dan podnošenja preko Portala javnih nabavki, smatra danom prijema.

Donete izmene su u skladu sa relevantnim direktivama Evropske unije i imaju za cilj povećanje kvaliteta usluga i zaštitu životne sredine u postupcima javnih nabavki.

UPOREDNA ANALIZA EFEKATA IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O INTERNOJ REVIZIJI ZA VEĆU POKRIVENOST JAVNOG SEKTORA REPUBLIKE SRBIJE FUNKCIJOM INTERNE REVIZIJE 1024 683 Zoran Grubiša

UPOREDNA ANALIZA EFEKATA IZMENE I DOPUNE PRAVILNIKA O INTERNOJ REVIZIJI ZA VEĆU POKRIVENOST JAVNOG SEKTORA REPUBLIKE SRBIJE FUNKCIJOM INTERNE REVIZIJE

PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA ZA ORGANIZOVANJE I STANDARDIMA I METODOLOŠKIM UPUTSTVIMA ZA POSTUPANJE I IZVEŠTAVANJE INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU – DOPRINOS UNAPREĐENJU FUNKCIJE INTERNE REVIZIJE

1. UVOD

Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru objavljen u Službenom glasniku RS br. 84 od 5. oktobra 2023. godine, koji je stupio na snagu 13.10.2023. godine, predstavlja dugo očekivane i najavljivane dopune Pravilnika o internoj reviziji, donetog 27. decembra 2011. i dopunjenog 5. decembra 2013. godine. Prevashodni cilj ovih izmena je da postigne bolji stepen pokrivenosti funkcijom interne revizije (IR) na nivou cele Republike Srbije (RS) i time ispunjava uslov iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu, uz istovremeno smanjivanje ukupnog broja potrebnih revizora na nivou RS.

  • 1.1 Strateški okvir interne finansijske kontrole u javnom sektoru

Podsećanja  radi, skrećemo pažnju našim čitaocima na važeći strateški okvir interne finansijske kontrole u javnom sektoru, koji obuhvata:

  • Program za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine (U okviru Mere 2.4: Intenzivan razvoj sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) na lokalnom nivou predviđeno je za 2023. godinu: dostizanje 70% sertifikovanih internih revizora u jedinicama lokalne samouprave) i
  • Program reforme javnih finansija (PRUJF) 2021-2025 sadrži reformske mere u oblasti IFKJ, pored ostalih i: Mera 4.2. – Unapređena funkcija interne revizije u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i načelima.

Jedan od najvećih izazova u implementaciji IFKJ godinama unazad predstavlja nedovoljan broj revizora u korisnicima javnih sredstava (KJS). Utvrđeno je da je neophodno poboljšanje profesionalnog položaja internih revizora i u tom smislu je koncipirana aktivnost 4.2.3. – Kadrovsko osnaživanje interne revizije (promocija profesije,  alati za regrutaciju i selekciju internih revizora, predlog za unapređenja profesionalnog položaja internih revizora i sl.).

2. RAZLOZI DONOŠEJA PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA ZA ORGANIZOVANJE I STANDARDIMA I METODOLOŠKIM UPUTSTVIMA ZA POSTUPANJE I IZVEŠTAVANJE INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU

Funkcija interne revizije predstavlja konstitutivni element sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru (Public Internal Financial Control – PIFC), kao sveobuhvatnog sistema mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji se uspostavlja kod korisnika javnih sredstava. Svrha sistema interne finansijske kontrole jeste da se upravljanje i kontrola javnih sredstava sprovodi u skladu sa propisima, budžetom i principima dobrog  finansijskog  upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti. Sistem interne finansijske kontrole je propisan Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 – dr. zakon, 103/2015, 99/16, 113/17,  95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/2021, 118/2021 – drugi zakon i 138/2022), a implementacija sistema, kao i njegovih elemenata, funkcije finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije, predstavlja obavezu za sve korisnike javnih sredstava.

Dosadašnji Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013) uređuje način uspostavljanja i organizaciju interne revizije kod korisnika javnih sredstava, poslove, standarde i metodologiju interne revizije, prava, dužnosti i odgovornosti rukovodioca interne revizije i internih revizora, zatim uslove za obavljanje tih poslova, kao i planiranje, sprovođenje i izvršenje interne revizije.

Prema spisku korisnika javnih sredstava (KJS) koji se vodi u Upravi za trezor Ministarstva finansija, postoji oko 11.000 subjekata (Pravilnik o spisku korisnika javnih sredstava, „Sl. glasnik RS“ br. 130/2021), s tim da ovaj spisak obuhvata i organizacione jedinice i račune pojedinih organa i organizacija javnog sektora, kao i određene subjekte koji ne spadaju u kategoriju korisnika javnih sredstava. Tipologija korisnika javnih sredstava obuhvata nosioce budžeta (Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave), direktne korisnike budžetskih sredstava, indirektne korisnike budžetskih sredstava, druge KJS (javne agencije, pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija (RS), koji obavljaju poverene, razvojne, stručne i regulatorne poslove od opšteg interesa i u nadležnosti su direktnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, i dr.), ostali KJS (javna preduzeća i pravna lica čiji su osnivač ili imaju upravljačku kontrolu RS), Autonomna pokrajina (AP) ili jedinice lokalne samouprave (JLS), Organizacije za obavezno socijalno osiguranje (OOSO) i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač RS, AP ili JLS). Način utvrđivanja i evidentiranja KJS, uključujući navedenu tipologiju, uređen je Pravilnikom o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod uprave za trezor („Sl. glasnik RS“, br. 99/2018 i 40/2019).

Polazeći od zakonske obaveze da se kod svih KJS uspostavi funkcija interne revizije na način i pod uslovima koji su bliže uređeni ovim pravilnikom, u dosadašnjoj praksi su se javljale značajne prepreke sprovođenju ove zakonske obaveze, s obzirom na izuzetno heterogeni oblik, sastav i kapacitete korisnika javnih sredstava: nedovoljni kadrovski, organizacioni,  finansijski i tehnički uslovi u značajnom broju KJS, stvara faktičke prepreke za uspostavljanje i rad funkcionalne interne revizije, na način koji je propisan zakonom. Prema Konsolidovanom godišnjem izveštaju o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za 2021. godinu, utvrđen je obuhvat tzv. funkcionalne interne revizije, odnosno uspostavljene interne revizije koja ima najmanje jedan revizorski izveštaj u izveštajnom periodu, iznosi 37% u grupi najznačajnijih KJS. Prema dosadašnjim odredbama koje se odnose na način uspostavljanja funkcije interne revizije, za njeno optimalno uspostavljanje kod svih KJS koji su ovim pravilnikom na to obavezani, a na osnovu interne procene koju je sprovela CJH, potrebno je oko 2500 ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru. Obaveza, koju je RS preuzela u okviru pregovaračkog poglavlja 32 – finansijski nadzor, jeste da između ostalog obezbedi dovoljne administrativne kapacitete u ključnim KJS na centralnom i lokalnom nivou, odnosno državnim organima, gradovima, opštinama, OOSO i javnim preduzećima (JP) na centralnom nivou.

Imajući u vidu prethodno navedenu obavezu, u dosadašnjoj praksi je uočeno da nije svrsishodno uspostavljanje interne revizije kod malih KJS po broju zaposlenih i budžetu, naročito imajući u vidu da se to čini zapošljavanjem inokosnog internog revizora, čime se rasipaju resursi i ne obezbeđuje kvalitet rada revizije. Usvojenom izmenom postojećeg modela uspostavljanja, podizanjem praga sa 250 na 500 zaposlenih i istovremeno obavezivanjem nadležnog direktnog korisnika budžeta da te korisnike javnih sredstava (kod kojih nije svrsishodno uspostavljati sopstvenu IR) obuhvati planom revizije svoje jedinice, postižemo bolji stepen uspostavljenosti i pokrivenosti funkcijom na nivou cele RS. Takođe, time RS ispunjava uslov iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu, uz istovremeno smanjivanje ukupnog broja potrebnih revizora na nivou RS. Suštinski predstoji preraspoređivanje budućih resursa na korisnike čija će revizija imati mnogo veći obuhvat, što praktično znači da u ukupnom broju revizora izmene ovog pravilnika neće iziskivati dodatna finansijska sredstva za dodatno radno angažovanje.

Izmenama će ukupan broj revizora za optimalno uspostavljanje funkcije interne revizije na nivou cele RS  biti obezbeđen sa 1500 ovlašćenih internih revizora, što je 1000 zaposlenih odnosno revizora manje u javnom sektoru odnosu na ono što je prvobitno bilo potrebno.

Jačanje jedinica interne revizije sa desetak i više internih revizora, kod ključnih KJS, obezbeđuje mnogo veći kapacitet i eksponencijalni rast broja revizija koje prosečno godišnje obavljaju, omogućava uža specijalizacija revizora u okviru jedinice, obezbediće efikasniji rad i pružen kvalitet usluge.

Usvojenim izmenama Pravilnika, stvaraju se uslovi za fleksibilnija organizaciona rešenja interne revizije putem propisivanja modaliteta uspostavljanja interne revizije, koji bi obezbedio mogućnost uspostavljanja i funkcionisanja interne revizije u kontekstu stvarnih ograničenja i uslovljenosti kod određenih korisnika javnih sredstava, gde ta funkcija trenutno nije uspostavljena ili nije uspostavljena na adekvatan način. Pored toga, precizirani su pojedini pojmovi i odredbe iz važećeg Pravilnika, dalje razrađen delokrug rada i predviđene mogućnosti uvođenja revizorskog odbora, kao i usaglašavanje sa usvojenim izmenama pravilnika koji uređuje uslove i postupak polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, u delu uključivanja kandidata za to zvanje u revizorske timove, koji sprovode internu reviziju kod korisnika javnih sredstava.

3. SADRŽAJ IZMENA I DOPUNA

Član 1. Pravilnika sadrži izmene odredbe člana 2. dosadašnjeg Pravilnika, preciziranja pojmova savetodavne usluge, integritet, objektivnost, kao i odrednicu novog pojma revizorski tim, u skladu sa Međunarodnim standardima profesionalne prakse interne revizije Instituta internih revizora. Pojam savetodavne usluge sada glasi: „Savetodavne usluge su pružanje saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja kod korisnika javnih sredstava, upravljanja rizicima i kontrole pri čemu interni revizori ne preuzimaju rukovodeću odgovornost“. Pojam integritet sada glasi: „Integritet predstavlja uspostavljanje poverenja internih revizora koji obezbeđuje osnov za oslanjanje na njihove zaključke tj. časno i odgovorno obavljanje poslova interne revizije, poštovanje zakona i struke i poštovanje i doprinos legitimnim i etičkim ciljevima korisnika javnih sredstava;“ pojam objektivnost sada glasi: „Objektivnost predstavlja uravnoteženu ocenu svih relevantnih okolnosti pri formiranju procene, odnosno da pri formiranju zaključaka nisu pod neprimerenim uticajem svojih vlastitih interesa ili interesa drugih“;  Novi stav 16a), koji glasi: „Revizorski tim su interni revizori koji neposredno sprovode pojedinačnu internu reviziju, a sastoji se od vođe tima i najmanje jednog člana tima“, predstavlja značajnu izmenu, usmerenu ka lakšem uključivanju kandidata za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru u revizorske timove, koji sprovode internu reviziju kod korisnika javnih sredstava.

U cilju boljeg razumevanja načina i postupka planiranja i pružanja savetodavnih usluga, Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) je nedavno (4.-5. oktobra) organizovala obuku za ovlašćene interne revizore u javnom sektoru. Detaljnije o uslugama uveravanja videti na linku: https://uirs.rs/standardi-i-smernice/preporucene-smernice/dodatne-smernice-vodici-za-praksu/  – Vodič za praksu – KOORDINACIJA I OSLANJANJE – Izrada mape uveravanja 2019.

Član 2. sadrži izmene člana 3. dosadašnjeg Pravilnika, i to preciziranje obuhvata zajedničke interne revizije, kod korisnika javnih sredstava koji uspostave ovaj modalitet interne revizije (stav 1), tako da tačka 2) precizira način organizovanja zajedničke jedinice za internu reviziju na predlog dva ili više korisnika javnih sredstava, dopunom: „KOJA ĆE OBAVLJATI FUNKCIJU INTERNE REVIZIJE KOD SVIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU SE SPORAZUMELI O NJENOM ORGANIZOVANJU“.  U stavu 1. tačka 4) istog člana se propisuje novi modalitet interne revizije, koja se obavlja putem interne revizije od strane jedinice interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa planom te jedinice interne revizije. Ovaj oblik interne revizije predstavlja modifikaciju postojećeg oblika iz člana 5. stav 3. dosadašnjeg Pravilnika, koji je bio predviđen kao izuzetak, s tim da je usvojenim izmenama taj oblik svrstan u redovne oblike interne revizije i preciziran u pogledu obuhvata subjekata kod kojih se može uspostaviti.

Pored toga, u stavu 3. istog člana, predviđena je mogućnost da KJS izuzetno angažuje internog revizora po ugovoru o obavljanju tih poslova, kada ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju. U nastavku iste odredbe, propisano je da ako poslove interne revizije obavlja samo jedan interni revizor (tzv. inokosna interna revizija), u tom slučaju taj interni revizor ima dužnosti i ovlašćenja koja su pravilnikom propisana za rukovodioca interne revizije. Navedena izmena ima za cilj sagledavanje realne situacije u pogledu kadrovskih kapaciteta funkcije interne revizije u javnom sektoru Republike Srbije i ispunjavanje obaveza iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu javnih finansija.

Član 3. predviđa značajnu izmenu odredbe člana 4. dosadašnjeg Pravilnika, tako da je prag uspostavljanja interne revizije u modalitetu nezavisne organizacione jedinice, povećan i postavljen na nivou od 500 zaposlenih. Ova izmena ima za cilj bolju pokrivenost javnog sektora funkcijom interne revizije, uz istovremeno smanjivanje kadrovskih potreba za brojem novih kandidata za sticanje zvanja ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru.

Član 4. propisuje izmene u članu 5. postojećeg Pravilnika, propisivanjem izuzetka u odnosu na obavezu direktnog budžetskog korisnika, koji u svojoj nadležnosti ima indirektne budžetske korisnike, da uspostavi organizacionu jedinicu za internu reviziju (stav 1). Izuzetak se odnosi na direktne budžetske korisnike koji su organi u sastavu drugog direktnog budžetskog korisnika (npr. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je direktni budžetski korisnik, koji ima u svom sastavu indirektne budžetske korisnike, ali je istovremeno organizaciono u nadležnosti Ministarstva pravde, kao direktnog budžetskog korisnika).

U stavu 2. istog člana je dopunjena lista KJS kod kojih se obavezno uspostavlja organizaciona jedinica za internu reviziju, koja pored ministarstava, obuhvata i Narodnu skupštinu, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalnu službu za zapošljavanje.

U stavu 3. istog člana se konkretizuje način uspostavljanja novog modaliteta interne revizije, prema kategorijama i važećoj tipologiji korisnika javnih sredstava koja je uređena propisima o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava, i to određivanjem načina uspostavljanja interne revizije tako što kod:

  1. indirektnih budžetskih korisnika internu reviziju obavlja jedinica interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije odnosno autonomne pokrajine;
  2. direktnih budžetskih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije iz okvira razdela drugog direktnog budžetskog korisnika, internu reviziju obavlja jedinica interne revizije tog drugog direktnog budžetskog korisnika, uključujući direktne budžetske korisnike na razdelu ministarstva kod kojih internu reviziju obavlja jedinica interne revizije tog ministarstva;
  3. javnih agencija, organizacija nad kojima se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države, pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija i koja obavljaju poverene, razvojne, stručne i regulatorne poslove od opšteg interesa i u nadležnosti su direktnih korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, internu reviziju obavlja jedinica interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije;
  4. Generalnog sekretarijata i službi Vlade, internu reviziju obavlja jedinica interne revizije u sastavu službe Vlade nadležne za poslove revizije sistema upravljanja sredstvima Evropske unije;
  5. upravnih okruga, internu reviziju obavlja jedinica za internu reviziju ministarstva nadležnog za poslove državne uprave;
  6. zdravstvenih ustanova u javnoj svojini čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave od strane jedinice interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava;
  7. javnih preduzeća osnovanih od strane autonomne pokrajine i pravnih lica osnovanih od strane tih preduzeća, pravnih lica nad kojima autonomna pokrajina ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili 50% glasova u upravnom odboru, drugih pravnih lica u kojima javna sredstva čine više od 50% prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, od strane jedinice interne revizije nadležnog direktnog budžetskog korisnika preko kojeg njihov osnivač vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja, odnosno finansiranja;
  8. direktnih i indirektnih korisnika budžeta jedinice lokalne samouprave, kod javnih preduzeća osnovanih od strane jedinica lokalne samouprave i pravnih lica osnovanih od strane tih preduzeća, kao i pravnih lica nad kojima jedinica lokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili 50% glasova u upravnom odboru, drugih pravnih lica u kojima javna sredstva iz budžeta jedinica lokalne samouprave čine više od 50% prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, od strane interne revizije jedinice lokalne samouprave koja vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja, odnosno

Isto se odnosi na jedinice lokalne samouprave u kojima ne postoji obaveza uspostavljanja jedinice interne revizije u skladu sa ovim Pravilnikom, pa internu reviziju kod direktnih i indirektnih korisnika budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno drugih pravnih lica iz ove kategorije, obavlja interni revizor te jedinice lokalne samouprave.

Ukratko rečeno, uvođenje novog modaliteta za uspostavljanje funkcije interne revizije obavljanjem interne revizije od strane nadležnog direktnog korisnika javnih sredstava (praktično prema resornom principu), utiče da internom revizijom budu pokriveni brojni manji korisnici javnih sredstava.

St. 4. i 5. istog člana propisuju način uspostavljanja interne revizije u slučaju kombinacije ovog modaliteta i do sada postojećeg modaliteta zajedničke interne revizije, kao i mogućnost da svi KJS koji su obuhvaćeni navedenim modalitetom, mogu da organizuju sopstvenu internu reviziju po nekom od drugih modaliteta, uz saglasnost direktnog budžetskog korisnika u čijoj je nadležnosti uspostavljanje interne revizije. Centralna jedinica za harmonizaciju posebno utvrđuje mogućnost uspešnog obavljanja interne revizije po ovom osnovu prilikom razmatranja i davanja saglasnosti na uspostavljanje zajedničke interne revizije.

Članom 5. Izmena i dopuna Pravilnika o internoj reviziji propisuje novi član 5a., kojim se dalje precizira i detaljnije uređuje način sprovođenja interne revizije prema napred navedenom novom modalitetu, odnosno rešavaju statusna pitanja funkcije interne revizije. Novina je stav 1. tačka 7), koja propisuje da „Interna revizija direktnog korisnika budžetskih sredstava…: 7) može da vrši internu reviziju više korisnika javnih sredstava iz svog delokruga rada koji obavljaju istovrsnu delatnost, na bazi izabranog uzorka korisnika javnih sredstava koji obavljaju tu istovrsnu delatnost. Nakon ovako sprovedene interne revizije i na osnovu uočenih nedostataka koji su relevantni za sve druge korisnike koji obavljaju istu vrstu delatnosti, mogu se dati preporuke svim ostalim korisnicima kod kojih nije izvršena interna revizija, koji obavljaju tu vrstu delatnosti“. Ova dopuna takođe ima za cilj delotvornije korišćenje kadrovskih resursa.

Član 6. sadrži izmene u članu 6. dosadašnjeg Pravilnika, u pogledu uspostavljanja donjeg praga obaveze organizovanja nezavisne jedinice za internu reviziju u opštinama gde je u opštinskoj upravi, kod korisnika budžetskih sredstava opštine i kod ostalih korisnika javnih sredstava u nadležnosti opštine zaposleno ukupno više od 500 lica. Postojeći stav 3. glasi: „Interna revizija uspostavlja se u opštinama na jedan od načina propisanih članom 3. ovog pravilnika i direktno izveštava predsednika opštine“. Brisan je raniji stav 4., koji je glasio: „Kod korisnika budžetskih sredstava opštine koji nisu uspostavili internu reviziju na jedan od načina propisanih članom 3. ovog pravilnika, poslove interne revizije vrši interna revizija iz stava 3. ovog člana, koja direktno izveštava predsednika opštine, u skladu sa sopstvenim planom rada“.

 

Član 7. dodatno razrađuje ranije predviđenu mogućnost uspostavljanja revizorskog odbora tako što taksativno navodi delokrug poslova koji naročito obavlja to telo (stav 2.) i to:

  1. razmatra izveštaje o radu interne revizije i izveštaje o sprovedenim pojedinačnim revizijama;
  2. daje prethodno mišljenje na nacrt povelje interne revizije, strateški i godišnji plan interne revizije, odnosno izmene i dopune ovih akata;
  3. razmatra plan aktivnosti i sprovođenje datih preporuka interne revizije;
  4. razmatra izveštaje o stanju finansijskog upravljanja i kontrole.

Ova dopuna je takođe uslovljena ispunjavanjem obaveza iz poglavlja 32. i prethodnom eksternom revizijom kvaliteta rada interne revizije. Detaljnije o Odboru za reviziju u organizacijama javnog sektora pogledati na:  https://uirs.rs/standardi-i-smernice/globalni-pogledi-na-javni-sektor/.

Član 8. sadrži izmenu odredbe člana 19. važećeg Pravilnika, kojom se sprovodi preciziranje i dopuna u pogledu upravljanja kvalitetom rada jedinice za internu reviziju, u skladu sa metodologijom rada interne revizije. Najznačajnija je izmena stava 4. koji sada glasi: „Rukovodilac interne revizije razvija i održava program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta rada jedinice za internu reviziju i podnosi na odobrenje rukovodiocu korisnika javnih sredstava. Ovaj program razvija na osnovu metodologije za ocenu kvaliteta koje priprema Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija“. U tom smislu na internet stranici – sajtu CJH već postoji „MODEL ZA INTERNU OCENU KVALITETA RADA JEDINICA ZA INTERNU REVIZIJU“. Stavom 8. je propisana obaveza rukovodioca interne revizije da jednom godišnje saopštava rezultate programa obezbeđenja i unapređenja kvaliteta rukovodiocu korisnika javnih sredstava i revizorskom odboru, ukoliko je uspostavljen.

Član 9. sadrži izmenu člana 21. važećeg Pravilnika, kojom se predviđa da internu reviziju obavljaju interni revizori sa sertifikatom ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru raspoređeni na radno mesto internog revizora. Propisan je i novi izuzetak, da internu reviziju mogu da obavljaju kandidati za sticanje sertifikata, u sastavu revizorskog tima koji vodi ovlašćeni interni revizor, odnosno u sklopu obuke za praktičan rad na reviziji. Član 21. dosadašnjeg Pravilnika sadržao je i odredbe koje su uređivale uslove i način obuke, koje su brisane kako bi se ova materije u celini obuhvatila merodavnim pravilnikom koji uređuje uslove i postupak polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru.

Član 10. sadrži izmenu uslova za rukovodioca interne revizije, tako što predviđa relevantno radno iskustvo od najmanje sedam godina iskustva na poslovima revizije i srodnim poslovima, ali istovremeno predviđa najmanje godinu dana iskustva na poslovima revizije.

Članom 11. preciziran je član 27. važećeg Pravilnika u pogledu plana za izvršenje preporuka, koji obavezno sadrži rokove za izvršenje od subjekta revizije i lica odgovorna za izvršenje preporuka.

Članom 12. predviđena je dodatna obaveza iz člana 31. za rukovodioca subjekta revizije da i revizorskom odboru ako je uspostavljen, dostavi izveštaj o izvršenju plana aktivnosti.

Član 13. sadrži prelaznu odredbu kojom je predviđeno da interne revizije koje su uspostavljene kod KJS na način i pod uslovima koji su važili do stupanja na snagu predviđenih izmena, nastavljaju sa radom i nakon stupanja na snagu ovog pravilnika. Potrebno je napomenuti da je ova odredba imperativnog karaktera, i da podrazumeva da već organizovane i uspostavljene jedinice interne revizije, kao i tzv. inokosni interni revizori (član 3. stav 2. važećeg Pravilnika), nastavljaju sa radom, odnosno da ne postoji opcija njihovog ukidanja po osnovu odredbi ovog pravilnika kojima je predviđen drugačiji modalitet interne revizije kod tih korisnika javnih sredstava.

4. ZAKLJUČAK

Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru koji je stupio na snagu 13.10.2023. godine, ima za cilj da obezbedi veći obuhvat internih revizija javnog sektora Republike Srbije i time ispuni uslov iz poglavlja 32 za jačanje kapaciteta ključnih jedinica IR u sistemu, uz istovremeno smanjivanje ukupnog broja potrebnih revizora na nivou RS. Precizirani su kriterijumi koji se odnose na uspostavljanje interne revizije kod korisnika javnih sredstava, što podrazumeva zapošljavanje većeg broja revizora u ključnim državnim organima.

Usvojene izmene i dopune su naročito značajne za jedinice lokalne samouprave, kojima je Programom reforme sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine, u okviru Mere 2.4: Intenzivan razvoj sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) na lokalnom nivou predviđeno za 2023. godinu dostizanje 70% sertifikovanih internih revizora u jedinicama lokalne samouprave. Precizirano je koji su direktni korisnici budžeta obavezani da svojom internom revizijom obuhvate korisnike javnih sredstava iz svoje nadležnosti te se omogućava i formiranje jedinica za internu reviziju u opštinama koje zajedno sa korisnicima svojih budžetskih sredstava i ostalim korisnicima imaju više od 500 zaposlenih.

Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

ZAVRŠENA OBUKA INTERNIH REVIZORA ZA VEŠTINE KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI CEF LJUBLJANA
ZAVRŠENA OBUKA INTERNIH REVIZORA ZA VEŠTINE KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI CEF LJUBLJANA 1024 684 Zoran Grubiša

ZAVRŠENA OBUKA INTERNIH REVIZORA ZA VEŠTINE KOMUNIKACIJE U ORGANIZACIJI CEF LJUBLJANA

U periodu od 31.5. do 2.6.2023. godine u organizaciji CEF Ljubljana održan je peta, poslednja radionica „Strengthening Communication Skills: From Verbal Communication to Reporting Audit Results“ – Jačanje komunikacijskih veština: od verbalne komunikacije do izveštavanja o rezultatima revizije.

Navedena obuka organizovana je u periodu od 28. februara do 02. juna 2023. kroz hibridne forme: 4 webinara i 1 radionice. Obuku su pohađali interni revizori javnog sektora iz sledećih zemalja: Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije, Rumunije, Moldavije, Albanije, Gruzije, Crne Gore, Jermenije i Holandije, koji su imali priliku da razmene svoja iskustva u uče od kolega.

Ova višemesečna obuka je obradila sledeće teme i veštine:

  • The art of active listening – Umetnost aktivnog slušanja;
  • From Verbal Communication to Reporting Audit Results – Od verbalne komunikacije do izveštavanja o rezultatima revizije;
  • The joy of dealing with different personalities – Radost bavljenja različitim ličnostima;
  • Exercise on providing feedforward – Vežba za modifikacijy ili kontroly procesa korišćenjem njegovih očekivanih rezultata ili efekata, kao i
  • The power of reporting audit results – Moć izveštavanja o rezultatima revizije (Using visuals in audit reports – Korišćenje vizuelnih prikaza u revizorskim izveštajima).

Nakon završene obuke, nastavljena je saradnja i razmena revizorskih alata korišćenjem društvenih mreža.

Ljubinko Stanojević

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA (DRI) OBJAVILA REGISTAR PREPORUKA ZA 2021. GODINU
DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA (DRI) OBJAVILA REGISTAR PREPORUKA ZA 2021. GODINU 1024 684 Zoran Grubiša

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA (DRI) OBJAVILA REGISTAR PREPORUKA ZA 2021. GODINU

Državna revizorska institucija (DRI) objavila je 26.6.2023. godine na svom veb-sajtu Registar preporuka za 2021. godinu. U revizijama, sprovedenim u 2021. godini, DRI je dala 2.542 preporuke. Najviše preporuka dali smo u revizijama pravilnosti poslovanja – 1.300, zatim u revizijama finansijskih izveštaja 923, u revizijama svrsishodnosti poslovanja dali smo 216 preporuka, a u kombinovanim revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja 103 preporuke.

Od ukupno 2.542 preporuke koje su date subjektima na osnovu revizija sprovedenih 2021. godine radi otklanjanja otkrivenih nepravilnosti/nesvrsishodnosti, 973 preporuke su „prvog prioriteta“ – koje se odnose na nepravilnosti/nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije, po zakonu, dužni da otklone u roku od 90 dana, 1.285 preporuka je „drugog prioriteta“ – za nepravilnosti/nesvrsishodnosti koje su subjekti dužni da otklone u roku do godinu dana i 284 preporuka je „trećeg prioriteta“ – za nepravilnosti/nesvrsishodnosti koje su subjekti dužni da otklone u roku do tri godine i tako izvrše preporuke Državne revizorske institucije.

Kao što je i bilo očekivano, na današnji dan najveći je procenat izvršenja preporuka prvog prioriteta, i to 93%. Kada posmatramo preporuke prvog i drugog prioriteta, s obzirom na to da je prošlo godinu dana od davanja preporuka, procenat njihovog  sprovođenja je 83%.

Objavljivanjem preporuka svim zainteresovanim stranama omogućeno je da prate status svake preporuke date u svakoj vrsti revizije, svim subjektima, što je afirmativno za one subjekte koji sprovode preporuke i podsticajno za druge subjekte koji treba da unaprede sprovođenje preporuka koje im je dala DRI.

Registru preporuka možete pristupiti izborom podmenija „registar preporuka“ u okviru menija „revizije“ ili putem sledećeg linka.

Nastavak objavljivanja Registra preporuka predstavlja dodatni korak ka povećanju transparentnosti i finansijske discipline institucija javnog sektora, kao i odgovornosti u trošenju javnih sredstava.

Državna revizorska institucija je strateški opredeljena za to da u okviru svojih nadležnosti maksimalno doprinese unapređenju stepena realizacije preporuka revizije i da rezultate postupka revizije učini vidljivijim i svrsishodnijim.

Smernice o učinku
Smernice o učinku 1024 683 Zoran Grubiša

Smernice o učinku

Ministarstvo finansija Republike Srbije odjavilo je Smernice o učinku. Izradu i objavljivanje Smernica podržala je Vlada Savezne Republike Nemačke u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030” koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Cilj javnog sektora Republike Srbije je da građanima pruža najkvalitetnije usluge (najbolju vrednost) za uloženi novac. Da bi se postigao ovaj cilj, zaposleni u javnom sektoru i organizacija rada javnog sektora moraju ispuniti određene preduslove, kao što su liderstvo, jasna podela uloga, timski rad, profesionalni razvoj i postavljanje i ostvarivanje ciljeva.

Republika Srbije je u prethodnom periodu usvojila i sprovela sledeća ključna strateška dokumenta koja omogućavaju sprovođenje reformskih mera u ovoj oblasti:

  • Strategija razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za period 2017–2020. godine (IFKJ) („Sl. glasnik RS“, br. 51/17- prečišćen tekst, 69/08, 98/12 i 87/13) zajedno sa Akcionim planovima za 2017–2018. i 2019-2019. godinu i
  • Strategija reforme javne uprave Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 9/14, 42/14-ispravka i 54/18) kao i Akcioni plan za period 2018-2020. godine.

Radi unapređenja IFKJ u narednom strateškom periodu usvojena su sledeća dokumenta:

  • Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RS“, broj 42/2022.) sa Akcionim planom za period 2021-2025. godine,
  • Program reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021–2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 70/2021),
  • Program za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 73/2021),
  • Program unapređenja upravljanja javnim politikama i regulatornom reformom sa Akcionim planom za period 2021–2025. godine („Službeni glasnik RS“, broj 113/2021).

Ovim dokumentima se Vlada Republike Srbije obavezala da sprovede niz reformskih mera koje su usmerene na unapređenje odgovornosti rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru i to kroz primenu principa finansijske kontrole u upravljanju javnim sredstvima radi ostvarivanja strateških ciljeva javnog sektora i jačanja transparentnosti i odgovornosti u vršenju funkcija državne uprave. Stoga je ključno da zaposlenima u javnom sektoru omogući pun i efektivan doprinos u ostvarivanju definisanih ciljeva i da se podstakne kontinuirana edukacija i postizanje visokog učinka u radu. Za ovo je neophodno promovisati organizacionu kulturu koja utiče kako na zaposlene tako i na više rukovodstvo javnih institucija.

U Republici Srbiji, pravni aspekt upravljačke odgovornosti potiče od koncepta Interne finansijske kontrole u javnom sektoru koji je uveden u pravni okvir kroz Zakon o budžetskom sistemu. Shodno tome, upravljačka odgovornost je počela da se javlja kao zakonska obaveza u celom javnom sektoru. Zakon o budžetskom sistemu u članu 2. definiše upravljačku odgovornost kao: „… obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost“. Polazna osnova koncepta upravljačke odgovornosti bazira se na konstataciji da su integritet, transparentnost i odgovornost korisnika javnih sredstava preduslov i osnov za poverenje javnosti i ujedno osnovni stub dobrog upravljanja. Takođe, koncept upravljačke odgovornosti obuhvata decentralizaciju nadležnosti i ovlašćenja. Dodeljivanje ovlašćenja mora da bude upotpunjeno dovoljnim stepenom nadležnosti i količinom resursa da bi se ostvarili ciljevi i pokazatelji učinka. I na kraju, neophodno je da postoje definisane linije izveštavanja o izvršenim ovlašćenjima kako bi se obezbedile potpune informacije licima/organima koji su nam ta ovlašćenja dodelili. Evropska komisija u svom Pregledu sistema internih kontrola u javnom sektoru definiše upravljačku odgovornost (managerial accountability) kao „proces na osnovu kog su rukovodioci na svim nivoima odgovorni za i po potrebi dužni da obrazlože, odluke i postupke preduzete u pravcu ostvarivanja ciljeva organizacije kojom upravljaju“. Upravljačka odgovornost podrazumeva odgovornost za dobro finansijsko upravljanje na svim nivoima, odnosno, odgovarajuću organizaciju, procedure i izveštavanje o rezultatima organizacije. Korisnici javnih sredstava moraju da povežu i usklade sistem upravljačke odgovornosti sa ciklusom planiranja i kontrole kao i da primene i održe efektivni sistem upravljanja učinkom koji će im omogućiti da planirane usluge pružaju građanima i privredi  na  efektivan i efikasan način.

U skladu sa tradicionalnim načinom upravljanja, fokus upravljanja i kontrole je najčešće bio na praćenju izvršenja budžeta i trošenja finansijskih sredstava, kao i na usklađenosti sa zakonskim zahtevima. Sa druge strane, moderan način upravljanja zahteva da se sam proces upravljanja posmatra u širem smislu, pri čemu: „Upravljanje podrazumeva uspostavljanje plana delovanja ili mape puta za ciljeve koje je potrebno ostvariti, opredeljivanje sredstava za realizaciju plana u skladu sa predviđenim rokovima, kao i utvrđivanje onoga što je zaista ostvareno u poređenju sa prvobitno planiranim, utvrđivanje odstupanja i razloga odstupanja, kao i njihovo unošenje u prvobitne planove i odluke o opredeljivanju sredstava. Rukovodstvo snosi odgovornost, što zahteva postojanje transparentnosti. Odgovornost zavisi od jasnoće i razumljivosti izveštavanja, kao i kapaciteta lica kojima se informacije dostavljaju na pregled, razmatranje i osporavanje”. Uvođenje koncepta odgovornosti i upravljanja učinkom u srpskom javnom sektoru je u početnoj fazi i sistem je i dalje više fokusiran na ocenjivanje učinka državnih službenika nego na upravljanje učinkom organizacije. Višim rukovodiocima se ne može nametnuti dodatna odgovornost za celokupan učinak njihove organizacione jedinice a da im se prethodno ne odobri/dodeli veća kontrola nad resursima koji su im potrebni. Unapređenje u ovoj oblasti mora da ide u pravcu uspostavljanja politike prenosa nadležnosti i ovlašćenja. Upravljanje učinkom je proces upravljanja i razvoja učinka u celoj organizaciji. Suština upravljanja učinkom je planiranje, praćenje i procena učinka za određeni period, dok je njegov rezultat motivisanje zaposlenih i dodatno povećanje njihove efikasnosti i efektivnosti

Za uvođenje sistema upravljanja učinkom u javni sektor u Republici Srbiji neophodno je postepeno proći određene faze. Ciklus  PLANIRAJ-PRIMENI-PROVERI-POBOLJŠAJ („4P – Plan, do check and act“) je podesan alat koji se može koristiti na više nivoa, na strateškom, operativnom kao i na pojedinačnom nivou među zaposlenima.

Ciklus PLANIRAJ-PRIMENI-PROVERI-POBOLJŠAJ („4P – Plan, do check and act“) obuhvata:

  • Faza PLANIRAJ – Srednjoročni plan institucije, kao i Plan učinka su „rolling plans“, odnosno planovi koji su osmišljeni za odgovarajući vremenski period (3 godine), ali tako da se sukcesivno njihovo vreme trajanja pomera i podložni su redovnom preispitivanju i ažuriranju. Svake godine se realizuje proces planiranja za sledeću godinu sa projekcijama za naredne 2 godine. U okviru ovog procesa može doći do izmene ili uvođenja novih ciljeva, predlaganje novih indikatora i slično ali uz maksimalnu usaglašenost sa ključnim planskim dokumentima institucije. Analitička jedinica svake godine pruža podršku svim organizacionim jedinicama u ovoj fazi.
  • Faza PRIMENI – Tokom ove faze neophodno je primeniti sve izmene koje su definisane u fazi PLANIRAJ, jer izmena ciljeva često zahteva različite organizacione promene ili zahteva dodatne resurse.
  • Faza PROVERI – Kroz ovu fazu se kontinuirano prati ostvareni učinak kako celokupne institucije, tako i njenih organizacionih jedinica – pa sve do neposrednih izvršioca. Najvažniji aspekt provere je da se uporede učinci u međufazi sa planiranim učincima, odnosno da se kontinuirano prati izvršenje svih planiranih aktivnosti u odnosu na vreme i u odnosu na resurse. Kroz ovu fazu se utvrđuje postojanje odstupanja od planiranih vrednosti i omogućuje identifikacija potencijalnih problema. Analitička jedinica kroz sistem izveštavanja prikuplja izveštaje o učinku svih organizacionih, vrši njihovu analizu i priprema informacije za rukovodioce i donosioce odluke. Analitička jedinica bi trebalo da „pritisne alarm“ svaki put kada su ciljevi organizacije u opasnosti.
  • Faza POBOLJŠAJ – U ovoj fazi rukovodstvo na osnovu „upozorenja“ Analitičke jedinice treba da izvrši korekciju gde god je to potrebno, odnosno, gde god su utvrđena relevantna odstupanja od planiranog učinka. U slučaju razočaravajućih rezultata, rukovodstvo može:
  • preduzeti mere kako bi se ipak ispunio prvobitni plan i/ili
  • prilagoditi plan i utvrditi novi redosled prioriteta i shodno tome prilagoditi ciljeve i KPU.

Ovaj alat je od pomoći u stvaranju hijerarhijske strukture odgovornosti.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su Smernice o učinku kojima možete pristupiti preko linka

SMERNICE O UČINKU
Izveštavanje rukovodioca korisnika javnih sredstava prema centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2022. Godinu 1024 681 Zoran Grubiša

Izveštavanje rukovodioca korisnika javnih sredstava prema centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2022. Godinu

Na osnovu člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021), člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 89/2019) i člana 32. st. 1 i 4. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013) propisano je da su rukovodioci korisnika javnih sredstava obavezni da do 31. marta 2023. godine izveste ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2022. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR). Da bi godišnji izveštaji prikazali realno stane, neophodno je da u njihovu pripremu budu uključeni rukovodioci svih nivoa organizacije.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti kojima možete pristupiti preko linka:

Da bi se godišnji izveštaji smatrali dostavljenim, potrebno je da svaki korisnik javnih sredstava po završetku popunjavanja upitnika u aplikaciji, dostavi Ministarstvu finansija – Centralnoj jedinici za harmonizaciju sledeće dokumente, koje automatski generiše aplikacija za izveštavanje:

Za Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:

  • Izjavu o internim kontrolama 1a ili 1b,
  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Za Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Navedena dokumenta (Izjava o internim kontrolama 1a ili 1b i Verifikacije sadržaja izveštaja) moraju biti potpisana od strane rukovodioca korisnika javnih sredstava i to možete učiniti na dva načina:

  • pomoću elektronskog potpisa ili
  • potpisivanjem dokumenata u papirnoj formi.

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br. 89/2019) koji je stupio na snagu 01.01.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. U slučaju da su dokumenta (Izjava o internim kontrolama 1a ili 1b i Verifikacije sadržaja izveštaja)  elektronski potpisana i priložena u aplikaciji, nije potrebno redovnom poštom dostavljati bilo kakvu dokumentaciju. U slučaju da se potpisuju dokumenta (Izjava o internim kontrolama 1a ili 1b i Verifikacije sadržaja izveštaja) u papirnoj formi, neophodno ih je dostaviti redovnom poštom na sledeću adresu Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko podnošenja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2022. godinu stojimo Vam na raspolaganju.

Izveštaj o radu DRI za 2021. godinu - finansijsko upravljanje i kontrola
Izveštaj o radu DRI za 2021. godinu – finansijsko upravljanje i kontrola 1024 683 Zoran Grubiša

Izveštaj o radu DRI za 2021. godinu – finansijsko upravljanje i kontrola

Misija Državne revizorske institucije (DRI) je da pouzdanim informacijama doprinosi dobrom upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru. Subjekti revizije su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i svi drugi korisnici javnih sredstava.

DRI je tokom 2021. godine sačinila 527 revizorskih proizvoda, što je 7,77% više nego 2020. godine, a čak 20,87% više nego 2018. godine.

DRI je subjektima revizije tokom 2021. godine uputila 2.542 preporuke od kojih je najveći broj preporuka dat u oblastima gde su najveće nepravilnosti, kao što su javne nabavke, finansijsko upravljanje i kontrola, rashodi i izdaci.

DRI je, u skladu sa Programom revizije za 2021. godinu, izdala 14 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja, došla do 44 zaključka o poslovanju u najrazličitijim delovima funkcionisanja javnog sektora (ekologija, zdravstvo, socijalna zaštita, komunalne usluge itd.) i dala 216 preporuka radi poboljšanja i uvećanja efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti subjekata u javnom sektoru i procesa, a sve u cilju uvećanja dobrobiti za građane.

Na osnovu ispitivanja funkcionisanja internih kontrola kod većine subjekata, nije dobijeno uveravanje da je sistem finansijskog upravljanja i kontrole uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa ciljevima tog sistema.

Najznačajniji nalazi po subjektima revizije u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole su:

  • nepostojanje ili nepotpuna interna akta kod 46 subjekata revizije;
  • neusaglašenost internih ili podzakonskih akata sa aktima više pravne snage kod 11 subjekata revizije;
  • nepouzdana računovodstvena evidencija kod 10 subjekata revizije;
  • nisu uspostavljene pomoćne knjige i evidencije kod 10 subjekata revizije:
  • nije izvršena kontrola dokumentacije kod 10 subjekata revizije;
  • nastanak poslovnih promena uz nepoštovanje internih akata kod 10 subjekata revizije;
  • pogrešna ekonomska klasifikacija kod sedam subjekata revizije;
  • nepravilan obračun ili nije vršen obračun kod sedam subjekata revizije (nepravilno postavljeni parametri za obračun plata, nepravilan obračun naknada plate).

Kompletan Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2021. godinu možete preuzeti ovde.

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava prema Centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2021. godinu 1024 768 Zoran Grubiša

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava prema Centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2021. godinu

Na osnovu člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021), člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 89/2019) i člana 32. st. 1 i 4. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011 i 106/2013.) propisano je da su rukovodioci korisnika javnih sredstava obavezni da do 31. marta 2022. godine izveste ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2021. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR).

Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije je pripremila nove obrasce Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2021. godinu kojimaj možete pristupiti preko linka.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti (https://ifkj.mfin.gov.rs/dokumenta/10):

Da bi se godišnji izveštaji smatrali dostavljenim, potrebno je da svaki korisnik javnih sredstava po završetku popunjavanja upitnika u aplikaciji, dostavi Ministarstvu finansija – Centralnoj jedinici za harmonizaciju sledeće dokumente, koje automatski generiše aplikacija za izveštavanje:

Za Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:

  • Izjavu o internim kontrolama, i
  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Za Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

  • Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Navedena dokumenta (Izjava o internim kontrolama i verifikacije sadržaja izveštaja) moraju biti potpisana od strane rukovodioca korisnika javnih sredstava i to možete učiniti na dva načina:

  • pomoću elektronskog potpisa, ili
  • potpisivanjem dokumenata u papirnoj formi.

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2019) koji je stupio na snagu 01.01.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. U slučaju da su dokumenta (Izjava o internim kontrolama i verifikacije sadržaja izveštaja)  elektronski potpisana i priložena u aplikaciji, nije potrebno redovnom poštom dostavljati bilo kakvu dokumentaciju. U slučaju da se potpisuju dokumenta (Izjava o internim kontrolama i verifikacije sadržaja izveštaja) u papirnoj formi, neophodno ih je dostaviti redovnom poštom na sledeću adresu Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko podnošenja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2021. godinu stojimo Vam na raspolaganju.

    Prijavi se na Newsletter

    Poslaćemo vam biltene sa vestima i savetima. Nema neželjene pošte.