1. UVOD
Ministarstvo finansija je krajem aprila 2024. godine svim rukovodiocima korisnika javnih sredstava (KJS), uključujući jedinice lokalne samouprave (JLS) i zdravstvene ustanove (ZU), poslalo „Obaveštenje o obavezi implementacije Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor i sticanja stručnih zvanja u računovodstvu“, u kome podseća da je članom 2. Uredbe o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (Službeni glasnik RS br.144/22) propisano da:
„Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor na gotovinskoj osnovi primenjivaće se na vođenje poslovnih knjiga, počev od 1. januara 2024. godine, a za sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, budžetskih fondova Republike Srbije i budžetskih fondova autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (lokalne vlasti), počev od izrade finansijskih izveštaja za 2024. godinu“.
Shodno navedenom, svi korisnici javnih sredstava su u obavezi da od 1. januara 2024. godine obezbede vođenje poslovnih knjiga u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor na gotovinskoj osnovi, a čiji je prevod i objavljivanje izvršio Savez računovođa i revizora Srbije (SRRS), kao punopravni član Međunarodne federacije računovođa (IFAC).
Unapređenje računovodstva u javnom sektoru, primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor zahteva i aktivnosti unapređenja profesionalne kompetentnosti i sertifikaciju računovođa u javnom sektoru (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa), shodno Uredbi o budžetskom računovodstvu (Sl. glasnik RS br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020) za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, po Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor (MRS JS).
U ovom članku ukazujemo na sve relevantne propise koji regulišu ovu oblast po hronološkom redosledu njihovog donošenja i usvajanja, kao i na strateški – dugoročni pristup unapređenju računovodstva u javnom sektoru.
2. UREDBA O BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
Uredba o budžetskom računovodstvu (Sl. glasnik RS br. 125/2003, 12/2006 i 27/2020) u članu 4, stav 1. tačka 8) propisuje: „Stručno lice je lice koje ima sertifikat za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja i obavljanje revizije pod nadzorom ovlašćenog revizora (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa)“. U članu 4, stav 1. iste Uredbe tačka 9 propisuje: „Sertifikat je javna isprava izdata fizičkom licu o položenom stručnom ispitu, stečenom zvanju i ispunjenim uslovima predviđenim kodeksom etike za profesionalne računovođe“.
Uslovi za vođenje poslovnih knjiga propisani su istom Uredbom u članu 19. koji glasi:
„Vođenje poslovnih knjiga, pripremu, podnošenje i objavljivanje finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, kao i korisnika sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, obavlja stručno lice koje nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nepodobnim za obavljanje poslova iz oblasti računovodstva. Uslovi za osposobljavanje stručnih lica i sticanje stručnih zvanja uređuju se nacionalnim standardom“.
Uzimajući u obzir da je, od donošenja Uredbe o budžetskom računovodstvu 2003. godine, ova obaveza uvek postojala i nije nikada brisana, ova oblast već više od 20 godina uređena na isti način, tako da u tom smislu ne postoje nikakve formalne nedoumice, niti nejasnoće u postojeći pozitivnim zakonskim i podzakonskim propisima.
3. UREDBA O PRIMENI MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA ZA JAVNI SEKTOR
Uredbom o primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, objavljenom u „Službenom glasniku RS“, broj 144 od 30. decembra 2022. godine, uređena je primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor na sledeći način: „Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor jesu Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards – IPSAS) koje objavljuje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor (International Public Sector Accounting Standards Board – IPSASB), organizacioni deo Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants – IFAC), koji su prevedeni na srpski jezik i objavljeni. Prevode Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor rešenjem utvrđuje ministar finansija“.
Član 2. iste Uredbe propisuje da će se: „Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor na gotovinskoj osnovi primenjivati na vođenje poslovnih knjiga, počev od 1. januara 2024. godine, a za sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, budžetskih fondova Republike Srbije i budžetskih fondova autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (lokalne vlasti), počev od izrade finansijskih izveštaja za 2024. godinu“. Navedenu Uredbu je Ministar finansija potvrdio svojim Rešenjem br. 403-00-996/2023-001-003, od 31. maja 2023. godine, u skladu sa članom 1. iste Uredbe. Prevod ovog standarda i Smernice za njegovu primenu objavljeni su, po pravilima IFAC-a, u izdanjima SRRS.
Navedenom Uredbom zamenjena je Uredba o primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor („Službeni glasnik RS”, br. 49/10 i 63/16), kojom je bilo predviđeno da „Prevod Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor“ utvrđuje i objavljuje Vlada u „Službenom glasniku Republike Srbije“, što nije sprovedeno u periodu važenja prethodne Uredbe.
4. KOMISIJA ZA PRIMENU MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA ZA JAVNI SEKTOR
Na predlog Ministarstva finansija, Vlada je donela ODLUKU o obrazovanju Komisije za primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (Komisija), čiji je zadatak da: „daje mišljenje na nacrte akata ministra finansija iz člana 75. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13, 108/13, 142/14, 68/15, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20), koji se odnose na primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor – (u daljem tekstu: MRS JS) (International Public Sector Accounting Standards – IPSAS), koje su u obavezi da primenjuju svi korisnici javnih sredstava, shodno tom zakonu, osim javnih preduzeća i drugih organizacionih oblika javnog sektora koji primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde – MRS (International Accounting Standards – IAS)“.
U tom smislu, Komisija obavlja sledeće poslove:
- priprema predlog postupaka, način i rokove za usvajanje MRS JS, od strane obveznika njihove primene;
- priprema predlog postupaka i rokove za prelazak na MRS JS;
- priprema predlog kontnog okvira i računovodstvenih politika u skladu sa MRS JS;
- priprema sadržaj obrazaca finansijskih izveštaja i rokove njihove primene, kao i rokove i način njihovog dostavljanja nadležnim institucijama;
- prati proces primene izmenjenih i novih MRS JS i priprema mišljenja o načinu primene MRS JS;
- priprema predlog načina i programa stručnog osposobljavanja i načina polaganja stručnog ispita za sticanje sertifikata stručnih lica (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa – za javni sektor) za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS JS;
- obavlja druge aktivnosti koje se odnose na unapređenje upravljanja finansijskim i računovodstvenim sistemima i izveštavanjem u javnom sektoru, koje se zasniva na MRS JS.
Komisija ima sedam članova, koji imaju odgovarajući stepen obrazovanja i/ili iskustva u oblasti računovodstva i finansija u javnom sektoru. Za predsednika Komisije imenuje se državni sekretar u Ministarstvu finansija, a po dva člana se imenuju iz Uprave za trezor – Ministarstva finansija, organa lokalne samouprave i Saveza računovođa i revizora Srbije.
U okviru predviđenih ovlašćenja da priprema i prati proces primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor od strane obveznika njihove primene, predsednik Komisije je 22. aprila 2024. godine rukovodiocima organa/direktorima korisnika javnih sredstava poslao Obaveštenje o obavezi implementacije Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor i sticanja stručnih zvanja u računovodstvu, u kome zaključuje da je: „Potrebno da vaše zaposlene na poslovima računovodstva obavestite o primeni Međunarodnih računovodstvenih standardi za javni sektor na gotovinskoj osnovi na vođenje poslovnih knjiga, u okviru aktivnosti unapređenja profesionalne kompetentnosti i sertifikaciju računovođa u javnom sektoru (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa) shodno Uredbi o budžetskom računovodstvu“.
Navedeno Obaveštenje Komisije od 22. aprila 2024. je 15.05.2024. godine Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) uputio svim svojim filijalama, sa preporukom da proslede Obaveštenje Ministarstva finansija zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže sa svog područja i obaveste ih o obavezi početka primene Međunarodnih računovodstvenih standardi za javni sektor i sticanje stručnih zvanja u računovodstvu. Filijale RFZO su ovaj dopis prosledile zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže sa svog područja radi upoznavanja i primene.
Međutim, uzimajući u obzir da sticanje stručnih zvanja u računovodstvu podrazumeva i određene izdatke za zaposlene na poslovima računovodstva u javnom sektoru, još uvek ostaje nedoumica kako će biti rešeno pitanje navedenih izdataka za stručno osposobljavanje namenjeno sticanju stručnih zvanja zaposlenih na poslovima računovodstva u javnom sektoru, tako da je to prepušteno neposrednom sporazumu zaposlenih i poslodavaca.
4.1 Mišljenje Ministarstva finansija od 03. juna 2024. godine
Na pitanje jedne zdravstvene ustanove, postavljeno mejlom na službenu imejl-adresu Ministarstva finansija kontakt@mfin.gov.rs, Predmet *0*23260-53209/2024, od Ministarstva finansija je dobijen odgovor sledeće sadržine: „Povodom obraćanja ******** u vezi uslova za osposobljavanje stručnih lica i načina sticanja stručnih zvanja, obaveštavamo vas da se prema članu 19. st. 2. Uredbe o budžetskom računovodstvu („Službeni glasnik RS“ br. 125/03, 12/06 i 27/20) uslovi za osposobljavanje stručnih lica i sticanje stručnih zvanja uređuju nacionalnim standardom, koji još uvek nije donet“.
Uvažavajući ovakav decidan stav Ministarstva finansija, kao nadležnog državnog organa čiji delokrug obuhvata poslove državne uprave koji se odnose na: „… sistem računovodstva i revizije finansijskih izveštaja“, proizilazi da rok za osposobljavanje stručnih lica i sticanje stručnih zvanja zaposlenih na poslovima računovodstva u javnom sektoru još uvek nije utvrđen.
5. PLAN UNAPREĐENJA RAČUNOVODSTVA U JAVNOM SEKTORU U REPUBLICI SRBIJI
Vlada Republike Srbije usvojila je Program reforme upravljanja javnim finansijama (PRUJF) 2021-2025., koji predstavlja dokument javne politike kojim se nastavljaju započete reforme podsistema upravljanja javnim finansijama u prethodnom petogodišnjem periodu. Opšti cilj PRUJF 2021-2025 je ostvarivanje održivog budžeta sa stabilnim javnim dugom u odnosu na BDP uz pomoć boljeg finansijskog upravljanja i kontrole, procesa revizije i povezivanja budžetskog planiranja sa prioritetnim ciljevima Vlade i javnim politikama. Ispunjenje navodnog opšteg cilja planirano je kroz realizaciju šest posebnih ciljeva među kojima je i Unapređenje računovodstva u javnom sektoru primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS) – kao Posebni cilj V.
Kako je transparentnost javnih finansija ključni element dobre uprave, utvrđeno je da upravo primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor (IPSAS) doprinosi povećanju transparentnosti kroz javno prezentovanje finansijskih izveštaja koji obuhvataju sve entitete opšteg sektora države, odnosno javnog sektora. Nadalje, uspostavljanje računovodstva prema međunarodnim računovodstvenim standardima i međunarodnim statističkim standardima omogućava izveštavanje sa dovoljnim nivoom detalja, te prezentaciju izveštaja koji sadrže informacije o učinku programa i druge podatke neophodne prvenstveno za donošenje kvalitetnih odluka. Izveštavanje u skladu sa međunarodno priznatom praksom, obezbeđuje i međunarodnu uporedivost, pružanje informacija koje su jednoobrazne i razumljive širokom krugu korisnika, koje se unapređuju u skladu sa promenama u okruženju, te obezbeđuje lakši pristup sredstvima iz inostranih izvora. Primenom međunarodnih računovodstvenih standarda povećava se odgovornost korišćenja javnih sredstava, te obezbeđuju informacije za ekonomičnije, efikasnije i efektivnije (3E) korišćenje celokupne imovine kojom upravlja javni sektor.
Primenom Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor zasnovanih na obračunskoj računovodstvenoj osnovi biće obezbeđene potpune informacije o imovini, obavezama, neto imovini, prihodima i rashodima svih jedinica opšteg državnog sektora, omogućiti ocena odgovornosti javnog menadžmenta za 3E korišćenje dodeljenih sredstava, te postići transparentnost izveštavanja. Primena IPSAS zajedno sa zahtevanim obelodanjivanjem informacija doprineće značajnom unapređenju kvaliteta finansijskih izveštaja, a samim tim imati za posledicu jačanje upravljanja javnim finansijama. Primena obračunske računovodstvene osnove, zahteva pre svega uspostavljanje računovodstva na gotovinskoj osnovi, te izveštavanje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor na gotovinskoj osnovi. Finansijske informacije prezentovane na gotovinskoj osnovi, usklađene sa zahtevima IPSAS na gotovinskoj osnovi, uz neophodna obelodanjivanja i računovodstvene politike, predstavljaju dobru polaznu osnovu za prelazak na obračunsku računovodstvenu osnovu u javnom sektoru, odnosno potpunu implementaciju IPSAS, što je definisano kao strateški cilj računovodstva u javnom sektoru Republike Srbije do 2034. godine.
5.1 Mera 5.2 – Unapređenje profesionalne kompetentnosti računovođa u javnom sektoru sprovođenjem adekvatnih obuka
Usvajanje međunarodne prakse izveštavanja, odnosno IPSAS i obračunske računovodstvene osnove smatra se kamenom temeljcem za uspostavljanje novog koncepta upravljanja u javnom sektoru. Navedeni koncept zahteva reformu računovodstvenog sistema koja ne može uspešno da se realizuje bez kompetentnih rukovodilaca u javnom sektoru i računovođa. Upoznavanje s prednostima računovodstvenog sistema i izveštavanja prema IPSAS, odnosno informacionim mogućnostima koje računovodstveni izveštajni sistem nudi, ključni je korak u sprovođenju reforme.
Potrebno je razviti strategiju upravljanja promenama u javnoj upravi kao bitan element upravljanja tranzicionim rizikom. Rizik koji je povezan sa usvajanjem novih računovodstvenih rešenja se prvenstveno odnosi na rizik da sama reforma neće dati očekivane koristi, da neće biti dovoljno sredstava za završetak reforme, ili da će implementacija kasniti.
Iz navedenih razloga, a u cilju ostvarivanja koristi od planiranih promena, važno je da prvenstveno rukovodioci u javnom sektoru kao inicijatori promena u svojim entitetima, ali i svi zaposleni koji će učestvovati u promenama, razumeju razloge za pokretanje promena, razumeju na koji način je reforma zamišljena, način njene implementacije i krajnji rezultat promena. Nadalje, potrebno je da svi razumeju kako će navedene promene uticati na njihovu organizaciju i na koji način će se promena praktično realizovati. Najvažnije je, ipak, da se donosiocima odluka prezentuje da će informacije koje će produkovati računovodstveni sistem biti kvalitetnije, blagovremene i sveobuhvatne, dok će sami zaposleni, koji obezbeđuju navedene informacije iz jedinstvene baze podataka, moći sačinjavati kako finansijske izveštaje tako i izveštaje o izvršenju budžeta i statističke izveštaje. Da zaključimo: novi sistem treba da obezbedi lakši, brži i transparentniji rad, uz povećan kvalitet informacija koje su osnova za odlučivanje.
5.2. Paralelno sa planom za unapređenje računovodstva, jasna je bila i potreba za unapređenjem veština državnih računovođa. Njihovo nedovoljno poznavanje IPSAS identifikovano je kao rizik za postizanje promene u sistemu, što je dovelo do potrebe za redovnim obukama za računovođe. Jačanje kapaciteta i resursa kako u Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, tako i kod korisnika javnih sredstava jedan je od glavnih preduslova za efikasno sprovođenje reforme računovodstva u javnom sektoru.
Prepoznato je da ne postoje jasni i usklađeni zakonski uslovi koji se odnose na profesionalno obrazovanje računovođa, glavnih računovođa i rukovodilaca računovodstvenih službi. Jedna od prvih aktivnosti Komisije za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor ka jačanju kadrovskih kapaciteta trebalo bi da bude donošenje nacionalnog standarda edukacije za profesionalne računovođe, kojima se uređuju sticanje znanja, obrazovni programi, licenciranje profesionalne osposobljenosti, pravo i obaveza kontinuirane edukacije i drugo. U prethodnom periodu, Uprava za trezor je bila uključena u međunarodni pilot projekat sertifikacije računovođa u javnom sektoru u okviru kojeg je sproveden Program obuke za sticanje sertifikata računovođa, u skladu sa međunarodnim standardima i praksom. Međunarodni sertifikat steklo je 25 polaznika.
Jačanje profesionalne kompetentnosti računovođa u javnom sektoru je planirano da se nastavi kao jedan od glavnih prioriteta za poboljšanje celokupnog sistema. Nacionalna akademija za javnu upravu – NAJU sprovodiće opšte obuke u cilju unapređenja računovodstvenih profesionalnih kompetentnosti u javnom sektoru. S tim u vezi, Uprava za trezor će nastaviti realizaciju obuka o međunarodnim standardima – IPSAS, sa kontinuiranim razvojem programa obuke u skladu sa napretkom u implementaciji.
Planirane su i pripremne aktivnosti za uvođenje sertifikacije za profesiju računovođa u javnom sektoru. Za 5.2.2. – Pripremne aktivnosti za uvođenje sertifikacije za profesiju računovođa u javnom sektoru, partneri u sprovođenju aktivnosti: NAJU, Profesionalno udruženje računovođa, u Tabeli procene troškova za realizaciju mera u Akcionom planu predviđena su budžetska sredstva u iznosu od 12.500.000.- dinara do kraja 2024. godine.
U skladu sa nastavkom predviđenih aktivnosti iz prethodnog Programa reforme upravljanja javnim finansijama, kao aktivnost 5.2.3. planirano je sertifikovanje 200 računovođa u javnom sektoru do kraja 2025. godine, sa partnerima u sprovođenju aktivnosti: NAJU, Profesionalno udruženje računovođa. Za ovu aktivnost u Tabeli procene troškova za realizaciju mera u Akcionom planu predviđena su budžetska sredstva u iznosu od 5.000.000.- dinara.
6. OBAVEŠTENJE SAVEZA RAČUNOVOĐA I REVIZORA SRBIJE (SRRS)
SRRS je na svom veb- sajtu početkom maja 2024. istakao „Obaveštenje za korisnike javnih sredstava o primeni MRS JS, edukaciji, sticanju profesionalno stručnih zvanja u računovodstvu i upisu u Imenik profesionalnih računovođa“, u kome se poziva na prethodno Obaveštenje o obavezi implementacije Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor i sticanja stručnih zvanja u računovodstvu, koje je predsednik Komisije je 22. aprila 2024. godine rukovodiocima organa/direktorima korisnika javnih sredstava.
SRRS u pomenutom Obaveštenju navodi da: „Imajući u vidu obavezu primene MRS JS i sertifikovanja računovođa, propisanu članom 4. tač. 8) i 9) i članom 19. Uredbe o budžetskom računovodstvu, kao i primenu Uredbe o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor na vođenje poslovnih knjiga, počev od 1. januara 2024, a za sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja, počev od izrade finansijskih izveštaja za 2024. – jasno je da će finansijske izveštaje za 2024. godinu, i nadalje, moći da sačinjavaju i potpisuju profesionalno stručna lica – nosioci sertifikata profesionalnog računovođe stečenog po Nacionalnom računovodstveno-obrazovnom standardu ROS 31 – Profesionalno obrazovanje i usavršavanje računovođa, donetom na osnovu Međunarodnih standarda edukacije (IES), Kodeksa etike za profesionalne računovođe i ovlašćenja iz čl. 4. i 11. Zakona o računovodstvu – Službeni list SRJ, broj 18/93“. U smislu neophodnosti sprovođenja profesionalno stručne edukacije i usavršavanja, odnosno sertifikovanja profesionalnih računovođa zaposlenih u javnom sektoru, SRRS je sačinio i posebne obrasce za prijavu ispita, kao i za upis u imenik profesionalnih licenciranih računovođa.
7. ZAKLJUČAK
Uredbom o primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor propisana je primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor na gotovinskoj osnovi na vođenje poslovnih knjiga, počev od 1. januara 2024. godine, a za sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, budžetskih fondova Republike Srbije i budžetskih fondova autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (lokalne vlasti), počev od izrade finansijskih izveštaja za 2024. godinu.
U okviru predviđenih ovlašćenja da priprema i prati proces primene Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor od strane obveznika njihove primene, predsednik Komisije za primenu Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor je 22. aprila 2024. godine rukovodiocima organa/direktorima korisnika javnih sredstava poslao Obaveštenje o obavezi implementacije Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor i sticanja stručnih zvanja u računovodstvu, u kome navodi da je: „Potrebno zaposlene na poslovima računovodstva obavestiti o primeni Međunarodnih računovodstvenih standardi za javni sektor na gotovinskoj osnovi na vođenje poslovnih knjiga, u okviru aktivnosti unapređenja profesionalne kompetentnosti i sertifikaciju računovođa u javnom sektoru (računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa) shodno Uredbi o budžetskom računovodstvu“.
SRRS je na svom veb- sajtu istakao „Obaveštenje za korisnike javnih sredstava o primeni MRS JS, edukaciji, sticanju profesionalno stručnih zvanja u računovodstvu i upisu u Imenik profesionalnih računovođa“, u kome zbog neophodnosti sprovođenja profesionalno stručne edukacije i usavršavanja, odnosno sertifikovanja profesionalnih računovođa zaposlenih u javnom sektoru, poziva na prijavu ispita i upis u imenik profesionalnih licenciranih računovođa, kako bi stekli potrebne profesionalne kompetencije (sertifikate: računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa), shodno Uredbi o budžetskom računovodstvu.
Ukratko rečeno, sve računovođe u javnom sektoru, koje nemaju profesionalne kompetencije i sertifikate, potrebno je da u dogledno vreme započnu aktivnosti unapređenja svoje profesionalne kompetentnosti sprovođenjem adekvatnih obuka i polaganjem odgovarajućih ispita za profesionalne licencirane računovođe, kako bi ispunili propisane uslove za sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava. Prema trenutnom stanju, pitanje izdataka za stručno osposobljavanje namenjeno sticanju stručnih zvanja zaposlenih na poslovima računovodstva u javnom sektoru je prepušteno neposrednom sporazumu zaposlenih i poslodavaca.
Uvažavajući stav Ministarstva finansija od 03. juna 2024. godine po predmetu*0*23260-53209/2024, da se prema članu 19. st. 2. Uredbe o budžetskom računovodstvu uslovi za osposobljavanje stručnih lica i sticanje stručnih zvanja uređuju nacionalnim standardom, koji još uvek nije donet, proizilazi da rok za osposobljavanje stručnih lica i sticanje stručnih zvanja zaposlenih na poslovima računovodstva u javnom sektoru još uvek nije utvrđen.
Autor teksta: Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru