Nadzorni odbor zdravstvene ustanove u ulozi revizorskog odbora

Nadzorni odbor zdravstvene ustanove u ulozi revizorskog odbora

Nadzorni odbor zdravstvene ustanove u ulozi revizorskog odbora 1024 678 Zoran Grubiša

1. UVOD

Nedavno je praksi iskrslo pitanje odnosa Nadzornog odbora zdravstvene ustanove i internog revizora. Naime, izmenama statuta zdravstvene ustanove (ZU) ustanovljena je obaveza internog revizora da svoje izveštaje podnosi Nadzornom odboru.

U cilju razjašnjenja razloga nastanka ovakve situacije, pripremljen je uporedni pregled načina uređenja ovog pitanja u zakonskim i podzakonskim aktima Republike Srbije po sektorima.

1.1. Naime, Zakonom o bankama („Službeni glasnik“, RS br. 107/2005, 91/2010 i 15/2015) u članu 73. kao Delokrug Upravnog odbora banke  je propisano da: „….10) nadzire rad izvršnog odbora banke; 11) uspostavlja sistem unutrašnjih kontrola i vrši nadzor nad njegovom efikasnošću; 12) usvaja program i plan unutrašnje revizije banke i metodologiju njenog rada; 13) razmatra izveštaje spoljne i unutrašnje revizije o rezultatima izvršene revizije, kao i izveštaje o aktivnostima i radu unutrašnje revizije, te odobrava godišnji izveštaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli banke“.

Organi banke, kao što su Upravni odbor i interni revizor, su po Zakonu o bankama, organi unutrašnjeg nadzora, obrazovani u cilju zaštite akcionara i njihovog nadzora nad poslovanjem ban-ke i to: nadzor nad revizijom i računovodstvenim politikama banke, izborom menadžmenta, određivanjem naknada rukovodstvu i drugim pitanjima. Cilj ove odredbe je jačanje internih kontrola u bankama, kako bi se zaštitili akcionari, koji nisu neposredno angažovani u upravljanju bankom. Na ovaj način akcionari bi trebalo da budu zaštićeni od raznih zloupotreba u banci, koje mogu dovesti do umanjenja vrednosti njihove imovine (akcija). Poslovi unutrašnjeg nadzora naročito obuhvataju: 1) kontrolu usklađenosti poslovanja banke sa zakonom, drugim propisima i aktima banke; 2) nadzor nad sprovođenjem računovodstvenih  politika i finansijskim izveštavanjem; 3) proveru sprovođenja politika upravljanja rizicima; 4) praćenje usklađenosti organizacije i delovanja banke sa kodeksom korporativnog upravljanja; 5) vrednovanje politika i procesa u banci, kao i predlaganje njihovog unapređenja.

Međutim, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik“, RS br. 25/2019 i 92/2023), kao ni Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 , 108/2013, 142/2014, 68/2015, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 i 92/2023) ovakav odnos i podređenost funkcije interne revizije Nadzornom odboru u javnom sektoru nije predviđen, o čemu ćemo detaljnije u nastavku ovog bloga – stručnog teksta.

2. ULOGA NADZORNOG ODBORA ZDRAVSTVENE USTANOVE

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u članu 121. propisane su sledeće nadležnosti: „Nadzorni odbor zdravstvene ustanove nadzire rad zdravstvene ustanove. Nadzorni odbor podnosi osnivaču izveštaj o svom radu, najmanje dva puta godišnje. Izveštaj obuhvata, između ostalog, izveštaj o nadzoru nad radom direktora i upravnog odbora zdravstvene ustanove, koji uključuje realizaciju finansijskog plana na osnovu godišnjeg finansijskog izveštaja zdravstvene ustanove, završni račun zdravstvene ustanove, godišnji izveštaj o radu i poslovanju zdravstvene ustanove, izveštaj o korišćenju sredstava zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom, kao i druga pitanja koja su od značaja za finansijsku održivost zdravstvene ustanove“.

3. ULOGA REVIZORSKOG ODBORA U JAVNOM SEKTORU

Zakon o budžetskom sistemu članom 82. propisuje  da: „Korisnici javnih sredstava uspostavljaju internu reviziju. Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava. Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava. Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji.

Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/ 2011, 106/ 2013 i 84/ 2023.) članom 7. predviđa mogućnost da: „Rukovodilac korisnika javnih sredstava (KJS) može da obrazuje revizorski odbor, kao savetodavno telo za pitanja interne kontrole i interne revizije, a koji naročito: 1) razmatra izveštaje o radu interne revizije i izveštaje o sprovedenim pojedinačnim revizijama;  2) daje prethodno mišljenje na nacrt povelje interne revizije, strateški i godišnji plan interne revizije, odnosno izmene i dopune ovih akata; 3) razmatra plan aktivnosti i sprovođenje datih preporuka interne revizije; i 4) razmatra izveštaje o stanju finansijskog upravljanja i kontrole“.

3.1 Konsolidovani godišnji izveštaj za 2023. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji od jula 2024. navodi:

„Pravilnikom IR je propisano da rukovodilac KJS može da obrazuje revizorski odbor, kao savetodavno telo za pitanja interne kontrole i IR. S obzirom na to da je posebnim zakonom propisana obaveza da JP formiraju komisiju za reviziju, celokupan broj formiranih revizorskih odbora se nalazi u ovoj kategoriji KJS. Revizorski odbor, kao savetodavno telo za pitanja IR, osnovan je kod 29 JP i privrednih društava na centralnom nivou“.

Od 197 korisnika RFZO, koji su dostavili  svoje godišnje izveštaje o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2023. godinu, njih 96 je normativno uspostavilo IR, a 81 funkcionalno uspostavilo IR. Na osnovu prikazanih podataka o KJS na centralnom nivou, može se uočiti rast od 22% u broju normativno uspostavljene funkcije interne revizije, 70% u broju funkcionalno uspostavljene funkcije interne revizije, u 2023. u odnosu na 2022. godinu. Ovom rastu najviše je doprineo rast kod kategorije korisnika RFZO, tj. zdravstvenih ustanova u javnom sektoru i kategorije drugi i ostali KJS, zbog angažovanja pojedinačnih ovlašćenih internih revizora ugovorom o obavljanju poslova interne revizije.

3.2 Model Povelje Odbora za reviziju, koji je sačinio Institut internih revizora 2013.

U cilju boljeg razumevanja uloge Revizorskog odbora u sistemu javnih internih kontrola u javnom sektoru, u nastavku dajemo prikaz njegove uloge, nadležnosti i načina rada, kako je predviđeno Međunarodnim  standardima interne revizije.

SVRHA

Koristi Upravnom odboru u ispunjavanju njegovih odgovornosti vezanih za nadzor nad procesom finansijskog izveštavanja, sistemom internih kontrola, procesom revizije i nadzor nad procesom praćenja usklađenosti sa zakonima i propisima, kao i sa kodeksom ponašanja.

OVLAŠĆENJA

Odbor za reviziju ima ovlašćenje da sprovodi ili da odobri istrage o bilo kom pitanju u okviru svojih odgovornosti. On je ovlašćen da:

  • postavlja, određuje naknade i sprovodi nadzor nad radom svakog ovlašćenog revizorskog društva koje organizacija angažuje;
  • razrešava svaku vrstu nesuglasica između rukovodstva i revizora, vezano za finansijsko izveštavanje;
  • prethodno odobri sve revizorske i ne-revizorske usluge;
  • angažuje nezavisne savetnike, računovođe ili druge stručnjake kako bi savetovali Odbor ili pomagali u sprovođenju istraga;
  • zahteva od zaposlenih bilo koju vrstu informacija koje su neophodne – svih od kojih se zahteva puna saradnja vezana za zahteve Odbora – kao i od trećih lica;
  • se, po potrebi, sastaje sa službenicima kompanije, eksternim revizorima ili eksternim konsultantima.

SASTAV

Odbor za reviziju sastoji se od najmanje tri, a najviše šest članova Upravnog odbora. Članove i predsedavajućeg Odbora za reviziju imenuje Upravni odbor ili njegov Odbor za imenovanje.

Svaki član Odbora će biti nezavisan i finansijski obrazovan. Najmanje jedan član će biti postavljen kao „finansijski stručnjak“, kao što je definisano važećim zakonima i propisima.

SEDNICE

Odbor će se sastajati najmanje četiri puta godišnje, sa ovlašćenjem da saziva i dodatne sednice, ukoliko se ukaže potreba. Od svih članova Odbora očekuje se da prisustvuju svakoj sednici, uživo ili putem video konferencije. Odbor će pozivati članove rukovodstva, revizore i druge da prisustvuju sednicama i da pruže značajne informacije, ukoliko bude potrebno. Održavaće i zasebne sastanke sa revizorima i sastanke sa izvršnim rukovodstvom. Članovima će unapred biti dostavljen dnevni red sednica, zajedno sa odgovarajućim informativnim materijalom. Zapisnici će biti vođeni.

ODGOVORNOST

Odbor će imati sledeće odgovornosti:

Finansijski izveštaji

  • Pregled značajnih računovodstvenih i pitanja izveštavanja, uključujući kompleksne ili neuobičajene transakcije i oblasti sa visokim stepenom procene, kao i novije stručne i regulatorne objave i razumevanje njihovog uticaja na finansijske izveštaje.
  • Pregled rezultata revizije, sa rukovodstvom i eksternim revizorima, uključujući sve poteškoće sa kojima su se susreli.
  • Pregled godišnjih finansijskih izveštaja, uz razmatranje njihove potpunosti, konzistentnosti sa informacijama kojima raspolažu članovi Odbora i razmatranje da li odražavaju odgovarajuće računovodstvene principe.
  • Pregled ostalih delova godišnjeg izveštaja i odgovarajućih zakonskih obrazaca pre njihovog objavljivanja i razmatranje tačnosti i potpunosti sadržanih informacija.
  • Pregled, sa rukovodstvom i eksternim revizorom, svih pitanja koja su obavezna da se predoče Odboru, u skladu sa Međunarodnim standardima revizije.
  • Razumevanje načina na koji rukovodstvo izrađuje periodične finansijske informacije, kao i prirodu i stepen uključivanja eksternih revizora u ovaj postupak.
  • Pregled periodičnih finansijskih izveštaja, sa rukovodstvom i eksternim revizorima, pre njihovog podnošenja zakonodavcu, i razmatranje da li su potpuni i konzistentni sa informacijama kojima raspolažu članovi Odbora.

Interne kontrole

  • Razmatranje efektivnosti sistema internih kontrola kompanije, uključujući bezbednost i kontrolu informacionih tehnologija.
  • Razumevanje obuhvata internih i eksternih revizora prilikom pregleda internih kontrola u finansijskom izveštavanju i dobijanje izveštaja o značajnim nalazima i preporukama, zajedno sa odgovorima rukovodstva.

Interna revizija

  • Odobrava povelje interne revizije.
  • Odobrava odluke vezne za postavljanje i razrešavanje izvršnog rukovodioca revizije. Utvrđuje da ne postoje neopravdane zabrane ili ograničenja, proverava i usaglašava se sa postavljenjem, smenom ili otpuštanjem izvršnog rukovodioca revizije.
  • Odobrava godišnji plan revizije i sve značajnije izmene plana. Pregleda učinak aktivnosti odeljenja interne revizije u odnosu na plan.
  • Zajedno sa izvršnim rukovodiocem revizije pregleda budžet interne revizije, plan resursa, aktivnosti i organizacionu strukturu funkcije interne revizije.
  • Najmanje jedanput godišnje pregleda učinak izvršnog rukovodioca revizije i saglašava se oko godišnje nadoknade i korekcije zarade.
  • Pregleda efektivnost funkcije interne revizije, uključujući usaglašenost sa definicijom interne revizije, etičkim kodeksom i međunarodnim standardima za profesionalnu praksu interne revizije, Instituta internih revizora.
  • Redovno se sastaje zasebno sa izvršnim rukovodiocem revizije radi diskusije o bilo kom pitanju koje Odbor ili interna revizija smatra da bi trebalo da bude diskutovano zasebno.

Eksterna revizija

  • Pregled opsega revizije i revizorskog pristupa predočenog od strane eksternog revizora, uključujući koordinaciju revizorskog posla sa internom revizijom.
  • Pregled učinka eksternih revizora i davanje finalnog odobrenja za imenovanje ili otpuštanje revizora.
  • Pregleda i potvrđuje nezavisnost eksternih revizora po prijemu izjava revizora o odnosu između revizora i kompanije, uključujući ne-revizorske usluge i razmatra međusobne odnose sa revizorima.
  • Redovno se sastaje zasebno sa eksternim revizorom radi diskusije o bilo kom pitanju koje Odbor ili revizori smatraju da bi trebalo biti diskutovano zasebno.

Usaglašenost

  • Pregled efektivnosti sistema za nadzor usklađenosti sa zakonima i propisima i rezultate istraga rukovodstva i praćenja napretka (uključujući disciplinske akcije) bilo kakvih slučajeva neusklađenosti.
  • Pregled nalaza svih nadzora sprovedenih od strane regulatora i svih njihovih zapažanja.
  • Pregled procesa upoznavanja zaposlenih sa kodeksom ponašanja i procesa za praćenje njihove usaglašenosti sa istim.
  • Redovno prima nove informacije od rukovodstva i pravnog zastupnika kompanije vezane za pitanja usklađenosti.

Izveštavanje

  • Redovno izveštava Upravni odbor o aktivnostima Odbora, nalazima i sa njima povezanim preporukama.
  • Obezbeđuje otvoren kanal komunikacije između interne revizije, eksternih revizora i Upravnog odbora.
  • Podnosi godišnji izveštaj akcionarima, opisujući sastav Odbora, odgovornosti, i način na koji su one sprovođene, kao i sve ostale informacije koje se zahtevaju pravilnikom, uključujući odobrenje ne-revizorskih usluga.
  • Pregleda sve ostale izveštaje koje kompanija izdaje, iz domena odgovornosti Odbora.

Ostale odgovornosti

  • Sprovodi ostale aktivnosti koje potiču iz ove povelje, u skladu sa zahtevima Upravnog odbora.
  • Inicira i nadzire specijalne istrage, ukoliko je potrebno.
  • Vrši godišnji pregled i ocenu adekvatnosti povelje odbora, zahtevajući od Upravnog odbora odobrenje predloženih promena i obezbeđuje odgovarajuća obelodanjivanja koja mogu biti zahtevana zakonom ili propisima.
  • Godišnje potvrđuje da su sve odgovornosti navedene u ovoj povelji zaista sprovedene.
  • Ocenjuje učinak Odbora i njegovih pojedinačnih članova, na redovnoj osnovi.

Navedeni Model Povelje Odbora za reviziju Instituta internih revizora predstavlja odličan alat za sve Odbore za reviziju i Komisije za reviziju u javnom sektoru Republike Srbije, kako bi organizovali svoje aktivnosti na ekonomičan, efikasan i delotvoran način.

4. ULOGA KOMISIJE ZA REVIZIJU U JAVNIM PREDUZEĆIMA

Zakonom o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/2016 i 88/2019)  u članu 55. predviđa da Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija ima komisiju za reviziju. Komisija za reviziju ima tri člana koje imenuje Nadzorni odbor. Nezavisan član Nadzornog odbora je predsednik komisije za reviziju. Najmanje jedan član komisije za reviziju mora biti lice koje je ovlašćeni revizor u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija ili koje ima odgovarajuća znanja i radno iskustvo u oblasti finansija i računovodstva.

Član 56. istog zakona propisuje sledeće obaveze Komisije za reviziju: 1) priprema, predlaže i proverava sprovođenje računovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima; 2) ispituje primenu računovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izveštaja i ocenjuje sadržinu tih izveštaja; 3) ispituje ispunjenost uslova za izradu konsolidovanih finansijskih izveštaja; 4) učestvuje u postupku izbora revizora i predlaže kandidata za revizora; 5) u slučaju potrebe daje obrazloženi predlog za otkaz ugovora sa revizorom; 6) vrši nadzor nad postupkom revizije, uključujući i određivanje ključnih pitanja koja treba da budu predmet revizije; 7) vrši proveru nezavisnosti i objektivnosti revizora; 8) vrši druge poslove koje joj poveri Nadzorni odbor. Najmanje jedanput godišnje komisija za reviziju podnosi Nadzornom odboru izveštaje o pitanjima iz ovog člana“.

4.1. Državna revizorska institucija (DRI) je izvršila reviziju svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost rada Komisije za reviziju kod javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija“, na uzorku od tri javna preduzeća, o čemu je izdala Izveštaj broj: 400-872/2023-06/25od, 26. decembra 2023. godine, sa sledećim zaključcima:

  • Osnivanje i način rada komisija za reviziju (KR) revidiranih JP nisu uređeni na odgovarajući način zato što postupci predlaganja i izbora predsednika i članova komisije nisu u potpunosti definisani, nije utvrđen mandat komisije, nisu sve komisije donele poslovnik i planove rada i nisu redovno izveštavale Nadzorni odbor o svom radu, što se odrazilo na efikasnost rada komisija;
  • Postupak, pravila i praksa predlaganja i izbora predsednika i članova komisije za reviziju nisu u potpunosti uređeni Zakonom o javnim preduzećima, kao ni internim aktima izabranih javnih preduzeća i nisu uvek transparentni;
  • Trajanje i prestanak mandata članova komisije za reviziju nisu uređeni internim aktom;
  • U periodu 2020-2022. godine, dva od tri izabrana javna preduzeća čiji je osnivač RS nisu donela Poslovnik o radu, kojim bi bliže uredila delokrug i način rada komisije za reviziju, dok je kod sva tri izabrana preduzeća izostalo donošenje planova rada komisije kojima bi se blagovremeno identifikovala pitanja njene nadležnosti;
  • Komisije za reviziju izabranih javnih preduzeća čiji je osnivač RS, u periodu 2020-2022. godine, nisu ili su povremeno podnosile Nadzornom odboru godišnje izveštaje o radu, zbog čega Nadzorni odbor nije imao podršku u svom radu.
  • Rad komisija za reviziju tri izabrana javna preduzeća čiji je osnivač RS u najvećem delu se odnosio na davanje saglasnosti na sadržinu finansijskih i drugih izveštaja, ali bez analiziranja i davanja preporuka pre prosleđivanja Nadzornom odboru na usvajanje, što ukazuje na to da rad komisija za reviziju u periodu 2020-2022. godine nije bio u potpunosti efikasan; Komisija za reviziju JP PEU Resavica u periodu 2020-2022. godine nije pripremala, predlagala i proveravala sprovođenje računovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima, nije u potpunosti pratila postupak finansijskog izveštavanja i nije vršila nadzor nad postupkom revizije, a nakon januara 2021. godine nije održavala sednice;
  • Komisija za reviziju JP Stara planina u periodu 2020-2022. godine na sednicama koje su uglavnom bile elektronske, nije analizirala i ispitivala primenu računovodstvenih standarda i računovodstvenih politika u pripremi finansijskih izveštaja, nije vršila nadzor nad postupkom revizije i nije učestvovala u politikama upravljanja rizicima,
  • Komisija za reviziju JP Srbijagas u periodu 2020-2021. godine nije održavala sednice, a njene aktivnosti u 2022. godini svodile su se na davanje saglasnosti na dostavljene izveštaje i prihvatanje istih u celosti bez analiziranja i davanja preporuka,
  • U periodu 2020-2022. godine komisije za reviziju tri izabrana javna preduzeća čiji je osnivač RS nisu ostvarile savetodavnu ulogu za pitanja sistema FUK i interne revizije, jedino je u JP Srbijagas interni revizor prepoznao značaj saradnje sa Komisijom za reviziju i Nadzornim odborom i to uredio svojim aktima o radu.
  • Interna revizija nije sistematizovana kao organizaciono i funkcionalno nezavisna aktivnost kod izabranih javnih preduzeća čiji je osnivač RS, koordinacija između komisija za reviziju i interne revizije nije uspostavljena i nije definisana internim aktom komisija za reviziju;
  • Komisija za reviziju JP Srbijagas je u 2022. godini pratila implementaciju sistema FUK u JP Srbijagas, ali ne i aktivnosti interne revizije, dok se KR JP PEU Resavica i KR JP Stara planina nisu bavile pitanjima FUK i interne revizije, zbog čega nisu ostvarile savetodavnu ulogu u tim oblastima iako su tu uočeni problemi.

Na osnovu utvrđenih zaključaka i nalaza, DRI je dala sledeće preporuke:

  • JP PEU „Resavica“ da: Donese proceduru/smernice za predlaganje, izbor i razrešenje članova Komisije za reviziju kojom će biti definisan postupak provere ispunjenosti propisanih uslova za imenovanje članova Komisije za reviziju, kao i uslova za njihovo razrešenje;
  • Imenuje nezavisnog člana Nadzornog odbora (NO) za predsednika Komisije za reviziju;
  • Internim aktima definiše mandat predsednika i članova Komisije za reviziju;
  • Nadzorni odbor JP PEU Resavica donese Poslovnik o radu komisije za reviziju kojim će urediti način rada KR i propisati obavezu donošenja godišnjih planova rada;
  • Komisija za reviziju sačini godišnji Izveštaj o radu koji sadrži pregled pitanja koja su razmatrana na sednicama KR, date preporuke, mišljenja i zaključke sa sednica KR tokom godine i da isti dostavi NO na usvajanje ;
  • Komisija za reviziju održava sednice saglasno svom poslovniku i planu rada, na sednicama analizira finansijske izveštaje i dokumentuje izvršene analize, preispita računovodstvene politike i politike upravljanja rizicima, vrši nadzor nad postupkom revizije i informiše Nadzorni odbor o najvažnijim pitanjima u formi zaključaka i preporuka;
  • Komisija za reviziju internim aktom o radu definiše saradnju sa internom revizijom i radnom grupom za finansijsko upravljanja i kontrolu (FUK) u cilju obavljanja savetodavne uloge za pitanja FUK i interne revizije i da o tome informiše Nadzorni odbor.

JP Stara planina  da donese proceduru/smernice za predlaganje, izbor i razrešenje članova Komisije za reviziju kojom će biti definisan postupak provere ispunjenosti propisanih uslova za imenovanje članova Komisije za reviziju, kao i uslova za njihovo razrešenje;

  • Komisija za reviziju JP Stara planina održava sednice saglasno svom poslovniku i planu rada, na sednicama analizira finansijske izveštaje i dokumentuje izvršene analize, preispita računovodstvene politike i politike upravljanja rizicima, vrši nadzor nad postupkom revizije i informiše Nadzorni odbor o najvažnijim pitanjima u formi zaključaka i preporuka.

Komisija za reviziju JP Srbijagas nastavi da održava sednice saglasno svom poslovniku i planu rada, nastavi da na sednicama analizira finansijske izveštaje i dokumentuje izvršene analize, vrši nadzor nad postupkom revizije i informiše Nadzorni odbor o najvažnijim pitanjima u formi zaključaka i preporuka;

  • Komisija za reviziju internim aktom o radu definiše saradnju sa internom revizijom i radnom grupom za FUK u cilju obavljanja savetodavne uloge za pitanja FUK i interne revizije i da o tome informiše Nadzorni odbor.

 

5. NADZORNI ODBOR ZDRAVSTVENE USTANOVE U ULOZI REVIZORSKOG ODBORA – REZIME

Na osnovu prethodno navedenih propisa i dosadašnje prakse revizorskih odbora u javnom sektoru Republike Srbije, možemo izvesti sledeće premise:

5.1 Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u članu 121. propisane su nadležnosti Nadzornog odbora zdravstvene ustanove da, pored ostalih, podnosi osnivaču izveštaj o svom radu, koji obuhvata, između ostalog, izveštaj o korišćenju sredstava zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom. Nisu propisane nikakve obaveze internog revizora da svoje izveštaje podnosi Nadzornom odboru zdravstvene ustanove.

5.2 Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru članom 7. predviđa mogućnost da „Rukovodilac korisnika javnih sredstava (KJS) može da obrazuje revizorski odbor, kao savetodavno telo za pitanja interne kontrole i interne revizije“, što znači da i direktor zdravstvene ustanove može da obrazuje revizorski odbor. Imajući u vidu zakonske odredbe o nadležnosti Nadzornog odbora zdravstvene ustanove, smatramo opravdanim da direktor zdravstvene ustanove dodeli Nadzornom odboru ulogu revizorsko odbora, kao savetodavnog tela za pitanja interne kontrole i interne revizije.

5.3 Nije osnovana izmena statuta zdravstvene ustanove, kojom bi bila ustanovljena obaveza internog revizora da svoje izveštaje podnosi Nadzornom odboru, jer ta mogućnost nije predviđena navedenim pozitivnim propisima koji uređuju ovu oblast.

 

6. ZAKLJUČAK

Ovaj stručni tekst je rezultat sprovedene uporedne analize propisa o revizorskom odboru, odnosno Komisiji za reviziju i to: Zakona o bankama, Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnim preduzećima, kao i Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kako bismo na jedom mestu sagledali različita rešenja u raznim sektorima i delatnostima, koja uređuju nadležnost i rad revizorskog odbora u javnom sektoru. Cilj ovog teksta je bolje razumevanje ove kompleksne i specifične materije, kako bismo predupredili moguće nedoumice i nesporazume u pogledu dužnosti i obaveza internih revizora prema rukovodiocima KJS  i nadzornim organima, a izbegli ograničavanje njihove nezavisnosti.

Autor teksta: Ljubinko Stanojevićdiplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

    Prijavi se na Newsletter

    Poslaćemo vam biltene sa vestima i savetima. Nema neželjene pošte.