SEVOI FINANCIAL CONSULTING U SARADNJI SA MEĐUNARODNIM UDRUŽENJEM OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS VAS POZIVAJU NA ČETVORODNEVNI MEĐUNARODNI SEMINAR NA KOME ĆE SE OBRADITI NAJAKTUELNIJE TEME U 2026. GODINI NAMENJENE KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA U REPUBLICI SRBIJI I REGIONU:

„PRAKTIČNI VODIČ ZA RUKOVODSTVO KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA I INTERNE REVIZORE U DOKAZIVANJU FUNKCIONALNOSTI SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE KROZ REVIZORSKI TRAG, UPRAVLJANJE NEPRAVILNOSTIMA I IT REVIZIJA“.

16-19. jun 2026. godine, Hotel Buket

Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor

AGENDA

Dan I – 16.6.2026.

• 14:00 – 17:00 Registracija učesnika seminara u Hotelu Buket i Hotelu Olimp, Zlatibor.
• 17:00 – 19:00
  • Vodič za rukovodstvo korisnika javnih sredstva:
    • Alat za odgovorno i efikasno upravljanje javnim sredstvima;
    • Uloga rukovodstva korisnika javnih sredstava u upravljanju javnim sredstvima;
    • Finansijsko upravljanje i kontrola – Vaš alat za upravljanje;
    • Upravljačka odgovornost – osnova savremenog rukovođenja;
    • Upravljački ciklus odgovornog rukovođenja;
    • Kako finansijsko upravljanje i kontrola pomaže u svakodnevnom upravljanju;
    • Delegiranje – temelj efikasnog upravljanja;
    • Upravljanje rizicima – ključ uspešnog rukovođenja;
    • Poslovni procesi – mesto gde finansijsko upravljanje i kontrola funkcioniše u praksi;
    • Uloga interne revizije.

Dan II – 17.6.2026.

• 09:00 – 11:00
  • Koraci i priprema dokumentacije koja predstavlja revizorski trag na osnovu Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za prethodnu godinu:
    • • Šta sledi nakon popunjavanja ovakvog tipa izveštaja;
      • Analiza odgovora na pitanja i priprema dokumentacije;
      • Etika i integritet iz ugla sistema finansijskog upravljanja i kontrole;
      • Formiranje „predmeta“ dokumentacije koja predstavlja revizorski trag;
      • Priprema dokumentacije koja nedostaje;
      • Prednosti i nedostaci ovakvog načina izveštavanja.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Upravljanje nepravilnostima u sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:
    • Odgovornosti u sistemu upravljanja nepravilnostima;
    • Evidentiranje i razvrstavanje nepravilnosti;
    • Sistem izveštavanja o nepravilnostima;
    • Izrada Pravilnika o upravljanju nepravilnostima;
    • Model Odluke o imenovanju lica zaduženog za prijem i postupanje po prijavama o sumnjama na nepravilnosti;
    • Model obrasca za nepravilnosti na osnovu Smernica za upravljanje nepravilnostima koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije i višegodišnje evropske prakse upravljanja nepravilnostima unutar implementiranih sistema finansijskog upravljanja i kontrole:
      • Obrazac 1 – Evidencija o nepravilnostima;
      • Obrazac 2 – Postupanje po sumnjama na nepravilnosti;
      • Obrazac 3 – Objedinjeni izveštaj za prethodnu godinu;
    • Izrada i vođenje Registra nepravilnosti.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 15:00
  • RADIONICA – Kontrole na licu mesta:
    • Uvod – kontrole kao deo sistema finansijskog upravljanja i kontrole;
    • Pripremne radnje za sprovođenje kontrole na licu mesta;
    • Sprovođenje kontrola na licu mesta;
    • Dokumentovanje i izveštavanje;
    • Obrasci i izveštaji – primeri iz prakse.

Dan III – 18.6.2026.

• 09:30 – 11:00
  • Smernice za sprovođenje interne revizije sistema upravljanja nepravilnostima:
    • Proaktivan pristup internih revizora doprineće organizaciji da uspostavi sistem upravljanja nepravilnostima;
    • Sprovođenjem interne revizije sistema upravljanja nepravilnostima i adekvatnim preporukama pomozite da se u sistemu internih kontrola beleže i otklanjaju slabosti, greške i nepravilnosti i time utiče na upravljanje rizicima i ostvarivanje ciljeva.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Interni revizor u IT okruženju – koliko smo svesni značaja procene izloženosti IT rizicima sa kojima se suočava organizacija:
    • IT okruženje – očekivane kontrole;
    • IT upravljanje (IT Governance) – interne interesne grupe i IT odgovornost;
    • Plan kontinuiteta poslovanja (BCP) i Plan oporavka od katastrofe (DRP);
    • Informaciona bezbednost.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 16:00
  • Trendovi, regulative i izazovi u oblasti IT revizije:
    • Veštačka inteligencija u internoj reviziji – praktična primena i unapređenje efikasnosti rada revizora;
    • Veštačka inteligencija i sajber bezbednost – novi rizici i prilike;
    • Eksponencijalni rast AI rizika – šta je potrebno znati za adekvatnu pripremu;
    • Od usklađenosti ka otpornosti – kako regulative menjaju IT reviziju u praksi;
    • Budućnost IT revizije – ključni trendovi i pravci razvoja profesije.

Dan IV – 19.6.2026.

• 10:00 – 12:00
  • Uticaj Nacrta zakona o budžetskom sistemu na položaj i rad interne revizije:
    • Uporedna analiza odredaba Nacrta zakona o budžetskom sistemu i važećeg Zakona o budžetskom sistemu:
      • Novi pojmovi;
      • Nova struktura obuhvata javnog sektora;
      • Nove kategorije korisnika budžeta;
    • Prepoznatljiv odnos budžetskih sredstava i sredstava finansiranja EU;
    • Izmena kontrolnog okruženja interne revizije i strategije revizije uslovljene Nacrtom zakona o budžetskom sistemu;
    • Kaznene odredbe – obuhvat i struktura.

SEVOI FINANCIAL CONSULTING I MEĐUNARODNO UDRUŽENJE OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS IZDAJU POTVRDU O KONTINUIRANOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU I OSTVARIVANJU BODOVA – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, 15/19).
UČESNICI OSTVARUJU 6 BODOVA KONTINUIRANE PROFESIONALNE EDUKACIJE.

PREDAVAČI NA ČETVORODNEVNOM SEMINARU SU:

mr Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
V.D. direktora Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije Vlade Republike Srbije. Višegodišnje iskustvo u internoj reviziji u javnom sektoru i međunarodna ekspertiza iz oblasti prevencije prevara. Od 2006. godine aktivni učesnik i predavač na brojnim međunarodnim i nacionalnim konferencijama strukovnih udruženja, učesnik panela, okruglih stolova i diskusija na teme: interne revizije u javnom sektoru, interne finansijske kontrole, rizika, etike, nepravilnosti i prevara. U periodu od 2021-2023. godine učestvovala kao ko-mentor na međunarodnom programu sertifikacije za istražitelje prevara pri Ambasadi SAD, U.S. Department of Justice – OPDAT. Ispred Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, član pregovaračkih grupa za poglavlja 11, 12, 22 i 32.

Davor Kozina, ovlašćeni državni i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Zaposlen u Središnjoj harmonizacijskoj jedinici Ministarstva financija Republike Hrvatske od 2005. godine na mestu rukovodioca zaduženog za koordinaciju razvoja sistema internih kontrola (FMC) u javnom sektoru. Područje njegovog rada uključuje izradu strategija, zakona i podzakonskih akata iz područja sistema internih finansijskih kontrola u javnom sektoru (finansijsko upravljanje i kontrola i interna revizija), izradu metodologije rada, priručnika i smernica, izradu izveštaja i različitih analiza, obavljanje provere kvalitete FMC u subjektima javnog sektora i kontrole kvalitete jedinica interne revizije. Uz sistem PIFC-a, njegova temeljna područja ekspertize su strateško planiranje, upravljanje rizicima, fiskalna odgovornost, antikorupcijski mehanizmi itd. Devet godina radio je u Državnom uredu za reviziju kao ovlašteni državni revizor. Od 2005. godine učestvovao je kao član radne grupe za Poglavlje 32 u pregovaračkom procesu sa Evropskom komisijom. Takođe, ima bogato iskustvo u međunarodnim EU projektima u zemljama regiona (Severna Makedonija, Republika Srbija, Crna Gora, Albanija), gde je učestvovao kao rukovodilac projekta, rukovodilac komponente u području PIFC-a i kao ekspert. Poseduje bogato iskustvo u pripremi programa stručnog usavršavanja i sprovođenju obuka za rukovodioce subjekata javnog sektora, menadžere, interne revizore i zaposlene u finansijama.

Marija Stanković, diplomirani ekonomista, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru (OIRJS), sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, sertifikovani istražitelj prevara (CFE) – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE
Rukovodilac Grupe za reviziju u okviru programa regionalne i teritorijalne saradnje u Kancelariji za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije Vlade Republike Srbije. Višegodišnje iskustvo u računovodstvu u privatnom sektoru i internoj reviziji u javnom sektoru, sa međunarodnom ekspertizom iz oblasti prevencije prevara. Na poslovima interne revizije u javnom sektoru radi od 2011. godine. Predavač na stručnim skupovima u zemlji na teme: interna revizija u javnom sektoru – aktivnost koja dodaje vrednost, finansijsko upravljanje i kontrola, upravljanje rizicima i nepravilnostima, kao i internim radionicama na temu razvoja finansijskog upravljanja i kontrole i upravljanja rizicima u Ministarstvu privrede.

Miloš Rastović, diplomirani inženjer informacionih tehnologija i računarstva
Zaposlen u okviru grupne interne revizije AikGroup (CY) Limited kao koordinator revizija IKT sistema i informacione bezbednosti. Stručnjak u oblasti IT revizije i informacione bezbednosti sa više od 10 godina iskustva u radu kroz internu, eksternu i globalnu IT reviziju, sa značajnim međunarodnim iskustvom. Učestvovao je u sprovođenju kompleksnih IT revizija i procena kontrola u bankarskom i korporativnom okruženju, sa fokusom na sajber bezbednost, upravljanje IT rizicima, zaštitu podataka i operativnu otpornost. Ima iskustvo u radu sa globalnim regulatornim i industrijskim okvirima kao što su DORA, ISO 27001, NIST i COBIT, kao i u usklađivanju organizacija sa zahtevima međunarodnih standarda i regulativa. Posebno iskustvo poseduje u sprovođenju globalnih IT audit projekata, proceni efektivnosti IT generalnih kontrola i unapređenju kontrolnog okruženja kroz preporuke i praćenje implementacije mera. Takođe je aktivno učestvovao u razvoju revizorskih metodologija i alata na grupnom nivou. Član je udruženja internih revizora Srbije i ISACA.

Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Funkciju direktora Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije Vlade Republike Srbije obavljao je do 2023. godine. Ovlašćeni službenik za javne nabavke – trener, vodeći eksterni revizor ISO/IEC 27001, akreditovani realizator programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi Nacionalne akademije za javnu upravu, član Komisije za polaganje ispita za zvanje „ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru“, poseduje dugogodišnje iskustvo u uvođenju sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru Republike Srbije i teoretskoj i praktičnoj obuci internih revizora. Osnivač Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS i član mreže regionalnih eksperata Centra za izuzetnost u finansijama.

Nalvedina Rukavina, ing.
Započela karijeru na izradi dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole pre 16 godina. Jedna od prvih stručnih lica u Republici Srbiji na samoj izradi projekata čije je iskustvo utemeljeno na izradi dokumentacije finansijskog upravljanja i kontrole, ISO 37001:2016, ISO 9001:2015, ISO 14001:2014, ISO 17020:2012 i GDPR na preko 1000 poslovnih subjekata u različitim državama regiona (Republika Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina). Izradila 8 projekata ISO 37001:2016 sistema za borbu protiv podmićivanja u regionu. Član interresorne grupe za izradu Strategije za prevenciju i borbu protiv korupcije Bosne i Hercegovine 2020-2024. godine. Tokom godina se isprofilirala kao predavač za finansijsko upravljanje i kontrolu, Strateško planiranje, ISO Standarde i GDPR.

Nemanja Radović, master ekonomista
Direktor i vlasnik konsultantske kompanije SEVOI Financial Consulting. Višegodišnje iskustvo u izradi dokumentacije i implementaciji sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru Republike Srbije. Osnivač i zastupnik Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS.

DATUM I MESTO ODRŽAVANJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

16-19. jun 2026. godine, Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor:

• Cena noćenja po osobi dnevno, jednokrevetna soba, pun pansion iznosi 8.592,50 rsd;
• Cena noćenja po osobi dnevno, dvokrevetna soba, pun pansion iznosi 7.467,50 rsd;
• U cenu je uračunata:
  • Boravišna taksa i osiguranje;
  • SPA centar (zatvoreni bazeni, hidromasažna kada, tople klupe, slana soba, parno kupatilo, finska i bio sauna, fitnes sala);
• Prvi uključeni obrok 16.6.2026. je večera, a poslednji uključeni obrok 19.6.2026. je ručak. Učesnici koji su smešteni u Hotelu Olimp imaju uključen doručak, a ručak i večera su u Hotelu Buket.

KOTIZACIJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

• Za jednu osobu kotizacija iznosi 35.000,00 rsd plus PDV;
• Za dve i više osobe iz iste organizacije kotizacija po osobi iznosi 30.000,00 rsd plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za jednu osobu iznosi 300,00 eur plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za dve i više osoba iz iste organizacije iznosi 250,00 eur plus PDV po osobi.

*Članovi Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS ostvaruju 10% popusta na iznos kotizacije.

Agendu sa opisom četvorodnevnog seminara možete preuzeti OVDE.

Molimo Vas da na vreme rezervišete svoje mesto na četvorodnevnom seminaru i svoj dolazak i/ili dolazak svojih kolega potvrdite ispunjenom PRIJAVOM i pošaljete na e-mail adresu: srbija@sevoifc.com

Za sve dodatne informacije, možete nas kontaktirati.

Zaposleni SEVOI Financial Consulting-a na početnoj radionici upoznali su direktora, Rukovodioca finansijskog upravljanja i kontrole i članove Radne grupe Srednje medicinske škole Subotica sa izradom dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole, dinamici izrade kao i predstojećim koracima naše buduće saradnje. Takođe, jasno smo definisali sve procese i procedure Srednje medicinske škole Subotica.

Utvrđivanjem terminskog plana na početnoj radionici podstičemo efikasnost i kvalitet ažuriranja dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole.

Srednja medicinska škola Subotica obrazuje i vaspitava učenike na području rada Zdravstvo i socijalna zaštita, na profilima IV stepena. Pored toga vrši prekvalifikacije, dokvalifikacije za verifikovane smerove, za obrazovne profile medicinska sestra-tehničar, farmaceutski tehničar, laboratorijski tehničar, fizioterapeutski tehničar, medicinska sestra-vaspitač, stomatološka sestra, kozmetički tehničar kao i specijalizaciju za V stepen za frizere (kreator ženskih/muških frizura). Nastava se izvodi na srpskom, mađarskom i hrvatskom nastavnom jeziku.

Neizmerno nam je zadovoljstvo što imamo priliku da prenesemo praktično iskustvo i znanje koje stičemo saradnjom sa brojnim korisnicima javnih sredstava, što možemo da odgovorimo na svako pitanje i obrazložimo obavezu i prednosti sistema Finansijskog upravljanja i kontrole. Zajedničkim radom na izradi  dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole gradimo čvrst temelj ka ostvarivanju svih izazova i usklađivanju sa međunarodnim standardima interne kontrole. Takođe, kvalitetno izrađena dokumentacija sistema Finansijskog upravljanja i kontrole omogućava čvrst temelj za uspostavljanje dobrog načina upravljanja nepravilnostima.

Zahvaljujemo se direktoru, Rukovodiocu finansijskog upravljanja i kontrole i članovima Radne grupe Srednje medicinske škole Subotica na gostoprimstvu i početku uspešne saradnje.

Zaposleni SEVOI Financial Consulting-a na početnoj radionici upoznali su direktora, Rukovodioca finansijskog upravljanja i kontrole i članove Radne grupe Predškolske ustanove „Naša radost“ Subotica sa ažuriranjem dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole, dinamici ažuriranja kao i predstojećim koracima naše buduće saradnje. Takođe, jasno smo definisali sve procese i procedure Predškolske ustanove „Naša radost“ Subotica.

Utvrđivanjem terminskog plana na početnoj radionici podstičemo efikasnost i kvalitet ažuriranja dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole.

Predškolska ustanova „Naša radost“ Subotica je javna ustanova čiji je osnivač Grad Subotica. Delatnost Ustanove definisana je Opštim osnovama predškolskog programa, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

O  nesmetanom funkcionisanju Predškolske ustanove „Naša radost“ Subotica se staraju: Upravni odbor, direktor, pomoćnik direktora-tehnički direktor, pomoćnik direktora za vaspitno-obrazovni rad, pomoćnici direktora za pedagoške jedinice, pedagoški sektor,  vaspitači, medicinske sestre vaspitači, medicinske sestre na preventivi, zaposleni u sektoru opštih, pravnih i kadrovskih poslova, odsek za ekonomsko-finansijske poslove, tehnička služba, služba vešeraja i krojačnice, služba ishrane i voznog parka.

Neizmerno nam je zadovoljstvo što imamo priliku da prenesemo praktično iskustvo i znanje koje stičemo saradnjom sa brojnim korisnicima javnih sredstava, što možemo da odgovorimo na svako pitanje i obrazložimo obavezu i prednosti sistema Finansijskog upravljanja i kontrole. Zajedničkim radom na izradi  dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole gradimo čvrst temelj ka ostvarivanju svih izazova i usklađivanju sa međunarodnim standardima interne kontrole. Takođe, kvalitetno izrađena dokumentacija sistema Finansijskog upravljanja i kontrole omogućava čvrst temelj za uspostavljanje dobrog načina upravljanja nepravilnostima.

Zahvaljujemo se direktoru, Rukovodiocu finansijskog upravljanja i kontrole i članovima Radne grupe Predškolske ustanove „Naša radost“ Subotica na gostoprimstvu i početku uspešne saradnje.

Zaposleni SEVOI Financial Consulting-a na početnoj radionici upoznali su direktora, Rukovodioca finansijskog upravljanja i kontrole i članove Radne grupe Tehničke škole „Ivan Sarić“ Subotica sa ažuriranjem dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole, dinamici ažuriranja kao i predstojećim koracima naše buduće saradnje. Takođe, jasno smo definisali sve procese i procedure Tehničke škole „Ivan Sarić“ Subotica.

Utvrđivanjem terminskog plana na početnoj radionici podstičemo efikasnost i kvalitet ažuriranja dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole.

Tehnička škola „Ivan Sarić“ Subotica je srednja stručna škola regionalnog značaja za obrazovanje učenika po planovima i programima nastave i učenja za sticanje III i IV stepena stručne spreme u područjima rada: mašinstvo i obrada metala, elektrotehnika i saobraćaj.

Neizmerno nam je zadovoljstvo što imamo priliku da prenesemo praktično iskustvo i znanje koje stičemo saradnjom sa brojnim korisnicima javnih sredstava, što možemo da odgovorimo na svako pitanje i obrazložimo obavezu i prednosti sistema Finansijskog upravljanja i kontrole. Zajedničkim radom na izradi  dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole gradimo čvrst temelj ka ostvarivanju svih izazova i usklađivanju sa međunarodnim standardima interne kontrole. Takođe, kvalitetno izrađena dokumentacija sistema Finansijskog upravljanja i kontrole omogućava čvrst temelj za uspostavljanje dobrog načina upravljanja nepravilnostima.

Zahvaljujemo se direktoru, Rukovodiocu finansijskog upravljanja i kontrole i članovima Radne grupe Tehničke škole „Ivan Sarić“ Subotica na gostoprimstvu i početku uspešne saradnje.

SEVOI Financial Consulting je u saradnji sa Međunarodnim udruženjem ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS održao četvorodnevni međunarodni seminar namenjen korisnicima javnih sredstava u Republici Srbiji i regionu na temu: „SAMOPROCENA ADEKVATNOSTI SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE KROZ COSO OKVIR, SA POSEBNIM FOKUSOM NA UPRAVLJANJE KADROVIMA, SPREČAVANJU KORUPCIJE I UPRAVLJANJU NEPRAVILNOSTIMA“. Seminar je održan u periodu od 17. do 20. marta 2026. godine u Hotelu Buket na Zlatiboru.

Učesnicima seminara uručene su potvrde o kontinuiranom stručnom usavršavanju u ukupnom trajanju organizovanog stručnog usavršavanja od 16 sati i ostvarivanju 6 bodova kontinuirane profesionalne edukacije – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 15/19).

U savremenim sistemima javne uprave, kredibilitet interne finansijske kontrole ne zasniva se isključivo na postojanju zakonskih i podzakonskih akata, već pre svega na doslednoj primeni kontrolnih mehanizama, upravljanju rizicima i postizanju merljivih, proverljivih rezultata u praksi. Razlika između institucionalnog samoocenjivanja i nezavisnog eksternog monitoringa predstavlja jedan od najpouzdanijih pokazatelja stepena zrelosti sistema upravljanja javnim sredstvima. U Republici Srbiji, ova razlika se jasno uočava kroz tri ključna izvora: konsolidovani godišnji izveštaj o stanju interne finansijske kontrole, nezavisne procene usklađenosti sa principima javne uprave i izveštaj Evropske komisije u okviru procesa proširenja Evropske unije.

Direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dejan Damnjanović održao je predavanje na temu „Integritet, efikasni mehanizmi interne kontrole za prevenciju korupcije u institucijama“. Tokom predavanja posebna pažnja bila je posvećena pitanjima integriteta kao vrednosnog okvira koji određuje kako institucije, rukovodioci i zaposleni funkcionišu, zatim planovima integriteta kao alatima za upravljanje rizicima i mehanizmima interne kontrole koji doprinose sprečavanju korupcije, kao i međunarodnim standardima integriteta javnih funkcionera. Važnost ove vrste komunikacije i saradnje organa javne vlasti i internih revizora ogleda se u činjenici da su interni revizori, u skladu sa principom iz domena etike i profesionalnosti, u svom radu dužni da „demonstriraju integritet“. Istovremeno, Agencija za sprečavanje korupcije kroz obuke i sprovođenje planova integriteta kontinuirano radi na jačanju institucionalnog i ličnog integriteta u organima javne vlasti.

Učesnici su prošli sa predavačima GI FUK 2025 izveštaj za ministarstva, OOSO, privredne subjekte u vlasništvu RS, gradove i organe odgovorne za sprovođenje koraka iz Reformske agende koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije. Centralna jedinica za harmonizaciju je pripremila obrasce izveštaja za 2025. godinu, o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i funkciji interne revizije, radi sagledavanja sveukupnog stanja interne finansijske kontrole u javnom sektoru. Rukovodilac korisnika javnih sredstava je u obavezi da, na propisani način, izvesti ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole i funkcionisanju sistema interne revizije najkasnije do 31.3.2026. godine za 2025. godinu. Da bi godišnji izveštaji prikazali realno stanje, neophodno je da u njihovu pripremu budu uključeni rukovodioci svih nivoa organizacije.

Posebna pažnja bila je posvećena unapređenju sistema upravljanja nepravilnostima u javnom sektoru, kao jednom od ključnih elemenata zaštite nacionalnih i finansijskih interesa Evropske unije. Kroz sveobuhvatan i praktično orijentisan pristup, učesnici su imali priliku da sagledaju značaj uspostavljanja funkcionalnog sistema koji obuhvata sve faze od prevencije i pravovremenog prepoznavanja nepravilnosti, do njihovog adekvatnog procesuiranja i izveštavanja. U prvom delu predavanja predstavljen je zakonodavni i institucionalni okvir upravljanja nepravilnostima, sa jasnim osvrtom na uloge i odgovornosti nadležnih tela. Posebno je istaknuto da efikasan sistem podrazumeva jasno definisane procedure za prijavljivanje, upravljanje i praćenje nepravilnosti, kao i usklađenost sa pravilima Evropske unije u oblasti zaštite finansijskih interesa. Učesnici su se detaljno upoznali sa ključnim aktivnostima u ovom procesu, uključujući: identifikaciju i klasifikaciju nepravilnosti, uspostavljanje pouzdanih mehanizama prijavljivanja, pravovremeno i transparentno izveštavanje, kao i sprovođenje odgovarajućih finansijskih korekcija. Naglašena je i važna uloga internih revizora, koji ne samo da obezbeđuju kontrolnu funkciju, već kroz savetodavni pristup aktivno doprinose unapređenju sistema i smanjenju rizika od nepravilnosti i prevara. U nastavku rada, kroz prikaz regionalnih iskustava, obrađena je tema nepravilnosti i prevara u institucijama Bosne i Hercegovine, sa posebnim fokusom na ulogu interne revizije. Učesnicima su predstavljeni osnovni pojmovi i razlike između nepravilnosti i prevara, kao i relevantni propisi koji uređuju ovu oblast. Kroz konkretne primere iz prakse, analizirane su nadležnosti i postupanja interne revizije u slučajevima nepravilnosti, uz poseban osvrt na metodologiju rada i davanje preporuka za unapređenje sistema kontrole. Istaknute su i ključne preporuke koje doprinose efikasnijem upravljanju rizicima, kao i jačanju institucionalnih kapaciteta. Diskusija je dodatno otvorila pitanje budućih izazova, uključujući potrebu za daljim unapređenjem regulatornog okvira, kontinuiranim jačanjem kapaciteta interne revizije i unapređenjem koordinacije između nadležnih institucija. Razmena iskustava sa predstavnicima iz regiona omogućila je učesnicima da steknu širu perspektivu i identifikuju dobre prakse koje se mogu primeniti u cilju unapređenja sistema interne finansijske kontrole, upravljanja nepravilnostima i zaštite javnih sredstava u Republici Srbiji.

Završni dan seminara bio je posvećen praktičnim smernicama za popunjavanje Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2025. godinu, u skladu sa instrukcijama koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije. Ovaj segment imao je izrazito operativni karakter i bio je usmeren na unapređenje kvaliteta izveštavanja u oblasti interne revizije u javnom sektoru, kao i na pravilnu primenu metodoloških smernica u praksi. Poseban akcenat stavljen je na značaj kvalitativnog i analitičkog pristupa izveštavanju, koji omogućava rukovodstvu institucija da na osnovu nalaza interne revizije donosi informisane odluke i unapređuje sistem finansijskog upravljanja i kontrole.

Učesnici seminara imali su priliku da se upoznaju sa Nacionalnom kampanjom koju sprovodi Ministarstvo zdravlja za podizanje svesti o značaju donacije organa kao i načinom i postupkom sprovođenja procesa transplantacije u Republici Srbiji. Predavanje je održala dr Ružica Jovanović na temu: „Transplantacioni proces u Republici Srbiji“.

Predavači na četvorodnevnom međunarodnom seminaru:

• Dejan Damnjanović
• Njegoš Pavlović, magistar ekonomskih nauka, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, Sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
• Marina Mandac, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Nemanja Radović, master ekonomista

Ovom prilikom se zahvaljujemo svim učesnicima seminara na pruženoj pažnji i posvećenosti.

PRIPREMA GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O SISTEMU FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE ZA 2025. GODINU KOD ORGANA JAVNE VLASTI ODGOVORNIH ZA UPRAVLJANJE I SPROVOĐENJE KORAKA I MERA IZ REFORMSKE AGENDE

Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) je 13. februara 2026. godine na svojoj web stranici – Pristupnom portalu za izveštavanje objavila obrasce Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2025. godinu.

Za ministarstva, gradove, OOSO (organizacije obaveznog socijalnog osiguranja), privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije (PSRS) i organizacije odgovorne za sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende pripremljen je poseban obrazac Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. Ovaj izveštaj popunjavaju i dostavljaju organi javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende na koje se odnosi Uredba o upravljanju Instrumentom za reforme i rast („Službeni glasnik RS“, broj 31 od 11. aprila 2025.) i Odluka o određivanju organa i lica za upravljanje Instrumentom za reforme i rast („Službeni glasnik RS“, broj 83 od 26. septembra 2025.).

Vlada Srbije usvojila je na sednici održanoj 3. oktobra 2024. godine, Reformsku agendu Republike Srbije, dokument čiji je cilj da ubrza sve pokrenute reforme, onako kako su već trasirane u pregovorima o članstvu sa EU. Pripremljen je u saradnji institucija Republike Srbije, njih 37 i Evropske komisije, kao odgovor na ponudu Evropske unije za ubrzane pripreme za članstvo kroz Plan rasta EU za Zapadni Balkan. Reformska agenda Srbije obiman je strateški dokument u kojem su detaljno navedeni svi oni koraci, odnosno mere, koje će institucije Srbije preduzeti kako bismo brže napredovali u brojnim reformama na putu ka članstvu u EU, a sa druge strane i povukli novac namenjen Srbiji iz Evropskog fonda za rast. U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera, odnosno koraka koji će, kada budu realizovani, biti uslov za isplatu:

• Poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora (26 koraka za isplatu);
• Zelena i digitalna tranzicija (39 koraka za isplatu);
• Ljudski kapital (12 koraka za isplatu);
• Osnove, odnosno mere u oblasti vladavine prava (21 koraka za isplatu).

Istovremeno koristimo priliku da ukažemo da je nova verzija upitnika dopunjena i novim pitanjima (3.16 i 3.17) u okviru sekcije „Organizaciono uspostavljanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole“, koja se odnose na ciljeve i aktivnosti iz Reformske agende u okviru Instrumenta za reforme i rast. Iako se navedena pitanja pre svega odnose na organe javne vlasti koji su odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende, Instrument za reforme i rast predstavlja deo šireg procesa unapređenja sistema upravljanja javnim finansijama i jačanja institucionalnih kapaciteta u Republici Srbiji, te ovu informaciju dostavljamo i u cilju podizanja svesti o aktuelnim reformskim procesima. Preporučujemo da se aktivnosti na pripremi izveštaja započnu blagovremeno.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma o Instrumentu između Evropske unije koju zastupa Evropska komisija i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru Instrumenta za reforme i rast (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 9/2024 od 03.11.24), u članu 9. „Sistemi unutrašnje kontrole i obaveze u pogledu poštovanja pravila odgovornog finansijskog upravljanja“, predviđa obavezu Korisnika „da se postara da postoji učinkovit i efikasan sistem unutrašnje kontrole koji primenjuje međunarodno priznate principe unutrašnje kontrole i da obezbedi brzi povraćaj pogrešno plaćenih ili nepravilno korišćenih iznosa. Za potrebe realizacije Instrumenta, Korisnik se može osloniti na svoj postojeći nacionalni sistem upravljanja budžetom“. Stav 4. istog člana, u sklopu ove odgovornosti, obavezuje Korisnika da „a. Pravi odlučan napredak ka uspostavljanju čvrstog pravnog okvira za borbu protiv prevare i korupcije, uključujući slučajeve korupcije na visokom nivou i b. Dalje poboljšava efikasnost i učinkovitost sistema kontrole uz primenu međunarodno priznatih principa unutrašnje kontrole“. Stav 7. istog člana 9. obavezuje korisnika da „jača mere za borbu protiv prevare, korupcije i drugih nezakonitih aktivnosti koje utiču na finansijske interese Unije tokom sprovođenja Instrumenta. Pravovremeno sprovođenje relevantnih reformi u okviru Reformske agende je ključno za postizanje ovog cilja. Pored toga, Korisnik se stara o tome da se njegovi organi obavežu da poboljšaju dalje interne procedure za sprečavanje i/ili istragu slučajeva prevare, korupcije, pranja novca, finansiranja terorizma, izbegavanja poreza, poreske prevare ili utaje poreza i drugih nezakonitih aktivnosti koje utiču na finansijske interese Unije“.

Uvođenje posebnog obrasca Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za ministarstva, gradove, OOSO, privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije i organizacije odgovorne za sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende predstavlja ispunjenje preuzetih obaveza Republike Srbije prema Evropskoj komisiji.

1. SASTAVNI DELOVI GODIŠNJEG IZVEŠTAJA O SISTEMU FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE ZA 2025. GODINU

Obrazac Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2025. godinu sastavljen je iz više delova:

• OPŠTIH PODATAKA O KORISNIKU JAVNIH SREDSTAVA,
• ORGANIZACIONO USPOSTAVLJANJE SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE (FUK) i
• UPITNIKA ZA SAMO-OCENJIVANJE PRINCIPA INTERNE KONTROLE podeljenog po elementima (ukupno pet) i pripadajućim principima (ukupno 17) koji su navedeni u FUK Pravilniku.

U trećoj grupi Opšteg dela sadržana su pitanja, koja predstavljaju indikatore, koji se odnose na Organizaciono uspostavljanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Za 2025. godinu uvedeno je novo pitanje:

3.3. Da li je određen koordinator za finansijsko upravljanje i kontrolu (FUK koordinator)?

3.3.1. Ako je odgovor DA, navedite ime i prezime, naziv radnog mesta, broj telefona i imejl-adresu FUK koordinatora.

Uvođenje pojma koordinator za finansijsko upravljanje i kontrolu (FUK koordinator) nije predviđeno FUK Pravilnikom niti je CJH dala bliže objašnjenje. Možemo napraviti paralelu sa Okvirnim sporazumom o finansijskom partnerstvu između  Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske Komisije o  pravilima za sprovođenje finansijske pomoći  Evropske Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć  (IPA III), koji u svom ANEKSU B OKVIR INTERNE KONTROLE Komponente, principi i karakteristike okvira interne kontrole u okviru IPA III  u sistemu indirektnog upravljanja od strane zemalja korisnica, koji u tački 2. Više rukovodstvo vrši nadzor nad razvojem i sprovođenjem interne kontrole, predviđa:

2.1. Više rukovodstvo nadgleda upravljanje, upravljanje rizikom i prakse interne kontrole i preuzima opštu odgovornost za upravljanje na nižim nivoima. Ovo se sprovodi korišćenjem odgovarajućih radnih modaliteta i kanala komunikacije.

2.2. Svaki rukovodilac nadgleda sisteme interne kontrole unutar svog entiteta. Svaki rukovodilac nadgleda razvoj i sprovođenje interne kontrole. U ovom zadatku ih podržavaju koordinatori interne kontrole.

2.3. Svaki viši rukovodilac daje izjavu o upravljanju u pogledu odgovarajuće raspodele sredstava i njihove upotrebe za predviđenu namenu i u skladu sa principima odgovornog finansijskog upravljanja, kao i u pogledu adekvatnosti kontrolnih procedura koje su uspostavljene.

2.4. Koordinatori interne kontrole igraju ključnu ulogu koordinirajući pripremu izjava o upravljanju.

U konsolidovanom godišnjem izveštaju za 2024. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji od jula 2025. godine, radi otklanjanja uočenih slabosti, data je sledeća opšta preporuka: „Potrebno je da se rukovodioci svih nivoa, a naročito članovi RG, koordinatori za FUK, ukoliko su imenovani, kao i interni revizori i ostali zaposleni treba da se upoznaju i završe video obuke koje je CJH pripremila iz oblasti FUK i IR, a koje su dostupne na NAJU platformi“.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva nova pitanja:

3.16. Odgovaraju organi javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende (Uredba o upravljanju Instrumentom za reforme i rast („Sl. glasnik RS“, br. 31 od 11. aprila 2025.; Odluka o određivanju organa i lica za upravljanje Instrumentom za reforme i rast („Sl. glasnik RS“, br. 83 od 26. septembra 2025.godine).

Da li je rukovodstvo organizacije među prioritete svrstalo ciljeve iz Reformske agende?

3.17. Odgovaraju organi javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende (Uredba o upravljanju Instrumentom za reforme i rast („Sl. glasnik RS“, br. 31 od 11. aprila 2025.; Odluka o određivanju organa i lica za upravljanje Instrumentom za reforme i rast („Sl. glasnik RS“, br. 83 od 26. septembra 2025.godine).

Da li rukovodstvo organizacije redovno prati izvršenje ciljeva iz reformske agende?

Ponuđeni odgovori na oba pitanja su samo: DA ili NE

2. SAMOOCENJIVANJE PRINCIPA INTERNE KONTROLE (FUK)

2.1. Ovaj deo Godišnjeg izveštaja odnosi se na samoprocenu adekvatnosti sistema FUK organizacije javnog sektora po elementima (ukupno pet) i pripadajućim principima (ukupno 17) koji su navedeni u FUK Pravilniku. Poštovanjem ovih principa KJS osiguravaju da se organizacijom javnog sektora dobro upravlja. Veći deo principa je već prisutan u organizacijama javnog sektora i potrebno je da odgovorna lica prepoznaju kojim elementima već raspolažu i gde postoji prostor za njihovo dalje unapređenje.

Za svaki princip su navedene tvrdnje/stavke koje ga sa različitih strana oslikavaju.

Potrebno je da odgovorna lica označe sve tvrdnje/stavke koje se odnose na njihovu organizaciju. Ovo je neka vrsta kontrolne liste koja ilustruje svaki navedeni princip. Sve stavke nisu obavezujuće i treba označiti one koje postoje kod organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende.

Po razmatranju principa, glavnih tvrdnji karakterističnih za navedeni princip, i ostalih karakteristika organizacije javnog sektora, na osnovu datih odgovora i slobodnog uverenja odgovorna lica ocenjuju koliko se navedeni princip poštuje u njihovoj organizaciji, odnosno da li u narednom periodu postoji potreba da se uvedu neka poboljšanja koja bi doprinela boljem funkcionisanju FUK-a po tom pitanju, odnosno principu.

Nakon davanja ocena u vezi sa poštovanjem principa, i označavanja tvrdnji/stavki koje postoje u njihovoj organizaciji ili onih koje nedostaju, potrebno je da odgovorna lica odluče šta će unapređivati u narednom periodu tako što će to uvrstiti u svoj akcioni plan za unapređenje FUK-a. Akcioni plan je dokument svake organizacije javnog sektora koji ne dostavlja CJH, a na sva pitanja odgovara kao organizacija u celini.

SEKCIJA KONTROLNO OKRUŽENJE

3. Princip 1 – Organizacija demonstrira svoju posvećenost integritetu i etičkim vrednostima

5.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

5.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 1. u vašoj organizaciji.

U ostavljenom prostoru treba navesti konkretne dokumente (broj i datum za dokumenta koja dokazuju navedene tvrdnje), kao na primer:

• kodeks ponašanja koji je u skladu sa propisima, etičkim normama i vrednostima organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• način na koji su zaposleni, eksterni partneri organizacije i korisnici usluga/građani informisani su o standardima ponašanja (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• navesti koje su propisane mere za nepoštovanje standarda ponašanja (ako postoje, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima) (priložiti odgovarajući revizorski trag);
• navesti načine praćenja poštovanja standarda ponašanja (izveštaje, zapisnike itd.) ako postoje, navesti broj i datum dokumenta;
• navesti primere sprovedenih adekvatnih mera za eventualno nepoštovanje standarda ponašanja (kao što su: razgovor, opomena, skretanje pažnje, disciplinske mere, otkaz itd.).
• priložiti dokaze za redovno organizovanje obuka za zaposlene i posebno novozaposlene iz oblasti integriteta, etičkih vrednosti i kulture organizacije (agenda, spisak prisutnih);
• priložiti dokaze o pridržavanju pravilima definisanih potencijalnih sukoba interesa, korupcije i načinu postupanja (zapisnici, izveštaji, itd.);
• priložiti dokaze o definisanju jasnih pravila u vezi sa uzbunjivanjem kako bi bilo moguće prijaviti sumnje u vezi sa kršenjem propisa i ljudskih prava, vršenjem javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnostima po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera (u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima – odgovarajući revizorski trag);
• priložiti dokaze o postojanju mehanizama za prijavu, evidentiranje na jednom mestu i odlučivanje povodom sumnji na korupciju, prevare, greške u finansijskom izveštavanju, nepravilnosti u vezi sa ugovaranjem, nepravilno rukovanje opremom, lažno prikazivanje i davanje netačnih informacija i ostale nepravilnosti (odgovarajući revizorski trag);
• priložiti dokaze o periodičnom analiziranju podataka o poštovanju standarda ponašanja i po potrebi ažuriranju/unapređivanju politike, komunikacija, obuke, mehanizama za prevenciju i detekciju, merama za slučaj kršenja standarda ponašanja (izveštaji, zapisnici, itd.);
• priložiti dokaze za primere da rukovodstvo sopstvenim ponašanjem, poštovanjem zakona, propisa, internih akata, standarda ponašanja, načinom na koji rukovodi, profesionalnim pristupom i zalaganjem itd., daje primer drugima (odgovarajući revizorski trag);
• priložiti dokaze da je rukovodstvo opredelilo adekvatne resurse (kompetentni kadar, vreme, pažnja i drugi resursi) za razvoj FUK-a (odgovarajući revizorski trag – povezati propisane zahteve radnih mesta sa kompetencijama zaposlenih koji su raspoređeni).

5.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 1.

U slučaju nepoštovanja principa 1. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag.

Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 5.2. i 5.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

4. Princip 2 – Organ/telo za nadzor je nezavisno u odnosu na rukovodstvo i vrši nadzor nad sistemom internih kontrola (FUK)

6.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju (odgovaraju samo KJS koji imaju nadzorni/upravni odbor)

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

6.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 2 u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende:

• da li Organ/telo za nadzor (nadzorni/upravni odbor) postoji u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende (ako je odgovor pozitivan, navesti pravni osnov i odgovarajući revizorski trag);
• da li telo za nadzor nadzire/prati funkcionisanje svih komponenti FUK-a (bavi se etikom, resursima, ciljevima i planovima, rizicima, kontrolama, izveštavanjem, slabostima sistema, poslovanjem i funkcionisanjem organizacije) – navesti pravni osnov i odgovarajući revizorski trag (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• da li telo za nadzor čine kompetentni pojedinci sa komplementarnim znanjima i iskustvima, koji mogu objektivno i kritički analizirati funkcionisanje organa javne vlasti odgovornog za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende (navesti pravni osnov i odgovarajući revizorski trag);
• da li telo za nadzor sačinjavaju članovi koji nisu u sukobu interesa (navesti pravni osnov i odgovarajući revizorski trag);
• da li telo za nadzor analizira eventualne slabosti i daje sugestije za unapređenje kvaliteta upravljanja (navesti pravni osnov i odgovarajući revizorski trag);
• da li je telo za nadzor formirao/lo je odbor/komisiju za reviziju;
• da li telo za nadzor održava direktnu komunikaciju sa internom revizijom (navesti pravni osnov i revizorski trag, primer: elektronska ili pisana komunikacija);
• da li telo za nadzor održava direktnu komunikaciju sa eksternom revizijom;
• da li telo za nadzor posebno prati visokorizične oblasti (transakcije velike novčane vrednosti, složeni poslovi itd.) (navesti pravni osnov i revizorski trag).

6.2. Odgovaraju samo KJS koji imaju nadzorni/upravni odbor.

6.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 2.

U slučaju nepoštovanja principa 2. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 6.2. i 6.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora

Odgovor na ovo pitanje mogu dati samo oni KJS koji imaju svoje telo za nadzor.

5. Princip 3 – Rukovodstvo uspostavlja organizacionu strukturu, linije izveštavanja i odgovarajuće nadležnosti i odgovornosti u funkciji ostvarivanja ciljeva

7.2. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 3 (pitanje 7.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, rukovodstvo organizacije procenjuje da li je uspostavilo adekvatnu organizacionu strukturu, linije izveštavanja i odgovarajuće nadležnosti i odgovornosti.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

7.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 3. u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende:

• dokaz da je uspostavljena organizaciona struktura koja je adekvatna za upravljanje u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende: ostvarivanje ciljeva (navesti pravni osnov i revizorski trag – organizaciona šema), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da su jasno definisani linije nadležnosti, delokrug rada i odgovornosti unutrašnjih organizacionih jedinica (navesti pravni osnov i revizorski trag – akt o sistematizaciji), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da su definisane odgovornosti rukovodstva za ostvarivanje ciljeva i upravljanje rizicima (navesti pravni osnov i revizorski trag – akt o sistematizaciji), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da su uspostavljene jasne linije izveštavanja po horizontali i vertikali koje obezbeđuju adekvatno vršenje nadležnosti i odgovornosti i adekvatne tokove informacija za upravljanje organizacijom i ostvarivanje ciljeva (navesti pravni osnov i revizorski trag)
• dokaz da postoje opisi poslova za svako radno mesto – akt o sistematizaciji;
• dokaz da su svi zaposleni u organizaciji upoznati su sa svojim obavezama i odgovornostima. (navesti pravni osnov i revizorski trag – oglasna tabla, intranet…), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da postoje jasna pravila za prenos ovlašćenja navesti pravni osnov i revizorski trag;
• dokaz da rukovodstvo delegira ovlašćenja/nadležnost (navesti pravni osnov i revizorski trag – odluke o prenosu ovlašćenja i odgovornosti);
• dokaz da po potrebi organi javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende vrše prilagođavanja organizacione strukture, u skladu sa novonastalim okolnostima i utvrđenim slabostima (navesti pravni osnov i revizorski trag), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke).

7.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 3.

U slučaju nepoštovanja principa 3. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 7.2. i 7.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

6. Princip 4 – Organizacija pokazuje svoju posvećenost privlačenju, razvoju i zadržavanju kompetentnih pojedinaca

8.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

8.2. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 4 (pitanje 8.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende na adekvatan način upravlja ljudskim resursima.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

8.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 4. u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende:

• dokaz da je utvrđen nivo potrebnih znanja i veština za svako radno mesto (sistematizacija radnih mesta), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da se vrši provera kvalifikacija, znanja i prethodnog radnog iskustva kandidata za zaposlenje (postupak internog i javnog konkursa);
• dokaz za redovno razmatranje/ ocenjivanje kompetencije zaposlenih (godišnje ocenjivanje);
• dokaz da postoji adekvatan broj i struktura zaposlenih (izveštaj o popunjenim radnim mestima);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende obavlja analizu potreba za obukom zaposlenih (analiza – periodična);
• dokaz da postoji evidencija o obukama za svakog zaposlenog (individualni trening registar)
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende obezbeđuje razvoj kompetencija zaposlenih ( izveštaji sa obuke, seminara, studijskih putovanja itd.);
• dokaz da u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende postoji mehanizam za privlačenje i zadržavanje kvalifikovanih kadrova. (navesti pravni osnov i revizorski trag – periodična – analiza fluktuacije zaposlenih).
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende prati i analizira fluktuaciju zaposlenih i preduzima adekvatne mere (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende postoje planovi i procedure za slučaj promene i odsustva rukovodilaca i ostalih zaposlenih (ažurirani planovi zamene odsutnih);
• dokaz da u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende postoji praksa primopredaje dužnosti za sva radna mesta (izveštaji o primopredaji dužnosti i odgovornosti);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende redovno vrši procenu budućih kadrovskih potreba (navesti pravni osnov i revizorski trag – kadrovski plan).

8.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 4.

U slučaju nepoštovanja principa 4. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 8.2. i 8.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

7. Princip 5 – Organizacija uspostavlja sistem pojedinačne odgovornosti zaposlenih za obavljanje dodeljenih zadataka iz oblasti FUK-a

9.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

9.2. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 5. (pitanje 9.1.), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li je organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uspostavio adekvatan sistem pojedinačne odgovornosti.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

9.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 5. u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende:

• dokaz da je jasno definisana pojedinačna odgovornost svih rukovodilaca za ostvarivanje ciljeva, kao i za realizaciju projekata i aktivnosti za koje su ovlašćeni (navesti pravni osnov i revizorski trag – akt o sistematizaciji i odluke o prenosu ovlašćenja);
• dokaz da su zaposleni upoznati sa svojim radnim zadacima (navesti pravni osnov i revizorski trag – zapisnik o primopredaji kopije svih internih akata, relevantnih za odgovarajuće radno mesto, godišnji ciljevi zaposlenih);
• dokaz da su definisana merila radnog učinka i mehanizmi podsticaja za izvršenje radnih zadataka – Uredba o vrednovanju radne uspešnosti (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende redovno ocenjuje efektivnost merila radnog učinka i mehanizama podsticaja i vrši njihovo prilagođavanje u slučaju potrebe (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende redovno ocenjuje radni učinak zaposlenih (navesti pravni osnov i revizorski trag – godišnje ocenjivanje);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende zaposlene podstiče (nagrađuje/kažnjava) u skladu sa ostvarenim radnim učinkom. (navesti pravni osnov i revizorski trag – pregled unapređenja i kazni);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende napredovanje (unapređenje) zaposlenih u organizaciji zasniva na jasnim i poznatim kriterijumima i uzima u obzir prethodni radni učinak (navesti pravni osnov i revizorski trag – godišnji spisak unapređenja);
• dokaz da rukovodstvo organa javne vlasti odgovornog za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende procenjuje nivo opterećenja/pritiska kojem su izloženi zaposleni, a eventualno prekomerno opterećenje preraspoređuje (navesti pravni osnov i revizorski trag – odluke o preraspodeli dužnosti / nadležnosti i odgovornosti).

9.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 5.

U slučaju nepoštovanja principa 5. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 9.2. i 9.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

SEKCIJA PROCENA RIZIKA

8. Princip 6 – Organizacija utvrđuje ciljeve koji su dovoljno jasni da bi se omogućila identifikacija i procena rizika koji se odnose na te ciljeve

10.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

10.2. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 6. (pitanje 10.1.), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li je organizacija na adekvatan način definisala ciljeve.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

10.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 6. u vašoj organizaciji:

• dokaz da su strateški ciljevi organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende usklađeni sa ciljevima iz dokumenata javnih politika (izvod iz ažuriranog strateškog dokumenta), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da operativni ciljevi proizilaze iz strateških ciljeva (operativni planovi organizacionih delova), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da su ciljevi konkretni, merljivi, ostvarivi, relevantni i vremenski ograničeni (po „S.M.A.R.T.“ principu) (izvod iz planskog dokumenta);
• dokaz da ciljevi predstavljaju osnov za alokaciju resursa (izvod iz planskog dokumenta);
• dokaz da su prihodi i rashodi projektovani i planirani u skladu sa utvrđenim ciljevima organizacije (izvod iz planskog dokumenta – finansijski plan);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende određuje prihvatljiv nivo odstupanja od utvrđenih ciljeva (zapisnici sa sastanaka, revidirani planovi), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke);
• dokaz da su ciljevi usklađeni sa zakonima i drugim propisima, kao i profesionalnim standardima (izvod iz planskog dokumenta), (ako je primenljivo priložiti link za javno dostupne podatke).

10.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 6.

U slučaju nepoštovanja principa 6. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 10.2. i 10.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

9. Princip 7 – Organizacija identifikuje i analizira rizike koji mogu uticati na ostvarivanje ciljeva

11.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

11.3.(11.5) U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 7 (pitanja 11.1. i 11.2), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija na adekvatan način vrši identifikaciju i analizu rizika.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

11.3. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 7. u vašoj organizaciji.

Dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende vrši identifikaciju i procena rizika koji mogu:

• ugroziti ostvarivanje operativnih (poslovnih) ciljeva (registar rizika);
• dovesti do nepravovremenog, nepotpunog ili netačnog izveštavanja (finansijskog i nefinansijskog), odnosno do toga da izveštavanje ne bude u skladu sa zakonima, propisima i relevantnim standardima (računovodstveni standardi itd.) i potrebama organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende;
• dovesti do nepoštovanja zakona i drugih propisa – ažurirani registar rizika;
• ugroziti resurse/imovinu organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende – ažurirani registar rizika.

11.2. Dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende:

• identifikuje i procenjuje rizike redovno na svim nivoima i u svim organizacionim delovima (registar strateških i operativnih rizika);
• rukovodstvo organa javne vlasti odgovornog za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende redovno dobija informacije o rizicima (ažuriranje registra rizika)
• rizici se redovno razmatraju na sastancima rukovodstva (zapisnici sa sastanaka);
• procena rizika podrazumeva procenu verovatnoće nastanka i procenu uticaja rizika;
• ključni rizici su jasno definisani (registar rizika);
• rukovodstvo donosi odluke kako odgovoriti na rizike (tretiranje, tolerisanje, transferisanje/podela, ukidanje/odustajanje od rizičnog cilja) na osnovu procene rizika, efekata i troškova smanjivanja nivoa rizika (odluke rukovodstva o postupanju po rizicima);
• delegiraju se zadaci (nadležnost i odgovornost) za realizaciju odgovora na rizik (odluke);
• određeni rokovi za realizaciju odluke;
• praćenje rezultata aktivnosti za svođenje rizika na prihvatljiv nivo (zapisnici);
• identifikovani rizici, njihova procena i odabrani odgovor na rizik su dokumentovani (npr. registar rizika, zapisnici o ažuriranju registra rizika);
• organizacija redovno (najmanje jednom godišnje) i u slučaju relevantnih novonastalih okolnosti vrši adekvatna ažuriranja registra rizika.

11.4. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 7.

U slučaju nepoštovanja principa 7. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 11.3. i 11.4. je ostavljen prostor za unošenje odgovora

10. Princip 8 – Organizacija razmatra rizik od prevare

12.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

12.2. (12.4.) U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 8. (pitanje 12.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende na adekvatan način razmatra rizik od prevare U registru rizika treba posebno naglasiti radna mesta i poslovne procese, koji su najizloženiji rizicima od prevare i korupcije, na način propisan Zakonom o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“, br. 35/19, 88/19, 11/21, 94/21 i 14/2022):

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

12.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 8. u vašoj organizaciji:

• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende procenjuje rizik od namernog netačnog i nepotpunog finansijskog i nefinansijskog izveštavanja (zapisnik rukovodstva);
• dokaz o proceni rizika od neovlašćenog namernog prisvajanja, upotrebe ili otuđenja imovine organizacije; (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz o proceni rizika od korupcije (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• Organizacija ima plan integriteta (navesti broj i datum dokumenta).

12.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 8.

U slučaju nepoštovanja principa 8. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 12.2. i 12.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

11. Princip 9 – Organizacija identifikuje i procenjuje spoljne i unutrašnje promene koje bi mogle u značajnoj meri da utiču na sistem interne kontrole

13.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

13.3. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 9. u vašoj organizaciji:

• dokaz da identifikacija i procena rizika u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende podrazumeva praćenje i analiziranje (identifikacija, procena i posledice):
• promena u spoljnom regulatornom okruženju (promena zakona, propisa, standarda itd.);
• promena u spoljnom fizičkom okruženju (prirodne nepogode itd.);
• promena na tržištu;
• pojave novih tehnologija;
• značajnih promena u načinu na koji organizacija obavlja delatnost (promena modela funkcionisanja/poslovnog modela, uvođenje novih tehnologija itd.);
• promena u rukovodstvu organizacije;
• promena u broju i strukturi zaposlenih;
• statusnih promena organizacije;
• promena u organizacionoj strukturi i linijama izveštavanja.

Za sve navedene tvrdnje kao dokaz može poslužiti ažurirana Strategija upravljanja rizicima.

• dokaz da su delegirana zaduženja za predviđanje i identifikovanje relevantnih promena u spoljnoj sredini (odluke, naredbe);
• dokaz da su nadležna lica/organi redovno i u skladu sa potrebama/okolnostima informisani o unutrašnjim i spoljnim promenama koje mogu značajno uticati na ostvarivanje ciljeva i funkcionisanje organizacije.

13.5. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 9 (pitanja 13.1. i 13.2), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija na adekvatan način identifikuje i procenjuje značajne spoljne i unutrašnje promene.

13.4. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 9.

U slučaju nepoštovanja principa 9. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 13.3. i 13.4. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

SEKCIJA KONTROLNE AKTIVNOSTI

12. Princip 10 – Organizacija u javnom sektoru vrši odabir i razvija kontrolne aktivnosti (politike, procedure, mere, aktivnosti, postupci, pravila) koje doprinose svođenju rizika za ostvarivanje ciljeva na prihvatljiv nivo

14.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

14.4. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 10 u vašoj organizaciji:

dokaz da su u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende identifikovani i opisani sledeći poslovni procesi:

• operativni procesi (poslovni procesi neposredno usmereni na ispunjavanje svrhe postojanja organizacije – isporuka dobara i pružanje usluga građanima/zadovoljenje potreba građana);
• procesi podrške (finansije, kadrovi, IT podrška itd.);
• upravljački procesi (planiranje, kontrola itd.);
• odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura;
• dokaz da su u organu javne vlasti odgovornom za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende identifikovani poslovni procesi koji imaju najveći uticaj na ostvarivanje ciljeva organizacije (ključni poslovni procesi);
• identifikovani delovi poslovnih procesa u kojima su potrebne kontrolne aktivnosti (odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura);
• dokaz da su određeni adekvatni kadrovi (profil ljudi) za odabir, razvoj i implementaciju kontrolnih aktivnosti (odnosi se na operativne rukovodioce nižeg ranga) – rešenja o raspoređivanju;
• dokaz za odabir i razvoj kontrolnih aktivnosti za sve rizike za koje je rukovodstvo donelo odluku da se tako tretiraju – periodični izveštaji rukovodstva;
• dokaz za procenu efektivnosti i efikasnosti (delotvornost/korist i troškovi) različitih tipova kontrolnih aktivnosti – periodični izveštaji rukovodstva;
• dokaz da odabrane i razvijene kontrolne aktivnosti uključuju miks (kombinaciju) različitih kontrola, poput preventivnih i detekcionih, odnosno manuelnih i automatskih; određeni rokovi za implementaciju konkretnih kontrolnih aktivnosti (Odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura);
• dokaz da su kontrolne aktivnosti u organizaciji dokumentovane (mape procesa, pisane procedure itd.);
• dokaz da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende sprovodi i nedokumentovane kontrolne aktivnosti, odnosno postoje nepisane procedure koje se primenjuju (institucionalno pamćenje) – kontinuitet poslovanja u uslovima značajnije fluktuacije zaposlenih;
• dokaz da su kontrolne aktivnosti prisutne na različitim nivoima u organizaciji (Odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura).
• dokaz da isto lice ne obavlja istovremeno dve ili više sledećih dužnosti: predlaganje, odobravanje, izvršavanje i evidentiranje poslovnih promena (razdvajanje dužnosti) (Odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura);
• u slučaju da u organizaciji nije moguće sprovesti adekvatno razdvajanje dužnosti, dokaz da je uveden alternativni kontrolni mehanizam (npr. pojačan nadzor, drugi par očiju i sl.);
• dokaz da transakciju/izveštaj pre izvršenja kontroliše/proverava osoba koja nije prvobitno obrađivala odnosno pripremala transakciju (princip „četiri oka“) – (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da su definisani postupci i pravila kojima je osigurana bezbednost informacija (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da su definisani postupci i pravila koji obezbeđuju da isključivo ovlašćene osobe mogu pristupiti materijalnim, finansijskim i drugim resursima (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da se periodično se vrši sravnjivanje imovine sa knjigovodstvenim podacima (izveštaj o popisu);
• dokaz da su pripremljeni planovi za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja u slučaju nepredviđenih okolnosti (npr. požar, poplava, epidemija, nestanak struje, ratno stanje). (navesti pravni osnov i revizorski trag).

14.5. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 10.

U slučaju nepoštovanja principa 10. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 14.4. i 14.5. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

13. Princip 11 – Organizacija vrši odabir i razvija opšte kontrolne aktivnosti u segmentu tehnološke infrastrukture

15.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

Za organe javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

15.3. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 11 u vašoj organizaciji, dokazi da su odabrane i razvijene:

• kontrolne aktivnosti koje pomažu da se obezbedi potpunost, tačnost i dostupnost informacija putem IT (informacione tehnologije) obrade podataka;
• kontrolne aktivnosti usmerene na zaštitu poverljivosti i integriteta informacija (neovlašćena promena/manipulacija podacima, krađa, nanošenje štete itd.);
• kontrolne aktivnosti usmerene na obezbeđivanje procesa nabavke, održavanja i razvoja IT infrastrukture;
• kontrolne aktivnosti koje obezbeđuju pristup IT infrastrukturi isključivo ovlašćenim korisnicima u skladu sa nadležnostima;
• procedure koje obezbeđuju kontinuitet funkcionisanja IT infrastrukture, odnosno zaštitu od gubitka podataka itd.

Dokaz da su u IT sisteme i aplikacije ugrađeni kontrolni mehanizmi prilikom:

• unosa podataka;
• obrade podataka;
• izlaza informacija.

Za većinu označenih tvrdnji kao dokaz treba priložiti Akt o bezbednosti informacija – metodološke preporuke za izradu, kontinuirano praćenje, unapređenje i reviziju Akta o bezbednosti IKT sistema prema zahtevima koji proističu iz zakona i podzakonskih akata kojima je uređena informaciona bezbednost.

Za pristup kompjuterskim programima neophodno je da svi zaposleni koriste šifre i redovno ih ažuriraju, kako bi rad sa dokumentima obavljali u skladu sa propisima o čuvanju i obezbeđivanju odgovarajućeg nivoa poverljivosti, odnosno Uredbom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave „Sl. glasnik RS“, br. 21/2020, 32/2021 i 14/2023), Standardom sistema menadžmenta bezbednosti informacija ISO/IEC 27001:2013 i Zakonom o informacionoj bezbednosti („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016, 94/2017 i 77/2019; „Sl. glasnik RS“, br. 91 od 23. oktobra 2025. – novi zakon).

15.3. U skladu sa gore datim odgovorima u vezi sa principom 11 (pitanja 15.1. i 15.2), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica JLS, odnosno ZU, procenjuju da li njihova organizacija na adekvatan način vrši odabir i razvoj kontrolnih aktivnosti u oblasti tehnološke infrastrukture

15.4. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 11.

U slučaju nepoštovanja principa 11. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 15.3. i 15.4. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

14. Princip 12 – Organizacija sprovodi kontrolne aktivnosti kroz politike u kojima su definisana očekivanja, kao i kroz procedure kojima se te politike realizuju

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

16.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 12. u vašoj organizaciji:

• dokaz da je organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende utvrdio politike i procedure za poslovne procese i svakodnevne aktivnosti zaposlenih u koje su ugrađene kontrolne aktivnosti (akt o sistematizaciji);
• procedure za ključne poslovne procese su dokumentovane/pisane (Odluka o usvajanju);
• procedure za ključne procese jasno definišu konkretne korake/radnje i njihov redosled (Odluka o usvajanju mapa poslovnih procesa i procedura);
• jasno je u kom momentu, kojoj fazi poslovnog procesa ili transakcije se kontrola obavlja;
• za svaku kontrolnu aktivnost je utvrđeno ko je nadležan i odgovoran za njeno sprovođenje – odluke o raspodeli dužnosti – nadležnosti i odgovornosti;
• u praksi, kontrolne aktivnosti se sprovode blagovremeno u skladu sa procedurama.
• dokaz da nadležna i odgovorna lica blagovremeno sprovode korektivne radnje, odnosno ispravljaju greške/propuste uočene tokom sprovođenja kontrolnih aktivnosti;
• dokaz o beleškama i izveštavanju o izuzecima, odnosno slučajevima odobrenih odstupanja od utvrđenih procedura.
• dokaz da rukovodstvo kontrolne aktivnosti periodično preispituje i po potrebi redizajnira – ažuriranje procedura.

16.2. (16.4.) U skladu sa gore datim odgovorima u vezi sa principom 12. (pitanje 16.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija na adekvatan način sprovodi kontrolne aktivnosti kroz politike i procedure  (Interni kontrolni postupci obuhvataju ključna kontrolna mesta, kao i osnovne funkcije kontrolnih aktivnosti koje se odnose na razgraničenje i razdvajanje dužnosti, ovlašćenje i autorizaciju, adekvatno dokumentovanje, upoređivanje i usaglašavanje, imovinsku bezbednost i internu verifikaciju, kao i pouzdano izveštavanje).

16.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 12.

U slučaju nepoštovanja principa 12. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju.

Uz pitanja 16.2. i 16.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

SEKCIJA INFORMACIJE I KOMUNIKACIJA

15. Princip 13 – Organizacija pribavlja, kreira i koristi relevantne, kvalitetne informacije

17.2. (17.4.) U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 13. (pitanje 17.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija pribavlja, kreira i koristi relevantne, kvalitetne informacije.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

17.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 13. u vašoj organizaciji:

• dokaz da su identifikovane informacije bitne za poslovanje organizacije i funkcionisanje FUK-a – beleške rukovodstva;
• dokaz da su identifikovane konkretne potrebe za informacijama organizacionih jedinica i zaposlenih – lista za distribuciju;
• dokaz da organizacija redovno identifikuje i procenjuje promene potreba za informacijama – ažurne promene, u zavisnosti od okolnosti;
• dokaz da rukovodstvo, prilikom prikupljanja i obrade informacija, vodi računa o prethodnoj usklađenosti sa propisima koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti i sl.
• dokaz da je organizacija identifikovala relevantne i pouzdane unutrašnje i spoljne izvore podataka;
• dokaz da rukovodstvo procenjuje koristi i troškove pribavljanja i upotrebe informacija prilikom uspostavljanja i održavanja sistema informacija i komunikacije;
• dokaz da Sistem za obradu podataka obezbeđuje kvalitetne (adekvatne, aktuelne, pravovremene, tačne i potpune) informacije – (navesti pravni osnov i revizorski trag);
• dokaz da je Organizacija uspostavila sistem koji omogućava da su informacije lako dostupne zaposlenima kojima su potrebne – intranet, lista distribucije;
• dokaz da je onemogućen neovlašćen pristup informacijama (zaštita različitog stepena poverljivosti/osetljivosti informacija) i obezbeđeno čuvanje informacija duže vreme – izvod iz Akta o bezbednosti informacija – metodološke preporuke za izradu, kontinuirano praćenje, unapređenje i reviziju Akta o bezbednosti IKT sistema;
• dokaz da rukovodstvo redovno procenjuje Sistem prikupljanja, obrade i distribucije informacija i po potrebi unapređuje radi obezbeđivanja kvalitetnih informacija.

17.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 13.

U slučaju nepoštovanja principa 12. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 17.2. i 17.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora

16. Princip 14 – Organizacija interno komunicira informacije, uključujući i ciljeve i odgovornosti/zadatke u oblasti FUK

18.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 14. (pitanje 18.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li u njihovoj organizaciji postoji adekvatna interna komunikacija.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

18.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 14. u vašoj organizaciji:

• dokaz da postoji efektivan i efikasan sistem pisane, elektronske i verbalne komunikacije koji zaposlenima omogućava da interno dobiju informacije neophodne za obavljanje posla;
• dokaz da su novozaposleni i zaposleni na novim pozicijama upoznati sa svojim zadacima i odgovornostima (obezbeđene obuke, uputstva, smernice, procedure, mentorstvo – zapisnik o primopredaji kopije svih internih akata, relevantnih za odgovarajuće radno mesto);
• dokaz da su zaposleni upoznati sa ciljevima organizacije – godišnji ciljevi zaposlenih;
• dokaz da se redovno sačinjavaju izveštaji za rukovodstvo (ostvarivanje ciljeva, prihodi, izvršenje finansijskih i drugih planova, raspoloživa sredstva, obaveze, potraživanja, razlozi koji onemogućavaju/sprečavaju postizanje planiranog itd.).
• dokaz da rukovodstvo hitne i ključne informacije brzo komunicira;
• dokaz da postoje posebne linije komunikacije za žalbe, primedbe, prijavu sumnje na nepravilnosti itd., koje obezbeđuju anonimnost i poverljivost (unutrašnje uzbunjivanje i sl.);
• dokaz da postoji centralizovano beleženje informacija o ponašanjima koja nisu u skladu sa standardima (uključujući sumnje na nepravilnosti, žalbe i sl.);
• dokaz da u organizaciji postoji jedinstvena evidencija donatorskih projekata (pažnja nova stavka!)
• dokaz da rukovodstvo redovno procenjuje adekvatnost postojećeg sistema komunikacije (procedure, metode itd.), a po potrebi vrši neophodna unapređenja (izveštaji).

18.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 14.

U slučaju nepoštovanja principa 14. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 17.2. i 17.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

17. Princip 15 – Organizacija komunicira sa spoljnim stranama/akterima o pitanjima koja su relevantna za funkcionisanje FUK-a

19.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

19.2. U skladu sa gore datim odgovorima u vezi sa principom 15. (pitanje 19.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija na adekvatan način komunicira sa spoljnim stranama/akterima.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

19.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 15. u vašoj organizaciji:

• dokaz da je uspostavljen efektivan i efikasan sistem eksterne komunikacije pravovremenih i relevantnih informacija koji obezbeđuje potrebnu proaktivnu transparentnost prema državnim organima, civilnom sektoru, korisnicima usluga, građanima i drugim spoljnim zainteresovanim stranama (ključni dokumenti su objavljeni na veb-sajtu i sl.).
• dokaz da postoji procedura/pravilo za odobravanje zvanične eksterne komunikacije (izveštaji, obaveštenja, saopštenja itd.) pre objavljivanja informacije;
• dokaz da postoje otvoreni kanali komunikacije putem kojih korisnici usluga, građani, poslovni partneri i druge eksterne zainteresovane strane mogu u direktnom kontaktu dostaviti i dobiti informacije, uložiti žalbe i primedbe itd. (korisnički servis/podrška i sl.);
• dokaz da postoje posebne linije eksterne komunikacije za prijavu sumnje na nepravilnosti itd., koje obezbeđuju anonimnost i poverljivost (uzbunjivanje i sl.);
• dokaz da rukovodstvo dobija i razmatra informacije koje potiču iz eksternih izvora, a relevantne su za FUK i ostvarivanje ciljeva organizacije (izveštaji rukovodstvu);
• dokaz da upravni/nadzorni odbor dobija informacije o rezultatima procene FUK-a koju su vršili eksterne organizacije/lica, informacije o promenama u zakonima/propisima itd.;
• dokaz da rukovodstvo redovno analizira postojeće procedure i metode eksterne komunikacije i po potrebi ih unapređuje /ažurira.

19.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 15.

U slučaju nepoštovanja principa 15. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 17.2. i 17.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

SEKCIJA PRAĆENJE I PROCENA SISTEMA

18. Princip 16 – Organizacija vrši izbor, razvija i sprovodi stalne i/ili posebne ocene da bi se utvrdilo da li su komponente interne kontrole (elementi FUK-a) uspostavljene i da li funkcionišu

20.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

20.2. U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 16. (pitanje 20.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li njihova organizacija na adekvatan način prati i ocenjuje funkcionisanje FUK-a.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

20.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 16. u vašoj organizaciji:

• dokazi da organ javne vlasti odgovoran za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende prati da li se zaposleni pridržavaju procedura i obavljaju svoje zadatke, odnosno da li se u praksi kontrolne aktivnosti zaista sprovode (izveštaji o nadzoru);
• dokaz da rukovodioci i ostali zaposleni prate da li kontrolne aktivnosti funkcionišu na predviđeni način (izveštaji o nadzoru);
• dokaz da rukovodioci prate ostvarivanje ciljeva zaposlenih i organizacionog dela kojim upravljaju (periodični izveštaji o preseku stanja na određeni datum);
• dokaz da rukovodioci prate poštovanje zakona i propisa – izveštaji o radu;
• dokaz da rukovodstvo redovno/blagovremeno od zaposlenih dobija informacije o ostvarivanju (ili neostvarivanju) radnih zadataka, rizicima, nepravilnostima i sl.;
• dokaz da rukovodioci analiziraju razloge eventualnog neostvarivanja ciljeva (izveštaji);
• dokaz da je u izveštajnom periodu vršeno samoocenjivanje FUK-a (nezavisno od procesa godišnjeg izveštavanja);
• dokaz da rukovodstvo procenjuje da li su zabeleženi izuzeci, odnosno odstupanja od utvrđenih procedura i pravila opravdani (izveštaji, zapisnici);
• u slučaju da su izuzeci česti, dokaz da rukovodstvo preduzima aktivnosti povodom toga (npr. izmena procedure, skretanje pažnje);
• dokaz da je u izveštajnom periodu vršena procena bezbednosti informacija i/ili IT infrastrukture – izveštaj o proceni;
• dokaz da rukovodstvo prati realizaciju aktivnosti predviđenih akcionim planom za FUK i analizira razloge eventualnog odstupanja od akcionog plana (izveštaji, zapisnici);
• dokaz da je uspostavljena funkcija interne revizije (sistematizacija, povelja, plan);
• dokaz da je u izveštajnom periodu vršena interna revizija u organizaciji – izveštaj;
• dokaz da je u izveštajnom periodu vršena eksterna revizija (DRI i/ili eksterna revizija koju je vršila nezavisna revizorska kuća) – izveštaj o reviziji, mišljenje.

20.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 16.

U slučaju nepoštovanja principa 16. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 20.2. i 20.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

19. Princip 17 – Organizacija vrši procenu i blagovremeno izveštava o slabostima FUK-a lica koja su zadužena za preduzimanje korektivnih radnji, uključujući i više rukovodstvo i nadzorni/upravni odbor

21.1. Označite sve stavke koje važe kada je vaša organizacija u pitanju

U skladu sa datim odgovorima u vezi sa principom 17. (pitanje 21.1), a imajući u vidu karakteristike i potrebe svoje organizacije, odgovorna lica procenjuju da li organizacija na adekvatan način vrši ocenu i izveštava o slabostima FUK-a.

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uvedena su dva dodatna pitanja:

21.2. Navedite konkretne dokumente odnosno objašnjenje/primere prakse koji potkrepljuju označene tvrdnje kada je reč o poštovanju principa 17. u vašoj organizaciji:

• dokaz da organizacija prikuplja i analizira sve informacije koje su relevantne za FUK iz svih raspoloživih izvora (internih ili eksternih) – izveštaji, zapisnici itd.)
• dokaz da su informacije o utvrđenim nedostacima/slabostima FUK-a blagovremeno dostavljane rukovodstvu;
• dokaz da su informacije o utvrđenim nedostacima/slabostima FUK-a dostupne nadzornom/ upravnom odboru;
• dokaz da rukovodstvo, nadzorni/upravni odbor razmatraju preporuke interne i eksterne revizije (zapisnici);
• dokaz da rukovodstvo informacije o utvrđenim nedostacima/slabostima FUK-a dostavlja odgovornima i nadležnima za otklanjanje nedostataka/slabosti FUK-a;
• dokaz da rukovodstvo za identifikovane nedostatke FUK-a (greške, propusti, nelogičnosti, ograničenja itd.) analizira i utvrđuje uzroke – izveštaji o praćenju;
• dokaz da rukovodstvo za neadekvatne procedure/kontrolne aktivnosti identifikuje i predlaže promene (izmene procedura, ukidanje neefektivnih i neefikasnih kontrolnih aktivnosti, uvođenje novih kontrolnih aktivnosti);
• dokaz da zaposleni mogu dati svoje predloge za unapređenje FUK-a (kanal komunikacije);
• dokaz da rukovodstvo pravovremeno određuje odgovor organizacije (adekvatne radnje) usmeren na otklanjanje nedostataka/slabosti FUK-a;
• dokaz da rukovodstvo prihvaćene preporuke interne revizije (ukoliko ih je bilo) blagovremeno sprovod (izveštaj o praćenju);
• dokaz da rukovodstvo prihvaćene preporuke eksterne revizije (ukoliko ih je bilo) blagovremeno sprovodi (izveštaj o praćenju);
• dokaz da rukovodstvo radnje na otklanjanju uočenih nedostataka/slabosti FUK-a (nevezano za sprovođenje preporuka interne i/ili eksterne revizije) blagovremeno sprovodi;
• dokaz da rukovodstvo prati sprovođenje radnji na otklanjanju nedostataka/slabosti;
• dokaz da je, u slučaju da adekvatne radnje na otklanjanju nedostataka/slabosti nisu pravovremeno sprovedene, o tome obavešteno najviše rukovodstvo.

21.3. Navedite eventualno uočene slabosti kada je u pitanju poštovanje principa 17.

U slučaju nepoštovanja principa 17. navesti primere uočenih slabosti, sa pozivanjem na odgovarajući revizorski trag. Za sve prethodno navedene dokaze obezbediti primere i odgovarajuću dokumentaciju

Uz pitanja 21.2. i 21.3. je ostavljen prostor za unošenje odgovora.

U konsolidovanom godišnjem izveštaju za 2024. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji od jula 2025. godine, radi otklanjanja uočenih slabosti, data je sledeća opšta preporuka: Potrebno je unaprediti dinamiku sistema FUK-a. U cilju procene sistema i njegovog unapređenja je oportuno prilikom obavljanja samoprocene sistema FUK utvrditi/diskutovati (na RG za FUK/kroz mejlove/kontrolne liste) sledeće:

stopu implementacije mera za ublažavanje rizika;

• da li baza nepravilnosti ukazuje na sistemske probleme i koje;
• da li su sve važeće interne politike i procedure poznate i dostupne relevantnim zaposlenima;
• da li su postojeće procedure adekvatne sa stanovišta vlasnika procedure (uključiti i osvrt na relevantne nalaze interne revizije, DRI i eksterne revizije, kao i prihvaćene mere za ublažavanje rizika);
• da li se procedure sprovode.

Identifikovane slabosti sistema potrebno je otkloniti u narednom periodu (akcioni plan za unapređenje sistema FUK).

Za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende uveden je novi odeljak:

22. UPRAVLJANJE RIZICIMA – REZIME sa sledećim dodatnim pitanjima:

22.1. Navedite do pet ključnih ciljeva vaše organizacije

22.2. Da li imate strategiju za upravljanje rizicima?

22.2.1. Ako je odgovor DA navedite period važenja strategije. U slučaju negativnog odgovora navesti da li postoji alternativni dokument, koji zamenjuje strategiju vaše organizacije.

22.3. Da li ste sačinili registar rizika?

22.3.1. Ako je odgovor DA, navedite datum poslednjeg ažuriranja registra rizika. U slučaju negativnog odgovora navesti da li postoji alternativni dokument, koji zamenjuje registar rizika vaše organizacije.

22.4. Navedite broj identifikovanih rizika u registru rizika.

22.5. Navedite ključne rizike koji prete ostvarivanju ciljeva vaše organizacije (najviše 10)

22.6. Da li su za sve navedene ključne rizike, koje je rukovodstvo odlučilo da tretira, definisane mere (kontrolne aktivnosti) za njihovo ublažavanje?

22.7. Da li su određene osobe koje su odgovorne za sprovođenje mera za ublažavanje rizika?

22.8. Navedite broj identifikovanih rizika od prevare:

22.9. Navedite do tri identifikovana rizika od prevare:

Navedena sekcija dodatnih pitanja za organe javne vlasti odgovorne za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende predstavlja izvršavanje njihovih obaveza propisanih članom 9. Uredbe o upravljanju Instrumentom za reforme i rast („Službeni glasnik RS“, br. 31/ 2025) da … pripremaju priloge za ad-hoc, polugodišnje i godišnje izveštaje, kao i priloge za završni izveštaj o sprovođenju Reformske agende.

23. UPRAVLJANJE NEPRAVILNOSTIMA

Prema Zakonu o budžetskom sistemu, nepravilnost predstavlja svako kršenje neke odredbe propisanih pravila i ugovora, koje je posledica postupka ili propusta lica zaposlenih kod korisnika javnih sredstava, ugovarača, krajnjih korisnika i krajnjih primalaca, a koje kao posledicu ima, ili bi moglo imati negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva korisnika javnih sredstava i/ili neopravdane troškove.

Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru je propisano da upravljanje nepravilnostima predstavlja sistem za otkrivanje, evidentiranje i postupanje po obaveštenjima o sumnjama na nepravilnosti unutar korisnika javnih sredstava i na izveštavanje o nepravilnostima koje uspostavlja rukovodilac korisnika javnih sredstava. Rukovodilac KJS je, takođe dužan da preduzima mere za umanjenje rizika od nepravilnosti. CJH napominje da nepravilnost u kontekstu ovog izveštaja ne predstavlja podnesak (zahtev) koji se odnosi na druge korisnike javnih sredstava, a dostavljaju ga građani i druge organizacije nadležnom organu za postupanje (inspekcijski nadzor, policijski nadzor i sl.). Kao podrška za uspostavljanje sistema upravljanja nepravilnostima na internet stranici Ministarstva finansija objavljene su Smernice za upravljanje nepravilnostima. U odgovoru na ova pitanja treba navesti postojeću praksu i način rešavanja prijavljenih nepravilnosti i problema, kao i eventualno prijavljene slučajeve  za nepravilnosti u javnim nabavkama i kod zapošljavanja, na primer.

23.1. Navedite broj prijavljenih sumnji na nepravilnosti u izveštajnom periodu:

23.2. Navedite broj sumnji na nepravilnosti prijavljenih u izveštajnom periodu koje su rešavane u okviru organizacije:

23.3. Navedite broj sumnji na nepravilnosti prijavljenih u izveštajnom periodu koje su rešavane van organizacije:

23.4. Navedite broj utvrđenih nepravilnosti za koje je odluka o utvrđivanju nepravilnosti doneta u vašoj organizaciji u izveštajnom periodu:

23.5. Da li rukovodstvo razmatra informacije o sumnjama/potvrđenim nepravilnostima u funkciji identifikacije i analize nedostataka sistema FUK i njihovog ispravljanja?

U konsolidovanom godišnjem izveštaju za 2024. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji od jula 2025. godine, radi otklanjanja uočenih slabosti, data je sledeća opšta preporuka: «Potrebno je da KJS uspostave adekvatan sistem za upravljanje nepravilnostima, koristeći Smernice za upravljanje nepravilnostima. U tom smislu je neophodno:

1. a) uspostaviti bezbedan kanal komunikacije za prijavu (može i anonimnu) sumnje na nepravilnost, koji može da se koristi i od strane zaposlenih, ali i eksternih lica;
2. b) odrediti lice zaduženo za beleženje i ažuriranje baze nepravilnosti;
3. v) razmatrati/rešavati nepravilnosti na nivou organizacije (npr. komisijski);
4. g) prijaviti nepravilnosti nadležnim organima u slučaju da se ne mogu rešiti na nivou organizacije;
5. d) u sklopu samoprocene sistema FUK obaviti analizu ažurirane baze nepravilnosti sa stanovišta uočavanja sistemskih problema u funkcionisanju organizacije.

3. ZAKLJUČAK

Korišćenjem praktičnih uputstava u ovom članku, zasnovanih na relevantnim pozitivnim propisima, rukovodioci i zaposleni u organima javne vlasti, odgovornim za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende, mogu lakše i brže pripremiti svoje godišnje izveštaje o stanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole, kako bi doprineli daljem unapređenju dostignutog stepena razvoja ovog procesa.

Posebna pažnja je usmerena obavezama organa javne vlasti odgovornih za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende.

Autor teksta:
Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

Zaposleni SEVOI Financial Consulting-a na početnoj radionici upoznali su direktora, Rukovodioca finansijskog upravljanja i kontrole i članove Radne grupe Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine sa ažuriranjem dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole, dinamici ažuriranja kao i predstojećim koracima naše buduće saradnje. Takođe, jasno smo definisali sve procese i procedure Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.

Utvrđivanjem terminskog plana na početnoj radionici podstičemo efikasnost i kvalitet ažuriranja dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole.

Univerzitetski klinički centar Vojvodine je efikasna i efektivna visokospecijalizovana zdravstvena, naučno-istraživačka i nastavna ustanova, posvećena pružanju kvalitetnih zdravstvenih usluga tercijarnog nivoa, primenom najsavremenijih dijagnostičkih i terapijskih procedura i metoda lečenja. Zdravstvenu zaštitu pruža u okviru ambulantno polikliničkog i kliničkog lečenja pacijenata. Kvalitet rada i pruženih zdravstvenih usluga je isključivo baziran na kontinuiranom poboljšanju kvaliteta pruženih zdravstvenih usluga, kako primenom savremenih medicinskih tehnologija, tako i kroz naučno-istraživačku i edukativnu delatnost zaposlenih kako bi se dobili visoko kvalitetni i kompetentni kadrovi. Takođe, Univerzitetski klinički centar Vojvodine je posvećen edukaciji lekara sekundarne i primarne zdravstvene zaštite i uključivanju u savremene načine lečenja. Kontinuirano unapređenje kvaliteta pruženih zdravstvenih usluga podrazumeva i povezivanje sa svim zdravstvenim ustanovama na sekundarnom nivou i pružanje efikasnog, pravovremenog i adekvatnog zdravstvenog zbrinjavanja. Upravo se ovim kontinuiranim ulaganjem u kvalitet zdravstvenih usluga ostvaruje i cilj postojanja, a to je briga o zdravlju svakog pacijenta uz poštovanje prava pacijenata i etičkih kodeksa. Delatnosti organizacionih jedinica Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine su: praćenje i proučavanje stanja u oblasti za koju su organizovane, ispitivanje metode zaštite, ranog otkrivanja dijagnostike, lečenja i rehabilitacije, predlaganje i sprovođenje mera za unapređenje zdravstvene zaštite u svojoj oblasti, pružanje stručno-metodološke pomoći i učestvovanje u sprovođenju i izgrađivanju stručno medicinskih doktrinarnih stavova, organizovanje stručnog usavršavanja i specijalizacije zdravstvenih radnika i saradnika, kao i nadzor nad stručnim radom zdravstvenih organizacija, obavljanje specijalističko-polikliničkih i stacionarnih ili samo specijalističko-polikliničke delatnosti za određena oboljenja i stanja, odnosno dijagnostičko-terapijske aktivnosti. U skladu sa ovim funkcijama i zadacima u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine, odnosno njegovim organizacionim jedinicama obezbeđuje se: što brža primena najnovijih dostignuća medicinskih nauka u kliničkoj praksi, bolja povezanost vanbolničkog načina pružanja zdravstvene zaštite, što veća funkcionalna povezanost, kako dijagnostičkih tako i terapijskih jedinica, pružanje efikasne i brze medicinske pomoći, maksimalna ekonomičnost poslovanja u korišćenju opreme sredstava i kadrova, jedinstvo medicinske dokumentacije i njeno stručno i naučno korišćenje, povezanost Kliničkog centra sa drugim organizacijama: ambulantno-polikliničkim i dispanzerskim, bolničkim i rehabilitacionim, pružanje zdravstvene zaštite od svih oboljenja i stanja predviđenih Međunarodnom klasifikacijom bolesti povreda i uzroka smrti, koja zahtevaju usluge ovog nivoa sistema zdravstvene zaštite.

Neizmerno nam je zadovoljstvo što imamo priliku da prenesemo praktično iskustvo i znanje koje stičemo saradnjom sa brojnim korisnicima javnih sredstava, što možemo da odgovorimo na svako pitanje i obrazložimo obavezu i prednosti sistema Finansijskog upravljanja i kontrole. Zajedničkim radom na izradi  dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole gradimo čvrst temelj ka ostvarivanju svih izazova i usklađivanju sa međunarodnim standardima interne kontrole. Takođe, kvalitetno izrađena dokumentacija sistema Finansijskog upravljanja i kontrole omogućava čvrst temelj za uspostavljanje dobrog načina upravljanja nepravilnostima.

Zahvaljujemo se direktoru, Rukovodiocu finansijskog upravljanja i kontrole i članovima Radne grupe Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine na gostoprimstvu i početku uspešne saradnje.

Obaveštavamo vas da su obrasci Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2025. godinu dostupni od 13.2.2026. godine na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije.

Za ministarstva, gradove, OOSO, privredne subjekte u vlasništvu Republike Srbije i organizacije odgovorne za sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende pripremljen je poseban obrazac Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. Ovaj izveštaj popunjavaju i dostavljaju organi javne vlasti odgovorni za upravljanje i sprovođenje koraka i mera iz Reformske agende na koje se odnosi Uredba o upravljanju Instrumentom za reforme i rast („Službeni glasnik RS“, broj 31 od 11. aprila 2025.) i Odluka o određivanju organa i lica za upravljanje Instrumentom za reforme i rast („Službeni glasnik RS“, broj 83 od 26. septembra 2025.).

Takođe, školske ustanove i mesne zajednice imaju posebne obrasce Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije.

Na osnovu člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – dr. zakon, 92/2023 i 94/2024), člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 89/2019) i člana 32. st. 1 i 4. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/2011, 106/2013 i 84/2023) propisano je da su rukovodioci korisnika javnih sredstava obavezni da do 31. marta 2026. godine izveste ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2025. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Prema odredbama člana 103. Zakona o budžetskom sistemu, novčanom kaznom od 10.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:

• ukoliko ne dostavi izveštaj o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa članom 81. stav 5. ovog zakona;
• ukoliko ne uspostavi i ne obezbedi uslove za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa članom 82. stav 2. ovog zakona, a na način propisan podzakonskim aktom iz člana 82. stav 14. ovog zakona;
• ne dostavi izveštaj o funkcionisanju sistema interne revizije u skladu sa članom 82. stav 13. ovog zakona.

Izveštavanje rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR). Da bi godišnji izveštaji prikazali realno stanje, neophodno je da u njihovu pripremu budu uključeni rukovodioci svih nivoa organizacije.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti kojima možete pristupiti preko linka:

• Obrazac za pripremu GI FUK izveštaja za 2025. godinu – za internu upotrebu
• Obrazac za pripremu GI IR izveštaja za 2025. godinu – za internu upotrebu
• Obrazac za pripremu GI FUK 2025 izveštaja za ministarstva, OOSO, privredne subjekte u vlasništvu RS, gradove i organe odgovorne za sprovođenje koraka iz Reformske agende
• Obrazac za pripremu GI FUK i GI IR za škole za 2025. godinu – za internu upotrebu
• Obrazac za pripremu GI FUK i GI IR za mesne zajednice za 2025. godinu – za internu upotrebu
• Izjava o internim kontrolama – Prilog 1a
• Izjava o internim kontrolama – Prilog 1b
• Izjava o internim kontrolama – Prilog 1v
• Uputstvo za pripremu i popunjavanje Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole – OPŠTE SMERNICE
• Aplikacija za izveštavanje – Korisničko uputstvo za izveštavanje ka CJH

Da bi se godišnji izveštaji smatrali dostavljenim, potrebno je da svaki korisnik javnih sredstava po završetku popunjavanja upitnika u aplikaciji, dostavi Centralnoj jedinici za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije sledeće dokumente, koje automatski generiše aplikacija za izveštavanje:

1. Za Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole:

• Izjavu o internim kontrolama, i
• Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Izjava o internim kontrolama: rukovodilac korisnika javnih sredstava potpisuje i dostavlja jednu od tri ponuđene verzije, a u zavisnosti od toga da li je, na osnovu izvršene samoprocene iz Upitnika za samoocenjivanje interne kontrole, izveštaja interne revizije, izveštaja Državne revizorske institucije, odnosno izveštaja eksterne revizije i drugih dostupnih informacija, stekao razuman nivo uverenosti da u sistemu internih kontrola postoje, ili ne postoje, određene slabosti.

2. Za Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

• Verifikaciju sadržaja izveštaja.

3. Za školske ustanove i mesne zajednice Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije:

• Izjavu o internim kontrolama, i
• Verifikaciju sadržaja izveštaja.

Navedena dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja) moraju biti potpisana od strane rukovodioca korisnika javnih sredstava i to možete učiniti na dva načina:

• pomoću elektronskog potpisa ili
• potpisivanjem dokumenata u papirnoj formi.

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru koji je stupio na snagu 1.1.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. U slučaju da su dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja)  elektronski potpisana i priložena u aplikaciji, nije potrebno redovnom poštom dostavljati bilo kakvu dokumentaciju. U slučaju da se potpisuju dokumenta (Izjava o internim kontrolama i Verifikacija sadržaja izveštaja) u papirnoj formi, neophodno ih je dostaviti redovnom poštom na adresu Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Ukoliko vam je potrebna pomoć oko popunjavanja i podnošenja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole i Godišnjeg izveštaja o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2025. godinu stojimo Vam na raspolaganju.

SEVOI FINANCIAL CONSULTING U SARADNJI SA MEĐUNARODNIM UDRUŽENJEM OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS VAS POZIVAJU NA ČETVORODNEVNI MEĐUNARODNI SEMINAR NA KOME ĆE SE OBRADITI NAJAKTUELNIJE TEME U 2026. GODINI NAMENJENE KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA U REPUBLICI SRBIJI I REGIONU:

„SAMOPROCENA ADEKVATNOSTI SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE KROZ COSO OKVIR, SA POSEBNIM FOKUSOM NA UPRAVLJANJE KADROVIMA, SPREČAVANJU KORUPCIJE I UPRAVLJANJU NEPRAVILNOSTIMA“.

17-20. mart 2026. godine, Hotel Buket

Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor

AGENDA

Dan I – 17.3.2026.

• 14:00 – 17:00 Registracija učesnika seminara u Hotelu Buket i Hotelu Olimp, Zlatibor.
• 17:00 – 19:00
  • Kako smo se samoocenili, a kako nas ocenjuju kroz monitoring:
    • Konsolidovani godišnji izveštaj za 2024. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji – Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije;
    • Javna uprava u Srbiji za 2024. godinu – Procena usklađenosti sa principima javne uprave – Izveštaj o praćenju i napretku;
    • Izveštaj o Republici Srbiji za 2024. godinu – Radni dokument Evropske komisije o politici proširenja EU.

Dan II – 18.3.2026.

• 09:30 – 11:00
  • Privlačenje i zadržavanje kadrova:
    • Zašto je privlačenje i zadržavanje talenata danas strateško pitanje za javni sektor;
    • Kako danas izgleda tržište rada za javni sektor;
    • Privlačenje kadrova – od konkursa do brenda poslodavca;
    • Selekcija kao iskustvo kandidata, a ne samo test;
    • Zadržavanje kadrova – šta ljude zadržava u javnom sektoru;
    • Merenje kao osnova za upravljanje;
    • Od reaktivnog ka proaktivnom HR-u;
    • Uloga Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije u narednom periodu.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Integritet, efikasni mehanizmi interne kontrole za prevenciju korupcije u institucijama:
    • Integritet kao vrednosni okvir koji određuje kako institucije, rukovodioci i zaposleni funkcionišu, kako donose odluke i kako odgovaraju na potrebe građana;
    • Integritet kao temelj uspešnog i odgovornog javnog upravljanja – povezanost integriteta i upravljačke odgovornosti;
    • Integritet javnih funkcionera kao temelj dobre uprave u Republici Srbiji;
    • Međunarodni standardi integriteta javnih funkcionera;
    • Jačanje integriteta kroz planove integriteta;
    • Plan integriteta – alat za upravljanje rizicima i mehanizam interne kontrole koji doprinosi sprečavanju korupcije;
    • Uloga javnih funkcionera kao rukovodilaca u jačanju institucionalnog integriteta, upravljanju rizicima i stvaranju organizacione kulture koja podržava transparentnost, profesionalnost i odgovornost.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 16:00
  • Smernice za popunjavanje Godišnjeg izveštaja o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije:
    • Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2025. godinu;
    • Godišnji izveštaj za FUK i IR za škole za 2025. godinu;
    • Godišnji izveštaj za FUK i IR za mesne zajednice za 2025. godinu.

Dan III – 19.3.2026.

• 09:30 – 11:00
  • Sistem upravljanja nepravilnostima u cilju zaštite (nacionalnih i EU) finansijskih interesa:
    • Zakonodavni okvir upravljanja nepravilnostima;
    • Institucionalni okvir i uloge tela u upravljanju nepravilnostima;
    • Aktivnosti vezane za sprečavanje, upravljanje, prijavljivanje, izveštavanje o nepravilnostima i finansijske korekcije;
    • Uloga revizora (internih i eksternih) u zaštiti nacionalnih (i EU) finansijskih interesa.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Nepravilnosti i prevare – uloga internih revizora u institucijama Bosne i Hercegovine:
    • Pojam nepravilnosti i prevara;
    • Propisi o nepravilnostima i prevarama u institucijama Bosne i Hercegovine;
    • Nadležnost i postupanja interne revizije;
    • Ključne preporuke;
    • Budući izazovi u oblasti nepravilnosti i preporuka u Bosni i Hercegovini.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 16:00
  • IZLET – Vožnja Gold gondolom:
    • Devet kilometara najmodernije vazdušne trase zlatiborske gondole povezuje centar Zlatibora sa ski centrom Tornik, preko Ribničkog jezera na kojem se nalazi međustanica. Vožnja Gondolom pružiće impresivnih 25 minuta sa neverovatnim pogledom na živopisne pejzaže Zlatibora.

Dan IV – 20.3.2026.

• 10:00 – 12:00
  • Smernice za popunjavanje Godišnjeg izveštaja o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji koje je objavila Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije:
    • Godišnji izveštaj o obavljenim revizijama i aktivnostima interne revizije za 2025. godinu.

SEVOI FINANCIAL CONSULTING I MEĐUNARODNO UDRUŽENJE OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS IZDAJU POTVRDU O KONTINUIRANOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU I OSTVARIVANJU BODOVA – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, 15/19).
UČESNICI OSTVARUJU 6 BODOVA KONTINUIRANE PROFESIONALNE EDUKACIJE.

PREDAVAČI NA ČETVORODNEVNOM SEMINARU SU:

Prof. dr Danilo Rončević
Direktor Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije i doktor pravnih nauka sa više od dve decenije iskustva u oblasti radnog prava, upravljanja ljudskim resursima i reforme javne uprave. Njegovo profesionalno delovanje usmereno je na unapređenje kadrovskih politika, razvoj kompetencija, karijerno vođenje i podizanje kvaliteta upravljanja ljudskim resursima u javnom sektoru. Kao ekspert je učestvovao u radu više radnih grupa za izradu zakona i podzakonskih akata u oblasti državne uprave. Prethodno je sticao iskustvo u multinacionalnoj kompaniji Mercedes-Benz, a aktivno je angažovan i u visokom obrazovanju kao nastavnik u zvanju vanrednog profesora. Član je Visokog službeničkog saveta i miritelj pri Republičkoj Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Na međunarodnom nivou, prof. dr. Rončević je aktivno uključen u inicijative Evropske unije, RESPA i OECD/SIGMA, a 2025. godine je u ime Službe za upravljanje kadrovima primio priznanje „Zlatnih 18 Evrope“ za izvrsnost u implementaciji Common Assessment Framework (CAF). Autor je više od 30 naučnih i stručnih radova, uglavnom iz oblasti radnog prava, HR-a i javne uprave. Na seminaru predstavlja pristupe i rešenja za privlačenje i zadržavanje talenata, sa naglaskom na sistemske mere, motivaciju, razvoj i zadržavanje ključnih kadrova.

Dejan Damnjanović
Direktor Agencije za sprečavanje korupcije od 2023. godine, u kojoj radi od njenog osnivanja. Karijeru u Agenciji započeo je kao savetnik u Odeljenju za registre, a potom postao načelnik ovog odeljenja. Od 2012. godine obavljao je poslove šefa Kancelarije direktora, dok je na funkciji zamenika direktora bio od 2018. godine, pa do preuzimanja dužnosti vršioca dužnosti direktora Agencije, a zatim i izbora na mesto direktora 27. februara 2023. godine. Profesionalnu karijeru započeo je kao pripravnik u Advokatskoj kancelariji Miloša Tešića u Beogradu, a zatim proveo deset godina u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je radio u više privatnih kompanija i stekao značajno administrativno i pravno iskustvo, uključujući rad u advokatskoj kancelariji „Douglas Jovanovic“, na Floridi. Tokom karijere prošao je brojne specijalizovane programe i obuke iz oblasti jačanja integriteta, borbe protiv korupcije, strateškog planiranja, menadžmenta u javnoj upravi i liderstva u organizaciji EU, UNDP, ReSPA, EPAC/EACN, OPDAT, među kojima je i program CAMS (Certified Anti-Money Laundering Specialist), koji je uspešno završio i stekao zvanje sertifikovanog specijaliste za otkrivanje pranja novca. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Njegoš Pavlović, magistar ekonomskih nauka, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Direktor Centralne harmonizacijske jedinice Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Višegodišnje iskustvo u oblasti PIFC-a u javnom sektoru. Učestvovao u realizaciji projekata iz oblasti javnih finansija koji su finansirani od Svetske banke i  Evropske unije, kao što su Projekat SITAP, Projekat  PIFC, Projekat SPFM… Član više ekspertskih radnih grupa u javnom sektoru Bosne i Hercegovine za izradu dokumenata iz oblasti interne revizije za javni sektor Bosne i Hercegovine.

mr Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, Sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
V.D. direktora Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije Vlade Republike Srbije. Višegodišnje iskustvo u internoj reviziji u javnom sektoru i međunarodna ekspertiza iz oblasti prevencije prevara. Od 2006. godine aktivni učesnik i predavač na brojnim međunarodnim i nacionalnim konferencijama strukovnih udruženja, učesnik panela, okruglih stolova i diskusija na teme: interne revizije u javnom sektoru, interne finansijske kontrole, rizika, etike, nepravilnosti i prevara. U periodu od 2021-2023. godine učestvovala kao ko-mentor na međunarodnom programu sertifikacije za istražitelje prevara pri Ambasadi SAD, U.S. Department of Justice – OPDAT. Ispred Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, član pregovaračkih grupa za poglavlja 11, 12, 22 i 32.

Marina Mandac, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Šef Odeljenja za metodologiju u hrvatskom Revizorskom telu – Agenciji za reviziju sistema sprovođenja programa Evropske unije, sa 18 godina iskustva u Revizorskom telu (ARPA-i). Iskusan član revizorskog tima Mehanizma oporavka i otpornosti (RRF), pružajući i stručnu podršku zemljama korisnicama Fonda za reformski rast (RGF). Priznati je predavač u Republici Hrvatskoj i na nivou EU na brojnim konferencijama, npr. interni trener u ARPA-i, trener nacionalnih internih revizora, govornik na TAIEX događajima i CEF konferenciji, trener i rukovodilac projekata u tvining projektima koje sprovodi ARPA, na konferencijama i obukama širom EU koje organizuje Evropska komisija (TAIEX seminari, ciljane anti-fraud edukacije za DG REGIO) i predavač Evropskog revizorskog suda. Pored toga, Marina je član tima zadužen za razvoj metodologije revizije (priručnici za reviziju, kodeks etike, kontrolne liste) i pružanje podrške horizontalnim aspektima procesa revizije u ARPA-i. Kao aktivan član AFCOS mreže i koordinator horizontalnih područja u ARPA-i i jedan od mentora novozaposlenih u ARPA-i aktivno uključena u politiku zadržavanja kvalitetnih kadrova (izradu potreba za treninzima, analizu radne opterećenosti), predstavnik ARPA-e za roadmap administrativnih kapaciteta svih tela za EU fondove u Republici Hrvatskoj i rukovodilac kvaliteta.

Nemanja Radović, master ekonomista
Direktor i vlasnik konsultantske kompanije SEVOI Financial Consulting. Višegodišnje iskustvo u izradi dokumentacije i implementaciji sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru Republike Srbije. Osnivač i zastupnik Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS.

DATUM I MESTO ODRŽAVANJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

17-20. mart 2026. godine, Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor:

• Cena noćenja po osobi dnevno, jednokrevetna soba, pun pansion iznosi 8.592,50 rsd;
• Cena noćenja po osobi dnevno, dvokrevetna soba, pun pansion iznosi 7.467,50 rsd;
• U cenu je uračunata:
  • Boravišna taksa i osiguranje;
  • SPA centar (zatvoreni bazeni, hidromasažna kada, tople klupe, slana soba, parno kupatilo, finska i bio sauna, fitnes sala);
  • IZLET – Vožnja Gold gondolom.
• Prvi uključeni obrok 17.3.2026. je večera, a poslednji uključeni obrok 20.3.2026. je ručak. Učesnici koji su smešteni u Hotelu Olimp imaju uključen doručak, a ručak i večera su u Hotelu Buket.

KOTIZACIJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

• Za jednu osobu kotizacija iznosi 35.000,00 rsd plus PDV;
• Za dve i više osobe iz iste organizacije kotizacija po osobi iznosi 30.000,00 rsd plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za jednu osobu iznosi 300,00 eur plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za dve i više osoba iz iste organizacije iznosi 250,00 eur plus PDV po osobi.

*Članovi Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS ostvaruju 10% popusta na iznos kotizacije.

Agendu sa opisom četvorodnevnog seminara možete preuzeti ovde.

Molimo Vas da na vreme rezervišete svoje mesto na četvorodnevnom seminaru i svoj dolazak i/ili dolazak svojih kolega potvrdite ispunjenom prijavom i pošaljete na e-mail adresu: srbija@sevoifc.com

Za sve dodatne informacije, možete nas kontaktirati.

SEVOI Financial Consulting je u saradnji sa Međunarodnim udruženjem ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS održao četvorodnevni međunarodni seminar namenjen korisnicima javnih sredstava u Republici Srbiji i regionu na temu: „UPRAVLJANJE KVALITETOM FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE I INTERNE REVIZIJE, OSLANJAJUĆI SE NA COSO OKVIR I GLOBALNE STANDARDE INTERNE REVIZIJE, KROZ RADIONICE I PRAKTIČNE PRIMERE“. Seminar je održan u periodu od 2. do 5. decembra 2025. godine u Hotelu Buket na Zlatiboru.

Učesnicima seminara uručene su potvrde o kontinuiranom stručnom usavršavanju u ukupnom trajanju organizovanog stručnog usavršavanja od 16 sati i ostvarivanju 6 bodova kontinuirane profesionalne edukacije – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 15/19).

U savremenim sistemima javne uprave, kredibilitet interne finansijske kontrole ne zasniva se isključivo na postojanju zakonskih i podzakonskih akata, već pre svega na doslednoj primeni kontrolnih mehanizama, upravljanju rizicima i postizanju merljivih, proverljivih rezultata u praksi. Razlika između institucionalnog samoocenjivanja i nezavisnog eksternog monitoringa predstavlja jedan od najpouzdanijih pokazatelja stepena zrelosti sistema upravljanja javnim sredstvima. U Republici Srbiji, ova razlika se jasno uočava kroz tri ključna izvora: konsolidovani godišnji izveštaj o stanju interne finansijske kontrole, nezavisne procene usklađenosti sa principima javne uprave i izveštaj Evropske komisije u okviru procesa proširenja Evropske unije.

Na seminaru je detaljno objašnjeno koji su dalji koraci u upravljanju sistemom finansijskog upravljanja i kontrole, sa posebnim fokusom na praktičnu primenu menadžerskih principa. Posebno je istaknuto šta znači povezivanje strateških ciljeva sa budžetom i koje su ključne razlike između administriranja i upravljanja. Sistem finansijskog upravljanja i kontrole dolazi do punog izražaja kada se jasno povežu konkretni strateški ciljevi sa raspoloživim budžetskim sredstvima i kada se odrede odgovorna lica za ostvarivanje svakog definisanog cilja. Predavači su predstavili sistem finansijskog upravljanja i kontrole iz menadžerske perspektive, različite pristupe njegovoj implementaciji i značaj strateškog planiranja kao ključnog alata za razvoj korisnika javnih sredstava. Poseban akcenat stavljen je na povezivanje strateških i operativnih planova, programsko budžetiranje kroz usklađivanje ciljeva, odgovornost rukovodioca korisnika javnih sredstava za ostvarivanje postavljenih ciljeva i efektivno upravljanje budžetom. Tokom seminara prikazan je i način integracije procesno-orijentisanog pristupa u sistemu finansijskog upravljanja i kontrole sa ciljevima definisanim u strateškim dokumentima. Obrađeni su elementi upravljanja rizicima i ljudskim potencijalima, uz praktičan prikaz kroz konkretan slučaj i pripadajuću dokumentaciju. Predavači su se fokusirali na teme kontinuiranog unapređenja sistema finansijskog upravljanja i kontrole, praćenja njegove primene i upravljanja nepravilnostima, što je omogućilo sveobuhvatan pregled funkcionalnosti sistema i njegove primene u praksi.

U cilju jačanja kapaciteta korisnika javnih sredstava, održane su radionice posvećene unapređenju interne revizije i sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Učesnici su kroz praktične primere i metodološke smernice stekli znanja koja direktno mogu primeniti u svom radu. Prva radionica bila je fokusirana na izradu Strateškog plana interne revizije zasnovanog na strateškom okviru korisnika javnih sredstava. Učesnici su kroz prikupljanje i analizu relevantnih podataka, identifikaciju i procenu rizika, kao i praktičnu izradu Strateškog plana, ojačavali kapacitete sistematskog planiranja aktivnosti interne revizije. Posebna pažnja bila je posvećena usklađivanju planiranih aktivnosti sa strateškim ciljevima institucije, čime se obezbeđuje njihova direktna primena u unapređenju odgovornog upravljanja, upravljanja rizicima i kontrolama. Druga radionica bila je posvećena praktičnom predstavljanju alata i metodologije za sprovođenje interne revizije sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Učesnici su se detaljno upoznali sa komponentama, principima i tvrdnjama okvira interne kontrole, kao i sa načinima procene njegove efektivnosti i funkcionalnosti. Fokus je bio na primeni sistemskog pristupa koji omogućava identifikaciju slabosti i unapređenje procesa unutar korisnika javnih sredstava. Treća radionica bila je posvećena metodologiji izrade preporuka interne revizije. Učesnici su usavršili veštine definisanja jasnih, konkretnih i praktično primenljivih preporuka koje doprinose unapređenju rada institucija, jačanju mehanizama odgovornosti i povećanju efikasnosti sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Poseban akcenat stavljen je na primenu primerenih metodoloških smernica i dobre prakse, kako bi preporuke bile strateški relevantne, adekvatno formulisane što olakšava implementaciju istih od strane subjekata revizije i doprinosi im svakodnevnom radu.

Tokom 2024. i 2025. godine, kroz seriju seminara i radionica, učesnici su imali priliku da unaprede svoje profesionalne veštine i praktično primene savremene pristupe u oblasti interne revizije i sistema finansijskog upravljanja i kontrole.

SEVOI Financial Consulting u saradnji sa Međunarodnim udruženjem ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS će, kao i do sada, nastaviti da pruža stručnu podršku institucijama javnog sektora u sprovođenju reformi, obuka i uspostavljanju sistema interne kontrole u skladu sa najboljom praksom u zemlji i regionu.

Predavači na četvorodnevnom međunarodnom seminaru:

• Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, Sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
• Davor Kozina, ovlašćeni državni i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Nalvedina Rukavina, ing.
• Nemanja Radović, master ekonomista

Ovom prilikom se zahvaljujemo svim učesnicima seminara na pruženoj pažnji i unapred uspešnoj saradnji.