SEVOI FINANCIAL CONSULTING U SARADNJI SA MEĐUNARODNIM UDRUŽENJEM OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS VAS POZIVAJU NA ČETVORODNEVNI MEĐUNARODNI SEMINAR NA KOME ĆE SE OBRADITI NAJAKTUELNIJE TEME U 2026. GODINI NAMENJENE KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA U REPUBLICI SRBIJI, BOSNI I HERCEGOVINI I REGIONU:

„UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA NA OSNOVU REZULTATA SAMOPROCENE ‑
FINANSIJSKO UPRAVLJANJE I KONTROLA, UPRAVLJAČKA ODGOVORNOST I INTERNA REVIZIJA SA PRAKTIČNOM RADIONICOM REVIZIJE JAVNIH NABAVKI“.

1-4. decembar 2026. godine, Hotel Buket

Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor

AGENDA

Dan I – 1.12.2026.

• 14:00 – 17:00 Registracija učesnika seminara u Hotelu Buket i Hotelu Olimp, Zlatibor
• 17:00 – 19:00
  • Zakonske obaveze i unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije:
    • Izmene Zakona o budžetskom sistemu i njihov značaj za finansijsko upravljanje i kontrolu, internu reviziju i upravljačku odgovornost;
    • Odgovornost rukovodilaca za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole, upravljanje nepravilnostima i izveštavanje;
    • Rezultati samoprocene kroz Konsolidovani godišnji izveštaj za 2025. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji;
    • Nalazi SIGMA izveštaja „Javna uprava u Srbiji 2024“ i ocene i preporuke Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu;
    • Razlika između formalne uspostavljenosti sistema i njegovog funkcionisanja u praksi, dokazi koji potkrepljuju ocene;
    • Prepoznavanje slabosti i određivanje prioriteta za usklađivanje sa zakonskim zahtevima i unapređenje sistema;
    • Pretvaranje uočenih slabosti u mere unapređenja i korišćenje rezultata njihovog sprovođenja u narednoj samoproceni.

Dan II – 2.12.2026.

• 09:30 – 11:00
  • Finansijsko upravljanje i kontrola u praksi – od formalno uspostavljenih kontrola do stvarne upravljačke odgovornosti kroz nalaze Državne revizorske institucije:
    • Šta nalazi Državne revizorske institucije govore o stvarnom funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika javnih sredstava;
    • Najčešće slabosti internih kontrola – od kontrolnog okruženja i upravljanja rizicima do kontrolnih aktivnosti i upravljačkog izveštavanja;
    • Od pojedinačne nepravilnosti do sistemskog uzroka – šta greške u finansijskom izveštavanju i nepravilnosti u poslovanju govore o kvalitetu internih kontrola;
    • Upravljačka odgovornost u praksi – odgovornost rukovodilaca za uspostavljanje kontrola, upravljanje rizicima, zakonito korišćenje javnih sredstava i ostvarivanje rezultata;
    • Od revizorskog nalaza do unapređenja sistema – preporuke Državne revizorske institucije, mere ispravljanja i efekti njihovog sprovođenja.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Finansijsko upravljanje i kontrola kao alat upravljanja:
    • Povezivanje organizacionih ciljeva, poslovnih procesa i rizika;
    • Uloge vlasnika procesa, vlasnika rizika i lica zaduženih za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole;
    • Identifikovanje ključnih kontrolnih tačaka u procesu;
    • Izbor kontrola srazmernih procenjenim rizicima: preventivne i detektivne kontrole;
    • Primena kontrolnih aktivnosti: podela dužnosti, odobravanje, usaglašavanje i nadzor;
    • Ažuriranje sistema nakon organizacionih promena, utvrđenih nepravilnosti i revizorskih nalaza;
    • Korišćenje informacija o rizicima i funkcionisanju kontrola za donošenje upravljačkih odluka.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 15:30
  • Upravljačka odgovornost za odluke i rezultate:
    • Primena upravljačke odgovornosti na svim nivoima rukovođenja;
    • Jasno definisanje ovlašćenja, zadataka i odgovornosti na svim nivoima rukovođenja;
    • Delegiranje poslova i ovlašćenja uz obezbeđivanje odgovarajućeg nadzora;
    • Odgovornost rukovodilaca za ostvarivanje ciljeva, korišćenje resursa, upravljanje rizicima i funkcionisanje kontrola;
    • Razgraničenje uloga rukovodstva, lica zaduženih za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije;
    • Upravljačko izveštavanje kao osnova za donošenje odluka i pravovremeno reagovanje;
    • Korišćenje pokazatelja učinka za praćenje ostvarenja ciljeva i kvaliteta poslovnih procesa;
    • Postupanje u slučaju nefunkcionisanja kontrola i odstupanja od planiranih rezultata;
    • Definisanje i praćenje korektivnih mera, procena njihovih efekata i sprečavanje ponavljanja slabosti.

Dan III – 3.12.2026.

• 09:30 – 11:00
  • Interna revizija koja dodaje vrednost – od preporuka do rezultata:
    • Usmeravanje revizorskog rada na najznačajnije rizike i ciljeve organizacije;
    • Razlikovanje utvrđenog stanja, osnovnog uzroka i posledice;
    • Formulisanje nalaza zasnovanih na dovoljnim i relevantnim dokazima;
    • Preporuke koje otklanjaju uzrok problema i unapređuju proces;
    • Usaglašavanje akcionog plana sa rukovodstvom: konkretne aktivnosti, odgovorna lica i rokovi;
    • Praćenje realizacije preporuka i provera dokaza o sprovedenim merama;
    • Razlika između sprovedene aktivnosti i postignutog efekta;
    • Merenje rezultata: smanjen rizik, manje grešaka, kraći postupak ili pouzdanija kontrola;
    • Izveštavanje rukovodstva o preostalim rizicima i preporukama koje nisu sprovedene.
• 11:00 – 11:30   Pauza za kafu
• 11:30 – 13:00
  • Preventivni pristup interne revizije javnim nabavkama:
    • Faza planiranja javnih nabavki:
      • Postavljanje/procena prioriteta i svrsishodnosti javne nabavke;
      • Analize/istraživanja tržišta i određivanje procenjene vrednosti;
      • Ocena predloga potreba krajnjih korisnika;
      • Sačinjavanje predloga Plana javnih nabavki/Spiska;
      • Rezervisanje vrednosti predmeta nabavki u predlogu finansijskog plana/predlogu odluke o budžetu.
    • Izrada konkursne dokumentacije:
      • Ocena tehničkih specifikacija i analiza kriterijuma za izbor ponude.
    • Prevencija sukoba interesa i korupcije:
      • Provera izjava članova komisije za javnu nabavku i okolnosti koje mogu da ukazuju na postojanje potencijalnog sukoba interesa;
      • Redovno rotiranje članova komisije.
• 13:00 – 14:00   Pauza za ručak
• 14:00 – 15:30
  • Javne nabavke iz ugla javnog tužioca – od revizorskog nalaza i „crvene zastavice“ do krivičnog postupka:
    • Granica između nepravilnosti u postupku javne nabavke, drugih oblika odgovornosti i sumnje na izvršenje krivičnog dela;
    • „Crvene zastavice“ u različitim fazama javne nabavke – od planiranja i određivanja uslova nabavke, preko konkurencije i izbora ponuđača, do realizacije ugovora i plaćanja;
    • Revizorski nalaz iz perspektive javnog tužioca – koje činjenice, dokumentacija i veze između učesnika mogu biti značajne za dalje provere i eventualni krivični postupak;
    • Od indikatora do dokaza – značaj dokumentovanja toka odlučivanja, toka novca, komunikacije i stvarne realizacije ugovora;
    • Uloga i granice interne revizije u slučaju postojanja indikatora mogućeg krivičnog dela – revizor kao važan izvor informacija, a ne istražni organ;
    • Praktična radionica na fiktivnom slučaju javne nabavke: identifikovanje „crvenih zastavica“, određivanje dokumentacije i podataka koje je potrebno dodatno proveriti i sagledavanje istog slučaja iz perspektive internog revizora i javnog tužioca.

Dan IV – 4.12.2026.

• 10:00 – 12:00
  • PRAKTIČNA RADIONICA: Javne nabavke – iza uredne dokumentacije:
    • Interni revizori su virtuozi svojih veština, ne zato što imaju odgovor na svako pitanje, već zato što umeju da postave pravo pitanje, prepoznaju pravi trag i odvoje činjenice od pretpostavki. Kroz realističnu studiju slučaja testiraćemo upravo te veštine: procenu rizika, prikupljanje i vrednovanje dokaza, kritičko razmišljanje, intervjuisanje i prepoznavanje zaobilaženja kontrola. Kako budu pristizale nove informacije, zadatak će biti da se utvrdi šta je činjenica, šta pretpostavka, koji dokaz nedostaje i koje pitanje treba postaviti sledeće. Ne tražimo krivca, tražimo dokaz. U javnim nabavkama uredna dokumentacija nije uvek kraj priče, ponekad je tek početak revizije.

MEĐUNARODNO UDRUŽENJE OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS I SEVOI FINANCIAL CONSULTING IZDAJU POTVRDU O KONTINUIRANOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU I OSTVARIVANJU  BODOVA:

• UČESNICI IZ REPUBLIKE SRBIJE OSTVARUJU 6 BODOVA KONTINUIRANE PROFESIONALNE EDUKACIJE, u skladu sa Pravilnikom o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, 15/19);
• UČESNICI IZ BOSNE I HERCEGOVINE OSTVARUJU 10 BODOVA KONTINUIRANE PROFESIONALNE EDUKACIJE, u skladu sa Programom obuke i certificiranja internih revizora u institucijama BiH („Službeni glasnik BiH“, br. 7/15 i 89/18), Odlukom o načinu bodovanja, evidentiranja i izvještavanja o kontinuiranoj profesionalnoj edukaciji internih revizora u institucijama BiH („Službeni glasnik BiH“, br. 56/17 i 65/19) i Mišljenjem Centralne harmonizacijske jedinice Ministarstva finansija i trezora BiH o ispunjavanju uslova za bodovanje obuka koje organizuje EUIAPS kao KPE internih revizora u institucijama BiH (broj: 02-1-16-7-247-2/26).

PREDAVAČI NA ČETVORODNEVNOM SEMINARU SU:

Ivica Gavrilović, diplomirani ekonomista, specijalista za eksternu državnu reviziju, državni revizor, ovlašćeni državni revizor, ovlašćeni računovođa, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
Predsednik Saveta Državne revizorske institucije, generalni državni revizor i rukovodilac Institucije, na funkciju predsednika Saveta izabran je 16. juna 2025. godine od strane Narodne skupštine Republike Srbije, čime je, u skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, postao generalni državni revizor i rukovodilac Institucije. Diplomirao je na Vojno-tehničkoj akademiji u Beogradu i stekao zvanje diplomirani ekonomista. Na Pravnom fakultetu u Beogradu 2008. godine je stekao zvanje Specijalista za eksternu državnu reviziju. Stekao je i sertifikate o zvanju državni revizor i ovlašćeni državni revizor izdate od strane Državne revizorske institucije i ovlašćeni računovođa, izdat od Saveza računovođa i revizora Srbije. Ima više od 20 godina radnog iskustva, a prvi radni odnos zasnovao je 2000. godine u Ratnoj mornarici u Tivtu, gde je obavljao poslove u okviru finansijske službe. Od 2005. do 2010. godine radio je u Vojnobezbednosnoj agenciji, kao referent finansijske službe do 2009. godine, a od 2009. godine kao rukovodilac grupe za finansije. Kao državni revizor u Državnoj revizorskoj instituciji zaposlen je od 2010. godine. U periodu od 2011. do 2012. godine radio je kao državni revizor u Sektoru za reviziju budžeta i budžetskih fondova Republike Srbije, od 2012. do 2013. kao državni revizor u Sektoru za reviziju organizacija obaveznog osiguranja, a od 2013. godine kao ovlašćeni državni revizor. Za vrhovnog državnog revizora u Sektoru za metodologiju revizije i kontrolu kvaliteta imenovan je 28. marta 2016. godine. Od 8. januara 2019. godine nastavio je rad kao vrhovni državni revizor u Sektoru broj 5, a 11. marta 2022. godine Savet Državne revizorske institucije imenovao ga je po drugi put na ovu funkciju, kasnije u Sektoru broj 6 – Sektoru za metodologiju revizije i razvoj.

Davor Kozina, ovlašćeni državni i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Direktor Središnje harmonizacijske jedinice Ministarstva finansija Republike Hrvatske od 2026. godine, nadležne za koordinaciju razvoja sistema internih kontrola i interne revizije u javnom sektoru. U Središnjoj harmonizacijskoj jedinici radi od 2005. godine, gde je tokom dugogodišnjeg rada obavljao različite rukovodeće poslove u području razvoja sistema internih kontrola. Tokom rada u Ministarstvu finansija učestvovao je u razvoju strateškog, zakonodavnog i metodološkog okvira za sistem internih finansijskih kontrola u javnom sektoru (PIFC), uključujući finansijsko upravljanje i kontrolu i internu reviziju. Njegovo iskustvo obuhvata izradu strategija, zakona i podzakonskih akata, metodologija, priručnika i smernica, praćenje i analizu razvoja sistema internih kontrola, kao i sprovođenje provera kvaliteta sistema finansijskog upravljanja i kontrola i interne revizije. Posebna područja njegove ekspertize uključuju upravljačku odgovornost, integrisano upravljanje rizicima, strateško planiranje, fiskalnu odgovornost, upravljanje nepravilnostima i antikorupcijske mehanizme, kao i povezivanje sistema internih kontrola sa procesima upravljanja i donošenja odluka u javnom sektoru. Pre dolaska u Ministarstvo finansija devet godina radio je u Državnom uredu za reviziju Republike Hrvatske kao ovlašćeni državni revizor. U procesu pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj uniji učestvovao je u radu pregovaračke strukture za Poglavlje 32 – Finansijska kontrola. Ima bogato međunarodno iskustvo stečeno kroz EU i druge međunarodne projekte i programe stručne podrške u zemljama regiona i zemljama kandidatima za članstvo u EU.

Snežana Beatović, diplomirani ekonomista, ovlašćeni interni revizor IIA, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, eksterni procenitelj kvaliteta interne revizije IIA, sertifikovani predavač CFRRih revizora – CFRR, sertifikovani istražitelj prevara (CFE) – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE
Stručni savetnik za razvoj sistema interne revizije u Centralnoj harmonizacijskoj jedinici Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Tokom jedanaest godina rada u oblasti interne revizije, aktivno je učestvovala u izradi Strategije razvoja sistema javnih internih finansijskih kontrola (PIFC), propisa i metodoloških dokumenata iz oblasti interne revizije i finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), razvoju softverske aplikacije za vršenje interne revizije i podršku procesima FUK-a u javnom sektoru Bosne i Hercegovine, izradi izveštaja o sistemu interne revizije u institucijama BiH, uključujući izveštavanje prema telima Evropske unije, kao i u saradnji sa drugim telima i organizacijama iz oblasti interne revizije na bilateralnom i multilateralnom nivou, s ciljem unapređenja usluga interne revizije kroz razmenu dobre prakse. Aktivno je učestvovala kao predavač i polaznik na brojnim konferencijama, seminarima i obukama iz oblasti interne revizije i FUK-a, na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, u organizaciji i saradnji sa institucijama i organizacijama kao što su CEF, NAFE, SIGMA, The IIA, Svetska banka (WB), PEMPAL, ReSPA i druge. Član je Tima za sprovođenje pregleda kvaliteta interne revizije u javnom sektoru, koji Centralna harmonizacijska jedinica Ministarstva finansija i trezora BiH sprovodi već četvrtu godinu. Član je ispitne komisije za sertifikovanje internih revizora u institucijama BiH.

Jadranka Danilović, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Direktor Službe za internu reviziju grada Beograda, sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti poreske kontrole, računovodstva, revizije i unapređenja sistema internih kontrola u javnom sektoru. Profesionalnu karijeru započela je 1994. godine kao inspektor u oblasti poreske kontrole, računovodstva i revizije u Republičkoj upravi javnih prihoda, Odeljenje u Kruševcu. Od 2002. godine poslove kontrole, računovodstva i revizije obavljala je u okviru Regionalnog odeljenja Kragujevac, Poreska uprava, Filijala Kruševac, a od 2009. godine kao poreski inspektor terenske kontrole u Regionalnom odeljenju Beograd, Poreska uprava, Filijala Voždovac. Od 2010. godine profesionalni rad nastavlja u Službi za internu reviziju grada Beograda, gde je tokom godina napredovala od pozicije načelnika odeljenja, preko funkcije pomoćnika direktora i zamenika direktora, do sadašnje funkcije direktora Službe. U svom radu posebno je usmerena na uspostavljanje i unapređenje efikasnih procesa internih kontrola svih korisnika javnih sredstava čiji je osnivač grad Beograd, kao i na jačanje transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti njihovog poslovanja. Sertifikat za internog revizora u javnom sektoru stekla je 2013. godine, potvrđujući profesionalni integritet i posvećenost razvoju interne revizije u javnom sektoru.

Livija Panić Miletić, glavni javni tužilac
Glavni javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici, sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti krivičnog prava, finansijskog i privrednog kriminala, prevencije i otkrivanja prevara, međunarodne pravne saradnje i zaštite životne sredine. Od 2013. godine angažovana je i kao asistent u nastavi na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, na predmetima iz oblasti organizovanog kriminala i međunarodnog privatnog prava. Sertifikovani je istražitelj prevara (CFE), sa dodatnim stručnim usavršavanjima u oblasti proaktivnih istraga korupcije, finansijskih prevara, privrednog kriminala i ekološkog kriminala. Posebnu oblast njene ekspertize čine ekološki kriminal, ekološka pravda, Arhuska konvencija, pristup pravdi i institucionalna saradnja. Učestvovala je kao predavač na međunarodnim i regionalnim stručnim skupovima, uključujući tematske sesije i konferencije posvećene ekološkoj pravdi, sprovođenju propisa u oblasti zaštite životne sredine i borbi protiv ekološkog kriminala. Koordinator je i predavač u okviru inicijativa usmerenih na jačanje kapaciteta za postupanje u predmetima ekološkog kriminala, razvoja praktičnih smernica za tužioce i unapređenje saradnje tužilaštva, policije, inspekcijskih organa i organizacija civilnog društva. Autor je i koautor stručnih radova iz oblasti ekološkog kriminala, pristupa ekološkoj pravdi, antikorupcijskih mera, finansijskih istraga i prevencije prevara.

Nalvedina Rukavina, ing.
Karijeru je započela pre 16 godina radom na izradi dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Jedna je od prvih stručnjaka u Republici Srbiji koja se neposredno bavila izradom projekata u ovoj oblasti. Njeno profesionalno iskustvo obuhvata izradu dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole, kao i standarda ISO 37001:2016, ISO 9001:2015, ISO 14001:2015 i ISO 17020:2012, kao i zahteva u oblasti GDPR-a, za više od 1.000 poslovnih subjekata u Republici Srbiji i zemljama regiona, uključujući Republiku Hrvatsku, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Izradila je osam projekata sistema ISO 37001:2016 – sistema menadžmenta za borbu protiv podmićivanja u zemljama regiona. Bila je član interresorne radne grupe za izradu Strategije za prevenciju i borbu protiv korupcije Bosne i Hercegovine za period 2020-2024. godine. Tokom višegodišnjeg profesionalnog angažmana profilisala se i kao predavač u oblastima finansijskog upravljanja i kontrole, strateškog planiranja, ISO standarda i zaštite podataka o ličnosti (GDPR), sa značajnim iskustvom u sprovođenju stručnih obuka, seminara i radionica.

Nemanja Radović, master ekonomista
Direktor i vlasnik konsultantske kompanije SEVOI Financial Consulting. Poseduje višegodišnje iskustvo u izradi dokumentacije, implementaciji i unapređenju sistema finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika javnih sredstava u Republici Srbiji, uključujući podršku u definisanju poslovnih procesa, identifikovanju i proceni rizika, uspostavljanju kontrolnih aktivnosti i jačanju upravljačke odgovornosti. Osnivač i zastupnik Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS, kroz koje aktivno učestvuje u razvoju i unapređenju profesije interne revizije u javnom sektoru, povezivanju stručnjaka iz zemalja regiona i razmeni iskustava i dobre prakse u oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru. Poseduje dugogodišnje iskustvo kao predavač i organizator stručnih obuka i radionica za rukovodioce korisnika javnih sredstava, rukovodioce organizacionih jedinica i interne revizore. Autor je praktičnih vodiča iz oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru.

DATUM I MESTO ODRŽAVANJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

1-4. decembar 2026. godine, Hotel Buket, Zlatibor do popunjavanja kapaciteta, a potom Hotel Olimp, Zlatibor:

• Cena noćenja po osobi dnevno, jednokrevetna soba, pun pansion iznosi 8.800,00 RSD (≈ 76,00 EUR);
• Cena noćenja po osobi dnevno, dvokrevetna soba, pun pansion iznosi 7.700,00 RSD (≈ 66,50 EUR);
• U cenu je uračunata:
  • Boravišna taksa i osiguranje;
  • SPA centar (zatvoreni bazeni, hidromasažna kada, tople klupe, slana soba, parno kupatilo, finska i bio sauna, fitnes sala);
• Prvi uključeni obrok 1.12.2026. je večera, a poslednji uključeni obrok 4.12.2026. je ručak. Učesnici koji su smešteni u Hotelu Olimp imaju uključen doručak, a ručak i večera su u Hotelu Buket.

KOTIZACIJA ČETVORODNEVNOG SEMINARA: 

• Za jednu osobu kotizacija iznosi 35.000,00 RSD plus PDV;
• Za dve i više osobe iz iste organizacije kotizacija po osobi iznosi 30.000,00 RSD plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za jednu osobu iznosi 300,00 EUR plus PDV po osobi;
• Za uplate iz inostranstva kotizacija za dve i više osoba iz iste organizacije iznosi 250,00 EUR plus PDV po osobi.

*Članovi Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS ostvaruju 10% popusta na iznos kotizacije.

Agendu sa opisom četvorodnevnog seminara možete preuzeti OVDE.

Molimo Vas da na vreme rezervišete svoje mesto na četvorodnevnom seminaru i svoj dolazak i/ili dolazak svojih kolega potvrdite ispunjenom PRIJAVOM i pošaljete na e-mail adresu: srbija@sevoifc.com

Za sve dodatne informacije, možete nas kontaktirati.

Najnovije izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu objavljene su u Službenom glasniku Republike Srbije broj 80/2026 od 31.08.2026. godine, a stupile su na snagu 08. septembra 2026. godine.

Ovim izmenama prethodio je predlog Ministarstva finansija o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu potpuno novog zakona o budžetskom sistemu (Nacrt zakona) u periodu od 3. do 27. aprila 2026. godine. Zaključkom Vlade 05 Broj: 011-3143/2026-1 od 2. aprila 2026. godine prihvaćen je predlog Ministarstva finansija. Programom javne rasprave je bilo predviđeno da učesnici u javnoj raspravi – relevantni državni organi, organizacije i institucije, organi i službe lokalne vlasti, strukovna udruženja, stručna javnost, kao i druge zainteresovane strane, svoje primedbe, sugestije i predloge dostavljaju Ministarstvu finansija. Prezentacija zakonskih rešenja i panel diskusija o Nacrtu zakona sprovedena je 9. aprila u Beogradu i 17. aprila u Nišu, kao i putem online sastanka 24. aprila 2026. Zbog značaja Nacrta zakona za lokalnu vlast, obaveštenje o javnoj raspravi upućeno je u dva navrata elektronskim putem svim jedinicama lokalne samouprave, uključujući autonomne pokrajine.

Tekst Nacrta zakona, kao i sve relevantne informacije vezane za održavanje javne rasprave objavljeni su na internet stranici Ministarstva finansija: www.mfin.gov.rs.

Namera predlagača je bila da pravni sistem Republike Srbije preuzima Direktivu Saveta Evropske unije 2011/85/EU od 8. novembra 2011. godine o zahtevima za budžetske okvire država članica (Službeni list 306, 23.11.2011.) i Direktivu Saveta Evropske unije 2024/1265 od 29. aprila 2024. godine o izmeni Direktive 2011/85/EU (Službeni list 1265, 30.4.2024.). Nacrt zakona  je predviđao definiciju „javnog sektora kao dela nacionalne ekonomije koji obuhvata sektor države, kao i nefinansijska privredna društva pod kontrolom Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima, koji su u skladu sa pravilima statističke metodologije Evropske unije (ESA 2010, propisana Uredbom (EU) 549/2013 Evropskog parlamenta i Saveta) razvrstani u nefinansijska privredna društva“. Osnovni razlog za donošenje novog zakona o budžetskom sistemu jeste usklađivanje sa pravnim poretkom Evropske unije. Razvrstavanje institucionalnih jedinica u kategorije entiteta koji pripadaju sektoru države jeste zahtev Direktive EU, koja nalaže statističko sektorsko razvrstavanje. Sektor države, statistički utvrđen, predstavlja obuhvat na kome se utvrđuju deficit i dug države, dva glavna pokazatelja fiskalne pozicije zemlje.

Nacrtom zakona bila je predviđena definicija da „Lokalni nivo vlasti obuhvata budžet lokalne vlasti i vanbudžetske korisnike na lokalnom nivou vlasti; Konsolidovani bilans grada je bilans ukupnih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka budžeta grada i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada“.

Definicija nefinansijskih preduzeća bila je da su „nefinansijska privredna društva pod kontrolom Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima, koji su u skladu sa pravilima statističke metodologije Evropske unije (ESA 2010, propisana Uredbom (EU) 549/2013 Evropskog parlamenta i Saveta), razvrstani u nefinansijska privredna društva.“

Član 37 Nacrta zakona predviđao je doprinos Republike Srbije budžetu Evropske unije kao „Iznos sredstava koji se uplaćuje u budžet Evropske unije utvrđuje se zakonom o budžetu u skladu sa propisima Evropske unije o sistemu sopstvenih sredstava. Vlada ima neograničeno ovlašćenje da sopstvena sredstva Evropske unije, kao i propratne troškove kamata, bankarskih troškova, korekcija i druge troškove vezane za uplatu sopstvenih sredstava Evropske unije, u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije o sistemu sopstvenih sredstava, isplaćuje iz sredstava koja se vode na konsolidovanom računu trezora.“

Član 41 Nacrta zakona predviđao je način povraćaja nepravilno utrošenih sredstava Evropske unije u budžet Republike Srbije tako da „Ukoliko nadležna tela proverama utvrde da su sredstva Evropske unije utrošena nepravilno, korisnik sredstava budžeta Republike Srbije koji je dodelio sredstva mora odmah zahtevati povraćaj budžetskih sredstva u budžet Republike Srbije u skladu s pravilima i rokovima utvrđenim aktom iz člana 40. stav 4. ovog zakona. Nadležna tela iz stava 1. ovog člana su tela utvrđena propisima kojima se uređuje sistem upravljanja i kontrola za pojedini program finansiran iz sredstava Evropske unije iz kojeg se sredstva koriste. Vlada, na predlog ministra nadležnog za upravljanje sredstvima Evropske unije i ministra nadležnog za poslove finansija, uređuje kriterijume i postupak za odlučivanje o neprihvatljivim troškovima koji se neće potraživati od korisnika sredstava Evropske unije.“

Najveći broj predloga i sugestija odnosio se na odredbe Nacrta zakona koje uređuju finansijsko upravljanje i kontrolu i internu reviziju.  Primedba iz javne rasprave da „U definiciju interne finansijske kontrole dodati da se zasniva i na pouzdanosti računovodstvenih evidencija i profesionalnoj odgovornosti licenciranih lica koja vode budžetsko računovodstvo“, nije prihvaćena, jer odgovornost za funkcionisanje internih kontrola (umesto na rukovodstvo i na rukovodioce svih nivoa u skladu sa upravljačkom odgovornošću) bi snosila lica zaposlena u računovodstvu, a računovodstvena evidencija je samo jedan od segmenata vezanih za pouzdanost finansijskog izveštavanja. Primedba Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za dopunu definicije finansijskog upravljanja i kontrole da obezbeđuje zakonitost i pravilnost poslovanja …„ kao i druge upravljački relevantne rizike“, nije prihvaćena jer upravljanje rizicima u okviru finansijskog upravljanja i kontrole obuhvata sve rizike organizacije od operativnih do strateških, a ne samo upravljačke rizike.

Iako je Nacrtom zakona bila izostavljena prekršajna odgovornost odgovornog lica korisnika javnih sredstava u slučaju:

• nedostavljanja izveštaja o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole,
• neuspostavljanja i neobezbeđivanja uslova za funkcionisanje interne revizije,
• nedostavljanja izveštaja o funkcionisanju interne revizije i sistem finansijskog upravljanja i kontrole, uvažene su primedbe ovlašćenih internih revizora i njihovih udruženja, tako da su sankcije ostale u okviru zakona.

Po okončanju javne rasprave, Ministarstvo finansija je analiziralo sve primedbe, sugestije i predloge učesnika u javnoj raspravi i sačinilo Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona, koji je objavilo na svojoj internet stranici 11.05.2026. U tabelarnom prikazu iznetih primedaba, predloga i sugestija učesnika, dati su stavovi Ministarstva finansija, kao i obrazloženje za prihvatanje, odnosno neprihvatanje datih predloga, na ukupno 117. strana. Na kraju izveštaja stoji napomena: „Prihvaćene primedbe biće ugrađene u tekst Nacrta zakona, nakon čega će isti biti poslat Evropskoj komisiji, kako bi nakon pribavljanja mišljenja te komisije, bio dostavljen Vladi radi razmatranja i usvajanja. Tekst Nacrta zakona biće podložan izmenama sve do upućivanja Vladi na odlučivanje. Do tada će biti zauzeti svi stavovi o predlozima koji su u razmatranju u trenutku sačinjavanja ovog izveštaja.“

Koncept Nacrta zakona prikazan je na prethodnom seminaru SEVOI Financial Consulting-a i Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS na Zlatiboru 19. juna 2026. godine.

Nakon razmatranja primedbi iz javne rasprave i pribavljanja mišljenja Evropske komisije, Ministarstvo finansija je odustalo od Nacrta zakona i Vladi uputilo Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu. Vlada je 06. avgusta 2026. usvojila ovaj predlog zakona i uputila ga Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje.

1. JAČANJE SISTEMA INTERNE FINANSIJSKE KONTROLE

Osnovni razlog za donošenje izmena i dopuna ovog zakona jeste jačanje sistema interne finansijske kontrole (IFKJ) kroz usklađivanje normativnog okvira sa međunarodno prihvaćenim standardima i ispunjavanjem preuzetih obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji u okviru Poglavlja 32 – Finansijski nadzor. Posebno su uređeni modaliteti uspostavljanja funkcije interne revizije kojim se vrši preciznije uređenje organizacije i funkcija interne revizije. Takođe, obezbeđena je veća pokrivenost kod korisnika javnih sredstava uz očuvanje njene nezavisnosti, objektivnosti i profesionalnih standarda. Dodatno je naglašen princip upravljačke odgovornosti i uspostavljanje sistema nepravilnostima, čijom primenom se ostvaruje odgovornije upravljanje javnim sredstvima kroz obezbeđivanje uslova za veću odgovornost, transparentnost i pouzdanost, kao ključnog uslova za upravljanje i održivost javnog sektora.

1.1. DETALJAN PRIKAZ POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. ovog zakona definicije iz člana 2. tač. 51a) (upravljačka odgovornost) i 51d) (nepravilnost) brisane su i inkorporisane u čl. 80. i 81. Zakona o budžetskom sistemu, tako da čine logičku celinu, gde su dalje razrađene u okviru obaveza rukovodstva korisnika javnih sredstava. Definicije iz tač) 51b),  51v) i 51g) terminološki su usklađene sa izmenama međunarodnih standarda interne kontrole i interne revizije.

Članom 5. ovog zakona izmenjena je odredba člana 28. Zakona o budžetskom sistemu, koja se odnosi na iskazivanje višegodišnjih rashoda i izdataka korisnika budžetskih sredstava za tekuću i naredne dve fiskalne godine u opštem delu budžeta, radi usklađivanja sa članom 54. tog zakona. Naime, korisnici budžetskih sredstava mogu preuzimati višegodišnje obaveze ne samo za realizaciju kapitalnih projekata već i radi podsticanja investicija u privredi u skladu sa zakonom koji uređuje ulaganja i zakonom koji uređuje opšte uslove i postupak kontrole državne pomoći, kao i za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz IPARD 2 programa u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/14), sektorskim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju (IPARD), kao i zakonom koji uređuje poljoprivredu i ruralni razvoj.

Članom 8. ovog zakona precizirane su odredbe člana 46. Zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na privremeno finansiranje radi otklanjanja nedoumica koje su se pojavljivale u praksi u prethodnom periodu, naročito na nivou jedinica lokalne samouprave.

Članom 9. ovog zakona preciziran je organ na teret čijih aproprijacija se sprovodi prinudna naplata u slučaju da kao dužnik naveden nosilac budžeta lokalne vlasti.

Članom 13. ovog zakona izvršena je izmena člana 79a Zakona o budžetskom sistemu, propisivanjem da Republička direkcija za imovinu Republike Srbije vrši isključivo dostavljanje objedinjenog izveštaja. Cilj predloženog rešenja je unapređenje kvaliteta izveštavanja, kako bi izveštaji bili konstruktivniji, precizniji i pouzdaniji u odnosu na postojeću praksu. U tom smislu, predviđa se da se podaci sistemski usklađuju i ukrštaju iz više relevantnih izvora, uključujući podatke korisnika sredstava, evidencije Republičke direkcije za imovinu, podatke Republičkog geodetskog zavoda, kao i drugih nadležnih institucija što bi bilo sve predviđeno pravilnikom kojim će se definisati standardi, metodologija i izvori podataka, sa ciljem obezbeđivanja njihove usklađenosti, tačnosti i sveobuhvatnosti. Predloženo rešenje doprinosi većoj transparentnosti upravljanja javnom imovinom, unapređenju fiskalne odgovornosti i pouzdanijem sagledavanju vrednosti imovine Republike Srbije, što je od značaja za izradu završnog računa budžeta Republike Srbije i donošenje strateških odluka u oblasti upravljanja javnom imovinom.

1.2. IZMENE I DOPUNE U OBLASTI INTERNE FINANSIJSKE KONTROLE

Članom 14. ovog zakona dopunjene su odredbe člana 80. Zakona o budžetskom sistemu, propisivanjem da se interna finansijska kontrola zasniva na principu upravljačke odgovornosti. Ujedno, istim članom definisana je upravljačka odgovornost kao obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost. Upravljačka odgovornost predstavlja fundamentalni princip u okviru IFKJ i uvedena je u sistem IFKJ preko Zakona o budžetskom sistemu, a zatim dodatno precizirana Pravilnikom za FUK. Takođe, predstavlja važan stub reforme javne uprave. Upravljačka odgovornost se javlja u dva osnovna oblika, kao pravna odgovornost (usklađenost) i kao odgovornost za učinak (rezultate).

Članom 15. ovog zakona izvršena je izmena celog člana 81. Zakona o budžetskom sistemu, što je bilo metodološki jednostavnije, imajući u vidu da je intervenisano u skoro svim odredbama tog člana. Između ostalog, izvršeno je terminološko usklađivanje sa međunarodnim standardima interne kontrole i interne revizije. Ujedno, utvrđena je obaveza korisnika javnih sredstava (KJS) da uspostavi sistem za upravljanje nepravilnostima, koje, kako je to definisano, predstavljaju svako kršenje neke odredbe propisanih pravila i ugovora, koje je posledica postupka ili propusta lica zaposlenih kod korisnika javnih sredstava, ugovarača, krajnjih korisnika i krajnjih primalaca, a koje kao posledicu ima, ili bi moglo imati negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva korisnika javnih sredstava i/ili neopravdane troškove.

Članom 16. ovog zakona izmenjen je član 82. Zakona o budžetskom sistemu, tako  što je propisano više opštih modaliteta za ustrojstvo interne revizije kao opšte pravilo bez ulaženja u način organizovanja pojedinih kategorija korisnika javnih sredstava. U tom smislu brisana je dopuna Zakona o budžetskom sistemu od 28.11.2024. člana 82. stava 3, koji je glasio: „U jedinicama lokalne samouprave interna revizija se po pravilu uspostavlja aktom skupštine kao samostalna služba, kojom rukovodi službenik koga raspoređuje predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, u skladu sa propisanim uslovima.”

Članom 17. ovog zakona izvršena je izmena celog člana 83. Zakona o budžetskom sistemu, što je bilo metodološki jednostavnije, imajući u vidu da je intervenisano u skoro svim odredbama. Ovim članom preciznije su definisani poslovi koje obavlja Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH).

Članom 18. ovog zakona izmenjen je član 92. Zakona o budžetskom sistemu, tako da ubuduće o eksternoj reviziji budžeta lokalne vlasti, koja se obavlja uz saglasnost Državne revizorske institucije, neće odlučivati skupština lokalne vlasti. Ovakvo rešenje se u praksi pokazalo kao neefikasno jer je zahtevalo sazivanje skupštine radi razmatranja pitanja koje nije u domenu njene izvorne nadležnosti. Naime, izveštaj eksterne revizije je obavezan, sastavni deo odluke o završnom računu, koju usvaja skupština lokalne vlasti.

Izmenom i dopunom Zakona o budžetskom sistemu u oblasti interne revizije izvršena je i aktivnost  4.2.6.: „Analiza primene i eventualno unapređenje postojećeg pravnog okvira u cilju optimizacije organizacije interne revizije (IR) i izveštavanja“), u okviru Mere 4.2: Unapređena funkcija interne revizije u javnom sektoru u skladu sa međunarodnim standardima i načelima, predviđenom  Programom reforme upravljanja javnim finansijama (PRUJF) 2021-2025, u okviru posebnog cilja IV: Unapređenje primene sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru.

1.3. OSTALE IZMENE

Od ostalih izmena za naše članove je najvažniji član 24. ovog zakona, koji propisuje da će se odredbe Zakona o budžetskom sistemu, koje se odnose na programski deo budžeta primenjivati na finansijske planove zdravstvenih i apotekarskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast za 2027. godinu.

U skladu sa obavezama Ministarstva finansija, propisanih članom 106., da „Propisi na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od  dana stupanja na snagu ovog zakona,“ CJH priprema izmene i dopune Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 99/11, 106/13 i 84/23), kao i Pravilnika o uslovima i postupku polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 9/14 i 84/23);.

2. IZVEŠTAVANJE O INTERNOJ REVIZIJI I FINANSIJSKOM UPRAVLJANJU I KONTROLI ZA 2025. GODINU

Prema Konsolidovanom godišnjem izveštaju (KGI) za 2025. godinu o stanju interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji (RS) od jula 2026. godine, koji Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) priprema za Vladu, izveštaj o stanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole za 2025. godinu je dostavilo 5074 KJS. Od navedenog broja, 1528 izveštaja su dostavile osnovne i srednje škole, a 1079 mesne zajednice. Najznačajnije institucije javnog sektora Republike Srbije redovno dostavljaju FUK izveštaj. Visok obuhvat izveštaja pruža osnov za donošenje relevantnih zaključaka o stanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru. Gradovi koji su dostavili FUK izveštaj upravljaju sa 100% ukupnih realizovanih rashoda budžeta gradova, a opštine koje su dostavile FUK izveštaj upravljaju sa 95,39% ukupnih realizovanih rashoda budžeta opština.

Parametri sistema finansijskog upravljanja i kontrole ukazuju da je nastavljen pozitivan trend razvoja. U oblasti organizacionog uspostavljanja sistema finansijskog upravljanja i kontrole, zabeležen je napredak u dokumentovanju poslovnih procesa, strategijama upravljanja rizicima i registrima rizika. CJH je utvrdila slabosti u oblastima obezbeđenja kadrovskog potencijala, procene rizika, upravljanja nepravilnostima i praćenja i ažuriranja sistema. Poslovni procesi nisu dokumentovani u gradovima Prokuplju i Loznici, dok je Grad Smederevo dokumentovao neke poslovne procese. Akcioni plan za uspostavljanje i razvoj sistema finansijskog upravljanja i kontrole nisu doneli gradovi Kruševac, Prokuplje, Užice, Loznica i Smederevo. Radna grupa nije imenovana u gradovima Kruševcu, Prokuplju i Zaječaru.

Preporuke interne i eksterne revizije, nedostaci/slabosti u sistemu finansijskog upravljanja i kontrole, kao i uzroke identifikovanih nedostataka rukovodioci KJS nedovoljno analiziraju. CJH prepoznaje i problem nedostavljanja informacija o ovim aktivnostima rukovodstvu i nadzornom/upravnom odboru. Iako organizacije javnog sektora prepoznaju da postoje slabosti u sistemu internih kontrola, još uvek nedovoljno koriste mogućnosti izmene procedura, ukidanje neefektivnih i neefikasnih kontrolnih aktivnosti i uvođenje novih kontrolnih aktivnosti. Obezbeđivanje odgovarajućeg kadrovskog potencijala je višegodišnja preporuka i odnosi se na razvijanje održive politike privlačenja i zadržavanja kadrova, njihovog usavršavanja kao i sistema napredovanja i nagrađivanja. Takođe, KJS treba da sačine planove zamene i uspostave praksu primopredaje dužnosti.

Kako bi KJS procenili i unapredili sistem, CJH je dala preporuku da rukovodstvo, prilikom obavljanja samoprocene sistema finansijskog upravljanja i kontrole, utvrdi/diskutuje na radnoj grupi (RG) za FUK/kroz mejlove/kontrolne liste sledeće:

• stopa implementacije mera za ublažavanje rizika;
• da li baza nepravilnosti ukazuje na sistemske probleme i koje;
• da li su sve važeće interne politike i procedure poznate i dostupne relevantnim zaposlenima;
• da li su postojeće procedure adekvatne sa stanovišta vlasnika procedure (uključiti i osvrt na relevantne nalaze IR, DRI i eksterne revizije, kao i prihvaćene mere za ublažavanje rizika);
• da li se procedure sprovode i da identifikovane slabosti sistema otklone u narednom periodu.

CJH je dala preporuku za one organizacije (uključujući zdravstvene ustanove), koje imaju nadzorni /upravni odbor, da je potrebno da budu upoznati sa izveštajima o FUK i IR, eventualnim slabostima sistema i da proprate njihovo otklanjanje. Takođe, nadzorni/ upravni odbor treba da zauzme stav o adekvatnosti postojećih kadrovskih kapaciteta IR i da podstakne rukovodstvo da obezbedi odgovarajući broj zaposlenih internih revizora.

CJH je utvrdila da je nastavljen pozitivan trend u razvoju sistema internih kontrola, kao alata za donošenje odluka, dobijanje preciznih i pravovremenih informacija, kvalitetno planiranje i praćenje rada i postignutih rezultata, odnosno za ublažavanje negativnih posledica ugrožavajućih okolnosti. Izuzetak je oblast koja se odnosi na kadrovski potencijal, a naročito na deo koji se odnosi na adekvatnost broja i strukture zaposlenih, privlačenje i zadržavanje kompetentnih kadrova, kao i transparentnost sistema napredovanja zasnovanog na radnom učinku.

Generalno, podaci pokazuju da organizacije koje učestvuju u sprovođenju koraka iz Reformske agende imaju određen nivo uspostavljenosti sistema internih kontrola koji treba dalje razvijati. Najčešći rizici koje KJS ističu odnose se na neovlašćeni pristup IKT sistemima, ali i zloupotrebu finansijskih i drugih sredstava, izazove u planiranju i realizaciji javnih nabavki, internu i međuinstitucionalnu koordinaciju.

U oblasti IR je, ukupno gledano, zabeležen napredak broja KJS koji imaju uspostavljenu funkcionalnu IR. Rast je zabeležen i kada su u pitanju sistematizovana radna mesta IR, broj zaposlenih na poslovima IR i, posebno, broj sertifikovanih internih revizora. Napredak funkcionalno uspostavljenih IR je najviše rezultat rasta kod kategorije korisnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), tj. zdravstvenih ustanova u javnom sektoru.

KGI sadrži i informacije koje se odnose na praćenje statusa preporuka iznetih u okviru Godišnjih izveštaja Evropske komisije (EK) o napretku Srbije u procesu pristupanja EU i postignutih rezultata, kao i na sprovođenje preporuka iznetih u KGI za prethodnu godinu, uz osvrt na izvršenje ciljeva u relevantnim planskim dokumentima.

CJH je ili odgovorna ili glavni partner za sprovođenje aktivnosti iz oblasti koje se odnose na IFKJ i upravljačku odgovornost i redovno izveštava o napretku u navedenim oblastima, u okviru Programa za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period 2021-2025. godine sa Akcionim planom („Službeni glasnik RS“, br. 73/21). Ovom aktivnošću ispunjen je i indikator iz Sektorske budžetske podrške EU, kojim su obezbeđena sredstva koja se uključuju u budžet Republike Srbije.

2.1. SLABOSTI FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE

Prema Konsolidovanom godišnjem izveštaju (KGI) za 2025. godinu, Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) uočava sledeće slabosti u javnom sektoru Republike Srbije:

1. Primetna je potreba za daljim unapređenjem u oblasti upravljanja kadrovima, posebno u segmentima razvoja kompetencija i obezbeđivanja adekvatnog broja i strukture zaposlenih. Ne postoje dovoljno razvijeni mehanizmi za upravljanje učinkom i motivacijom.
2. Postoji prostor za unapređenje kada je reč o identifikovanju rizika u organizaciji i načinima njihovog rešavanja. Oblast upravljanja rizicima je kontinuirani proces, a neretko se shvata kao jednokratna aktivnost, bez odgovarajućih prilagođavanja/ažuriranja u skladu sa internim i eksternim promenama. Registar rizika nedovoljno se koristi kao upravljački alat.
3. Procesni pristup u upravljanju još uvek nije u dovoljnoj meri prisutan kod organizacija javnog sektora.
4. Nisu u odgovarajućoj meri uspostavljeni mehanizmi za prijavu, evidentiranje na jednom mestu i odlučivanje kada je reč o sumnjama na korupciju, prevare, greške u finansijskom izveštavanju, nepravilnosti u vezi sa ugovaranjem, nepravilno rukovanje opremom, lažno prikazivanje i davanje netačnih informacija i ostale nepravilnosti.
5. Kod KJS koji imaju telo za nadzor u vidu upravnog/nadzornog odbora, ova tela nisu u punoj meri uključena u proces praćenja i unapređenja sistema FUK.
6. Sistem internih kontrola u organizacijama je više formalno nego suštinski razvijen. Visoke ocene prilikom samoocenjivanja elemenata Komiteta sponzorskih organizacija (KOSO) okvira su rezultat formalno – tehničkog pristupa zahtevima iz ove oblasti, ali je evidentna ograničena primena u praksi, praćenje i unapređenje.

Radi otklanjanja uočenih slabosti, CJH daje sledeće opšte preporuke:

1. Dodatnu pažnju neophodno je usmeriti na uspostavljanje efikasnih mehanizama za privlačenje i zadržavanje kvalifikovanog kadra, kao i na sistematsko praćenje i vrednovanje učinka zaposlenih. Takođe, potrebno je unaprediti analizu fluktuacije kadrova i primenu odgovarajućih mera, kao i razvoj procedura za kontinuitet rada kroz jasno definisane procese primopredaje dužnosti i postupanja u slučaju odsustva zaposlenih. Neophodno je sprovoditi analizu potreba za obukama i voditi evidenciju o obukama za svakog zaposlenog.
2. Neophodno je da KJS usvoje strategiju upravljanja rizicima i sačine registar rizika. Registar rizika se mora redovno ažurirati u skladu sa relevantnim internim i eksternim promenama i pratiti sprovođenje mera za ublažavanje rizika za koje je odluče-no da se tretiraju. Smernice za upravljanje rizicima koje je pripremila CJH su koristan alat kojim se ovo postiže. Potrebno je da se u fazi identifikacije rizika izvrši detaljna analiza i prioritizacija rizika kako bi se oni sveli na optimalan broj radi boljeg upravljanja. Definisan rizik mora da sadrži uzrok i posledicu kako bi se precizno definisale i mere za otklanjanje rizika i odgovorne osobe za sprovođenje tih mera.
3. Organizacije treba da dokumentuju bar ključne poslovne procese, odnosno da identifikuju i opišu poslovne procese na način koji sadrži cilj i rezultat, odgovorna lica, tok poslovnog procesa i ulaznu i izlaznu dokumentaciju.
4. Potrebno je da KJS uspostave adekvatan sistem za upravljanje nepravilnostima, koristeći Smernice za upravljanje nepravilnostima. U tom smislu je neophodno:
   • uspostaviti bezbedan kanal komunikacije za prijavu (može i anonimnu) sumnje na nepravilnost, koji može da se koristi i od strane zaposlenih, ali i eksternih lica;
   • odrediti lice zaduženo za beleženje i ažuriranje baze nepravilnosti;
   • razmatrati nepravilnosti na nivou organizacije i rešavati ih kada je to moguće (od strane vlasnika poslovnog procesa).
5. U slučaju da u organizaciji postoji nadzorni/upravni odbor, potrebno je članovima predočiti izveštaj o sistemu FUK i izveštaj o radu IR kao i potpisanu Izjavu o upravljanju, kako bi bili upoznati sa eventualnim slabostima sistema i propratili njihovo otklanjanje. Takođe, nadzorni/upravni odbor treba da zauzme stav o adekvatnosti postojećih kadrovskih kapaciteta IR i da podstakne rukovodstvo da obezbedi odgovarajući broj internih revizora.
6. Potrebno je unaprediti dinamiku sistema FUK. U cilju procene sistema i njegovog unapređenja je oportuno prilikom obavljanja samoprocene sistema FUK utvrditi/diskutovati na radnoj grupi (RG) za FUK kroz mejlove/kontrolne liste sledeće:
   • stopu implementacije mera za ublažavanje rizika;
   • da li baza nepravilnosti ukazuje na sistemske probleme i koje;
   • da li su sve važeće interne politike i procedure poznate i dostupne relevantnim zaposlenima;
   • da li su postojeće procedure adekvatne sa stanovišta vlasnika procedure (uključiti i osvrt na relevantne nalaze IR, Državne revizorske institucije (DRI) i eksterne revizije, zabeležene nepravilnosti, kao i prihvaćene mere za ublažavanje rizika);
   • da li se procedure sprovode.

Identifikovane slabosti sistema potrebno je otkloniti u narednom periodu kroz Akcioni plan (AP) za unapređenje sistema FUK.

2.2. SPROVOĐENJE AKTIVNOSTI IZ REFORMSKE AGENDE

Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) ima aktivnu ulogu u realizaciji aktivnosti iz Reformske agende, koje sprovodi kontinuirano. Početkom 2025. godine CJH je uputila informaciju o potrebi uspostavljanja funkcije interne revizije u društvima kapitala, koja će imati dvodomno upravljanje i obavezu formiranja komisije za reviziju, u skladu sa Zakonom o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije (PSRS). CJH je održala sastanak sa Ministarstvom privrede na kojem je dogovoreno praćenje privrednih subjekata obuhvaćenih Reformskom agendom u pogledu ispunjavanja obaveze uspostavljanja IR. Na osnovu raspoloživih podataka kontaktirani su privredni subjekti u vlasništvu Republike Srbije obuhvaćeni Reformskom agendom radi preduzimanja neophodnih aktivnosti. Krajem decembra 2025. održan je sastanak posvećen ulozi institucija u sprovođenju Reformske agende, na kojem je pomoćnica ministra CJH predstavila ulogu internih revizora i FUK koordinatora u ovom procesu. Aktivnosti iz koraka su nastavljene i u tom smislu prikupljeni su podaci o funkciji IR kod određenih privrednih subjekata u vlasništvu Republike Srbije (PSRS) za 2025. godinu, koji su dostavljeni Ministarstvu privrede. Održani su sastanci sa ovim ministarstvom na kojem su dogovoreni dalji koraci za uspostavljanje funkcije IR kod PSRS.

CJH je u upitnik za 2025. godinu uključila posebna pitanja koja se odnose na organe koji sprovode korake iz Reformske agende, a koja se tiču prioritizacije ciljeva ovog instrumenta. Za izveštajnu 2025. godinu pripremljen je poseban upitnik za godišnje izveštavanje prioritetnih KJS o sistemu FUK, među kojima su ministarstva, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, gradovi, privredna društva u vlasništvu Republike Srbije (PSRS) i organi javne vlasti odgovorni za sprovođenje mera i aktivnosti iz Reformske agende. Poseban akcenat stavljen je na upravljanje rizicima i nepravilnostima, kao oblastima u kojima je potrebno dodatno unaprediti praktičnu primenu.

3. IZVEŠTAJ O REALIZACIJI PROGRAMA REFORME UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA 2021-2025

Ministarstvo finansija je u avgustu 2026. godine objavilo Izveštaj o realizaciji programa reforme upravljanja javnim finansijama (PRUJF) 2021-2025, kao završni izveštaj o realizaciji PRUJF 2021-2025, nakon isteka perioda njegovog važenja. Programom je detaljnije razrađen Poseban cilj 8. Strategije reforme javne uprave (RJU) 2021-2030.

U oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) nastavljene su aktivnosti usmerene na unapređenje finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), interne revizije (IR), metodološkog okvira i profesionalizacije zaposlenih koji obavljaju ove poslove. Realizacija mera u ovoj oblasti doprinela je daljem jačanju odgovornosti rukovodilaca, razvoju kontrolnih mehanizama i unapređenju funkcije IR, iako je i dalje potrebno nastaviti sa jačanjem kapaciteta i doslednijom primenom uspostavljenih pravila u praksi.

U okviru posebnog cilja IV: Unapređenje primene sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru,  sistem FUK u javnom sektoru RS zadržava trend rasta kod većine indikatora koji opisuju nivo uspostavljenosti ovog sistema kod KJS. Zahvaljujući aktivnostima koje su sprovedene u prethodnom programskom periodu, primetno je povećana svest o značaju uspostavljanja sistema internih kontrola, što potvrđuje i značajno veći broj dostavljenih izveštaja o stanju FUK. Zabeležen je dalji napredak  broja KJS sa donetim strategijama upravljanja rizicima i sačinjenim registrima rizika. Najbolje ocenjeni segment sistema FUK predstavlja adekvatnost organizacione strukture sa definisanim ovlašćenjima i odgovornostima, a što predstavlja najznačajniji temelj upravljačke odgovornosti u okviru organizacije javnog sektora.

U prethodnom periodu postoji pozitivan trend razvoja funkcije IR po gotovo svim pokazateljima. Porastao je broj zaposlenih na poslovima IR, ali i broj sertifikovanih internih revizora. Međutim, i pored kontinuiranih obuka, promocije značaja IR kao i pripreme metodoloških materijala iz ove oblasti, uočena je stagnacija broja internih revizora kod kategorija ministarstava, i ostalih direktnih korisnika budžetskih sredstava (DKBS) na centralnom nivou, gde je glavni uzrok uglavnom prirodan odliv internih revizora, kao i nedovoljan priliv novih kadrova. Uočeno je da su rukovodioci KJS koji imaju IR svesni značaja te funkcije odnosno njenih pozitivnih efekata na ostvarivanje organizacionih ciljeva. Pozitivna iskustva i konkretna demonstracija doprinosa IR upravljanju predstavljaju najbolju promociju i stimulans za dodatna unapređenja IR u javnom sektoru, pogotovo kada su u pitanju organizacije gde ona nije uspostavljena ili je neadekvatnog kapaciteta.

U prethodnoj 2025. godini CJH je učestvovala u pripremi Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2026-2030. godine sa Akcionim planom za period 2026-2028. godine. Poseban cilj IV posvećen je razvoju sistema IFKJ kroz unapređenje upravljanja rizicima, što podrazumeva izradu registra rizika u ključnim institucijama i optimizaciju rizika gde oni već postoje. Pored toga, cilj je i da CJH ojača metodološki okvir i modernizuje IT podršku za internu kontrolu. Sve ovo treba da obezbedi bolje upravljanje, veću odgovornost institucija i doslednu primenu međunarodnih standarda u IR.

4. ZAKLJUČAK

Ministarstvo finansija je sprovelo javnu raspravu o Nacrtu zakona o budžetskom sistemu u periodu od 3. do 27. aprila 2026. godine. Po okončanju javne rasprave, Ministarstvo finansija je analiziralo sve primedbe, sugestije i predloge učesnika u javnoj raspravi i prihvaćene primedbe ugradilo u tekst Nacrta zakona, nakon čega je isti poslat Evropskoj komisiji. Nakon razmatranja primedbi iz javne rasprave i pribavljanja mišljenja Evropske komisije, Ministarstvo finansija je odustalo od Nacrta zakona i Vladi uputilo Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu. Narodna skupština Republike Srbije je 31.08.2026. usvojila Zakon o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu, koji je stupio na snagu 08. septembra 2026. godine.

U KGI za 2025. godinu prikazana su nastojanja CJH da uspostavi efikasniji sistem interne revizije i izveštavanja o funkcionisanju sistema FUK i IR u javnom sektoru, kako bi Republika Srbija ostvarila značajan napredak u ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza, preuzetih u okviru pretpristupnih pregovora sa Evropskom komisijom i Poglavlja 32 – Finansijski nadzor, kao i najnovijom Reformskom agendom (instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan). U kontekstu Reformske agende, FUK i IR dodatno dobijaju na značaju, a analiza stanja sistema IFKJ, predstavljena u ovom Izveštaju, služi kao osnov za dalja unapređenja na mikro i makro nivou.

Nastavljen je trend rasta broja dostavljenih FUK izveštaja. Izveštaj za 2025. godinu je dostavilo 5074 KJS, a ukupni rashodi i izdaci svih DKBS na nivou RS koji su obuhvaćeni KGI za 2025. godinu, čine 99,85% od ukupnih rashoda i izdataka budžeta RS. Kada je reč o prioritetnim KJS, najznačajnije institucije redovno izveštavaju. Za 2025. godinu izveštaj su dostavila sva ministarstva, gradovi i većina PSRS. Ukupno gledano, nastavljen je pozitivan trend u razvoju sistema internih kontrola, imajući u vidu da je ostvaren rast po gotovo svim pojedinačnim parametrima.

CJH je uspešno implementirala mere i aktivnosti iz PRUJF 2021-2025 kao i Mape puta za unapređenje upravljačke odgovornosti u državnoj upravi RS, u čijoj pripremi i implementaciji učestvuje. Ukupno gledano, većina parametara ukazuje na pozitivan trend razvoja IFKJ, uz očekivanje da se on i nastavi, pre svega imajući u vidu predviđene rezultate aktivnosti preduzetih u prethodnom periodu.

U Izveštaju o realizaciji programa reforme upravljanja javnim finansijama (PRUJF) 2021-2025 za poseban cilj IV: Unapređenje primene sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru, u oblasti  sistema FUK u javnom sektoru RS, iskazan je pozitivan trend rasta kod većine indikatora koji opisuju nivo uspostavljenosti  ovog sistema kod KJS.

Autor teksta:

Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

Međunarodno udruženje ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS je u saradnji sa SEVOI Financial Consulting, 9. septembra 2026. godine, održalo jednodnevni seminar namenjen korisnicima javnih sredstava u Republici Srbiji na temu:  „‌INSTRUMENT ZA REFORME I RAST – KLJUČNE KONTROLE KOD IMPLEMENTACIJE KORAKA“. Posebnu zahvalnost izražavamo Beogradskoj bankarskoj akademiji na ustupljenoj sali i pruženom gostoprimstvu. Seminar je bio usmeren na praktično razumevanje sistema upravljanja, kontrola i verifikacije reformskih koraka, sa posebnim osvrtom na odgovornosti institucija uključenih u njihovo sprovođenje, sprečavanje nepravilnosti i prevara, kao i dokazivanje ispunjenosti rezultata.

Učesnicima seminara uručene su potvrde o kontinuiranom stručnom usavršavanju u ukupnom trajanju organizovanog stručnog usavršavanja od 5 sati i ostvarivanju 3 boda kontinuirane profesionalne edukacije – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 15/19).

Poseban značaj seminara ogleda se u tome što Instrument za reforme i rast menja fokus sa klasičnog praćenja pojedinačnih troškova na dokazivanje rezultata. Sredstva se vezuju za ispunjenje konkretnog reformskog koraka, pri čemu nije dovoljno samo sprovesti određenu aktivnost, potrebno je obezbediti pouzdane izvore verifikacije, uredan revizorski trag i dokaz da postignuti rezultat nije naknadno poništen. Time sistem internih kontrola, odgovornosti i dokumentovanja dobija centralno mesto u procesu sprovođenja Reformske agende.

Prvi deo seminara bio je posvećen kontrolnim listama kod institucija zaduženih za sprovođenje koraka u okviru Instrumenta za reforme i rast. Učesnicima je predstavljen celokupan kontrolni proces, od planiranja i poznavanja reformskog koraka i očekivane dokazne dokumentacije, preko provera tokom njegove realizacije, do izveštavanja i pripreme dokumentacije na kojoj se zasniva zahtev za plaćanje. Posebno je ukazano na značaj jasno uspostavljenog institucionalnog okvira, definisanih odgovornosti, procedura, razdvajanja funkcija i postojanja odgovarajućeg revizorskog traga. Kontrolne liste predstavljene su ne kao formalni obrasci, već kao praktičan alat kojim institucija može sistematično da proveri da li je reformski korak zaista ispunjen i da li postoji dovoljno dokaza da se to potvrdi. Kontrole obuhvataju proveru ispunjenosti koraka i pratećih dokaza, usklađenosti aktivnosti, sprovedenih javnih nabavki, poštovanja principa dobrog finansijskog upravljanja, odsustva ozbiljnih nepravilnosti, provere na licu mesta, vidljivosti rezultata i finansijskog praćenja. Poseban akcenat stavljen je na činjenicu da iza Izjave o uveravanju (Declaration of assurance) mora stajati čitav sistem prethodno sprovedenih i dokumentovanih kontrola. Takvom izjavom potvrđuje se da su informacije dostavljene uz zahtev za isplatu potpune, tačne i pouzdane, da sistemi upravljanja i kontrole pružaju odgovarajuće uveravanje u zakonito korišćenje sredstava i da su preduzete mere radi sprečavanja prevara, korupcije, sukoba interesa, nepravilnosti i dvostrukog finansiranja. Istaknuta je i važna uloga interne revizije. Interni revizori treba kontinuirano da prate sistem i sprovode revizorske aktivnosti tokom perioda između dva ciklusa izveštavanja, kako bi njihov rad mogao da doprinese pripremi Sažetka revizija koji se dostavlja u okviru sistema izveštavanja prema Evropskoj komisiji. Kao preduslovi uspešne implementacije izdvojeni su institucionalna struktura, jasno definisane procedure, smernice za proveru dvostrukog finansiranja, sukoba interesa, neponištivosti reformskih koraka i drugih relevantnih zahteva, kao i aktivno uključivanje revizora uz očuvanje njihove nezavisne uloge.

Drugi deo seminara bio je posvećen temi ključnih kontrola kod primljenih donacija i/ili subvencija kod jedinica lokalne samouprave i gradova kao korisnika javnih sredstava. Posebna pažnja posvećena je pravilnom razgraničenju različitih vrsta sredstava prema njihovoj stvarnoj ekonomskoj i pravnoj suštini. Ukazano je da donacija predstavlja priliv u budžet, dok je subvencija rashod koji jedinica lokalne samouprave dodeljuje određenom korisniku, dok transferi sa drugih nivoa vlasti i finansijska pomoć Evropske unije imaju sopstveni režim evidentiranja i kontrole. Učesnicima je predstavljen čitav životni ciklus sredstava, od ugovaranja ili javnog poziva, uključivanja sredstava u budžet, otvaranja namenskog računa i pravilnog evidentiranja, preko preuzimanja obaveza, nabavki i namenskog trošenja, pa sve do izveštavanja, eventualnog povraćaja sredstava, dokazivanja održivosti i arhiviranja dokumentacije. Naglašeno je da se ovaj proces mora posmatrati kao jedinstven lanac kontrola: propust napravljen u početnoj fazi često nije moguće ispraviti kontrolom prilikom samog plaćanja. Posebno su analizirane četiri ključne nepravilnosti: prevara, korupcija, sukob interesa i dvostruko finansiranje, kroz konkretne primere i crvene zastavice koje mogu ukazati na povećan rizik. Primeri su obuhvatili nelogičnu hronologiju dokumenata, ponavljanje istih korisnika bez odgovarajućeg obrazloženja, naknadno potpisane izjave o sukobu interesa, povezanost korisnika i dobavljača, kao i korišćenje iste fakture u okviru različitih izvora finansiranja. Za svaki od navedenih rizika predstavljene su i praktične kontrole kojima se sumnja proverava i razrešava. U ovom delu seminara jasno su razgraničene i granice aktivnosti interne revizije.

Interna revizija pruža nezavisno uveravanje o funkcionisanju sistema internih kontrola, utvrđuje činjenice na osnovu raspoložive dokumentacije, ocenjuje rizike i daje preporuke, ali nije istražni organ, ne utvrđuje krivicu i ne vrši krivičnopravnu kvalifikaciju događaja. Kada nalaz dobije elemente koji mogu ukazivati na prekršaj ili krivično delo, od posebne važnosti postaju pravilno dokumentovanje činjenica, očuvanje dokaza i postupanje kroz utvrđene linije izveštavanja. Ovo pitanje prirodno je povezano sa trećim delom seminara: „Prevare iz ugla javnog tužioca – kako crvene zastavice postaju krivični predmet“. Učesnicima je predstavljena razlika između greške, nepravilnosti i prevare, uz naglasak da je kod prevare ključan element namere. Istaknuto je da crvena zastavica sama po sebi nije dokaz krivičnog dela, već signal koji zahteva dodatnu proveru i postavljanje novih pitanja. Kroz konkretne situacije iz oblasti subvencija, javnih nabavki, izvršenja ugovora i dokumentovanja, analizirano je šta revizor vidi, a šta iz istih činjenica dalje razmatra javni tužilac. Posebna pažnja posvećena je elektronskim tragovima, metapodacima, logovima, istoriji izmena i elektronskim odobrenjima, ali i ulozi internih procedura u utvrđivanju ko je bio ovlašćen da postupa, ko je morao da izvrši kontrolu i gde je kontrolni mehanizam eventualno zaobiđen. Naglašena je potreba da revizorski nalazi budu snažni u činjenicama, a oprezni u pravnim kvalifikacijama. Za postupanje nadležnih organa od posebne vrednosti nije gomilanje dokumentacije, već jasna „mapa kroz dokumentaciju“: događaj, hronologija, lica i njihove uloge, pravilo koje je trebalo primeniti, odstupanje od tog pravila, tok novca i ključni dokumenti. Jednako važan princip jeste očuvanje integriteta izvornog podatka, sačuvati ga, evidentirati i ne menjati.

Završni deo seminara organizovan je kao radionica i studija slučaja na konkretnim reformskim koracima, u okviru koje su učesnici povezivali prethodno obrađene kontrolne mehanizme sa zahtevima Reformske agende Republike Srbije. Na primeru digitalne tranzicije i razvoja e-Uprave analizirani su različiti načini dokazivanja ostvarenog rezultata, od usvajanja odgovarajućeg pravnog okvira i dostavljanja tabela usklađenosti, preko tehničkih potvrda o povezivanju i sprovedenih audit-a, do kvantitativnih podataka iz registara i analitičkih izveštaja o funkcionisanju elektronskih usluga. Na taj način učesnicima je praktično prikazana razlika između izvršene aktivnosti i dokazano ispunjenog reformskog koraka. Sama činjenica da je određena aktivnost realizovana nije dovoljna ukoliko ne postoji pouzdan, proverljiv i dokumentovan izvor verifikacije na osnovu kojeg se može potvrditi ostvarenje planiranog rezultata.

Seminar je objedinio perspektivu sistema upravljanja i kontrola, interne revizije i javnog tužilaštva, čime je omogućeno sagledavanje jednog procesa iz više međusobno povezanih uglova. Ključna poruka seminara bila je da uspešna implementacija Instrumenta za reforme i rast ne zavisi samo od formalnog postojanja procedura, već od toga da svaki reformski korak ima jasno utvrđene linije odgovornosti, kontrole, dokaze i revizorski trag.

Predavači na jednodnevnom seminaru:

• Jadranka Danilović, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Marina Mandac, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Livija Panić Miletić, sertifikovani istraživač prevara, glavni javni tužilac

Ovom prilikom zahvaljujemo svim predavačima i učesnicima seminara na aktivnom učešću, razmeni stručnih iskustava i doprinosu kvalitetnoj diskusiji, uz želju da i buduće aktivnosti budu prilika za zajedničko unapređenje sistema upravljanja, kontrola i interne revizije u javnom sektoru.

SEVOI Financial Consulting i Međunarodno udruženje ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS pripremili su ovaj praktični vodič kao podršku internim revizorima u javnom sektoru koji u svakodnevnom radu treba da povežu standarde, metodologiju, propise, interna akta, ciljeve, rizike, prateću dokumentaciju i komunikaciju, sa ciljevima rukovodstva. Iskustvo pokazuje da izazov interne revizije nije samo u poznavanju pravila, procedura i postupaka, već u njihovoj doslednoj primeni: kako planirati na bazi procene rizika, kako prikupiti dovoljnu i pouzdanu prateću dokumentaciju, kako oblikovati nalaz koji rukovodstvo razume i prihvata i kako pratiti preporuku do stvarnog efekta.

Iskustva stečena kroz više od 15 održanih višednevnih seminara, razmena prakse sa internim revizorima iz različitih organizacija i nivoa vlasti, stručna izlaganja eksperata, kao i zaključci sa međunarodnih panela, objedinjeni su i pretočeni u ovaj praktični vodič.

Cilj praktičnog vodiča je da na jasan i pragmatičan način prikaže ključne korake, odgovori na pitanja i zahteve profesionalnih standarda koji internom revizoru pomažu da rad zasniva na ciljevima korisnika javnih sredstava, rizicima, kontrolama, pratećoj dokumentaciji, objektivnosti i pružanju profesionalnog uveravanja.

Vrednost interne revizije najviše se vidi onda kada njeni nalazi i preporuke dovedu do konkretnog unapređenja: jasnije odgovornosti, relevantnijeg traga dokumentacije, efektivnijih kontrola, pouzdanijeg izveštavanja i odgovornijeg korišćenja javnih sredstava. Zato ovaj praktični vodič treba posmatrati ne samo kao podsetnik na postupke, već kao oslonac za kvalitetnije revizorsko rasuđivanje, bolju komunikaciju i sticanje većeg poverenja u rad interne revizije.

Praktični vodič za interne revizore u javnom sektoru možete preuzeti OVDE.

Zaposleni u SEVOI Financial Consulting-u održali su početnu radionicu i set stručnih obuka za zaposlene u JKP „Vodovod i kanalizacija“ Obrenovac. Direktor, rukovodilac za finansijsko upravljanje i kontrolu i članovi Radne grupe upoznati su sa načinom ažuriranja dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole, planiranom dinamikom realizacije aktivnosti, kao i narednim koracima u okviru buduće saradnje. Takođe, jasno smo definisali sve procese i procedure JKP „Vodovod i kanalizacija“ Obrenovac.

Utvrđivanjem terminskog plana na početnoj radionici podstičemo efikasnost i kvalitet izrade dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole.

Gradska opština Obrenovac je, na osnovu Odluke Upravnog odbora Javnog komunalnog preduzeća „Obrenovac“ u Obrenovcu br. 44-3/2006 od 17.10.2006. godine i Rešenja Skupštine gradske opštine Obrenovac VI-13 br. 020-91 od 13.11.2006. godine, osnovala Javno komunalno preduzeće za obavljanje delatnosti sakupljanja, prečišćavanja i distribucije vode i prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda kao komunalnih delatnosti od opšteg interesa za gradsku opštinu Obrenovac, tako što se iz Javnog komunalnog preduzeća „Obrenovac“ iz Obrenovca izdvojila organizaciona celina – radna jedinica „Vodovod i kanalizacija“. Preduzeće JKP „Vodovod i kanalizacija“ Obrenovac je počelo sa radom 01.01.2007. godine.

Delatnost JKP „Vodovod i kanalizacija“ Obrenovac:

• 36.00 skupljanje, prečišćavanje i distribuciju vode za potrebe domaćinstava i industrije pri čemu je uključeno skupljanje vode iz različitih izvora i distribucija vode;
• 37.00 uklanjanje otpadnih voda koje obuhvata rad kanalizacionih sistema i uređaja za obradu otpadnih voda, skupljanje i transport industrijskih, komunalnih i drugih otpadnih voda, kao i kišnice, korišćenjem kanalizacionih mreža, kolektora, pokretnih tankova ili drugih vidova transporta; pražnjenje i čišćenje septičkih jama i rezervoara, šahtova i kanalizacionih jama, održavanje hemijskih toaleta; obradu, prečišćavanje otpadnih voda (uključujući kanalizacione i industrijske otpadne vode i vodu iz bazena za kupanje) primenom fizičkih, hemijskih i bioloških procesa; održavanje i čišćenje odvodnih kanala i drenažu, uključujući i deblokiranje odvoda i druge poslove vezane za prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda;
• Održavanje, rekonstrukcija, adaptacija i sanacija postojećih i izgradnja novih komunalnih građevinskih i drugih infrastrukturnih objekata, postrojenja, instalacija i opreme u funkciji obavljanja komunalnih delatnosti Preduzeća. Pod održavanjem objekata komunalne infrastrukture iz okvira delatnosti Preduzeća podrazumeva se investiciono i tekuće održavanje koje Preduzeće može preduzimati samostalno u skladu sa Zakonom.
• Nadležni organ jedinice lokalne samouprave: Skupština gradske opštine Obrenovac

Neizmerno nam je zadovoljstvo što imamo priliku da prenesemo praktično iskustvo i znanje koje stičemo saradnjom sa brojnim korisnicima javnih sredstava, što možemo da odgovorimo na svako pitanje i obrazložimo obavezu i prednosti sistema Finansijskog upravljanja i kontrole. Zajedničkim radom na izradi  dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole gradimo čvrst temelj ka ostvarivanju svih izazova i usklađivanju sa međunarodnim standardima interne kontrole. Takođe, kvalitetno izrađena dokumentacija sistema Finansijskog upravljanja i kontrole omogućava čvrst temelj za uspostavljanje dobrog načina upravljanja nepravilnostima.

Zahvaljujemo se direktoru, Rukovodiocu finansijskog upravljanja i kontrole i članovima Radne grupe JKP „Vodovod i kanalizacija“ Obrenovac na gostoprimstvu i početku uspešne saradnje.

SEVOI FINANCIAL CONSULTING U SARADNJI SA MEĐUNARODNIM UDRUŽENJEM OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS VAS POZIVAJU NA JEDNODNEVNI SEMINAR NA KOME ĆE SE OBRADITI NAJAKTUELNIJE TEME U 2026. GODINI NAMENJENE KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA U REPUBLICI SRBIJI:

„INSTRUMENT ZA REFORME I RAST – KLJUČNE KONTROLE KOD IMPLEMENTACIJE KORAKA“.

9. septembar 2026. godine, Beogradska bankarska akademija, Beograd, Zmaj Jovina 12

AGENDA

9.9.2026.

• 08:45 – 09:00
  • Evidentiranje učesnika seminara
• 09:00- 10:30
  • Kontrolne liste kod institucija zaduženih za sprovođenje koraka u okviru Instrumenta za reforme i rast:
    • Vrste provera kod sprovođenja koraka;
    • Odgovornosti tela kod provere ispunjenosti koraka
    • Provere javnih nabavki, u zavisnosti od vrste nabavke;
    • Provere nepostojanja četiri ključne nepravilnosti;
    • Provere da sprovedeni koraci nisu poništeni;
    • Provere na terenu, uključujući vidljivost i javnost;
    • Finansijsko praćenje.
• 10:30 – 11:00   Kafe pauza
• 11:00 – 12:00
  • Ključne kontrole kod primljenih donacija i/ili subvencija kod jedinica lokalne samouprave/gradova, kao korisnika javnih sredstava:
    • Razgraničenje i karakter sredstava donacija i subvencija prema njihovoj suštini;
    • Izvori sredstava donacija i subvencija, jedinica lokalne samouprave i gradova i utvrđivanje osnova;
    • Ključne kontrole životnog ciklusa sredstava od ugovora/javnog poziva, uključivanja u budžet, otvaranja namenskog računa i knjiženja, do namenskog trošenja i izveštavanja;
    • Suzbijanje nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima donacija ili subvencija putem provere nepostojanja četiri ključnih nepravilnosti: prevare, korupcije, sukoba interesa i dvostrukog finansiranja;
    • Granice aktivnosti interne revizije kada se utvrde materijalno značajne radnje koje ukazuje na postojanje elemenata prekršaja ili krivičnog dela.
• 12:00 – 13:00   Pauza za ručak
• 13:00 – 14:30
  • Prevare iz ugla javnog tužioca – kako crvene zastavice postaju krivični predmet:
    • Zašto neki predmeti završe kod tužioca, a neki ne?:
      Razlika između greške i prevare, šta je sumnja na krivično delo, kada revizor mora da reaguje;
    • Najčešća krivična dela kod korisnika javnih sredstava:
      Zloupotreba službenog položaja, prevara, falsifikovanje dokumentacije, pranje novca, neplaćanje poreza;
    • Kako tužilac gleda predmet?:
      Šta predstavlja dokaz, elektronski tragovi, ugovori, interne procedure, revizorski izveštaji, veštačenja;
    • Saradnja revizora i tužilaštva:
      Šta pomaže istrazi, najčešće greške, kako sačuvati dokaze, kada prijaviti;
    • Studije slučaja iz prakse:
      Primer subvencije, javne nabavke i falsifikovanja dokumentacije.
• 14:30 – 15:00   Kafe pauza
• 15:00 – 16:00
  • RADIONICA – Studija slučaja na konkretnim koracima:
    • Planiranje i provere kod kvalitativnog reformskog koraka;
    • Planiranje i provere kod kvantitativnog reformskog koraka;
    • Prezentacija zaključaka iz grupnog rada i analize.

SEVOI FINANCIAL CONSULTING I MEĐUNARODNO UDRUŽENJE OVLAŠĆENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU EUIAPS IZDAJU POTVRDU O KONTINUIRANOM STRUČNOM USAVRŠAVANJU I OSTVARIVANJU BODOVA – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, 15/19).
UČESNICI OSTVARUJU 3 BODA KONTINUIRANE PROFESIONALNE EDUKACIJE.

PREDAVAČI NA JEDNODNEVNOM SEMINARU SU:

Jadranka Danilović, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Direktor Službe za internu reviziju grada Beograda, sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti poreske kontrole, računovodstva, revizije i unapređenja sistema internih kontrola u javnom sektoru. Profesionalnu karijeru započela je 1994. godine kao inspektor u oblasti poreske kontrole, računovodstva i revizije u Republičkoj upravi javnih prihoda, Odeljenje u Kruševcu. Od 2002. godine poslove kontrole, računovodstva i revizije obavljala je u okviru Regionalnog odeljenja Kragujevac, Poreska uprava, Filijala Kruševac, a od 2009. godine kao poreski inspektor terenske kontrole u Regionalnom odeljenju Beograd, Poreska uprava, Filijala Voždovac. Od 2010. godine profesionalni rad nastavlja u Službi za internu reviziju grada Beograda, gde je tokom godina napredovala od pozicije načelnika odeljenja, preko funkcije pomoćnika direktora i zamenika direktora, do sadašnje funkcije direktora Službe. U svom radu posebno je usmerena na uspostavljanje i unapređenje efikasnih procesa internih kontrola svih korisnika javnih sredstava čiji je osnivač grad Beograd, kao i na jačanje transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti njihovog poslovanja. Sertifikat za internog revizora u javnom sektoru stekla je 2013. godine, potvrđujući profesionalni integritet i posvećenost razvoju interne revizije u javnom sektoru.

Marina Mandac, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
Šef Službe za sprovođenje tehničke pomoći i revizije finansijskih mehanizama u hrvatskom Revizorskom telu – Agenciji za reviziju sistema sprovođenja programa Evropske unije, sa 18 godina iskustva u Revizorskom telu (ARPA-i). Iskusan član revizorskog tima Mehanizma oporavka i otpornosti (RRF), pružajući i stručnu podršku zemljama korisnicama Fonda za reformski rast (RGF). Priznati je predavač u Republici Hrvatskoj i na nivou EU na brojnim konferencijama, npr. interni trener u ARPA-i, trener nacionalnih internih revizora, govornik na TAIEX događajima i CEF konferenciji, trener i rukovodilac projekata u tvining projektima koje sprovodi ARPA, na konferencijama i obukama širom EU koje organizuje Evropska komisija (TAIEX seminari, ciljane anti-fraud edukacije za DG REGIO) i predavač za Evropski revizorski sud. Član tima zadužen za razvoj metodologije revizije (priručnici za reviziju, kodeks etike, kontrolne liste) i pružanje podrške horizontalnim aspektima procesa revizije u ARPA-i. Aktivan član AFCOS mreže i koordinator horizontalnih područja u ARPA-i.

Livija Panić Miletić, glavni javni tužilac
Glavni javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici, sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti krivičnog prava, finansijskog i privrednog kriminala, prevencije i otkrivanja prevara, međunarodne pravne saradnje i zaštite životne sredine. Od 2013. godine angažovana je i kao asistent u nastavi na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, na predmetima iz oblasti organizovanog kriminala i međunarodnog privatnog prava. Sertifikovani je istražitelj prevara – Certified Fraud Examiner (CFE), sa dodatnim stručnim usavršavanjima u oblasti proaktivnih istraga korupcije, finansijskih prevara, privrednog kriminala i ekološkog kriminala. Posebnu oblast njene ekspertize čine ekološki kriminal, ekološka pravda, Arhuska konvencija, pristup pravdi i institucionalna saradnja. Učestvovala je kao predavač na međunarodnim i regionalnim stručnim skupovima, uključujući tematske sesije i konferencije posvećene ekološkoj pravdi, sprovođenju propisa u oblasti zaštite životne sredine i borbi protiv ekološkog kriminala. Koordinator je i predavač u okviru inicijativa usmerenih na jačanje kapaciteta za postupanje u predmetima ekološkog kriminala, razvoja praktičnih smernica za tužioce i unapređenje saradnje tužilaštva, policije, inspekcijskih organa i organizacija civilnog društva. Autor je i koautor stručnih radova iz oblasti ekološkog kriminala, pristupa ekološkoj pravdi, antikorupcijskih mera, finansijskih istraga i prevencije prevara.

DATUM I MESTO ODRŽAVANJA JEDNODNEVNOG SEMINARA: 

• 9. septembar 2026. godine, Beogradska bankarska akademija, Beograd, Zmaj Jovina 12.

KOTIZACIJA JEDNODNEVNOG SEMINARA: 

• Za jednu osobu kotizacija iznosi 20.000,00 rsd plus PDV;
• Za dve i više osobe iz iste organizacije kotizacija po osobi iznosi 18.000,00 rsd plus PDV po osobi;

*Članovi Međunarodnog udruženja ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS ostvaruju 10% popusta na iznos kotizacije.

Agendu sa opisom jednodnevnog seminara možete preuzeti OVDE.

Molimo Vas da na vreme rezervišete svoje mesto na jednodnevnom seminaru i svoj dolazak i/ili dolazak svojih kolega potvrdite ispunjenom PRIJAVOM i pošaljete na e-mail adresu: srbija@sevoifc.com

Za sve dodatne informacije, možete nas kontaktirati.

SEVOI Financial Consulting je u saradnji sa Međunarodnim udruženjem ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru EUIAPS održao četvorodnevni međunarodni seminar namenjen korisnicima javnih sredstava u Republici Srbiji i regionu na temu: „‌PRAKTIČNI VODIČ ZA RUKOVODSTVO KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA I INTERNE REVIZORE U DOKAZIVANJU FUNKCIONALNOSTI SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE KROZ REVIZORSKI TRAG, UPRAVLJANJE NEPRAVILNOSTIMA I IT REVIZIJA“. Seminar je održan u periodu od 16. do 19. juna 2026. godine u Hotelu Buket na Zlatiboru.

Učesnicima seminara uručene su potvrde o kontinuiranom stručnom usavršavanju u ukupnom trajanju organizovanog stručnog usavršavanja od 16 sati i ostvarivanju 6 bodova kontinuirane profesionalne edukacije – Pravilnik o stručnom usavršavanju ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 15/19).

U savremenom sistemu javne uprave, funkcionalnost sistema finansijskog upravljanja i kontrole ne dokazuje se samo postojanjem pravilnika, procedura i obrazaca, već pre svega time da rukovodstvo korisnika javnih sredstava razume ciljeve, rizike, kontrole, odgovornosti i dokaze koji potvrđuju da sistem zaista funkcioniše u praksi. Upravo zato je poseban akcenat seminara bio stavljen na revizorski trag, upravljanje nepravilnostima, ulogu interne revizije i sve veći značaj IT okruženja u radu javnog sektora.

Prvog dana seminara predstavljen je Vodič za rukovodstvo korisnika javnih sredstava kao alat za odgovorno i efikasno upravljanje javnim sredstvima. Posebno je ukazano na ulogu rukovodstva u uspostavljanju i razvoju sistema finansijskog upravljanja i kontrole, značaj upravljačke odgovornosti, delegiranja, upravljanja rizicima i poslovnih procesa kao mesta na kome finansijsko upravljanje i kontrola zaista funkcionišu u praksi. Učesnicima je prikazano da finansijsko upravljanje i kontrola nije formalna obaveza, već upravljački alat koji pomaže rukovodstvu da planira, odlučuje, prati realizaciju ciljeva i odgovorno upravlja javnim sredstvima.

Drugi dan seminara bio je posvećen pripremi dokumentacije koja predstavlja revizorski trag na osnovu Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za prethodnu godinu. Posebna pažnja posvećena je analizi odgovora iz izveštaja, pripremi dokumentacije koja nedostaje, formiranju „predmeta“ dokumentacije koja potvrđuje funkcionalnost sistema, kao i razumevanju prednosti i ograničenja ovakvog načina izveštavanja. U okviru ove teme obrađena su i pitanja etike i integriteta iz ugla sistema finansijskog upravljanja i kontrole, sa naglaskom na to da se integritet dokazuje kroz konkretne kontrole, procedure, pravila ponašanja, odgovornost i doslednu primenu propisanih mehanizama.

Poseban deo seminara bio je posvećen upravljanju nepravilnostima u sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. Učesnici su se upoznali sa odgovornostima u sistemu upravljanja nepravilnostima, evidentiranjem i razvrstavanjem nepravilnosti, sistemom izveštavanja, izradom pravilnika o upravljanju nepravilnostima, modelom odluke o imenovanju lica zaduženog za prijem i postupanje po prijavama sumnji na nepravilnosti, kao i modelima obrazaca za evidentiranje, postupanje i objedinjeno izveštavanje o nepravilnostima. Naglašeno je da funkcionalan sistem upravljanja nepravilnostima podrazumeva jasan revizorski trag, definisane odgovornosti, ažuran registar nepravilnosti i poverenje zaposlenih da će se po prijavama postupati profesionalno i odgovorno.

U okviru radionice o kontrolama na licu mesta obrađeno je mesto kontrola u sistemu finansijskog upravljanja i kontrole, njihova povezanost sa ciljevima, rizicima, rezultatima, izveštavanjem i donošenjem odluka. Učesnicima su predstavljene ex ante i ex post kontrole, preventivne, detektivne i korektivne kontrole, kao i pripremne radnje, sprovođenje, dokumentovanje i izveštavanje o kontrolama na licu mesta. Kroz praktične primere ukazano je da kontrole imaju punu vrednost tek kada su jasno povezane sa rizicima koje treba da umanje i kada iza njihove primene postoji pouzdana dokumentacija.

Treći dan seminara bio je usmeren na smernice za sprovođenje interne revizije sistema upravljanja nepravilnostima. Istaknuto je da proaktivan pristup internih revizora može značajno doprineti organizaciji u uspostavljanju i unapređenju sistema upravljanja nepravilnostima. Interna revizija, kroz usluge uveravanja i savetodavne usluge, pomaže da se u sistemu internih kontrola prepoznaju slabosti, greške i nepravilnosti, da se povežu sa rizicima i da se daju preporuke koje doprinose njihovom otklanjanju i boljem ostvarivanju ciljeva korisnika javnih sredstava.

Značajan deo seminara bio je posvećen ulozi internog revizora u IT okruženju. Učesnici su razmatrali koliko su organizacije svesne izloženosti IT rizicima, koje kontrole se očekuju u savremenom IT okruženju, kako se sagledava IT upravljanje, koje su interne interesne grupe i odgovornosti, kao i zašto su plan kontinuiteta poslovanja, plan oporavka od katastrofe i informaciona bezbednost ključni elementi kontrolnog okruženja. Posebno je naglašeno da interna revizija u savremenim uslovima mora da bude proaktivna, usmerena na buduće rizike i sposobna da pruži rukovodstvu uvid u oblasti koje se brzo menjaju.

U nastavku su obrađeni trendovi, regulative i izazovi u oblasti IT revizije, sa posebnim fokusom na veštačku inteligenciju, sajber bezbednost, rast AI rizika, prelazak od formalne usklađenosti ka otpornosti i budućnost IT revizije. Učesnicima je ukazano da veštačka inteligencija menja ne samo ono što revizori treba da revidiraju, već i način na koji se revizija sprovodi. Interna revizija zato ima važnu ulogu u proceni rizika, kontrola, etičke primene novih tehnologija i zaštiti interesa organizacije i svih zainteresovanih strana.

Završni deo seminara bio je posvećen uticaju Nacrta zakona o budžetskom sistemu na položaj i rad interne revizije. Predstavljena je uporedna analiza odredaba Nacrta zakona o budžetskom sistemu i važećeg Zakona o budžetskom sistemu, sa posebnim osvrtom na nove pojmove, novu strukturu obuhvata javnog sektora, nove kategorije korisnika budžeta, odnos budžetskih sredstava i sredstava finansiranja Evropske unije, izmenu kontrolnog okruženja interne revizije i strategije revizije, kao i obuhvat i strukturu kaznenih odredaba. Učesnicima je ukazano da promene regulatornog okvira direktno utiču na način planiranja, procenu rizika, revizorski univerzum i strateški položaj interne revizije kod korisnika javnih sredstava.

Predavači na četvorodnevnom međunarodnom seminaru:

• Milena Milojević, ovlašćeni interni revizor KOR i javni sektor, sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, Sertifikovani istražitelj prevara – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE, sertifikovani specijalista za sprečavanje pranja novca – Međunarodna asocijacija ACAMS
• Davor Kozina, ovlašćeni državni i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Marija Stanković, diplomirani ekonomista, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru (OIRJS), sertifikovani trener za obuku internih revizora – CFRR, sertifikovani istražitelj prevara (CFE) – Međunarodna asocijacija istražitelja prevara ACFE
• Miloš Rastović, diplomirani inženjer informacionih tehnologija i računarstva
• Ljubinko Stanojević, diplomirani ekonomista, ovlašćeni računovođa i revizor, ovlašćeni interni revizor, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru
• Nalvedina Rukavina,
• Nemanja Radović, master ekonomista

Ovom prilikom se zahvaljujemo svim učesnicima seminara na pruženoj pažnji i unapred uspešnoj saradnji.

 

Interna revizija u javnom sektoru nema za cilj samo proveru dokumentacije, pravilnika i procedura. Njena prava vrednost je u tome što rukovodstvu korisnika javnih sredstava pruža nezavisno i objektivno uveravanje o tome da li sistem internih finansijskih kontrola stvarno funkcioniše u praksi.

Vodič za interne revizore u javnom sektoru prikazuje praktičan revizorski pristup kroz pet povezanih koraka: razumevanje poslovnog procesa, identifikovanje rizika, testiranje kontrola, formulisanje kvalitetnih nalaza i zaključaka i davanje preporuka koje donose promene.

Kvalitetna interna revizija počinje razumevanjem procesa, njegovih ciljeva, učesnika, odgovornosti, rizika i kontrolnih tačaka. Nakon toga, interni revizor identifikuje rizike koji mogu ugroziti ostvarenje ciljeva i proverava da li kontrole postoje, da li su odgovarajuće dizajnirane, da li se stvarno sprovode i da li umanjuju rizik zbog kojeg su uspostavljene.

Dobar revizorski nalaz ne završava se konstatacijom da nešto nije urađeno. On treba jasno da pokaže šta nije funkcionisalo, zašto je do odstupanja došlo, koje posledice mogu nastati i šta je potrebno unaprediti. Zato preporuke interne revizije treba da budu konkretne, sprovodive, usmerene na uzrok problema i povezane sa nalazima i dokazima.

Poruka vodiča je jasna: interna revizija dodaje vrednost onda kada pomaže rukovodstvu korisnika javnih sredstava da bolje razume rizike, ojača kontrole, unapredi odlučivanje i obezbedi zakonito, ekonomično, efikasno i svrsishodno korišćenje javnih sredstava.

Praktični vodič za interne revizore u javnom sektoru možete preuzeti OVDE.

Zaposleni SEVOI Financial Consulting-a na početnoj radionici upoznali su direktora, Rukovodioca finansijskog upravljanja i kontrole i članove Radne grupe Privrednog društva „Prosvetni pregled“ d.o.o., Beograd sa izradom dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole, dinamici izrade kao i predstojećim koracima naše buduće saradnje. Takođe, jasno smo definisali sve procese i procedure Privrednog društva „Prosvetni pregled“ d.o.o., Beograd.

Utvrđivanjem terminskog plana na početnoj radionici podstičemo efikasnost i kvalitet izrade dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole.

Privredno društvo „Prosvetni pregled” d.o.o. Beograd nalazi se u državnom vlasništvu i osnovano je odlukom Vlade Republike Srbije radi obavljanja poslova od posebnog značaja za Republiku Srbiju u oblasti obrazovanja i informisanja. U članu 1. Osnovnih odredbi Odluke o osnivanju jasno je navedeno da se društvo osniva: „…radi pripremanja i izdavanja lista prosvetnih radnika Republike Srbije i drugih publikacija kojima se obezbeđuje informisanje javnosti o obrazovno-vaspitnim procesima na svim nivoima obrazovanja, kao i štampanje obrazaca školske evidencije i javnih isprava, u skladu sa zakonom i obavljanje drugih poslova od značaja za Republiku Srbiju.” Jedna od najkrupnijih i najznačajnijih obaveza u tom sklopu je pripremanje i izdavanje nedeljnih novina prosvetnih radnika Republike Srbije i Republike Srpske, čime se obezbeđuje kontinuirano informisanje zaposlenih u obrazovno-vaspitnom sistemu o pitanjima od značaja za obrazovanje, vaspitanje, nastavu, propise, praksu i razvoj sistema. Od 2003. godine, kada je u potpunosti prestalo budžetsko finansiranje tadašnjeg Javnog novinsko-izdavačkog preduzeća „Prosvetni pregled”, ovo društvo je uspelo da izgradi održiv poslovni model i društveno odgovoran sistem rada. U tom periodu „Prosvetni pregled” se profilisao kao pouzdan, stabilan i značajan činilac u informisanju i podršci obrazovno-vaspitnom sistemu Republike Srbije. Posebno je važno istaći da Privredno društvo „Prosvetni pregled” d.o.o. Beograd, u skladu sa zakonom, ostvarenu dobit uplaćuje u budžet Republike Srbije, iz koga se, između ostalog, finansira i sistem obrazovanja. Na taj način društvo, pored svoje osnovne delatnosti, posredno doprinosi i finansijskoj održivosti javnog obrazovnog sistema.

Neizmerno nam je zadovoljstvo što imamo priliku da prenesemo praktično iskustvo i znanje koje stičemo saradnjom sa brojnim korisnicima javnih sredstava, što možemo da odgovorimo na svako pitanje i obrazložimo obavezu i prednosti sistema Finansijskog upravljanja i kontrole. Zajedničkim radom na izradi  dokumentacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole gradimo čvrst temelj ka ostvarivanju svih izazova i usklađivanju sa međunarodnim standardima interne kontrole. Takođe, kvalitetno izrađena dokumentacija sistema Finansijskog upravljanja i kontrole omogućava čvrst temelj za uspostavljanje dobrog načina upravljanja nepravilnostima.

Zahvaljujemo se direktoru, Rukovodiocu finansijskog upravljanja i kontrole i članovima Radne grupe Privrednog društva „Prosvetni pregled“ d.o.o., Beograd na gostoprimstvu i početku uspešne saradnje.

Finansijsko upravljanje i kontrola predstavlja važan mehanizam odgovornog, zakonitog i efikasnog upravljanja javnim sredstvima. Njegova osnovna svrha je da poveže ciljeve, budžet, poslovne procese, rizike i kontrole u jedinstven sistem upravljanja usmeren ka rezultatima.

Ovaj sistem pomaže rukovodiocima korisnika javnih sredstava da jasnije definišu ciljeve, prepoznaju rizike, uspostave odgovarajuće kontrole, prate učinak korisnika javnih sredstava  i donose odluke na osnovu pouzdanih informacija.

Finansijsko upravljanje i kontrola nije samo administrativna obaveza, već praktičan upravljački alat koji doprinosi transparentnosti, odgovornosti, ekonomičnom korišćenju sredstava i boljem ostvarivanju planiranih ciljeva.

Poseban značaj ovog sistema ogleda se u jačanju upravljačke odgovornosti. Rukovodilac korisnika javnih sredstava odgovoran je za zakonito, namensko i efikasno korišćenje javnih sredstava, kao i za rezultate rada korisnika javnih sredstava. Rukovodilac korisnika javnih sredstava ne mora lično voditi svaki proces, ali mora osigurati da sistem funkcioniše. Delegiranje ovlašćenja može doprineti boljoj organizaciji rada, ali krajnja odgovornost ostaje na rukovodiocu korisnika javnih sredstava.

Kroz upravljanje rizicima, praćenje poslovnih procesa i rad interne revizije, korisnici javnih sredstava mogu unaprediti sistem kontrole, sprečiti nepravilnosti i obezbediti kvalitetnije donošenje odluka.

Suština finansijskog upravljanja i kontrole ogleda se u prelasku sa pitanja „Koliko je potrošeno?“ na pitanje „Šta je postignuto za uložena sredstva?“. Upravo zato finansijsko upravljanje i kontrola predstavlja važan mehanizam za povezivanje odgovornosti sa rezultatima i za jačanje kvaliteta upravljanja javnim sredstvima.

Vodič za rukovodioce korisnika javnih sredstava možete preuzeti OVDE.